TREĆE VANREDNO ZASEDANjE, 04.07.2006.

14. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

TREĆE VANREDNO ZASEDANjE

14. dan rada

04.07.2006

Sednicu je otvorio: Vojislav Mihailović

Sednica je trajala od 10:10 do 18:45

OBRAĆANJA

...
Srpska radikalna stranka

Petar Jojić

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, poslanik SRS gospodin Momir Makrović, detaljno je obrazložio amandman koji je podneo na član poslanik Gordana Pop-Lazić ispred SRS.
U članu 22. predviđeno je da je, korisnik dužan da omogući sprovođenje mera carinskog nadzora i kontrole i vodi propisanu evidenciju o robi koja se uvozi, odnosno unosi u zonu, izvozi, odnosno iznosi iz zone i koristi u zoni. Malo je ovo nespretno formulisano, kao definicija.
Međutim, kada je u pitanju ova norma, ona je morala da bude sadržana i u kaznenim odredbama, u članu 34. i članu 35. nema nijedne reči o tome šta će se desiti ukoliko neko unosi i iznosi robu ili iz carinske zone, odnosno iz slobodne zone iznese robu, ne vrati robu.
Šta je sa robom? Da li je roba prošvercovana, prodata i da li postoje neke sankcije protiv onoga koji u slobodnoj zoni bude iznosio robu iz slobodne zone i trgovao na veliko i na taj način ostvarivao profit, a da se protiv njega ne preduzimaju određene zakonske mere?
Dakle, u članu 22. jeste normirano, ali je preciznije, logičnije, pravno-tehnički daleko uređenije onako kako je to predviđeno amandmanom SRS na član 22. Zbog toga ukazujem da je bilo nužno da se predvidi sankcija za onoga koji robu ne vrati u slobodnu zonu, a pogotovu ako nema dovoljno kontrole, a pogotovo ako se radi o robi čiji je promet zabranjen da se nađe i u carinskoj zoni i u slobodnoj zoni.
Primera radi, droga i oružje. Ovim zakonom nije dovoljno predviđena kontrola i nadzor, ne samo carine, nego i drugih državnih organa, jer može se slobodna zona pretvoriti u slobodnu trgovinu oružja i droge i druge robe koja je zakonom zabranjena. Malopre je narodni poslanik pomenuo da će danas biti Statusna konferencija predsedniku SRS, ona je već počela, u Hagu.
Malo se, dame i gospodo, govori ovih dana od strane zvaničnika u ovoj državi kako je bilo moguće da Naser Orić, koji je bio komandant 28. divizije, u okolini Bratunca iz Žepe pobije sa mudžahedinima oko 3.500 Srba. On je dobio kaznu kao što bi dobio neko da je ukrao jednu biciklu, dobio je kaznu kao da je opalio šamar nekome ili nekoga udario.
Vidite, muslimani nisu davali dokaze, niti su trgovali dokazima o filmskim snimcima i materijalnim dokazima o zločinima koje je počinio Naser Orić sa njegovim zločincima. A u Srbiji su se utrkivali ko će pre da dođe do nekog dokaza ili pismenog ili bilo kog drugog materijalnog dokaza, da ga mnogi prodaju Karli del Ponte ili drugim Haškim zločincima, koji sude u tome samozvanom Haškom sudu, takmičili su se ko će protiv vojnog vrha, političkog vrha i patriota i rodoljuba Srbije da pruže dokaze našim osvedočenim neprijateljima. To se pretvorilo u slobodnu zonu prodaje dokaza.
Vidite, muslimani nisu davali dokaze da se osudi zločinac, a naši organi su imali bezbroj dokaza o tome koje je zločine počinio Naser Orić. Naši zvaničnici odlaze da kleče i pozdravljaju u Srebrenici one koji su nad Srbima počinili najveće ratne zločine. Recipročno nismo imali takve slučajeve. Žalosno je da se taj Haški tribunal pretvorio u sud protiv Srba, sud koji samo sudi Srbima, sud koji optužuje prof. dr Vojislava Šešelja za verbalni delikt.
Četvrta je godina kako ga drže u tom kazamatu bez ijednog materijalnog dokaza da je bilo šta učinio. Optužuju ga za komandnu odgovornost. Hajde, nađite nekog ministra ovde, osim vojnog, koji bi mogao i trebao da odgovara po komandnoj odgovornosti. Nije komandovao ni jednom armijom, ni jednom divizijom, ni jednom brigadom ni bataljonom.
Optužuju ga za ličnu odgovornost. Lično nije učinio nijedno krivično delo, nema nijednog dokaza, a optužuju Vojislava Šešelja da je objektivno odgovoran.
Nije bio predsednik države, nije bio vojni ministar, nije imao pod komandom nijednu vojnu formaciju. Vidite kako se sudi srpskim patriotama, vidite kako se izriču kazne u tom Haškom tribunalu Srbima, a evo, dame i gospodo, narodni poslanici, kako je taj sud izrekao kaznu Naseru Oriću dve godine kao da je ukrao bicikl ili da je ukrao tri kokoške i dobio je toliku kaznu.
Vidite, mi srpski radikali ukazujemo aktuelnoj vlasti da se okrene Srbiji, da gradi svoju državu, da gradi odbrambene sisteme svoje države, da vojsku izgrađuje, da vojsku reformiše, toliko da može imati vojsku koja može braniti državu od spoljnog neprijatelja, a onemogućiti da u tome učestvuju i oni iznutra.
Vojska nam je zaista spala na najniže grane. Videli ste koga su izabrali za vojnog ministra. Dame i gospodo, mi u vojsci imamo časne i poštene generale, oficire koji su po nekoliko akademija završili, ali ne mogu takvi doći da komanduju našom vojskom.
Naša vojska je materijalna, u našoj vojsci nema danas oružja, reći ću da mi imamo rezerve, čak devize držimo u inostranstvu, ali vidite nemamo mogućnosti da kupimo avione, nemamo mogućnosti da modernizujemo vojsku, da je ojačamo, da nam Šiptari i spoljni neprijatelj sutra ne otmu Kosovo, da možemo sačuvati svoju teritoriju, svoju celovitost, a Ustav obavezuje sve državne organe da na tom pravcu rade.

