Zahvaljujem se gospodinu Albijaniću. Izvolite, gospodine Vučiću, replika.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovo što je govorio gospodin Albijanić, to su argumenti o kojima on može da govori i sa kojima možemo da se sporimo, ali to je jedan civilizovaniji govor od onoga što smo čuli malopre. Gospodin Albijanić nije čuo ono što je izgovorio ovde njegov poslanik. To je ono što mene čudi.
Znam koji su razlozi. Ljudi koji su slušali mogli su da vide odakle ta mržnja. Razmislite poslanici, iz svega što je bilo rečeno, odakle ta mržnja? Razmislite malo o kritici onoga što sam govorio na jednoj televiziji i pitajte se da li je to razlog? Mislim da je to razlog i da su te frustracije upravo iz tog razloga ovde bile pokazane na tako brutalan način.
Mislim da je za građane Srbije dobro da s vremena na vreme čuju to, a vama gospodine Albijaniću postavljam pitanje i kao čoveku, kao šefu Nadice Momirov - da li je optimistična ponuda za Kosovo i Metohiju 10 milijardi evra? To je sinoć u emisiji na Art televiziji izgovorila potpredsednik Vlade, Ivana Dulić-Marković.
Pitam vas, da li otadžbina ima ili nema cenu? Mislim da Srbija nije na prodaju, a kada nešto nije na prodaju onda nema cenu. Da li to znači da je Srbija na prodaju?
Pitam vas da li se slažete sa tim stavom potpredsednika Vlade ili se ne slažete sa tim stavom potpredsednika Vlade, i to je jedino što mogu da vas pitam i za šta očekujem odgovor. Ova sva druga naša stranačka prepucavanja, idejna, ideološka, narod zna i narod zna da prepozna i vas i nas, i o nama i o vama. Od vas očekujem odgovor, jer je to ključno pitanje, da pitate potpredsednika Vlade da li je istina da je ovo rekla, jer mi imamo kasetu, možemo da vam je stavimo na uvid.
Pa da pitamo tužioca da li ima kasetu, da li će tužilac ex officio da reaguje, jer bi državni tužilac morao da reaguje zbog činjenja jednog od najtežih krivičnih dela protiv Republike Srbije od strane jednog od najviših funkcionera Republike Srbije, za gaženje i rušenje ustavnog poretka Republike Srbije, i to je stvar koja mene interesuje, koja mene zanima. Molim vas da na to dobijem odgovor.
Ovde sam govorio o temi, govorio o onome što je predmet ovog zakona, a onda se iznenada isprovocirano onim što sam govorio na Novoj televiziji, gde sam branio srpski narod i srpsku državu u zagrebačkom studiju, pojavila Nadica Momirov da me kritikuje, samo zašto što sam rekao da je akcija "Oluja" zločinačka akcija, samo zato što sam rekao da su Srbi mučeni na teritoriji današnje Hrvatske, da i danas maltretiraju Srbe.
Šta je bilo sramota u tome šta sam rekao pobogu ljudi, što sam skupio hrabrosti da u Zagrebu branim svoju Srbiju, svoj narod i svoju zemlju, da li je to sramota, da li vas je to toliko zabolelo, čudi me to. Molim vas samo ako imate na to odgovor, imate, a ako nemate, nema potrebe ni za šta. Mene samo interesuje da li je deset milijardi dolara optimistična ponuda ili to nije optimistična ponuda, već je reč o privatnom stavu potpredsednika Vlade Srbije i samo me zanima šta biste tražili da je to tražio bilo ko od srpskih radikala. Srećan sam što nikada niko od predstavnika SRS nije kačio etiketu sa cenom na bilo koji deo državne teritorije Srbije. Hvala vam najlepše.

Reč ima Miloljub Albijanić, replika.

