Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, u obavezi da se odluke koje donosi Narodna skupština poštuju i sprovode, bilo je neophodno da, u okviru nekoliko odluka koje je donela Narodna skupština, dođe do promena i izmena Poslovnika Narodne skupštine da bi one mogle da se realizuju u celini.
I drugo, da bi Narodna skupština, kao najviše zakonodavno i jedino ustavotvorno telo, dala primer svima koji eventualno kasne ili se nisu snašli u odnosu na tehničke uslove da ispoštuju odluke Narodne skupštine Republike Srbije.
Govorim o tri odluke.
Prva je odluka Narodne skupštine od 5. juna 2006. godine, kojom je obavezala sve nivoe vlasti da preduzmu mere iz svoje nadležnosti, da bi mogla Republika Srbija da punim kapacitetom preuzme nadležnosti onih institucija koje su postojale na nivou državne zajednice, a koje su delom ili u celini prestale da funkcionišu.
Drugo, u odnosu na to, kao što znate, ova skupština je usvojila Odluku o sistematizaciji radnih mesta i u odnosu na tu odluku je bilo neophodno doneti čitav niz izmena.
Treća je odluka o izmeni Poslovnika, koju je ova skupština donela, te je u njoj i u Poslovniku po kojem upravo radimo, i kako to biva, u više navrata je ukazivano na neke tehničke nedostatke samog Poslovnika, bilo nekoliko grešaka koje su sada otklonjene, na koje je gospođa Radeta ukazala, i obećao sam da će one svakako biti ispravljene, nisam očekivao da će biti na ovaj način.
Jednako je vrlo važna, jer Narodna skupština nije samo zakonodavno telo, ona mora da bude i kontrolno telo, jer iz nje proizilazi čitav niz organa, ne samo Vlada, čitav niz organa izvršne vlasti.
Zbog toga je ta kontrola, ne samo kroz rad odbora, u Poslovniku po kojem radimo imala poseban član o redovnim sednicama koje bi na zahtev poslanika bile zakazivane na poseban način, gde bi se pred javnošću, pred poslanicima, po utvrđenoj proceduri, odgovaralo na pitanja iz različitih resora, onih koje Narodna skupština odluči da pozove, pre svega se to misli na članove Vlade.
Više puta je ukazano, a pre svega na Administrativnom odboru, da je neophodno za punu aktivnost, za puno ostvarenje, za pun kapacitet tog člana predvideti detaljno način, shodno kako se to radi u drugim zemljama, sa dužom modernom demokratijom, modernim parlamentarizmom, u tom smislu mislim tehnički, i zbog toga je na osnovu, daću vam primer, mada ga imate, 18 zemalja koje su već uvele ovu kontrolu prethodnih godina, napravljen mali predlog, u njemu su pobrojani primeri tih zemalja i smatrao da je moja obaveza, kao predsednika Skupštine, da na Administrativnom odboru taj predlog dam.
Administrativni odbor je odlučio, imam puno razumevanje, da bi bilo bolje, umesto da predsednik preuzima na sebe obavezu da definiše ovaj član, da radna grupa pripremi tekst.
Ta radna grupa sastavljena od poslanika je pripremila tekst i dostavila ga januara 2006. godine Administrativnom odboru, kada je Administrativni odbor zaključio da možda treba da ipak izmenom Poslovnika sve to što je usaglašeno i pripremljeno bude definisano, jer je reč o vrlo važnoj, posebno za građane, posebno za poslanike, za javnost, funkciji kontrole i ona ne bi smela da bude deo improvizacije, a svakako je nije moguće tako redovno organizovati u okviru tekuće procedure.
Hoću da se zahvalim Administrativnom odboru i članovima radne grupe, neki su i dalje članovi ovog parlamenta i članovi Administrativnog odbora, jedan upravo vodi ovu sednicu, gospodin Anđelković, neki više nisu poslanici, ali zahvaljujem se, jer su oni, prilikom izrade predloga o tome kako se vodi sednica na kojoj bi se kontrolisala i odgovarala Vlada, usvojili rešenja koja su načelno bila među onim rešenjima koje sam, na osnovu konsultacija, predložio. I naravno da sam sada uzvratio, pa sam u ovom predlogu u stvari prepisao predlog koji su oni usvojili.
Zašto vam sve ovo govorim?
Zato što je neophodna dobronamernost, solidarnost i u ovakvim situacijama međusobno razumevanje. Koje su to izmene? Definisanje ove sednice, na kojoj bi se vršila kontrola, jeste prva vrsta izmene.
Druga je organizovanje i tehničko organizovanje, na osnovu činjenice da Narodna skupština Republike Srbije sada radi, kao posledica odluke koju je ova skupština donela i zaključka Vlade na osnovu te odluke, u dve zgrade. Ima na raspolaganju tehnički tri sale za sednice različitog kapaciteta i različitih tehničkih uslova.
Vama ne moram da govorim do koje mere je ponekad, sa stanovišta vazduha, sedenja, međusobne komunikacije, teško raditi u ovoj sali, ali postoji veći problem, za koji možda niste znali, a to je da kada vi, dugo kao danas, detaljno raspravljate o nekoj temi, braneći interese svojih stranaka i vodeći interesa o građanima, ovo je kao stari frižider, ova tehnika, ona se ugreje, do te mere da ona ponekad može da se pokvari, na taj način da se ugrozi važnost pitanja o kojima mi odlučujemo.