Predrag Marković

G17 Plus | Predsedava
Hvala gospodine Jojiću. Sada mi je prosto žao što niste bili u mogućnosti da budete prisutni pa da glasate za uspostavljanje te države. To je bilo 5. juna ovde u 13,55 časova.
Da li još neko želi o članu 22? (Ne.)
Na član 23. amandman je podnela narodni poslanik Nataša Jovanović.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman.
Reč ima narodni poslanik Nataša Jovanović.
...
Srpska napredna stranka

Nataša Jovanović

Srpska radikalna stranka
Gospodine Markoviću, samostalnu državu Srbiju ćemo imati po usvajanju novog ustava Republike Srbije, a to što ga još uvek nemamo, vi ste jedan od najodgovornijih ljudi i vaš kolega uslovno rečeno, ova lopuža preko puta Boris Tadić koji vam je pre devet meseci tresnuo na sto svoj predlog ustava, odnosno svoje DS i pošto vi niste slušali apele gospodina Tomislava Nikolića koji je želeo da radi u Pododboru i da nastavi od člana 81. teksta Vlade Republike Srbije da inkorporiše sve naše primedbe, desilo se sve ovo što se desilo.
Hajde da vidimo još koliko će da traje ta priča i vaše izjave i izjave Koštunice, Tadića, a vezane su za donošenje novog ustava, ali isuviše se dugo igrate sa strpljenjem svih građana.
Gospodin Tomislav Nikolić je kao mudar čovek, odgovorni državnik, uverena sam, budući premijer srpske vlade, spreman da zarad interesa naroda i države čeka još malo, iako mi ne učestvujemo u radu ostalih odbora, on je poručio i vama i srpskoj javnosti da će da učestvuje u izradi Ustava, ali ta priča ne može da traje u nedogled.
Nije onda u redu da kolegi Jojiću koji je zaista i sa jednom dozom emocija u ovoj situaciji u trenutku dok se održava statusna konferencija predsedniku SRS, protiv koga je napisana optužnica pre četiri godine i pripisuju mu se neki navodni zločini koje nije počinio za verbalni delikt i koji je jedan od ostalih koji služe u antisrpskom kazamatu sada na kraju ovog njegovog briljantnog izlaganja i kao člana tima za odbranu doktora Šešelja i bivšeg saveznog ministra, dajete takve kritike u smislu da je trebalo tog i tog dana da bude u toliko i toliko sati.
Gde ćemo mi da budemo i kada ćemo da budemo i o čemu ćemo da glasamo, odlučuje samo SRS, njen poslanički klub, njeno rukovodstvo i oni ljudi koji su nas izabrali na ove funkcije.
Ne bih nikada koristila ovo vreme kada treba da govorim o ovom amandmanu koji sam podnela na član 23. da vi niste imali takvu svojevrsnu malicioznu reakciju na izlaganje kolege Petra Jojića.
Što se tiče amandmana na član 23. i bio je u pravu, naravno, mi nemamo ni ministra inostranih poslova, ni ministra odbrane, to nigde ne stoji u Ustavu Republike Srbije, u Ustavu po kojem ste i vi predsednik Narodne skupštine koja broji 250 poslanika.
Što se tiče ovog amandmana, on je zaista neophodan da se inkorporiše u ovaj zakon, jer za razliku od ovih drugih članova gde ste možda mogli da pomislite da SRS hoće zapravo to isto, a to nije tačno, jer se suštinski razlikuje, naš zakon u nekim tehničkim stvarima, da, poklapaju se stavovi, ali kada su u pitanju način određivanja zona, davanje saglasnosti za rad, a pre svega, ova uprava koja kod vas postoji što kasnije ide, a kod nas ne.
Mi smo smatrali da je zbog namere SRS, da vam kroz sve ove primere do sada pokaže da glavna intencija treba da bude proizvodnja, a ne spoljnotrgovinski promet.
Predlog smo dali, odnosno ja sam predložila ovaj amandman koji glasi da – uverenje o tome da je roba proizvedena u zoni izdaje carinski organ koji vrši nadzor u toj zoni, a za robu proizvedenu u zoni izdaće se uverenje o tome da je proizvedena u Srbiji, ako je u vrednosti robe koja se izvozi učešće sirovina i drugog reprodukcionog materijala, uloženog rada i drugih troškova proizvodnje poreklom iz Srbije, najmanje 51% od vrednosti robe koja se izvozi.
Dosadašnje analize, a naročito jedna koju je uradila, ne bih zaista bez saglasnosti te gospođe da spominjem njeno ime i prezime i da zloupotrebljavam, ona je sa Fakulteta za menadžment Univerziteta u Novom Sadu, zaista se bavila i sačinila jedan elaborat o poslovanju slobodnih zona u Srbiji unazad, odnosno na prostoru bivše države, 20 i 30 godina.
Činjenica je da se ništa nije promenilo od trenutka kada su prve slobodne zone osnovane, zato što država nije u svim prethodnim zakonima (a očigledno pošto ne prihvatate amandman SRS, to neće biti ni po ovom zakonu) uticala na to da se pospeši proizvodnja.
Zato su i oduzete pojedine slobodne zone, odnosno njihov status, a to je kao bilo opravdanje i razlog nekim opštinama, to je bilo mesto za skladištenje ili za trgovinu, a sve druge zemlje u svetu, čak i neki primeri o kojima nikada možda niste razmišljali.
Možda ni ja ne bih, da se nisam interesovala i da me zaista i ovaj problem nepostojanja uređene tržišne privrede u slobodnim zonama u Srbiji nije toliko interesovao, možda ne bih došla do tih podataka, ali sam vredno i marljivo na tome radila svih ovih dana, naročito u periodu od kada je zakon došao u skupštinsku proceduru, i došla do fascinantnih podataka kada je u pitanju zaštita robe originalnog porekla, dakle, domaćeg porekla, u pojedinim zemljama koje su bile potpuno privredno razorene i uništene poput Vijetnama.
Vi znate da je američka agresija na Vijetnam okončana još davne 1973. godine i da sve informacije koje nama stižu putem naših medija u onom izveštaju pod razno i šta se dešava u svetu, o toj zemlji su šturi i gotovo nikakvi i vi možete da pomislite i svima je slika naročito iz one američka holivudske propagande kako su bili jaki i hrabri američki vojnici, što svakako nije bila istina, i kako su se borili za svoje interese, a upravo je Vijetnam posle završetka tog rata uz saradnju sa mnogim zemljama širom sveta, naročito azijskim, stao na noge kroz formiranje slobodnih zona.
Danas, odnosno to je podatak od 2005. godine, pošto su oni na vreme uradili nešto što mi nismo, dakle, godine uzalud prolaze, od 2000. godine do današnjeg dana, to je moglo da se u Narodnoj skupštini Republike Srbije raspravlja više puta i da taj zakon bude pred narodnim poslanicima.