Vrlo kratko. Meni je postavljeno pitanje, ali izgleda da slabo pratite dešavanja u Skupštini Srbije i van Skupštine, a reći ću vam sledeće: G17 plus podržava državni pregovarački tim za pregovaranje o budućem statusu Kosova i Metohije.
Državni pregovarački tim ima platformu, izveštaj pregovaračkog tima su svi podržali u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Niko nema pravo da prodaje ni jedan pedalj teritorije države Srbije. Niko nema pravo to da radi. Ne znam kakve vi emisije slušate i gledate, i o čemu se tu radi.
Ali isto se postavlja ozbiljno pitanje da li smo imali pravo da stranu vojsku pustimo 1999. godine po Ustavu Srbije da uđe na naše teritorije. Niko nema pravo da takve stvari potpisuje. Sa druge strane, ako hoćete lični stav, mogli ste da pročitate u kolumni u "Blicu", dakle moju kolumnu – Vidovdan, i bilo bi vam jasno kada sam poredio vreme Stojana Novakovića i danas da je to isto, samo je danas malo gore.
I da moj lični stav tu jasno pokazuje da Kosovo i Metohija jeste sastavni deo Srbije i ma šta se dešavalo od strane međunarodne zajednice, to Kosovo niko nam ne može oduzeti. I Kosovo i Sveti Sava su sastavni deo srpskog naroda i srpskog nacionalnog bića. Hvala lepo.

Izvolite, poslanik Aleksandar Vučić.

Trudio sam se da budem veoma precizan u svom izlaganju. Čitao sam kolumnu gospodina Albijanića, kao što sve čitam, kao što se trudim sve da gledam.
Dakle, bili biste vi, moje poštovane kolege iz vlasti, siguran sam, obradovani i ponosni na svog opozicionog kolegu kako sam se ponašao u zagrebačkom studiju braneći srpske nacionalne interese, sasvim sam siguran u to, sem nekih, naravno, iz meni nepoznatih razloga. Moram nešto da vam kažem, gospodine Albijaniću, čitao sam vašu kolumnu, bio sam prijatno iznenađen.
Ne pitam vas to, pitam vas nešto drugo.
Hoćete da mi kažete da lažem za ovo što vas pitam, imam video kasetu, gospodine Albijaniću, gde Ivana Dulić, u sinoćnoj emisiji na ART televiziji, jer meni nedelja nije za odmor, nego da gledam, da vidim šta politički protivnici rade, da vidim šta su novo smislili protiv SRS i da ne pričam šta je sve drugo govorila, jer ovo mi je bilo ključno, a to je da je deset milijardi optimistična ponuda za Kosovo. Pitam vas, da li je to zvanični stav Vlade Republike Srbije, pitao sam predstavnike Vladine većine, odnosno DSS, pa Evropa da investira u Kosovo, a smešno i vama i građanima Srbije koji to slušaju. Znate vi dobro na šta se to odnosilo. Mnogo je to tužnija priča nego ovo drugo.
Što se tiče strane vojske na Kosovu, apsolutno se slažem, direktno je protivustavno i to smo sa ove govornice govorili, ovde smo bili jedini koji smo se suprotstavili onom planu Ahtisari-Černomirdin i jedini smo bili protiv onoga što je proizašlo kao vojno-tehnički sporazum iz političkog sporazuma, a to je bio Kumanovski sporazum, a sve stranke DOS-a su u to vreme podržale. Zbog toga sam ponosan što sam član SRS i zbog toga ću se uvek time dičiti i hvaliti.

Da li još neko od predsednika, odnosno predstavnika poslaničkih grupa želi reč? (Ne.)
Pošto imamo samo dva prijavljena i to dva nezavisna poslanika po pet minuta, reč ima narodni poslanik Blagica Kostić, a neka se pripremi narodni poslanik Branislav Stevanović.