Sistem je postavljen davno, sistem je postavljen, kako se to u teškim vremenima, svi smo u njima živeli, radilo, tako da je danas za popravku u slučaju kvara, zahvaljujem se tehničkoj službi, koja ide i po pijacama, nalazi delove, pokušava, osposobljava na različite načine, samo da bi funkcionisao ovaj sistem, on ne može lako i brzo da se zameni, kao i sistem ventilacije. To su tehnički uslovi.
Pošto imamo mogućnost da se sednice održavaju na tri mesta, u tri sale, sada su različitim izmenama različitih članova omogućeno je da se, ali da se to ne zloupotrebi od strane onoga ko zakazuje sednicu, najmanje 24 časa ranije obaveste poslanici i o mestu gde će se rasprava o pojedinoj tački voditi. Dakle, to je prvo.
Drugo, time se omogućava takođe da se organizuje i kvalitetan rad poslanika, jer ono što građani ne znaju, vama narodnim poslanicima sve o čemu vi diskutujete na odborima, amandmanima, to se dostavlja tokom sednice odmah. Ta zakonska obaveza koja glasi odmah, to znači da se odmah umnožava jer se ovde nalazi štamparija, da se odmah kuririma donosi i vi imate na raspolaganju.
Ako bi se dogodilo da neko neodgovorno zakaže sednicu u zgradi Doma Narodne skupštine, Trg Nikole Pašića, moglo bi da se zloupotrebi i da čitav niz amandmana poslanici ne dobiju odmah, jer nemamo tehničke uslove, tamo nema štamparije, ni ranije nije bila, samo da znate, štampalo se u zgradi Palate federacije, tamo postoji jedna mala priručna. To su tone papira koje bi trebalo nositi kolicima preko parka, krajnje neodgovorno, ovo je važna institucija, ne smemo da se igramo, te zbog toga pažljivo tehnički svuda određeno na koji način može da se jedna tačka 24 časa ranije razmatra i u kojoj sali. Za odbore je to isto.
Gde će biti isto ranije, ne može na prečac, da bi se poslanici pripremili, da ne trčkaraju između dve zgrade, jer bi to bilo krajnje neozbiljno. Naprosto, vodilo se računa o svemu ovome u okviru tekuće aktivnosti. Ali, postoji čitav niz nadležnosti, daću vam primer koji ste vi meni dali, koji sada preuzimamo.
Vi znate da je Republika Srbija, vi ste to radili, ratifikovala međunarodne ugovore koje je sklapala državna zajednica Srbija i Crna Gora. Sećate se da je to rađeno tako što se išlo na usvajanje Zakona o ratifikaciji i često su bile primedbe, sasvim opravdane, po pravilima uvek od strane onih poslanika čiji to ministri ne predlažu, svejedno da li je pozicija ili opozicija. Govorili su, a zašto mi ne možemo da vidimo ugovor?
Narodna skupština Srbije je ratifikovala čitav niz ugovora milionske vrednosti, a da ni jedan ugovor nije videla, jer međunarodni subjektivitet nije bio u Srbiji. Da bi Skupština, pre ratifikacije videla ugovore, razmatrala ugovore, morala je da se proširi nadležnost odbora, jer sve to mora da piše.
Takođe je moralo da se omogući sve ono što je neophodno da se razmatra u Skupštini, a tiče se poslova izvršne vlasti. Kad je u pitanju odbrana i bezbednost, sada postoji čitav niz obaveza koje Odbor za odbranu i bezbednost dodatno mora da obavlja. Kada je u pitanju spoljna politika, postoji čitav niz poslova koje Odbor za inostrane poslove mora da obavlja.
Između ostalog, Srbija, kao što znate, sada imenuje, na način predviđen zakonom, ambasadore. Kome se oni obraćaju i predstavljaju koju će politiku zastupati u inostranstvu - onome ko je zadužen da utvrđuje tu politiku, a to je Narodna skupština. Mora onda da se predvidi da to bude u Odboru.
Isto tako da vas pitam. smo spremni smo i odgovorni, od 1989. godine raspravljamo o Ustavu i, ako dobro razumem, sada postoji politička volja kod svih vas da malo odustanemo od silnih razlika i da nešto jedinstveno uradimo. Jedan od razloga je takođe odluka ove skupštine o tome da se u Ustavu nađe jedna formulacija, koja se tiče i Kosova i Metohije.
Pitam vas, rešavaće se pitanje Kosova i Metohije, a Odbor za inostrane poslove i Odbor za odbranu i bezbednost ne mogu o tome da diskutuje jer nije predviđena procedura po Poslovniku. Pa ne znam šta će nam više trebati u sledećim mesecima, da li ljudi, tu su poslanici koje ćemo slati, neke već u nedelju, a da javnost ne misli pogrešno, to su poslanici iz svih stranaka, iz Stalne delegacije, i zamenici, pa i oni koji će učestvovati na osnovu aktivnosti Narodne skupštine i saradnje sa različitim organizacijama.