Niko nije mogao da razmišlja o tome za vreme nezapamćenih ekonomskih sankcija, kada je proizvodnja bila čak mnogo veća u pojedinim segmentima nego što je danas, nemamo rat, niti imamo agresiju zapadne vojne alijanse, odnosno NATO pakta, bombardovanje naše zemlje, odnosno naših privrednih objekata.
Setite se samo da je "Zastava" u Kragujevcu gotovo bila sravnjena sa zemljom.
U ovim uslovima kada kažete da želite da uđete u EU, a i za sve međunarodne ekonomske integracije ste, nemate podatak kojim možete da se podičite, a nije donet neophodan zakon pre ovog zakona, a to je zakon o direktnim stranim ulaganjima.
Zašto je bilo potrebno i Vijetnamcima i onima koji u drugim delovima sveta ili u nekim zemljama tog regiona uspešno posluju po sistemu slobodnih zona da donesu takav zakon? Zato da bi zaštitili i domaću proizvodnju i da bi privukli strane investitore da ulažu u nove programe i da zapošljavaju njihovu radnu snagu.
Danas podatak, eto, do kog sam došla, da zbog tih svojih prirodnih i ljudskih potencijala kojih ima i te kako naša Srbija, jutros sam, samo o primeru ovih malinara iz sela Katići i svih okolnih sela opštine Ivanjica, u kojima sam provela petak popodne, rekla da je Srbija spala na najniže moguće grane kada je u pitanju i plasiranje maline po čemu smo nekada bili prvi u Evropi.
Danas smo na četvrtoj, petoj ili ko zna kojoj poziciji zbog nebrige države zbog toga što nisu zaštićeni proizvođači malina, ali je zato važno da sve šta god da se proizvede u slobodnoj zoni, a ima učešće onako kako je to definisano ovim članom koji sam predložila 23. u zakonu ima oznaku da je proizvedeno u Srbiji.
San svake zemlje, valjda i mi spadamo u srednje razvijenu zemlju, a imamo potencijala i te kako da budemo napredni u tehnološkom smislu i svakom drugom da plasira svoje proizvode na neko drugo obezbeđeno tržište.
Mi nismo svoju šansu iskoristili od 1998. do današnjeg dana. Čak je više ona korišćena za vreme bombardovanja i uoči bombardovanja kada je u pitanju sporazum o slobodnoj trgovini sa Ruskom Federacijom nego danas.
Spoljnotrgovinska razmena, ako se ne varam u ovom trenutku naše zemlje najveća je sa Italijom, a sa Rusijom je veoma mala.
Ne možemo da razmišljamo o tome da imamo takve slobodne zone i da tako poslujemo kao što su slobodne zone manje ili veće u Kini, ali možemo da razmišljamo o činjenici da su oni i te kako zainteresovani za naše proizvode. Da ta razmena na godišnjem nivou može da bude nekoliko milijardi dolara.
Skoro su u našoj zemlji boravili predstavnici Privredne komore Kine koji su zainteresovani za naše povrće i voće, vina i za sve druge proizvode iz prehrambene industrije koju još uvek mogu kvalitetno ovde da se proizvedu, odnosno izrazili su spremnost da se napravi jedan takav dogovor i sporazum sa našom državom za izvoz tih proizvoda koji su im se i po kvalitetu i po ceni i po svemu dopale u našoj zemlji.
Zato su takve zemlje poput Vijetnama, koji su doneli zakon pre više od 10 godina, odnosno skoro 15 godina o direktnim stranim investicijama, što je trebalo da usledi pre ili odmah posle donošenja ovog zakona, napravili veliku ekspanziju kada je u pitanju ulaz stranog kapitala i taj nivo investicija je, odnosno uloga stranog kapitala preko 3.000 ugovora za 10 godina.
Sada ovaj tabelarni prikaz, ova dinamika priliva po privrednim granama u toj zemlji, samo zato što su se otvorili, ali ne tako da potpuno zatru svoju proizvodnju i da ne štite ono što je njihovo, naprotiv, potencirali su, istrajavali na tome da ono što je njihovo i što je vredan proizvod da ga oni imaju i njihova tradicija mora pošto-poto da bude očuvano. Kada pogledate ovo kako to ide od poljoprivrede i šumarstva preko hotelijerstva, preko finansija, bankarstva i svega onoga što tretira njihovu privredu, vidite da su to neverovatne cifre i da su to stotine milijardi dolara.
Koje su to zemlje koje ulažu iz celog sveta? Po principu poslovanja da poštuju njihove zakone. Slobodan je unos tog kapitala, ali sve što je potrebno državi mora u toj u kojoj posluju, odnosno u konkretnom slučaju Vijetnama mora da se plati, a slobodan je iznos svog tog profita, što im niko ne brani i što mi ne bismo branili svakome ko je spreman da dođe i da posluje po našim zakonima ovde u zemlji.
Ono što je naša razvojna šansa da neko ne pomisli danas iz ove rasprave da su to samo slobodne zone, ne mogu u ovom trenutku da vam kažem, verovatno gospodin Krasić, kao veći stručnjak za ovu oblast, barata tim podatkom, jer se i ranije u svojoj struci godinama bavio carinskim zonama i zonama slobodne trgovine, kakva je naša projekcija u budućnosti, koliko bismo mogli da zaposlimo ljudi. Neka je i onoliko koliko su uspeli Mađari, a oni su sa podatkom iz prošle godine 26.000 ljudi zaposlili u slobodnim zonama, i to je veliki uspeh. Može da bude više, može da bude manje, ali ono što je po svim statističkim prikazima jasno za razliku od Vijetnama ili od Singapura, ili nekih drugih zemalja ili Mađarske kod nas je slobodna zona opstajala samo na principu spoljnotrgovinske razmene, a ukupan iznos, odnosno učešće u celokupnoj spoljnotrgovinskoj razmeni Srbije po poslovanju slobodnih zona gde Novi Sad, dok nije oduzet ovaj status je beležio najveće rezultate, 90%, pa Subotica, onda mnogo manje svi ostali i oni koji su ranije imali, ali proizvodnja gotovo nikakva.
Zato, davanjem olakšica onim kompanijama kao što su recimo Turci uradili, doveli 500 stranih kompanija da proizvode u njihovoj zemlji, ali i pomaganjem naše proizvodnje u slobodnoj zoni, slobodne trgovine, slobodnog poslovanja i kroz zaštitu i kroz prihvatanje ovog amandmana, mi možemo nečemu da se nadamo. Ovako se nastavlja agonija i za srpsku privredu i za građane koji su radno sposobni. Njih je zaista mnogo.
Mladi ljudi čekaju posao iz svih zanimanja, iz svih struktura obrazovanja, ali nema ko da ih uposli i nema za njih nikakve razvojne šanse, ako se nešto pod hitno ne bude menjalo i ako se ne krene sa nekim konkretnim projektima koji mogu za kratko vreme da pokažu određene rezultate.