Uvaženi gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, do sada smo već nekoliko puta ulazili u postupak izmena i dopuna ovog zakona, i te promene su zaista bile nužne i neophodne. I kako postupak dalje teče, potpuno je jasno da zakon u celini nije dobar i da ga je još pre par godina, kada su rađene prve izmene i dopune, trebalo temeljito promeniti ili doneti novi zakon, zadržavajući osnovnu ideju koju ima i ovaj zakon - a to je nezavisnost regulacionog tela za oblast radio-difuzije. Iako predstavnika predlagača uvažavam, smatram da ovakve izmene i dopune, koje su se danas našle na dnevnom redu, više liče na diletantski dogovor nego na zakon.
Ako je u članu 25. sada važećeg Zakona o radio-difuziji propisano da članovi Saveta ne mogu biti lica koja su pravosnažno osuđena za krivično delo protiv službene dužnosti, korupcije, prevare, krađe ili drugo delo koje ih čini nedostojnim za obavljanje funkcije bez obzira na izrečenu sankciju ili koja su pravosnažno osuđena za neko drugo krivično delo na kaznu zatvora dužu od šest meseci, šta onda znači član 5. u Predlogu ovog zakona, koji glasi: "Ako je protiv člana Saveta pokrenut krivični postupak za krivično delo koje ga čini nedostojnim za obavljanje funkcije člana, Savet može dvotrećinskom većinom od ukupnog broja svojih članova doneti odluku da privremeno suspenduje člana Saveta do okončanja krivičnog postupka".
Šta uopšte, sa stanovišta utvrđivanja nečije krivične odgovornosti, znači pokretanje krivičnog postupka? Krivični postupak pokreće javni tužilac podizanjem optužnice. Na tu optužnicu može se staviti prigovor. Optužnica javnog tužioca može biti i odbačena. Šta je sa pretpostavkom nevinosti dok se ne utvrdi nečija krivica i odgovornost? Predlagači ovog zakona su možda pomešali disciplinsku odgovornost u nekom preduzeću sa krivičnom odgovornošću.
Dalje, u članu 6. ovog predloga zakona predviđeno je da saglasnost na finansijski plan Radiodifuzne agencije daje Vlada, a ne Skupština. Da li ste zaboravili da Republička radiodifuzna agencija ne sme da ima nikakve veze ni dodira sa Vladom? Zašto pokušavate da po svaku cenu vratite odnos zavisnosti, i to one najteže - finansijske zavisnosti?
Dalje, u članu 8. Predloga zakona se kaže: "Radi kontrole visine udela stranog kapitala u ukupnom kapitalu imaoca dozvole, imalac dozvole je dužan da za svako ulaganje stranog fizičkog ili pravnog lica u njegov osnovni kapital pribavi prethodnu saglasnost Agencije". Gospodo, nije Agencija ta koja bi trebalo da daje saglasnost na strana ulaganja, na povećanje ili smanjenje kapitala. Agencija se o promeni visine stranog kapitala mora obavestiti i ako dođe do promene koja premašuje dozvoljeni procenat, primenjuje se zakon. Pribavljanje prethodne saglasnosti Agencije za svako strano ulaganje, svakako, niti to može, niti sme ostati, jer je u suprotnosti sa postojećim finansijskim zakonima.
U članu 10. Predloga ovog zakona, rok u kome je emiter dužan da počne sa emitovanjem programa od dana prijema dozvole produžen je sa 60 na 180 dana. Toliko o lobiranju. Takva se promena u ovom trenutku, kada postupak po javnom konkursu još uvek nije okončan, takođe ne sme i ne može usvojiti. Javni konkurs raspisan je pod određenim uslovima koji su propisani ovim zakonom. Menjati propozicije dok je postupak još u toku je zabranjeno. Šta ćemo sa onima koji nisu konkurisali jer su, između ostalog, ocenili da neće biti sposobni da otpočnu u roku koji je predviđen zakonom, dakle u roku od 60 dana?
Članom 52. je predviđeno šta sve treba da sadrži prijava na javni konkurs. Posle tačke 7), pasus predložen za brisanje dovoljno opisuje mogućnost da se još neka dokumentacija koju sam imalac poseduje može prezentirati Agenciji na uvid, o čemu odlučuje sam podnosilac prijave, jer se radi o dokumentaciji koja nije taksativno i obavezno nabrojana, kao neophodna za učešće na konkursu.
(Predsedavajući: Prekoračili ste vreme. Privedite kraju.)
Izvinjavam se. Molim vas da završim.
Ubacivanjem predloženog, podnosilac prijave je dužan da dostavi i druge dokaze i dokumentaciju na zahtev Agencije, u skladu sa aktima agencije.
Dolazimo do sledećeg: nepreciznost u odnosu na obaveznost. Kada se zakonom predviđaju uslovi pod kojima se nešto treba raditi ili taksativno nabrajaju dokumenti, dokazi koji se moraju priložiti za učešće u nekom postupku ili dobijanju nekih prava, to se mora učiniti precizno, jasno i nedvosmisleno. Nema mesta u zakonskom tekstu rečima "dužan je da dostavi i druge dokaze i dokumentaciju". Ako je dužan, onda se mora navesti tačno koje dokaze mora dostaviti.
Ovakav predlog može imati samo jedno za posledicu: zloupotrebu u tumačenju i različitu primenu od slučaja do slučaja. Kada nešto nije jasno i precizno, a pakuje se u formu obaveznosti, po pravilu, rađa zloupotrebu u tumačenju, nepreciznost i nejasnoću samog zakona, što dovodi do kršenja zakona. Nastaviću kada budemo govorili o pojedinostima.
Na kraju, svi koji su potpisali ovaj predlog zakona su članovi Odbora za kulturu i informisanje, a sednice Odbora, pre nego što je stavljena ova tačka na dnevni red, nije bilo. Ministar za kulturu je obećao stručnoj javnosti, dan pre nego što smo dobili ovaj predlog koji je dospeo ne znam kako pred vas, stručnu raspravu.
Takođe, kada sam predložila izmenu Zakona o radio-difuziji, koja je predviđala oslobađanje najsiromašnijih slojeva stanovništva TV pretplate i koja je obavezivala emitera - javni servis da omogući signal svim građanima Srbije na celokupnoj teritoriji Republike, taj zakon je odbačen bez rasprave na Odboru za kulturu i informisanje, i bez rasprave ovde.
Zatim, očekujem da će se o ovom predlogu izjasniti Zakonodavni odbor, budući da postoji veliki broj članova koji je u direktnoj suprotnosti i sa Krivičnim zakonikom i sa Zakonom o upravnom postupku.