Svi će oni krenuti odavde, čim obave najvažniji posao, naravno da šire podatke i činjenice, pa nek nam je bog u pomoći da li će da uspeju, ali njihov posao je da idu i da govore o politici ove skupštine i ove države, i o njenim argumentima. Nema ko da ih ovlasti, ako to ne uradi Odbor. Ne može to Odbor da uradi, ako mi to sada ne promenimo.
Naravno, postoje teška vremena, mnogi ne stignu da obave neke poslove, mnoge stvari zastanu, ali Narodna skupština ne može da čeka da se to sve dogovori. Ona mora da radi, nezavisno od svih sadašnjih i budućih zakona o ministarstvima, zato sam odbio amandmane koji kažu "odbori treba da budu onakvi kakva su ministarstva"; ne, odbori moraju da pokrivaju sve one oblasti koje država Srbija pokriva spolja i iznutra i o kojima Skupština Srbije odlučuje. A naravno, u odnosu na temu, nadležna ministarstva će morati da budu okrenuti prema tim odborima.
Nadam se da će biti uvek više nadležnih odbora nego ministarstava u sadašnjoj i budućoj Vladi Srbije, jer je mnogo više poslova iz različitih segmenata. Čitav niz rešenja pomaže da ti odbori rade, proširuje se aktivnost još nekih odbora, koji možda to još nisu primetili. Odbora za finansije; postoji oblast standardizacije dragocenih metala, koja nije bila u nadležnosti Srbije, pa to nije bilo upisano. Odbor za ekonomske odnose sa inostranstvom, kada su u pitanju ratifikacije, čitav niz tih tehničkih rešenja unutra se nalazi.
Predstavljanje Skupštine; po pravilu, sada je omogućeno da Skupština ne bude ni jednog trenutka blokirana mogućnošću da predstavlja državu Srbiju.
I tamo gde postoji opasnost da se ne dogovore poslanici u nadležnom odboru, tamo postoji rešenje – jedno takvo rešenje sam danas potpisao za vas, gospodine Dačiću – u slučaju sprečenosti, predsednik Skupštine može da omogući da ne dođe do zastoja. Kada otklonite mogućnosti zastoja, onda otklanjate i želju da se, umesto da se pomogne efikasnosti i da se uključite u tu efikasnost, da imate želju da nađete način da to sprečite, zadržite. Država i građani moraju da funkcionišu svakog dana. To su te izmene.
Sve ove izmene takođe idu ka drugoj mogućnosti, a to je da se, zbog buduće uloge i sadašnje situacije Republike Srbije, omogući da se posebne sednice održavaju – to su sednice svečanog i protokolarnog karaktera. One se svakako ne vode u celini po Poslovniku, jer su to sednice na kojima treba omogućiti da se Narodnoj skupštini obrate šefovi država, vlada, međunarodnih organizacija. Moram da pojasnim zašto sam odbio amandman koji kaže: "onih međunarodnih organizacija u kojima je Srbija član". Daću primer.
Zamislite da se napravi međunarodna organizacija onih zemalja, a bilo je slučajeva u prošlosti, koje odgovaraju poslanicima stranke koja je taj amandman predložila. Zamislite da o tome treba da odluči Vlada ili neki ministar. Slušam mesecima ovde da ste vi načelno protiv toga, i ja. Dakle, ne sme da se izbegne mogućnost da pozovete predsednika tih država, te međunarodne organizacije, da se obrati Narodnoj skupštini, da bi Narodna skupština odlučila kasnije hoće li da postane član toga.
Dakle, ne treba se nikada lišiti onoga što vašoj zemlji može da donese dobro. Na početku sam želeo da prihvatim taj amandman, jer mi zvuči sasvim logično da vam se obraćaju samo one međunarodne organizacije i visoki predstavnici čiji ste članovi. Ali, Srbija, i siguran sam da svako od vas to želi - hoće da se osposobi da bude poželjna i u onim organizacija gde sada nije član, i da prima i posećuje, i da to bude na najvišem i na svečanom nivou.
Takođe, na tim sednicama, gde se onda organizuje i mesto i način rada, i predvidi se unapred kako će ići, jer su one protokolarne i svečane, na njima se polažu zakletve čitavog niza organa, predsednika Republike, vlade, članova vlade. Tu se usvajaju predlozi ustava, predlozi promene ustava. Svečano se proglašavaju različita akta. Dakle, čitav niz povoda, gde je vrlo važno ne samo kako se nešto čuje kao tema, nego i kako to izgleda.
Ovde je sada stvorena mogućnost da imamo takve sednice, ali je još važnije što je otklonjena smetnja koja je postojala, a u budućnosti će još i više postojati, jer će Srbija možda birati čitav niz tela za koja će tražiti da njihovi predstavnici, pre stupanja na dužnost, polože zakletvu. Bez toga ne mogu da počnu, a čeka se da se završi redovna sednica.
Redovna sednica je nekada toliko važna za građane, za poslanike, da će trajati još 20 dana. Nećete valjda prekidati zbog jednog polaganja zakletvu.
Sa druge strane, nećete valjda sprečiti nešto što ste vi izabrali po pravilu da štiti, sutra će to možda biti Ombudsman, Vrhovni revizor, treba da ga izaberete i da položi zakletvu, a vi odugovlačite, ili još gore, neko manipuliše time što neće da završi redovnu sednicu. Nema problema, to se radi na posebnoj sednici, ona je svečanog i protokolarnog karaktera, i nju nije moguće sprečiti.
