Dame i gospodo, kada čujete da Vlada daje pare, to ispada da je to neka kompanija koja se bavi privredom ili proizvodnjom, pa ima sopstveni fond i sopstvene prihode i ona sada deli pare građanima Srbije. Nije to, to. Vlada ne može da daje izjave u kojima kaže – Vlada je dala za izgradnju hale u Temerinu ili Kovinu.
Pre neki dan, ministar prosvete je došao u Kovin i kaže, Vlada će da gradi dve sportske hale u Kovinu i to dan uoči izbora. Prošli izbori, nema nijednog činovnika Vlade da se pojavi na teritoriji opštine Kovin, jer besmisleno je ovo stalno narodu saopštavati i obaveštavati građane Srbije da Vlada Republike Srbije daje iz svog džepa pare. Dajte jednom da prekinemo. Ta kožna torba, kako je zovu Francuzi, jeste budžet Republike, ali to je budžet građana Republike Srbije poreskih obveznika, a raspored tih sredstava naravno treba da se kontroliše i ravnomerno daje u svrhe izgradnje, rekonstrukcije i još ostalih potreba naših građana u Republici Srbiji.
Što se tiče člana 14, što je govorio narodni poslanik Božidar Koprivica i ostali poslanici SRS, tu samo dve rečenice želim da kažem. Za sve treba da bude nadležan ministar finansija, a previše je dati toliko nadležnosti ministru finansija. Po meni, po prirodi stvari, ovo ne spada u njegovu nadležnost, ovo je resor koji bi trebalo da pokriva Ministarstvo privrede. Jer, osnovni cilj jeste zona slobodnih, odnosno da se odvijaju privredne aktivnosti. To znači, da ovim poslovima treba da se bavi Ministarstvo privrede, a davati sada ovo u resor Ministarstva finansija, nema logike. Nije spojivo, kontradiktorno. Ovo nema logike, nema mesta da se Ministarstvu finansija daju nadležnosti, još i za osnivanje i rad i za funkcionisanje slobodnih zona.
Smatram da je amandman SRS u tom pravcu zaista na mestu i ne treba obmanjivati građane da Vlada, bez obzira da li ona prethodna ili ova vlada ili neka buduća, neka se ona ne prsi više, da ona daje pare iz svog džepa.

Reč ima narodni poslanik Goran Jakšić.

Naravno, u ovakvom zakonskom predlogu, kao i u nekim drugim zakonskim predlozima postoji više varijanti i više ideja. Ko bi trebalo da bude nadležan po pitanju kontrole i rada, odnosno pre svega, davanjem saglasnosti u funkcionisanju slobodnih zona. U ranijim predlozima, pošto do sada nije bilo, kada se govori o zonama, ingerencija je bila na ministru finansija.
Sada je zadržan koncept Ministarstva finansija, ali ne iz nekog razloga druge vrste, sa jedne strane zbog tehnike, ali i principijelnosti. Gotovo sve povlastice, beneficije i olakšice, kako definisane sadašnjim zakonima, tako i budućim zakonima su iz oblasti Ministarstva finansija.
To je jedan od razloga, tako da Ministarstvo finansija kontroliše sprovođenje rada i korišćenje tih beneficija, jer su iz njegovog delokruga. To je jedan od razloga. Sa druge strane, najveći broj ili gotovo svi uslovi koji se zahtevaju i traže pri ponošenju dokumentacije pre početka rada slobodne zone su gotovo svi iz oblasti, odnosno ingerencija Ministarstva finansija.

Na član 16. amandman je podneo narodni poslanik Bore Kutić.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman.
Reč ima narodni poslanik Bore Kutić.