Predrag Marković

G17 Plus | Predsedava
Obavezan sam da dam pojašnjenje. Po članu 225. i 226. dao sam jedno pojašnjenje poslaniku koga izuzetno uvažavam, gospodinu Jojiću, i ja sam naravno emotivno, ali sam mu dao pojašnjenje za posao koji je neophodan za obavljanje posla narodnog poslanika, ni na jedan način ne komentarišući, a naročito deo, i mislim da je to vrlo nekorektno.
Ja visoko poštujem sve ljude koje poznajem duže od 20 godina, čiju istoriju poznajem i ni na jedan način sa ovog mesta niti komentarišem izjave bilo da se hvale, bilo da se kude, ali samo dajem ona obaveštenja koja su neophodna.
U tom smislu svakako ne bih reagovao na emotivno izlaganje prvog dela, već sam samo naprosto dao jedno pojašnjenje u odnosu na završetak rasprave.
Ne postoji nikakav razlog da neko treći tumači odnose između poslanika i predsednika Narodne skupštine. Ja ću svakako i ubuduće kada god postoji neka potreba razmenjivati informacije sa gospodinom Jojićem, pri tom nijednog trenutka ne ulazeći u potrebu poslanika da sa govornice iznose svoja uverenja ili iznose podatke koji se tiču njihove stranke, ali moja obaveza je da vodim računa o svima, a ne samo o pojedinačnim iskazima ili o pojedinoj stranci ili pojedinom gradu i to sam danas pokazao.
Nema razloga razmetati se neobaveštenošću na račun predsednika Skupštine. Da bi se konsultovali oko toga, svi kojima to nije jasno, dajem pauzu do 18,1 5, a onda će prva imati reč gospođica Jovanović po Poslovniku, kao što je i obaveza.
(Posle pauze – 18,25.)