Dakle, nastojao sam dosledno da ispoštujem sve ono što je proizašlo tehnički, na osnovu postojećih uslova, iz odluka koje je donela ova Narodna skupština. Postojalo je još mnogo dobrih, po meni kvalitetnih ideja, koje su predlagali ljudi koji su pripremali ovaj tekst. To su ljudi koji su radili u stručnim službama Skupštine državne zajednice i ljudi koji rade u stručnim službama danas ovde, i ljudi koji su i ranije radili ovde u Narodnoj skupštini.
Oni su međusobno prenosili iskustva, upoređivali, da se slučajno ne propusti neka nadležnost, i u odnosu na to imali su još mnogo dobrih rešenja, kažem, uverljivih, ali sam smatrao da nije dato sada, na kraju vanredne sednice, meni pravo da i to predlažem. Jer mislim da o svim tim rešenjima, a neka su, uzgred budi rečeno, gospodin Baralić, gospodin Aligrudić, gospođa Radeta, gospodin Todorović, u nekoliko navrata i ranije više puta iznosili ovde, to su pitanja mogućeg rešenja za pojedine odbore, ili za pojedine službe ili za pojedina tela.
U odnosu na to sam mislio da je to stvar, sada to isto mislim, o kojoj moraju da se dogovaraju predstavnici političkih stranaka u parlamentu. U odnosu na to, oni će tražiti da bude i tih izmena, ali u ovom slučaju, kažem, pošto je kraj vanrednog zasedanja, nisam predložio, zbog toga što bi to stvorilo pravnu prazninu. Dakle, blokirali bi se odbori, tela, dokle god se ne predlože u odnosu na te izmene novi. Na ovaj način se pun kapacitet Skupštine ostvaruje prema vašim odlukama, a nema nikakvog zastoja.
Čak se omogućava da čitav niz problema, koji država ima na nekim drugim nivoima, bude rešen kroz odbore Narodne skupštine i njihov značaj se podiže.
Zbog toga nisam prihvatio one amandmane koji kažu da se time smanjuje značaj Skupštine, jer se daje suviše značaja odborima. Neće biti. Značaj Skupštine je onoliko veći, i to svi vi koji ste putovali, primali i upoređivali kako rade drugi parlamenti, znate, jaki su oni parlamenti čiji su odbori jaki.
Naravno, odbori mogu, i to je ovde dodatno definisano, da angažuju, formiraju komisije, stručne grupe za specifične poslove.
Niko ne misli da smo mi poslanici, svako od nas pojedinačno, najpametniji, nego mi moramo da konsultujemo iz određene oblasti stručnjake, da vidimo da li se to slaže ili ne slaže sa našim političkim shvatanjem i onim što smo obećavali, i u odnosu na to da se donose odluke.
Konačno, imali smo nekoliko tehničkih ograničenja.
Prvo je bilo pitanje, sada je definisano da anj svi sastanci, sve sednice Zakonodavnog i Administrativnog odbora, snimaju i da se vode stenografske beleške. Zašto? Zato što po posledicama, vama to ne moram da objašnjavam, mogućim medijskim manipulacijama ili međustranačkim, ili kako god, ono što se govori na ovim odborima ima dalekosežne posledice i dobro je da tu svuda postoji dokumentacija, kao što postoje stenografske beleške sa plenarne sednice.
Pitanje je bilo zašto ne i za sve ostale odbore, a rešenje koje je predloženo glasi - na zahtev se to radi i za druge odbore, i to iz vrlo jednostavnog razloga, što poštujem ulogu Narodne skupštine i sada i ubuduće, ali Narodna skupština je siromašna. Mi nemamo dovoljno ni tehničkih mogućnosti, a nemamo dovoljno ni ljudi koji bi vodili stenografske beleške.
A verujem da će Narodna skupština, vi koji ste doneli najviše zakona u istoriji, i odgovor na ono što sam čuo ovih dana, najviše celih i najviše sistemskih zakona i najmanje izmena zakona u odnosu na zakone koje je ova skupština donosila, prethodni sazivi su doneli mnogo više izmena sopstvenih zakona, svi vi, svejedno šta ste govorili, spremni ste i ubuduće će tako biti i u drugim sazivima, da Narodna skupština još više, još intenzivnije radi. Ne samo da treba ova dobra, vrhunska organizacija, nego to znači da će odbori zasedati, po 10 odbora istovremeno. Vi ne smete, ako ste ozbiljan čovek, ne smete da predložite da se na svim odborima vode stenografske beleške, a znate da nemate toliko stenografa.
To bi bilo krajnje neozbiljno. To je prvo ograničenje o kojem smo vodili računa. Postoje još neka tehnička ograničenja o kojima smo morali da vodimo računa. Jer Narodna skupština, ako je ozbiljna, a čuo sam i ovih dana, svako ko vrši vlast, ako je ozbiljan, ne bi smeo da obećava, propisuje i obavezuje se na ono za šta pouzdano zna da ne može da sprovede.