Dame i gospodo narodni poslanici, poslanici SRS podneli su amandmane na sve članove Predloga zakona. Na taj način smo došli do dva koncepta predloga zakona. Sa jedne strane, Predlog predlagača Vlade, a sa druge strane poslanika SRS. Kada se uporede ova dva koncepta predloga zakona, može se videti jedna velika razlika u kvalitetu predloga, kao Predloga zakona Vlade, tako i predloga koji ide od strane poslanika SRS.
Neko reče da su ova dva predloga zakona ili dva koncepta slična, ali ja ću pokušati da preko ovog amandmana na član 16. dokažem da uopšte ova dva predloga zakona nisu slična, niti imaju bilo šta zajedničko. Znači, ja sam predložio da se član 16. Predloga zakona Vlade menja i da glasi: "Društvo podnosi Upravi carine zahtev za donošenje rešenja za početak rada zone, odnosno podzone najkasnije u roku od dve godine od dana dobijanja saglasnosti za osnivanje zone, odnosno podzone.
Društvo uz zahtev iz stava 1. ovog člana, podnosi i dokaz da su obezbeđeni prostorni, građevinski, energetski, organizacioni i tehnički uslovi, uslovi u pogledu zaštite životne sredine i drugi uslovi za obavljanje delatnosti u zoni, odnosno podzoni".
Vladin odgovor glasi: "Amandman se ne prihvata iz razloga što je početak rada zone utvrđen članom 14. Predloga zakona". Sada ćemo videti koja je tu suštinska razlika.
Mi smo predložili da društvo podnosi upravi carine zahtev, a ovde se u članu 14. Predloga zakona Vlade kaže: "Ispunjenost uslova za početak rada zone utvrđuje ministar nadležan za poslove finansija, na predlog komisije koju obrazuje od predstavnika nadležnih organa". Znači, ono što reče kolega Krasić, data je nadležnost ministru finansija ili komisiji koju on sam obrazuje, dok je kod predloga poslanika SRS uprava carine dominantna. To je jedan od razloga zašto ja kažem da ova dva koncepta predloga zakona nemaju veliku sličnost.
Molio bih poslanike da u danu za glasanje prihvate ovaj amandman, odnosno da prihvate ovaj predlog i ovaj koncept predloga zakona koji ide od strane poslanika SRS.

O istom amandmanu, reč ima narodni poslanik Petar Jojić.

