Gospodine Vučiću, hvala i sa Vama ću se složiti da je to u domenu dobrih običaja i da jeste ovo predloga Vlade, ovaj predlog zakona i njihov zastupnik ministar, ponoviću, može da zastupa taj zakon na loš ili dobar način, ali on odgovara Vladi, ne odgovara Skupštini. Pošto je to u domenu dobrih običaja, onda je ili na predsedniku Skupštine, na predsedavajućem da oceni hoćemo li nastaviti sednicu. Kako će zastupati predlog zakona, mislim da odgovara Vladi. Sada će moja koleginica narodni poslanik Gordana Pop-Lazić, po Poslovniku, dobiti reč.

Evo gospodine predsedavajući, poštovane kolege, ja sam htela samo malo da vam pomognem u tumačenju tog člana Poslovnika, šta smo u stvari time hteli i zašto je neophodno da ministar uvek bude prisutan, on ili neko drugi ko je ovlašćen. To može biti i potpredsednik Vlade ovde na sednici, pogotovo kada teče rasprava u pojedinostima.

Dakle, moje pitanje je, da li ministar može da ustane sa svog mesta i da kaže – ovaj amandman prihvatam. Ako može, onda je njegovo prisustvo zaista neophodno, jer mi jeste da obaveštavamo javnost šta mislimo o predlogu Vlade, ubeđujemo poslaničku većinu, koje doduše nema, ima samo sedam, osam poslanika ovde, da treba da glasaju za neki amandman, ali pre svega želimo da predstavnika Vlade ubedimo da smo u pravu.

Ne znam koga mi da ubeđujemo, da vam kažem, uz sve poštovanje zaposlenih u Ministarstvu finansija i pomoćnika, zamenika, ne znam ko su nisam bila obaveštena, nikada se u ozbiljnoj skupštini ranije nije dešavalo da u Skupštini sede činovnici, ni zamenici ministara. Mogli su da pomognu ministru u radu na odborima, ali pred Skupštinom ovde može da se pojavi samo predsednik Vlade, članovi Vlade, jer oni odgovaraju narodnim poslanicima. Šta vredi što ovde činovnici sede kada mi sa njima ne možemo da razgovaramo, niti oni mogu nama da se obrate, niti da bilo šta objasne. To je dakle potpuno iluzorno.

Ukoliko je ministar finansija imao neka preča posla, kao što vrlo često ima, jer je on ministar za sve i svašta, on se slika i u bolnicama i u školama i na putevima, čovek je izgubio kompas i verovatno i preko Nemačke ide u tu Irsku, pošto je tamo najčešće, kažu 40 puta u toku godine sleti tamo, a kojim povodom Bog sveti zna, mogao je predsednik Vlade da nas obavesti – umesto ministra Dinkića biće tu potpredsednik Vlade Ivana Dulić-Marković, ili će doći on lično.

Na taj način pokazuju da institucija Skupštine nešto znači u ovoj zemlji, ali pošto institucija Skupštine više ne znači ništa izgleda Vladi, onda se tako ponašaju.

Gledam juče predsednika Vlade na Prvom programu RTS-a tzv. Servisa, gde glavni urednici pojedinih trebalo bi da kažem uglednih dnevnih novina i nedeljnika ne smeju da postave pitanje predsedniku Vlade. Više niko, on je zaštićen čovek. Ne sme niko ništa da ga pita da mu replicira, da sukobi neko mišljenje. On odgovara, priča neku svoju priču, niko živi ne razume šta hoće da nam kaže.

Kažu – sledeće nedelje videćemo Borisa Tadića. A koga ćemo one druge nedelje da vidimo? Mislim da bi trebalo da vide Tomislava Nikolića. To bi bio javni servis, ako se to ne desi, onda to nije javni servis i tako je u ovoj našoj državi sve naopako okrenuto.