Po Poslovniku, narodni poslanik Vukosav Tomašević.

Poštovane kolege, gospodine potpredsedniče, u ime DSS sam ovlašćeni predstavnik za ovu tačku dnevnog reda i iskoristiću svoje pravo da prokomentarišem neke navode iz prethodnih izlaganja, pa i neke navode koleginice Blagice koji se tiču samog zakona.
Sada se javljam na repliku, dakle, kao predlagač ovog zakona, jer je koleginica Blagica iznela nešto što nije istina. Tačno je da smo mi koji smo predložili ovaj zakon članovi Odbora za kulturu i informisanje, ali to u ovom slučaju nema nikakve veze. Predlagač zakona je grupa poslanika i sa te strane ne postoji nikakva poslovnička obaveza da ovaj zakon bude prethodno pretresan na sednici Odbora za informisanje. Gospođice Kostić, vi to dobro znate i nemojte iznositi sa ove govornice tvrdnje koje obmanjuju građane Srbije.
Što se tiče uloge Odbora, on će u proceduri razmatranja zakona održati svoju sednicu. Ona je već bila zakazana za 10,15 časova, pa smo je pomerili dok se ne okonča ova načelna rasprava. Dakle, Odbor će se izjasniti, što je njegova obaveza po Poslovniku, i o zakonu u celini i o zakonu u pojedinostima, i onda ukupno o zakonu. To ćemo završiti u toku današnjeg dana.
Takođe, nije tačno da se Zakonodavni odbor nije izjasnio o ovom zakonu. Da malo pratite rad sednice i da sedite u sali, malopre ste imali na stolu pisani izveštaj Zakonodavnog odbora, koji je prihvatio i zakon u načelu i ocenio je da su sva tri amandmana, koja su podneta na ovaj zakon, pravno moguća. To imamo svi mi na svojim stolovima, to ste i vi morali da dobijete.