Predrag Marković

G17 Plus | Predsedava
Dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo sa radom. Razgovarao sam sa gospodinom Jojićem i nema nesporazuma između komentara koje smo dali međusobno.
Po Poslovniku, narodni poslanik Nataša Jovanović.
...
Srpska napredna stranka

Nataša Jovanović

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo, pre svega poslanici koliko vas je u sali, vas troje i gospodin iz ministarstva, reklamiram član 104. Poslovnika jer je predsednik Narodne skupštine, Predrag Marković, grubo povredio dostojanstvo Narodne skupštine Republike Srbije.
Pauza koju je dao radi javnosti i koja je verovatno zapanjena pratila malopređašnji komentar predsednika Skupštine je bila potpuno nepotrebna, možda, gospodine Markoviću, da popijete kafu, da zapalite cigaretu.
Vi niste razgovarali ovih pola sata sa kolegom Petrom Jojićem i to što ste vi razgovarali to je vaša stvar, međutim javljam se zbog toga što ste komentarišući ono što sam izrekla, a upozoravajući vas da pogrešno ne obaveštavate javnost kada je u pitanju stav SRS.
To, da li smo prisutni ili nismo kada se o nečemu glasa, naročito o onome što se desilo 5. juna kada se glasalo o nekakvoj deklaraciji posle referenduma u Crnoj Gori i navodne samostalnosti Republike Srbije, rekla sam vam samo istinu i to ću vam ponoviti i ja i svaki poslanik SRS sto, hiljadu ili koliko hoćete puta da bi vam bilo jasno.
Dakle, nikada nemojte da nas podsećate naknadno, ja nisam neko treće lice, kao što ste to rekli, da nema potrebe da neko treći to raspravlja, nego poslanik sa imenom i prezimenom koji je mnogo duže u Narodnoj skupštini nego vi od kada ste došli na mesto predsedavajućeg ili kada ste izabrani za narodnog poslanika.
Za razliku od vas, ja imam svoju poslaničku grupu koja je najjača u Srbiji, najjača politička stranka, a sa druge strane to što ste rekli da se razmećem neobaveštenošću, jednostavno, nije tačno.
Javnost sam obavestila o stavu stranke koji je potpuno ispravan i jedini prihvatljiv za celokupnu naciju, a ja bih za vas mogla da kažem da se stalno razmećete neobaveštenošću iz raznoraznih oblasti i kada govorite o pokojnim fudbalerima, kada imate razne komentare.
Podsetiću vas na slučaj Hatunić, onda mogu da vas pitam za šta se kandidujete, za novog selektora reprezentacije Srbije, pošto je inače dosadašnji otišao ili da vas pitam da se kandidujete za nešto drugo kada imate razne druge komentare. Sve se to desilo danas kada sam bila na jednom skupu gde se okupilo više srpskih patriota.
Jedan ugledan radio je danas imao svoju godišnjicu i jedan od ljudi, poznati srpski intelektualac rekao mi je, pored divljenja za ono što mi radimo kao poslanici SRS, braneći narod od ovako loših zakona, njegova najveća primedba je na to što vi vašim komentarima i pre svega grimasama i gestikulacijama koje pravite za vreme dok predsedavate Narodnom skupštinom, ona ružna slika uz nepostojanje dovoljne većine poslanika, odnosno uz ukidanje kvoruma, opet na vašu inicijativu i unižavanje ovog najvišeg zakonodavnog tela.
Ako pokušate i nastavite kasnije, što je vaše pravo i poslovnička mogućnost, da na isti način komentarišete sve ono što sa skupštinske govornice govorim zarad istine i onoga što je stav stranke kojoj pripadam, nema nikakvih problema, imam vremena na raspolaganju, vi izvolite i što bi naš narod rekao kom obojci kom opanci.

Predrag Marković

G17 Plus | Predsedava
Tražili ste povredu poslovnika da se glasa? (Da.)
Onda sam dužan da dam obaveštenje. Naravno da nisam razgovarao svih pola sata. Razgovarao sam samo pola minuta sa gospodinom Jojićem i o tome sam obavestio na početku nastavka, ali moram da ispoštujem ono što je rečeno. Rečeno je da će nastavak biti u 18,15 časova i zato je nastavak u 18,15 časova, ne po završetku razgovora.
Kada je u pitanju moja obaveza da dajem obaveštenje, ja i dalje stojim iza te obaveze da dajem obaveštenja onako kako su neophodna da se daju.
Da li ste zadovoljni ili ostajete pri potrebi da se glasa? Skupština će se izjasniti u danu za glasanje.
Na član 24. amandman je podneo narodni poslanik Nemanja Šarović.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman.
Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.
...
Srpska radikalna stranka