Kada sam već izašla za govornicu, samo da dopunim izlaganje gospodina Vučića – što se tiče onog lopova Simonovića, predsednika Opštinskog odbora DS, pošto im je izgleda cela stranka lopovska, Tadićevac, taj ne bi pobegao u inostranstvo i ne bi ojadio veliki broj ljudi, jer je on sa tri miliona evra pobegao, da su nadležni državni organi reagovali po krivičnim prijavama opštine Zemuna.

Da su odreagovali taj bi bio u apsu, ne bi prevario veliki broj ljudi, ne bi ni pobegao, odgovarao bi za ono što je počinio, ali pošto, verovatno, postoji jedna velika sprega oko tog lopovluka i oko samog Borisa Tadića, onda neka ovi ljudi koji su oštećeni "deru kožu na šiljak", a on će lepo da se praćaka u inostranstvu sa tri miliona evra i da dotira Borisa Tadića za neku sledeću kampanju.

Reč ima narodni poslanik Velimir Simonović, ali pre nego što dobije reč da odgovorim koleginici. Zaista mislim da su dobri običaji, što je rekao gospodin Vučić, i da je red i racionalno je da se ministri pojavljuju ovde kao zastupnici Vlade, ali dozvolićete u čitavoj situaciji u kojoj se nalazimo predsedavajući ocenjuje šta je najbolje za parlament i kako da radimo dalje.

Dame i gospodo narodni poslanici, neki Simonović je pominjan i prošli put i danas. Pošto prezime Simonović nije tako često, izjavljujem da taj Simonović sa mojom porodicom nema apsolutno nikakve veze.

Drugo, što se tiče intervjua sinoć predsednika Vlade mislim da je on bio potpuno jasan u svojim izlaganjima, a kakva su bila pitanja to nije on kriv, nego novinari.

Izvolite, gospodine Vučiću.

Nije, gospodine Simonoviću, potpuno ste u pravu. Mi znamo da Vi nemate tri miliona evra, to ima ovaj Tadićevac, ali ja sam mislio da oni pucaju na mnogo više. Da vam kažem nešto.

Izašao sam zbog velike društvene opasnosti dela. Znam da gospodin Mamula to zna, trenutno nije ovde, ovaj čovek je u trenutku kada je trebalo da se završi suđenje samo išetao, rekao – idem do toaleta, i više ga nema u Srbiji. Nestao je! Sada vam to zvuči kao dobra krimi priča. Da li je neko izmislio?

Nema čoveka u Srbiji, nema tri zone u Srbiji. Niko nije prijavio da je negde nestao. Šta to može da bude? Sada vi govorite o pravosuđu. Vi govorite o državnim organima, o policiji. O čemu je ovde reč.

Nestao, ali njima je tri miliona evra sića. On je ukrao 27 miliona evra, ne dinara. Izračunajte, to su neke milijarde, ja to ne umem ni da izračunam, ne znam ko to može da sračuna, to su neke silne milijarde. Valjda ovi Tadićevci to mogu da sračunaju i niko više. Periću, to tvoj koalicioni partner Albijanić može? Matematičar.

Znači, onaj prepošteni što se uvek pojavi pred građanima Srbije kao malo izmučen, ali kaže – ja ću da ih pobedim. Nemoj ti nas da pobeđuješ.

Pobeđivao ili gubio, šta god hoćeš radi, ali prvo vrati pare narodu. Neka tvoj Trizon vrati 27 miliona evra, pa onda pobeđuj koga god hoćeš. To je suština stvar. Vrati majstore, ne pitamo te više za neke vile u kojima je po tri miliona evra ukradeno, ne pitamo te ništa, ali vrati 27 miliona evra, jer je to 2.500 traktora.

Taj, jedan Tadićevac što je ukrao u toj jednoj finansijskoj tranši to je 2.500 traktora za naše seljake i za naše domaćine. Čovek rekao da ide do toaleta i nestao. U svako selo u Srbiji bi mogli po jedan traktor da odnesemo za to što je jedan Tadićevac ukrao. Je l' sitno to Miko za njih? Koliko oni mogu, znam da je to sitno, ali pozivam državne organe da stanu na rep Tadićevim lopužama.