Ovde se vodilo računa o tome i moram još jednom da kažem da mi je veliko zadovoljstvo da su ljudi koji su sedeli danima, konsultovali iskustva, neki i sada sede ovde rada i jednog parlamenta i drugog parlamenta, na čelu sa sekretarom Administrativnog odbora i sekretarom Odbora za ustavna pitanja, gospođom Radaković, da su oni pomogli i u jednom i u drugom poslu toliko da je red da konačno i sa ove govornice, kao i danas što je bilo na sednici Administrativnog odbora, dobiju satisfakciju.
Dakle, građani pa i mnogi od nas, nažalost, često misle da ovo što govorimo za govornicom i to što pratimo izlaganja i učestvujemo u njima, da je to naš rad i da ga radimo sami. Ni jedno ni drugo. Mnogo ljudi, a premalo po evropskim standardima. Onoliko koliko ima poslanika, toliko ima zaposlenih u stručnim službama, a treba da ih ima tri puta više. Tako kažu evropski standardi.
Ali, ti ljudi rade trostruko, pomažu svima vama. Pri tome, svi vi mnogo više radite, konsultujete se, svako prema svojim interesovanjima i u okviru onoga što je dogovoreno u poslaničkoj grupi, i mora uvek da se oda poštovanje onima koji se ne vide, a koji nose ogroman deo posla.
Izmenama Poslovnika, na osnovu odluka Narodne skupštine koje sam predložio, i u okviru toga usvojio tri amandmana koji su stvarno tehnički, a otklanjaju neke nedostatke, svi mi dolazimo u situaciju da budemo primer kako je moguće pažljivo, uz stručnu pomoć, sprovoditi odluke koje Narodna skupština donosi.
Zbog toga vas molim da ove sve tehničke odluke, koje će omogućiti da Narodna skupština punim plućima, sa punim kapacitetom ovoga što ima – pa ni Srbija nema mnogo, ni građani nemaju mnogo u svojim kućama, pa se snalaze, organizuju se, pa kada imaju pomoćnu i staru zgradu, onda se organizuju šta će u kojoj da rade, kako će to da urade da se ne svađaju, šta će da greju kada je zima, ne predviđaju da će i leti i zimi sve da rade u jednoj ili drugoj kući – u odnosu na to mi se organizujemo, Narodna skupština se organizuje, i unapred vam se zahvaljujem na podršci, i počastvovan sam što sam mogao odluke koje je ova Narodna skupština donela da, uz pomoć stručnjaka i uz jednoglasnu podršku svih poslanika na Administrativnom odboru, danas donesem pred vas. Hvala vam.

Zahvaljujem se predsedniku Narodne skupštine, Predragu Markoviću, na iscrpnom i sveobuhvatnom obrazloženju za izmene i dopune Poslovnika Narodne skupštine.
Nadam se da će ovo obrazloženje pomoći da rasprava bude efikasna i kratka i ono što nije bilo jasno da razjasnimo.
Da li se ovlašćeni predstavnici i izvestioci nadležnih odbora javljaju za reč? (Ne.)
Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta.

Dame i gospodo, jeste izlaganje gospodina Markovića bilo iscrpno i verujem da je njegova namera prilikom predlaganja ove odluke o izmenama i dopunama Poslovnika Narodne skupštine bila dobra.
Moram da primetim da se ovde ipak iza ovog predloga Poslovnika krije nešto drugo, odnosno činjenica da usvajanjem ovog Poslovnika Narodna skupština još jedanput, a ovo nije prvi put, postaje instrument u rukama Vlade Republike Srbije. U tom smislu su i naši amandmani koje smo podneli na Predlog ove odluke.
Gospodin Marković je, kada je govorio malopre razloge zbog čega je predložio ovu odluku, između ostalog je rekao da je Skupština 5. juna preuzela određene obaveze i da je svojim odlukama obavezala i neke druge državne organe, a pre svega Vladu Republike Srbije, da i Vlada Republike Srbije uradi deo svog posla da bi država funkcionisala kao pravna država.
Nažalost, Vlada nije uradila to što je trebalo da uradi. Podsećam gospodina Markovića i gospodu kolege poslanike da, u skladu sa članom 218. postojećeg Poslovnika, da Vlada izveštava Narodnu skupštinu o svom radu, a naročito o vođenju politike, o izvršavanju zakona, drugih propisa i opštih akata, o ostvarivanju plana razvoja i prostornog plana i o izvršavanju budžeta. Drugi stav kaže da Vlada podnosi izveštaj Narodnoj skupštini kada to Narodna skupština zatraži ili po sopstvenoj inicijativi, a najmanje jedanput godišnje.
Mi u SRS smo uverenja da je odavno već ispunjen uslov za primenu stava 2. člana 218. i da je Narodna skupština trebalo da zatraži izveštaj od Vlade Republike Srbije, da vidimo zašto Vlada Republike Srbije nije uradila svoj deo posla koji je imala obavezu da uradi posle otcepljenja Crne Gore i referenduma u Crnoj Gori.
Takođe, ovo što ste rekli, gospodine Markoviću, da se ovde radi samo o nekim tehničkim stvarima, ne mogu da se složim sa takvim vašim obrazloženjem i reći ću pojedinačno kada budem govorila o gotovo svakom članu ovog vašeg predloga. Ovo vaše obrazloženje kako mi treba da znamo da imamo sada još jednu zgradu na raspolaganju, pa ovde imamo fotokopir, tamo nemamo fotokopir, pa trčimo mi, pa trče službenici itd, zamalo ste, pretpostavljam, rasplakali ljude koji su nas gledali.