Zoran Krasić

Srpska radikalna stranka
Imajući u vidu ogroman trud koji smo uložili da na svaki član Predloga zakona o slobodnim zakona, koji je podnela Vlada Republike Srbije, podnesemo amandmane, koristim priliku da u ovom vremenu koje je predviđeno za jedan amandman obrazložim sve naše amandmane koji slede. To je od člana 24. do jednog od amandmana pod brojem 39a, a ima ih više pod istim brojem, s obzirom na neke poslovničke odredbe.
Šta predlažemo u našoj varijanti člana 24? Ja ću to brzo da pročitam. "Na izvoz robe proizvedene u zoni koja se, u smislu ovog zakona, smatra domaćom robom primenjuju se odredbe propisa kojima se uređuje porez na dodatu vrednost". Mislim da je odredba jasna, nije sporna, prihvatljiva je.
Član 25. "Na uvoz robe namenjene obavljanju delatnosti u zoni i izgradnju objekata u zoni, prema kvalitetu", moram da kažem da je ovaj deo dodatak i odstupa od stereotipnih rešenja potrebom da se precizira "i količinama u skladu sa investiciono tehničkom dokumentacijom za izgradnju objekata, ne plaćaju se carina i druge uvozne dažbine". Odredba je poznata u praksi. Međutim, mi smo ubacili ovo – prema kvalitetu i kvantitetu u skladu sa investiciono tehničkom dokumentacijom, čisto radi predostrožnosti da neko ne shvata da može neograničeno da uvozi građevinski materijal iz inostranstva bez plaćanja carine itd, da ipak postoji neka kontrola, jer znate i sami koga zmija ujede on se i guštera boji.
Član 26. "Roba koja se iz zone stavlja u promet na tržište Srbije podleže obavezi plaćanja carine i drugih dažbina.
Lice koje robu iz stava 1. ovog člana stavlja u promet na tržište Srbije dužno je da robu i posao prijavi carinarnici, radi sprovođenja carinskog postupka".
Standardna odredba, možda je malo modifikovana u smislu carinskih propisa, ali i ta modifikacija samo čini odredbu preciznijom, a ne dovodi u pitanje koliziju dva zakona.
Član 27. "Obaveza plaćanja carine i drugih uvoznih dažbina za robu iz člana 26. stav 1. ovog zakona nastaje na dan kada je roba prešla iz zone na tržište Srbije.
Iznos carine i drugih uvoznih dažbina za robu iz stava 1. ovog člana utvrđuje se prema stanju robe i po propisima koji važe na dan podnošenja carinske deklaracije.
Carinsku osnovicu za robu iz stava 1. ovog člana čini vrednost robe uvezene iz inostranstva u zonu". Opet se radi o klasičnoj odredbi, poznatoj. Nekada je to bilo u zakonu o slobodnim carinskim zonama, ali dobar deo ove oblasti je regulisan carinskim zakonom i ova vrsta preuzimanja je ugrađivanje u Predlog zakona, ne škodi nego samo precizira i pogoduje.
Član 28. "Nadzor nad radom društva i korisnika zone vrše državni organi u okviru svojih nadležnosti u saradnji sa nadležnim carinskim organima.
Korisnik zone je dužan da omogući sprovođenje mera carinskog nadzora i vodi propisanu evidenciju o robi koja se uvozi, odnosno unosi u zonu, izvozi, odnosno iznosi iz zone i koristi u zoni". Stav 1. odnosi se na nadzor od strane nadležnih organa i u tom smislu je precizniji u odnosu na postojeći zakon, jer se daje primat carinskim službama, odnosno carinarnici, ali se ne isključuje mogućnost ostalih inspekcijskih organa, a tu ima potrebe da se javljaju drugi inspekcijski organi poput inspekcije rada u pogledu minimalnih tehničkih uslova, zaštite na radu, sanitarna inspekcija i drugi inspekcijski organi.
Član 29. "Vlada propisuje mere carinskog nadzora u zoni.
Ministarstvo nadležno za poslove finansija donosi propis kojim se bliže uređuje način vođenja evidencije iz člana 28. ovog zakona.
Korisnici su dužni da vode knjigovodstvo za poslovanje u zoni ili odvojeno knjigovodstvo za deo poslovanja u zoni. Na zahtev carine korisnici su dužni da dostavljaju podatke o svom poslovanju".
Odredba poznata od ranije, ali bih rekao da je malo i dograđena sa nekim stavovima povodom nekih zakona koji su u međuvremenu doneti, a tiču se nadzora, vođenja evidencija, knjigovodstva i svega što je ovde napomenuto.
Član 30. "Prema svim licima koja ulaze, odnosno izlaze iz zone primenjuju se propisi kojima se uređuje prelazak carinske linije". Poznata odredba.
Član 31. "Plaćanje i naplaćivanje u zoni između korisnika zone, između korisnika zone i društva i u poslovanju sa inostranstvom je slobodno i vrši se na ugovoreni način i u ugovorenim rokovima".
Oblik platnog prometa reguliše se ovim članom, ne zalazi se u one detalje, ako mogu tako da kažem, tehničke prirode kod platnog prometa, ali se potencira da je platni promet slobodan, u smislu zakona, a ne apsolutno slobodan na nivou anarhije.
Član 32. "Ulaganje kapitala na području zone, transfer dobiti i retransfer uloga su slobodni". Standardna odredba koja najbolje oslikava tu beneficiju koja postoji za poslovanje u zoni, prema svim korisnicima koji tamo obavljaju delatnost. Između ostalog, to je jedan od motiva zbog kojih privredni subjekti žele da budu korisnici određene zone.
Član 33. "Korisnik zone i društvo mogu novčana sredstva ostvarena poslovanjem u zoni držati na računu kod banke u zoni ili kod druge banke i mogu njima slobodno raspolagati.
Na devizno poslovanje u zoni utvrđeno ovim zakonom primenjuju se propisi kojima se uređuje devizno poslovanje". U neposrednoj vezi sa ovim članom je i sledeći koji precizira ono što se nameće kao pitanje posle ovoga što sam pročitao.
Član 34. "U zoni se mogu osnivati i poslovati banke u skladu sa propisima o bankama. U zoni se mogu obavljati poslovi osiguranja u skladu sa propisima o osiguranju".
Član 35. "Uzimanje kredita u inostranstvu radi poslovanja u zoni, odnosno stvaranje uslova za poslovanje u zoni, kao i davanje kredita domaćim i stranim pravnim licima koja posluju u zoni je slobodno". Znači, ne podleže nekim ograničenjima.
Pre svega, misli se na neka ograničenja koja su po neki put prisutna kada su u pitanju kreditni poslovi sa inostranstvom. Ovde se potencira ta sloboda.
Član 36. "Društvo je dužno da ministarstvu nadležnom za poslove finansija dostavi izveštaj o poslovanju u zoni do kraja marta tekuće godine, za prethodnu godinu.
Oblik i sadržina izveštaja iz stava 1. ovog člana propisuje ministarstvo nadležno za poslove finansija.
Jednom godišnje ministarstvo nadležno za poslove finansija dostavlja Vladi izveštaj o poslovanju svih zona u Srbiji". Nešto slično postoji i u Predlogu zakona Vlade o slobodnim zonama.
Član 37. "Ako se u toku rada zone utvrdi da se u tri uzastopne godine ne ostvaruje godišnji izvoz u inostranstvo u skladu sa članom 14. ovog zakona, da se ne postižu ciljevi predviđeni elaboratom o ekonomskoj opravdanosti osnivanja zone, da društvo i korisnici zone čine prekršaje propisane carinskim propisima, Vlada, na predlog ministarstva nadležnog za poslove finansija, može doneti akt o prestanku važenja saglasnosti za osnivanja zone.
U slučaju iz stava 1. ovog člana zona prestaje sa radom najkasnije u roku od godinu od dana donošenja akta o prestanku važenja saglasnosti za osnivanje zone."