U odredbi člana 16. u stavu 3. normira se i predlaže – "U zonu se ne može uvoziti, niti se iz zone može izvoziti roba čiji je uvoz, odnosno izlaz zabranjen". Sada se postavlja pitanje – zašto te odredbe nisu sankcionisane u slučaju da ih neko prekrši? U kaznenim odredbama nema ni jedne reči o tome da će biti preduzete sankcije za one koji to budu prekršili.
Dakle, ko bude izvozio robu ili uvozio čiji je promet zabranjen.
Mi smatramo da je ovo trebalo regulisati na sasvim drugi način, jer ovako ostaje prazan prostor, daje se mogućnost onima koji budu pravili, pogotovo odgovorna lica u slobodnim zonama, mogu uvoziti i izvoziti čak i robu koja je zabranjena, jer nemaju nikakve sankcije.
Vi se sećate kada je bila u pitanju droga, sećate se da je bilo u kasama nekih resora 600 kilograma droge.
Ona je zabranjena, vi znate o kome je bilo reči, pisale su novine itd. Vidite da li je neko odgovarao i da li se zna gde je završila droga od 600 kilograma koja je bila u nekim resorima.
Vidite, u slobodnim zonama mi tako procenjujemo, radiće ljudi iz određenih političkih stranaka ili određeni profiteri dobijaće dozvole. Ovim predlogom zakona to nije dobro precizno uređeno, niti se pokušava sprečiti namera pojedinaca koji budu u prilici da prekrše zakon.
Zakon je morao biti daleko precizniji, određeniji, norme moraju da budu takve da onemoguće i nedozvoljenu trgovinu, da spreče vršenje raznih zloupotreba, a kada je u pitanju dozvola za rad slobodnih zona, pitanje je sada da to opet neće biti na feudalan način raspoređeno.
Da li će se u Srbiji slobodne zone formirati prema jačini lokaliteta pojedinih stranaka? To je ono što će biti opasno za slobodne zone i za sudbinu ovog zakona. Imate priliku u Pančevu.
Pančevo ima sve uslove za slobodnu zonu. Bilo je više pregovora i razgovora da se otvori slobodna zona, jer na plovnom delu Dunava, celom njegovom toku nema bolje lokacije kao što je to lokacija u Pančevu. Poznato je da u Pančevu imate industriju, tu je rafinerija, petrohemija, azotara, staklara i druge grane, a da imate takvu lokaciju da je bila jedna od najprivlačnijih za otvaranje jedne zone. Šta se dogodilo?
Dogodilo se ono o čemu je javnost dobro obaveštena i dogodilo se kroz privatizaciju da su profiteri za jeftine pare kupili Luku "Dunav" najprofitabilniju na toku Dunava, Luka "Dunav" Pančevo. Uzeli su je profiteri, došli su u Pančevo sa tašnom i mašnom sa Kanarskih ostrva, iz Rusije njih dvojica i kupiše Luku "Dunav".
Luka "Dunav" ima izuzetan strategijski značaj i država, odnosno Vlada Republike Srbije nije vodila računa o tome da li tu luku treba prodati i ako treba kome treba prodati, kome će ona biti u funkciji i sada se događa nešto novo.
Priprema se taj kupac, vlasnik da je preproda. Preprodaće je za pet puta veću cenu za godinu i po dana koliko ima vremena kako je kupio i sada se tu priprema da je preproda i da uzme pare i da ode sa ove teritorije. Doći će opet neki, profiter koji će opet radnike Luke "Dunav" i građane Pančeva zaviti u crno, oštetiti, osiromašiti, a onda se obogatiti na narodnom dobru.
Kažem – uslovi za slobodne zone, koja je namera i koji je cilj. Naravno, tamo gde god postoje uslovi slobodne zone treba da daju, ali da daju i da budu ekonomski opravdane, gde će građani Srbije i radnici imati od toga neku korist.
Sada i ovaj predlog zakona, pitanje je koliko će on moći da bude primenjen u praksi. Ali, svu vlast preneti i pretočiti u zgradu Vlade i njenih činovnika, to je besmisleno.
Ako govorimo o slobodnim zonama, što ne bi jedna regija ili jedna jaka opština ako ima uslove ili jedan grad što ne bi mogao da kaže – da, lokalna samouprava želi da slobodnu zonu otvori i da formira na svojem području.
Ovako, to će sve zavisiti od vladinih činovnika i davati takva ovlašćenja i isključivu nadležnost Vlade. Onda to nije slobodna zona, to je zona sa ograničenim trajanjem i ograničenim ovlašćenjima.
Ako sve treba da bude, da zavisi isključivo od činovnika Vlade, onda to nije slobodna zona, tu su ograničenja i prema tome slobodne zone će se formirati i otvarati po volji Vlade, a ne po volji i interesu građana.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 17. amandman je podneo poslanik Milorad Mirčić.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.