Neću da govorim o uslovima u kojima radi Narodna skupština. Moram da kažem da smo mi predstavnici naroda, da su nas naše stranke delegirale na poslaničke liste i da ovo radimo po svom ubeđenju i po volji građana Srbije. Mislim da je neprimereno da sada pred građanima kukamo kako je nama ovde nešto posebno teško.
Takođe ste rekli, gospodine Markoviću, da će uskoro da se raspravlja o pitanju Kosova i Metohije i da je sada za to nešto posebno potreban izmenjen Poslovnik. Ne mogu to da prihvatim. Naravno, kada vi od ovog poslovnika ili od bilo kog akta koji se donosi u Skupštini zavisila sudbina Kosova i Metohije i kada bi donošenje bilo kog akta u ovoj skupštini garantovalo Kosovu i Metohiju u sastavu Republike Srbije, verujte da bi srpski radikali prvi glasali za takav akt.
Spomenuli ste i činjenicu da već u nedelju putuje delegacija Narodne skupštine u Strazbur, nebitno gde, zbog čega ovo govorim, a rekli ste da su i takva putovanja razlog za izmenu Poslovnika Narodne skupštine.
Podsećam vas, a vi to dobro znate, delegacije Skupštine su putovale i ranije, po Poslovniku koji je sada na snazi, i da to nije bila nikakva smetnja.
Govorili ste o nekoj staroj tehnici, valjda ovoj za glasanje itd, i o mogućnosti da se svaki čas ta tehnika pokvari, pa vam je i to bio razlog za podnošenje Predloga ove odluke.
Pitam vas, gospodine predsedniče Narodne skupštine, što se rizikovali da večeras radimo do pola dvanaest i ko zna koliko još, a počeli smo u 10,00 sati. Izmenjeni poslovnik tu svakako ništa neće i ne može da promeni.
Rekla bih da ovaj poslovnik koji imamo, odnosno koji je aktuelni Poslovnik o radu, jeste poslovnik na koji je poslanička grupa SRS imala mnogo primedbi u momentu donošenja tog poslovnika. Smatrali smo i smatramo da je to restriktivan poslovnik, da narodni poslanici ne mogu u potpunosti da obavljaju svoj posao, pre svega što su ograničenim i vremenom predviđenim za izlaganje, i što su poslaničke grupe takođe ograničene vremenom. I što ste ovim poslovnikom omogućili da danas, večeras i u svakom momentu maltene ne sedi ni jedna desetina narodnih poslanika u sali. Sada kada bismo se brojali, iz reda vladajuće koalicije svega sedam poslanika sedi u sali.
Zakazivanje i ove sednice nije bilo u skladu sa Poslovnikom. Vi ste to, doduše, rekli kada ste otvarali ovu sednicu. To je pomalo nekorektno, pogotovo od naših kolega iz vladajuće koalicije, koji uspeju eto nekako još uvek da se okupe kada treba da se glasa, pa čekamo sat ili sat i po vremena da se okupe poslanici vladajuće koalicije, a onda na jedvite jade se izglasa neki predlog i onda se prolomi aplauz, kao da sada eto imate neku potpuno komotnu većinu i lagodno možete da funkcionišete.
Onda vi lepo predložite, iako smo posle radnog vremena predviđenim Poslovnikom, a to niste menjali ni u ovoj odluci, posle radnog vremena počeli ovu novu sednicu, samo zato dok su eto okupljene kolege koje čine poslaničku većinu, da bi izglasali dnevni red. Odmah je bilo „kud koji mili moji“, i sami ste zamolili da se sačeka neki minut dok izađu kolege, jer ne mogu da izdrže duže od sat vremena u ovoj sali. Vi ste možda na njih mislili kada ste govorili o teškim uslovima.
Nama, srpskim radikalima, svi uslovi, kakvi god su, ako smo tu da radimo u interesu građana Srbije i u propagiranju programa SRS, ne mogu biti teški.
Ovo sam rekla zato što zapravo hoću da vam kažem – s obzirom na činjenicu na koji način se i zakazuju sednice i kako ne radimo u neke dane kada ne može da se sakupi skupštinska većina, i kako onda kada se nekako sakupi radimo duže od radnog vremena, radimo u dane koji po Poslovniku nisu predviđeni da se radi – sada se ne žalim, nego hoću da kažem da ako tako radimo, onda nama ne treba ni ovaj poslovnik koji imamo, a kamoli još nešto da ga menjamo, a u suštini nećemo da promenimo ništa.
Šta je bitno? Bitno je ono što sam rekla na početku i upozoravam kolege poslanike i, naravno, javnost da ste vi, gospodine Markoviću, ovim poslovnikom zapravo pokušali da u nekom delu zamenite zakon o ministarstvima koji nam duguje Vlada Republike Srbije, zato što Vlada Republike Srbije zna ili pretpostavlja, ili nije napravljen dil oko izglasavanja ministara, mislim na građane Zorana Stankovića i Vuka Draškovića, koji izigravaju i lažno se predstavljaju da su ministri.