Ovo je taj ključni član koji znači da se, po logici stvari, posle tri godine, ako se dve godine to gradi, pa tri godine posluje, preispituje ekonomska opravdanost osnivanja te zone.
Ukoliko stvarno zona ne ostvaruje te planirane rezultate, onda i ne zaslužuje te beneficije koje su ovim zakonom potencirane. Kada nastupi ta situacija u stavu 2. je rečeno da u roku od godinu dana prestaje sa radom, a ovo "prestaje sa radom" treba smatrati kao faktički čin prestanka rada, a ne pravni.
Član 38. "Društvo, odnosno korisnik zone dužan je da u roku od 90 dana po isteku roka iz člana 37. stav 2. ovog zakona robu koja je uvezena iz inostranstva ocarini, vrati u inostranstvo ili preda carinarnici na slobodno raspolaganje". Postupa se kao sa robom iz inostranstva koja pređe carinsku liniju.
"Na robu iz stava 1. ovog člana plaća se carina i druge propisane dažbine prema stanju robe i po propisima koji važe na dan podnošenja carinske deklaracije, osim na opremu koja je radi obavljanja delatnosti u zoni bila uvezena u zonu najmanje tri godine pre prestanka rada zone." Kao što vidite, rokovi su usaglašeni kod ovog člana sa prethodnim članom.
"Odredba stava 2. ovog člana ne isključuje primenu drugih propisa na osnovu kojih se ostvaruje pravo na oslobađanje od plaćanja carine i drugih uvoznih dažbina."
Član 39. "Korisnik zone zadržava pravo svojine na stvarima, pravima i novcu koji je uvezao, odnosno uneo u zonu i ima pravo da u slučaju prestanka rada zone nastavi sa radom u skladu sa propisima koji važe za poslovanje na teritorije Srbije van zone." To je situacija sa ovim zonama koje su od 1. januara izgubile taj status.
Znači, one su sada bez beneficija koje su propisane zakonom o slobodnim zonama i 100% u okviru jurisdikcije Republike Srbije, propisa koji važe za unutrašnje tržište.
Član 39a, koji se dodaje posla člana 39, kažem, zbog poslovničkih odredbi, više puta će da se pojavi ovo 39a. To su kaznene odredbe.
"Novčanom kaznom od 10.000 do 1.000.000 dinara kazniće se za prekršaj društvo:
1) ako dozvoli obavljanje delatnosti u zoni kojima se ugrožava životna sredina...;
2) ako ne donese ili ne objavi akt iz člana 18.", to su oni uslovi, tarifa, itd. što treba da se objavi u Službenom glasniku RS.
3) "ako ne dostavi izveštaj o poslovanju u zoni". Znate da postoje ona dva izveštaja – ta radnje iz stava 1. ovog člana kazniće se za prekršaj odgovorno lice u društvu novčanom kaznom od 500 do 50.000 dinara". Kazne su usaglašene sa propisima o prekršajima.
Sad ponovo član 39a, a to bi, po nekoj logici stvari, trebalo da bude član 39b: "Novčanom kaznom od 10.000 do 1.000.000. kazniće se za prekršaj korisnik zone kao pravno lice:
1) ako obavlja delatnost u zoni kojom se ugrožava životna sredina...;
2) ako ne vodi propisanu evidenciju". U Članu 28. postoji propisana evidencija o robama koje se nalaze u zoni, pa bez obzira kako su se našle u toj zoni, da li putem uvoza ili izvoza, dorade itd. "Ako ne vodi knjigovodstvo o poslovanju u zoni". Ovo se u potpunosti uklapa sa zakonom koji je pre mesec dana donet u Skupštini, a tiče se računovodstva.
4) "ako ne dostavi podatke o svom poslovanju u zoni.
Za radnju iz stava 1. ovog člana kazniće se za prekršaj i odgovorno lice korisnika zone novčanom kaznom od 500 do 50.000 dinara.
Za radnju iz stava 1. ovog člana kazniće se za prekršaj korisnik zone fizičko lice novčanom kaznom u iznosu od 500 do 50.000 dinara".
Sledeći član koji smo predložili, bio bi član 39v.
"Zone osnovane do dana stupanja na snagu ovog zakona, imaju pravo da nastave sa radom u skladu sa ovim zakonom, s tim što su društva dužna da organizaciju i poslovanje zona usaglase sa odredbama ovog zakona u roku od 90 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona i o tome podnesu izveštaj ministarstvu nadležnom za poslove finansija."
Moram da kažem da je ovo uobičajena forma za prelazne i završne odredbe, kada se donosi jedan nov zakon, ali moram da potenciram ovo kod zakona o slobodnim zonama. Kod Zakona o stranim ulaganjima uvek se garantuje nepromenjivost uslova pod kojima je došlo do osnivanja, ulaska u zonu, odnosno uslova pod kojima je došlo do realizacije nekog stranog ulaganja. Ovi rokovi za usaglašavanje više su normativno-pravne prirode, nego suštinske prirode.
Sledeći član: "Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaje da važi Zakon o slobodnim zonama".
Poslednji član: "Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".
Da iskoristim još ovaj minut. Gospodine predsedniče, mi u nastavku ne bismo obrazlagali sve ove amandmane, jer smatramo da smo od 10 sati jutros do 18,30 posle podne izneli dovoljno argumentacije kako za prisutne poslanike, tako i za ove koji su opravdano odsutni, kako za one koji prate prenos, kako vi rekoste da postoji ta varijanta, da su svi verni pored televizora i prate, zbog nekih drugih obaveza.
Znači, sigurni smo da je naša koncepcija ovog zakona kvalitetnija, jednostavnija za primenu.
U mnogim odredbama se potencira neprimenljivost uslova za postojeće zone, naravno za one koje su opstale posle 1. januara i ovoga što se desilo.
Mnoge odredbe predloženog zakona, Vladinog predloga moram da kažem da nam nisu jasne, pogotovo odredbe o restrukturiranju u delu Predloga zakona koji se odnosi na podnošenje zahteva za određivanje područja zone.
Mislim to su stvarno teme babe i žabe.
Područje zone određuju oni koji osnivaju zonu, a to postaje jedno od pitanja koje razmatra Vlada prilikom donošenja saglasnosti o osnivanju zona.
Za mešanje države u smislu obezbeđenja, odnosno davanja i odbijanja davanja saglasnosti, je važna delatnost, a ne teritorija. To je centralna razlika između vašeg i našeg koncepta.
Kod vas se pitanje zone svodi na katastarski problem, a suština jeste u tome da se dobija ekskluzivno pravo za organizaciju delatnosti na jednom tržištu koje je eksteritorijalno, ne 100% već u značajnom procentu, gde postoji prilično sloboda u smislu izbegavanja obaveza koje važe za unutrašnje tržište, ali i to izbegavanje je kontrolisano jer se dešava na ograničenom, ograđenom, vidno označenom prostoru u kome su prisutni inspekcijski organi, a ja bih rekao pre svega organi kojim štite domaće tržište od nelegalnog prometa roba iz inostranstva.
Mislim da, apsolutno sam siguran da smo sa dovoljno argumentacije potkrepili naš Predlog zakona i pozivam sve poslanike da prilikom izjašnjavanja imaju u vidu ove naše amandmane.
Evo, pozivam Vladu Republike Srbije da poređa sve amandmane SRS, dobiće jedan nov predlog zakona. Neka ga uporedi sa Predlogom koji je podnela Vlada.
Apsolutno sam siguran da će se primetiti, odnosno da će svako da utvrdi da je naš tekst neuporedivo kvalitetniji, precizniji, jasniji, a kad imate jedan takav zakon onda je i lakša njegova primena.
Lakša je kontrola i tvrdim da ovaj zakon, naš zakon daje više nade svim potencijalnim investitorima i onima koji razmišljaju o osnivanju zone ili poslovanju na nekoj od slobodnih zona na teritoriji Republike Srbije.