Dao sam vam informaciju koja je ovako provučena u jednim novinama, milimetar i po sa milimetar i po. Čovek otišao u toalet u sudnici i više ga nema. Ukrao "samo" 27 miliona evra. Stiže nam i ministar.

Gospodine Vučiću, prekoračili ste vreme.

Zašto mene da molite? Molite ministra da dođe na vreme sledeći put.

Gospodine ministre, da li ste čuli za Trizona? Moram ministru da objasnim. To je jedan veliki Tadićev lopov, ne znam da li je i vaš prijatelj. To je onaj što je sada pobegao iz sudnice. Pojavio se u sudnici. Sada svi pripadaju tom jedinstvenom lopovskom bloku. Taj Trizon se pojavio u sudnici, odgovoran za pljačku i zbog toga ste vi posmenjivali sve u NIS-u, računam da niste znali kako će čovek to da opljačka i želim da pođem od toga da ste imali najbolju moguću nameru.

Taj je ukrao 27 miliona evra. Zoran Trifunović, zvani Trizon, najveći finansijer Borisa Tadića, lopova u kampanji izbornoj, taj koji finansira srpski "kokus" u američkom Kongresu, finansira Trizon koji je oteo 27 miliona evra od građana Srbije i u trenutku kada je bio na suđenju rekao je da mu je pozlilo i da ide do toaleta. Napustio je i nikada se u zemlju nije vratio. Država raspisala poternicu i njega u zemlji i dalje nema. Šta je sa Trizonovim parama? Kada će država da ga uhvati?

Još jedno pitanje, koje mislim da je ključno, kada će da prestane reklamiranje lopovskog bloka u Srbiji, one koji su najgori u Srbiji, kojima je to sitnica i zaslužuje milimetar i po prostora u novinama, jer niko ne sme da objavi ovo o čemu sam govorio, niko o tome neće da piše iako svi znaju da je to istina?! Kao što ste videli, zna Mamula, kao što ste videli znate i vi to dobro i to znaju svi u Srbiji, a o tome niko ne sme da piše i niko ne sme da kaže.

Pozivam Vas, ministra da se takođe po tom pitanju izjasnite, da nam kažete gde se nalazi Trizon, uz čiju podršku je prebegao i napustio granice naše zemlje, ko mu je omogućio logistiku da iz suda, u toku je proces, čuvaju ga stražari, on uspe da pobegne, da li kroz prozor od toaleta ili ne znam na koji način. Znao sam da je veliki lopov, ali nisam znao da je kaskader. Možda je i na vrata izašao, ko zna. To nam je strašno važno da znamo jer zbog njega je mnogo ljudi u NIS-u, sa pravom ili ne, smenjeno, zbog tog ugovora koji je napravljen, koji je on izigrao i zbog kojeg je opljačkao Srbiju.

Mene interesuje kako se Boris lopov, zašto se ne obrati naciji oko Trizona i zašto nam ne kaže šta je sa tim parama građana Srbije. Za to je moglo da se kupi 270.000 ovaca. Pogledajte ljudi, ako smo mogli 270.000 ovaca da kupimo za to, kako bi se i koliko stoke u našoj zemlji zapatilo i koliko bismo mogli da razmišljamo o razvoju poljoprivredne proizvodnje da jednog Tadićevog lopova, Trizona, nije bilo.

Molim vas da mi, gospodine ministre, odgovorite na to pitanje i da nam kažete da li je daleko ta Irska i kako ste uspeli brže-bolje da se vratite.

U Skupštinu dolazite kada predlažete zakone zato što nisu narodni poslanici vaši posilni, i nisu građani Srbije oni koji treba da čeku na vas, već vi treba da čekate građane Srbije i radite za građane Srbije, a ne obrnuto.