Mi iz SRS smo podneli krivične prijave zbog lažnog predstavljanja. Jer ne može neki građanin, makar ko to bio, da ode u neko inostranstvo, u neku zvaničnu posetu ili nezvaničnu i da se predstavlja kao ministar, naravno, ne može to ni u Srbiji.
I to je problem Vlade Republike Srbije, a pošto ste vi korektan čovek, gospodine Markoviću, pa ste hteli da učinite vašim prijateljima u Vladi Republike Srbije, zato večeras morate da slušate naše kritike upućene na vaš račun, jer bi bilo bolje da se pridržavate Poslovnika, nego da činite bilo kome. Neka gospoda iz Vlade rade svoj posao, neka obezbede skupštinsku većinu za svoje iks ipsilon ministre, a do tada mi da radimo ovako kako radimo.
Pored ovih suštinskih primedbi, moram da kažem, doduše i vi ste u vašem izlaganju rekli, pretpostavljam da smo mislili na iste ili slične stvari, da je ovaj predlog odluke imao i dosta lošu tehničku pripremu u jednom delu, a posebno je loše to što ovaj predlog o izmenama i dopunama Poslovnika nije u skladu sa postojećim Poslovnikom.
Evo kako. Tako što smo mi dobili Predlog odluke o izmenama i dopunama, sad bezveze govorim, član 10. kaže - član 80. menja se i glasi itd, a uobičajeno je i u skladu je sa Poslovnikom da smo u prilogu, odnosno kao deo ovog teksta, imali i postojeći Poslovnik, sa izmenama, boldovanim ili velikim slovima napisanim, kako je to uobičajeno, da bismo mogli lakše da se snađemo, pogotovo s obzirom na vrlo kratko vreme koje smo imali od dobijanja ovog predloga do večerašnje rasprave, koja je trebalo da bude danas u 12 sati.
Ali ste loše procenili, ne znam kako vam se to desilo kada ste znali da mi, srpski radikali, doduše još nema 12, imamo veliki broj amandmana na zakon o rebalansu budžeta...
(Predsedavajući: Gospodine Krasiću, računam na vašu energiju.)
... Gospodine Anđelkoviću, sa gospodinom Krasićem malo kasnije, mene sad pustite da govorim.
(Predsedavajući: Samo sam upozorio gospodina Krasića, da vas ne bi uznemiravao.)
Hvala, ne uznemirava mene moj kolega Krasić, on mi konstruktivno dobacuje neke primedbe.
Ne znam da li će mi vreme dozvoliti da se osvrnem na svaku od naših primedbi, ali svakako moje kolege, koje će govoriti posle mene, reći će ono što budem izostavila. Predložili smo da se član 2. ovog vašeg predloga briše zato što ste vi ovde predvideli da odbori treba da imaju jedan ili više pododbora, a postojeći Poslovnik već sadrži odredbu da odbori mogu da imaju pododbore.
Znači, jedan ili više, ili pododbori kao imenica u množini je potpuno isto, i u jednom i u drugom slučaju mogu da imaju po 17 pododbora.
Takođe ste predvideli da odbor ima sekretara i to je bio razlog zašto smo predložili brisanje ovog amandmana. Naravno da odbor ima sekretara, ali to nije odrednica koja treba da stoji u Poslovniku, sekretar odbora je državni službenik zaposlen u Narodnoj skupštini Republike Srbije, i Narodna skupština ima sekretara, pa se donosi Pravilnik o sistematizaciji radnih mesta i u okviru tog pravilnika se određuje i broj sekretara odbora i na osnovu tog pravilnika se donose rešenja o imenovanju, odnosno određivanju sekretara odbora.
Mi srpski radikali poučeni onim što smo imali u Zakonu o državnoj upravi i u Zakonu o državnim službenicima, gde ste uspeli da izglasate da se 1. jula iduće godine raspisuje, ne vi lično, gospodine Markoviću, ali ste vi jedan od onih koji su glasali, konkurs, pa da se na pet godina imenuju državni sekretari, to su zamenici ministra, inače doskora, da bi oni koji su sada vlast, kada ne budu više bili vlast, u svakom ministarstvu imali svog zamenika ministra.
I vi ste sada išli dotle da i svaki odbor ovde treba da ima nekog takvog čoveka, i onaj koga vi kroz ovaj poslovnik, ko bude određen za sekretara, onda će on svakako imati i mogućnost napredovanja u službi, a mi mislimo da to ne može i ne treba da bude rezervisano samo za jednog čoveka.
Inače, mi nemamo primedbi na rad zaposlenih u Skupštini, to su vrlo korektni, vredni, stručni ljudi, i baš zbog toga mislimo da sekretar, koji mnogo bolje zna pojedinačno koliko ko od njih i šta može da radi, da ovaj posao lepo završi kroz pravilnik o sistematizaciji, a da se mi ovde ne bavimo takvim stvarima.
Predložili smo brisanje članova 3, 4, 5, 6, ovo nabrajam zato što su sve isti razlozi, a razlozi su upravo što se u ovim članovima kroz vaš predlog proširuju nadležnosti Odbora za bezbednost, Odbora za inostrane poslove, Odbora za razvoj i ekonomske odnose sa inostranstvom i, naravno, dodaje se standardizacija mera i dragocenih metala.