Vi, gospodine predsedavajući, nećete da mi zamerite što ću da povežem nekoliko amandmana.
Počeću od ovoga o kojem smo malopre pričali na član 16, gde društvo podnosi Upravi carine zahtev za podnošenje rešenja za početak rada zone, odnosno podzone najkasnije u roku od dve godine od dana dobijanja saglasnosti za osnivanje zona, odnosno podzone. To je rok u kojem treba praktično da krene delatnost u zoni.
U stavu 2. je navedeno šta sve treba uz zahtev da se dostavi carinarnici pre donošenje ovog rešenja za početak. Sada član 17. sledi posle, prati ovu logiku. "Društvo obavlja naročito sledeće delatnosti".
Član 17, 18. i 19, pričam o našoj verziji predloga zakona reguliše delatnost društva za obavljanje delatnosti. "Društvo obavlja naročito sledeće delatnosti:
1) organizuje i utvrđuje uslove za gradnju u skladu sa zakonom, održava i obezbeđuje prostor, infrastrukturu i tehničke uslove za nesmetano poslovanje u zoni i obezbeđuje mere za zaštitu životne sredine;
2) upravlja zonom i to: odlučuje o zahtevima za obavljanje delatnosti u zoni, obezbeđuje unutrašnji red u zoni, ulazak u zonu i izlazak iz zone, obezbeđuje uslove za vršenje carinskog, inspekcijskog i drugog nadzora, utvrđuje mere zaštite životne sredine u zoni i tarifu za korišćenje poslovnog prostora u zoni;
3) obavlja stručne i druge poslove od interesa za korisnike zone, kao i druge poslove saglasno aktu o osnivanju zone".
Ovde je stvarno jedna uska nomenklatura poslova koje obavlja društvo koje upravlja zonom i kao što se vidi ono i odgovara da se zakoniti rad svih korisnika u zoni, pa kako pre svega sa aspekta delatnosti i onih nužnih ograničenja koja su propisana u prethodnim odredbama ovog našeg predloga zakona.
Iskoristio bih priliku da malo objasnim šta reguliše sledeći član u našoj varijanti, a to bi bio član 18. "Društvo utvrđuje način na koji se područje zone koristi za obavljanje delatnosti u zoni i uređuje unutrašnji red u zoni.
Akt kojim se uređuje korišćenje zone za obavljanje delatnosti i red u zoni objavljuje se u "Službenom glasniku Republike Srbije".
To je taj zahtev, kako se to moderno kaže, transparentnosti da svim zainteresovanim licima i ne samo njima nego javnosti bude poznato šta, koje delatnosti mogu da se obavljaju u zoni u kojoj se obavljaju i kakav je unutrašnji red u zoni, s obzirom na to da se na desetak, petnaestak metara ili možda u manjem rastojanju nalaze različiti privredni subjekti sa možda sličnim, a možda potpuno različitim delatnostima.
Treći stav našeg stava 18. – "Društvo je dužno da svakom korisniku zone omogući da obavlja delatnost u zoni pod uslovima utvrđenim zakonom". Mislimo da je ovaj stav 3. vrlo značajan, jer možda bi bilo bolje da sada pročitam i član 19.
"Društvo i korisnik zone ugovorom uređuju međusobna prava i obaveze".
Svrha svih ovih amandmana koje smo podneli, 17, 18. i 19. jeste da se na jedan po nama primeren način sa minimalnim ograničenjima, ako mogu tako da kažem, uredi taj odnos, kako delatnost društva za upravljanje zonom, tako i delatnost korisnika zone zbog kojih u krajnjem slučaju i postoji zona.
Obezbeđen je kompletan uvid javnosti u poslovanje zone, u smislu opštih akata i pravila koja važe u zoni, i međusobni odnosi između društva za upravljanje zonom i korisnika zone uređuje se ugovorom, a taj ugovor se zasniva na pravilima koje je zona javno objavila.
Naravno, sastavni deo tih pravila jeste i ta tarifa koju korisnik zone plaća društvu za upravljanje zonom u zavisnosti od varijanti koje se nalaze u konkretnoj zoni, tako da je moguće da društvo za upravljanje zonom raspolaže sa velikim brojem nepokretnosti pa onda po osnovu ovog ugovora izdaje u zakup korisnicima zone, a moguća je varijanta da na samoj teritoriji područja zone korisnici zone izgrade svoje objekte, budu vlasnici objekata i obavljaju to, ali onda mora da se uredi taj način oko infrastrukture, unutrašnjeg reda.
Tako da vidite i sami da mi ovim odredbama nismo ni pokušali da namećemo nešto što ne bi moglo da se ispuni, već smo samo hteli da uredimo taj odnos između korisnika zone i ukažemo koje delatnosti su osnovne delatnosti društva za upravljanje zonom.
Mislim da smo u ovoj numeraciji tačno pogodili ono što se dešava u zoni.
Mi se nećemo javljati povodom amandmana na članove 17, 18. i 19. Od 20. člana krenućemo sa javljanjem, jer su to potpuno novi amandmani.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 18. amandman je podneo poslanik Milorad Buha.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 19. amandman je podneo poslanik Milan Stevović.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 20. amandman je podneo poslanik Tihomir Đuričić.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.