Da li još neko želi reč o amandmanu? (Ne.)

Na član 3. amandman je podnela narodni poslanik Vjerica Radeta.

Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman.

Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta.

Dame i gospodo poslanici, kada smo dobili Predlog zakona o slobodnim zonama kao predlog Vlade Republike Srbije, koji je trebalo da se donese po hitnom postupku u vanrednom zasedanju, onda smo dobili jednu vrlo skupu brošuru, Uprava carina 2004/05, Republika Srbija, Ministarstvo finansija. Uprava carina je ovo valjda finansirala, vrlo kvalitetno urađeno, ali ono što piše unutra je daleko od toga kako izgleda spolja.

Kaže nam Dragan Jerinić, direktor Uprave carina – u prilogu akta dostavljamo vam prezentaciju rezultata rada carinske službe u želji da se i vi upoznate sa istim i date svoje primedbe i sugestije. Materijal je napravljen u cilju promocije carinske službe, ostvarenih rezultata, modernizacije i približavanja evropskim standardima.

Na prvoj stranici, između ostalog, Dragan Jerinić kaže – ono što je još važnije, smatram da će kvalitetna modernizacija carinske službe u praktičnom smislu pokazati i dokazati domaćoj i stranoj javnosti, kao i svim zainteresovanim subjektima, efikasno funkcionisanje jedinstvene platforme delovanja svih nadležnih državnih organa i relevantnih društvenih organizacija (carinske uprave, poreske uprave, MUP-a, inspekcijskih organa, privredne komore), za šta se u institucionalnom smislu zalažemo i borimo jer je to jedini efikasan način za stvaranje zdravog društvenog i privrednog ambijenta i svođene kriminala na društveno prihvatljiv nivo.

Da li je svođenje kriminala na društveno prihvatljiv nivo ta krađa od 27 miliona evra, od strane tog Trizona ili 3,5 miliona od strane Simonovića, predsednika Demokratske stranke Zemuna, to je nešto o čemu ćemo valjda saznati od predsednika svih lopova, Borisa Tadića.

Pošto Jerinić kaže da se za to u institucionalnom smislu zalažemo i borimo, onda smo dobili jednu karticu, ali sam je valjda izgubila, pa sam iz ove brošure ovo izvadila, kaže: "Znate nešto što mi ne znamo? Šverc robe i krijumčarenje droge, oružja i ljudi ugrožava živote svih nas. Sprečite kršenje zakona, pa pozovite anonimno i besplatno broj 064/732".

Tako se institucionalno bore predstavnici vlasti protiv kriminala u svim oblastima. Na svakom mestu traže građane koji bi trebalo da im, kao anonimni dojavljivači, dojave šta se to dešava, ko je koliki lopov itd, a u institucionalnom smislu, nažalost, ništa se ne dešava.

Kada je počela rasprava u pojedinostima o Predlogu zakona o slobodnim zonama, onda se ovde čulo da se u nekim stvarima Predlog SRS nešto značajno ne razlikuje od Predloga Vlade, ali moram da kažem da smo mi, kao što znaju narodni poslanici, intervenisali amandmanski po gotovo svim članovima Predloga zakona, zato što SRS ima jasnu viziju o tome kako bi trebalo da izgleda zakon o slobodnim zonama. Mi smo to naše viđenje i naše programsko opredeljenje izrazili kroz amandmane, koje smo podneli na Vladin Predlog zakona.

Naši amandmani su vrlo konstruktivni, da prihvatanjem ovih amandmana može značajno da se poboljša tekst zakona. Naravno, suština je da mi zaista imamo jedan drugačiji pristup i da to govore naši amandmani. Kada se sakupe u jednu celinu, faktički, daju jedan nov predlog zakona.