Dakle, upravo ovo je dokaz onoga što sam rekla na početku, ovo je moralo da postoji u zakonu o ministarstvima, a rad odbora, rad Narodne skupštine i sam Poslovnik svoje nadležnosti mora da crpi iz tog zakona o ministarstvima. Znam da Narodna skupština donosi poslovnik na osnovu Ustava, to je u redu, ali nadležnosti odbora su usklađene sa onim što predviđa Zakon o ministarstvima, a vi u ovom poslovniku predlažete nešto što ne postoji u Zakonu o ministarstvima.
Dalje smo predložili brisanje člana 8. iz više razloga. Jedan od razloga je ono što ste ovde pokušali da nas ubedite, da treba da se jedan deo, negde stoji i deo sednice, ne znam više da li je to u ovom članu, malo brže govorim jer je pri kraju vreme koje mogu da koristim, ali vi govorite da deo sednice može da se drži na nekom drugom mestu, odnosno da je to drugo mesto, pretpostavljam, ova tamo zgrada. Mi smo to brisali zato što se zna gde je sedište Narodne skupštine.
Sedište Narodne skupštine je u ovoj zgradi. Vlada može da ide od jednog do drugog mesta i da drži sastanke, a Narodna skupština ne može, nego to mora da bude ovde.
U ovom članu 8, razlog što smo predvideli njegovo brisanje, stoji da odbor može održati sednicu bez utvrđivanja dnevnog reda, ako se na njoj obavlja rasprava u cilju obaveštavanja odbora o pitanjima iz njegovog delokruga. Dakle, bilo šta da je u pitanju mi, naša poslanička grupa SRS misli i uverena je da mora da se utvrdi dnevni red, a ne može odbor da se sastaje da ćaska, jer to mogu članovi odbora i privatno po kućama, po kafićima itd. Odbor ipak mora da bude formalan i mora da ima dnevni red.
Predložili smo i brisanje člana 9, gde ste vi predvideli da radi razmatranja pojedinih pitanja iz svog delokruga i pripreme predloga itd, da mogu da se obrazuju radne grupe, u čiji sastav se mogu odrediti naučni i stručni radnici.
Vi ste to pokušali da objasnite, ali zaista nama to nije uverljivo, jer sve ono što je u nadležnosti Narodne skupštine, svakako da Narodna skupština je sastava onakvog kakvog su i građani Srbije, i svih struka i zanimanja u ovom parlamentu ima, sada možda je problem nekih malih poslaničkih grupa koje ne mogu da zadovolje sve te uslove, ali mi mislimo da ovo svakako treba da ostane isključivo u nadležnosti narodnih poslanika.
Vidim da sam prekoračila vreme i završiću sa članom 10, zamoliću kolegu koji bude govorio posle mene da nastavi od člana 11.
Reći ću još samo ono što nikako nisam mogla da razumem čime ste se rukovodili, gospodine predsedniče, kada ste napisali da na sednicama Administrativnog i Zakonodavnog odbora se vode stenografske beleške, odnosno vrši se tonsko snimanje, a na sednici drugog odbora ukoliko to odbor zahteva. Mislim da je to nedopustivo da mi kroz Poslovnik dajemo manje ili veće značaj nekom odboru.
Zaista ne vidim zašto ne bi Odbor za privatizaciju morao da snima svaku svoju sednicu, pa Odbor za pravosuđe. Sada se stvarno izvinjavam, neću nabrojati sve odbore, ali jednostavno ne razumemo zašto ste vi izabrali baš Administrativni i Zakonodavni odbor, svaki odbor ima svoj značaj, ima svoju ulogu i Poslovnikom ne smemo da ih različito tretiramo. Evo, završavam, gospodine Anđelkoviću, gospodine Stevoviću nastavite vi od sledećeg člana.

Zahvaljujem, gospođo Radeta. Inače, kada pogledamo sadašnji Poslovnik ne piše da je ovo sedište Narodne skupštine, tako da tretiram da je sedište Narodne skupštine ono preko puta, a drugo mesto je ovde.
Nadam se da je na to mislio predsednik Skupštine, da kad kaže i kada piše ovde da u roku od 24 časa obavesti narodne poslanike misli da će se Skupština održati tamo, a ne ovde. U Poslovniku ne piše gde je sedište Narodne skupštine. Da li predstavnici drugih poslaničkih grupa žele reč? (Ne.)
Obaveštavam narodne poslanike da, saglasno članom 93. stav 4. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres.
Izvolite, gospodine Periću. Nisam čuo da ste se javili za reč po Poslovniku. Po Poslovniku, kršenje Poslovnika ili da diskutujete o tome.

Mislim da noćas razgovaramo o Poslovniku.

Čekajte samo malo, gospodine Periću. Da li ste se javili po Poslovniku da je prekršen ili ste se javili da diskutuje o izmenama Poslovnika.

Javio sam se da govorim o Poslovniku.

Gospodine Periću, da li ste se javili da diskutujete povodom tačke dnevnog reda izmene i dopune Poslovnika ili ste se javili za reč da je prekršen Poslovnik.

Gospodine Anđelkoviću, pošto šef poslaničkog kluba nije ovde, nismo mogli da popunimo prijavu, hoću da govorim o Poslovniku..

Izvinjavam se, ali moram da poštujem Poslovnik, vi ste se javili da diskutujete povodom Poslovnika. Izvolite, gospodine Periću.