Predrag Marković

G17 Plus | Predsedava
 Hvala vam gospodine Krasiću. Pošto je gospodin Krasić najavio da će govoriti i govorio je pojedinačno o svim amandmanima zbog toga je bilo duže vreme.
Vi po istom amandmanu gospodine Jakšiću? Izvolite.

Goran Jakšić

G17 Plus
Poštovane kolege, očigledno je i meni je lično zbog toga veoma drago da je nedvosmisleno od strane narodnih poslanika ovog parlamenta izneto i primećena je važnost značaja ovog zakona, mogućnost Srbije da u skladu sa ovim zakonom formira i indukuje aktivnost slobodnih zona, omogući investiranje u slobodne zone, sve isključivo, bez neke demagogije, u korist građana, razvoju privrede i razvoju ove države.
Bez obzira na određene razlike koje postoje ,koje su se pojavljivale pre svega u raspravi o amandmanima, gotovo mi se javlja utisak da, više nego za neki drugi zakon do sada koji smo imali u ovom sazivu, bilo bi sasvim logično i normalno da svi poslanici glasaju (bilo koje grupacije) za ovaj zakon, koji će ove stvari o kojima sam malopre govorio a koje je većina poslanika ovde ponavljala, da će da budu stavljene u život i omoguće boljitak pre svega ekonomije, a to znači i svim građanima ove države.
Na kraju, jedino mi je žao što amandmani opozicije nisu bili u klasičnoj amandmanskoj formi. Znači, po Poslovniku vezano za baš članove zakona koji su dati u Predlogu zakona i što je moglo u tom slučaju da se neki od amandmana zaista uključi u zakon, da je to tako bilo urađeno. Tehnički je možda ispalo ovako kako je sada trenutno stanje, ali zaista mislim da sa ovim novim zakonom koji bitno nije nov, ali ipak suštinski definiše mnogo bolje i preciznije određene stvari da ćemo imati slobodne zone kao mesto u kome će privreda Srbije moći da se dalje bolje razvija. Hvala.