Tamo gde se eventualno čini da postoji sličnost između Predloga Vlade i Predloga SRS, nije baš tako, jer je i ovaj predlog zakona jedan od privatnih zakona dela Vlade Republike Srbije i onih koji će i te kako koristiti i zloupotrebljavati ovaj zakon. Recimo, tu mislim na ovog najvećeg Tadićevog tajkuna, Dragana Đilasa, na "Šukija plazmu", jer će oni i te kako znati da koriste slobodne zone.

Gospodine ministre, pošto niste odgovorili gospodinu Vučiću šta znate o begu Zorana Trifunovića Trizona, koji je pobegao sa 27 miliona evra iz sudnice jednog od opštinskih sudova u Beogradu, a taj Zoran Trifunović Trizon je, kao što ste čuli, glavni finansijer Borisa Tadića, sada vas pitam – koju li je on to slobodnu carinsku zonu iskoristio pa otišao iz zemlje, da niko živ ne zna kud se denuo, ni na kojem je prelazu prešao?!

Što se tiče člana 3, na koji sam podnela amandman, u Predlogu Vlade član 3. glasi: "Prava osnivača zone, privrednog društva za upravljanje zonom i korisnika zone, utvrđena ovim zakonom, ne mogu se umanjiti drugim zakonom ili drugim propisom".

Ovakva formulacija je nezgrapna i pravnički neprihvatljiva. Kako možete u zakonu da kažete da jedan član ovog zakona ne može da se umanjuje nekim drugim zakonom ili drugim propisom? Potpuno je normalno i pravničkim jezikom rečeno, dakle, ovaj zakon reguliše slobodne zone i sve što je vezano za slobodne.

Ne može u zakonu da se razmišlja i da postoji bojazan da će neki drugi zakon umanjiti značaj dela ovog zakona, nekog člana ovog zakona.

Dakle, u tom smislu, čisto pravo-tehnički, ovakva odredba ne može da stoji, jer je nezgrapna, ne priliči zakonu i nije u duhu našeg pravnog sistema. U ime poslaničke grupe SRS sam predložila da se član 3. promeni i da glasi: "Zonu mogu osnivati domaća i strana pravna i fizička lica (u daljem tekstu: osnivači zone)". Amandman je napisan da bi se preciznije odredili osnivači zone, ali je to dovoljno široko kako bi svi koji imaju opravdan interes mogli da osnivaju zone.

Nema pravo ni Vlada Republike Srbije, ni ova skupština da diskriminišu lica, ni pravna ni fizička. Dakle, svako ko proceni da ima interes da osnuje slobodnu zonu, da to uradi u skladu sa zakonom koji će biti pozitivan propis u momentu kada se za to opredeli, ima na to pravo i

niko nema pravo, pogotovo, zamislite, zakonom nekoga da uskraćujete da može da obavlja neki posao. To je, pre svega, protivustavno, jer naš Ustav, kao što znate, garantuje sva prava i slobode čoveka i građanina.

Ovo ne može ovako da stoji. Zaista bi bilo dobro da se ovaj amandman prihvati. Konkretno, ovaj amandman uopšte ne utiče na suštinu vašeg Predloga zakona, ali pretpostavljam da među kolegama koji su ovde sa vama, saradnicima, ima pravnika, pa samo, kao pravnici, neka prokomentarišu, neka vam kažu, videćete da sam potpuno u pravu kada sam podnela ovaj amandman.

Nije lepo i nije dobro da se Vlada, u svom obrazloženju zašto amandman nije prihvaćen, poigrava, često to imam običaj da kažem, zato što se to, nažalost, često dešava, i sa inteligencijom narodnih poslanika, a onda i građana Srbije, pošto su narodni poslanici predstavnici građana Srbije u ovom parlamentu. Evo šta je Vlada u jednoj rečenici rekla zašto ne prihvata moj amandman. Kaže: "Amandman se ne prihvata iz razloga što je sadržina predloga data u tom amandmanu definisana članom 2. stav 1. tačka 2) Predloga zakona". Ovo apsolutno nije tačno. Pokazaću vam kako to nije tačno.

Prvo, član 2. ima naslov iznad člana – Značenje pojedinih izraza. To je nešto što je novina ove vlade, da u zakonu obavezno imamo jedan član koji nam objašnjava, kao da će debili primenjivati ove zakone, a ne diplomirani pravnici, onda nam objašnjava šta znači slobodna zona, šta je privredno društvo, šta je povezano lice, korisnik zone itd. Zamislite, objašnjenje "saglasnost vlade". Sad treba da nam se objasni šta je "saglasnost vlade".

Dakle, član 2. u materijalno-pravnom smislu apsolutno ništa ne znači. On formalno objašnjava nešto. Potpuno bi bilo normalno da ovog člana nema, da se kroz članove reguliše ovo što je naum Vlade, da reguliše kroz ovaj zakon, ali prihvatamo da stoji taj član, jer on ništa ne znači, ali je tek onda netačno ovo što je Vlada rekla da je ono što sam predložila amandmanom sadržano u članu 2. stav 1. tačka 2) Predloga zakona.

Stav 1. člana 2. Predloga zakona kaže: "Pojedini izrazi upotrebljeni u ovom zakonu imaju sledeće značenje: 2) osnivač zone je organ lokalne samouprave, privredno društvo, odnosno preduzetnik, koji je doneo odluku ili zaključio ugovor sa drugim osnivačem o osnivanju zone, a koji preko privrednog društva za upravljanje zonom podnosi zahtev za davanje saglasnosti za određivanje područja". Dakle, ovo nije istovetno mom predlogu, koji kaže: "Zonu mogu osnivati domaća i strana pravna i fizička lica". Dakle, Vlada je pokušala da svojim poluobjašnjenjem ubedi mene i poslaničku grupu SRS da su oni već, otprilike, ovo što smo mi predložili, ugradili u zakon.

Tvrdim da to nije ugrađeno u zakon, da tačka 2) stava 1. člana 2. uopšte to ne znači. Čak i kada bi imala materijalno-pravnu težinu, a ponavljam, nema, opet to nije ono što smo mi želeli kroz ovaj amandman.

Mislim zaista da bi bilo dobro, ako hoćete da koliko-toliko dobro uredite ovu oblast, da prihvatite ovaj amandman jer on uopšte ne menja suštinu Predloga Vlade, nego samo omogućava nešto što je ustavno pravo svih građana Srbije, dakle da mogu da osnuju, naravno, i fizička lica i pravna lica i strana i domaća, nešto što je garantovano Ustavom Srbije, bilo bi logično i normalno i jedino pravno ispravno da bude garantovano i u svakom zakonu koji se donosi.

Dakle da i ovaj zakon kao i svi ostali zakoni bude u interesu građana Srbije, a ne u interesu pojedinaca, u interesu lopova i kriminalaca, poput tog Zorana Trifunovića Trizona koji je sa 27 miliona evra narodnih para pobegao iz sudnice jednog suda u Beogradu. Ili ovog Simonovića koji je predsednik Opštinskog odbora DS u Zemunu, koji je pobegao sa 3,5 miliona evra, koji je jedan stan preprodao nekoliko puta nekolicini ljudi i sad je tamo veliki problem u Zemunu; policija mora da interveniše jer ljudi hoće da se poubijaju između sebe, ne znaju ko je pravi vlasnik, a svi znaju da su dali pare.

Dakle, eto tako funkcionišu ti Tadićevi kriminalci, ali je problem u tome što Vlada Srbije zakonima koje predlaže Narodnoj skupštini, i Skupština koja prihvata i usvaja takve predloge zakona, otvara mogućnost da ti lopovi Borisa Tadića mogu da se šepure i da rade šta god hoće i da beže kroz nekakve ostalim građanima nepoznate slobodne zone i da se ne zna ni gde su pobegli ni kuda su pobegli, ali se zna sa koliko su para pobegli.