Hvala vam, gospođo Radeta.
Još neka poslanička grupa? (Ne)
Na član 7. Razdeo 6. amandman je podneo narodni poslanik Dragutin Perić.
Predstavnik predlagača i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman.
Reč ima narodni poslanik Dragutin Perić.

Gospodo narodni poslanici, na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetu Republike Srbije za 2006. godinu podneo sam amandman na član 7. Razdeo 6. Glava 6.11, Funkcija 110. Predloženim amandmanom tražim da se tekst kakav je predložen predlogom: "Služba Koordinacionog centra Srbije za Kosovo i Metohiju" menja i glasi: "Fond za razvoj Republike Srbije".
Veći deo sredstava koja su opredeljena, a predloženo je da ona za ovu službu Koordinacionog centra Srbije za Kosovo i Metohiju iznose ukupno 2.954.331.000,00 dinara, jesu sredstva iz budžeta, a delom sredstva koja su predviđena predstavljaju donacije iz inostranih zemalja, tačnije, te donacije od inostranih zemalja iznose 74.105.000 dinara.
Imajući to u vidu, kao i namenu ovih sredstava, tj. koja bi bila delatnost ove službe koju ste formirali Uredbom Vlade Republike Srbije 2006. godine, služba bi obavljala stručne poslove, administrativne, informatičke, finansijsko-materijalne, računovodstvene i prateće tehničke poslove za Koordinacioni centar Srbije za Kosovo i Metohiju.
Smatram da je to neprimereno trošenje budžetskih sredstava, te da bi ih trebalo usmeriti u fond za razvoj. Takođe, poučeni smo iskustvom iz ranijeg perioda, a evo i sada, od kako je Sanda Rašković-Ivić šef Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju, nikakav izveštaj do dana današnjeg nije podnet Narodnoj skupštini u pogledu utrošenih sredstava Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju Republike Srbije.
Čak i kada je svojevremeno skupštinski Odbor za Kosovo i Metohiju zahtevao izveštaj o utrošku sredstava koje je tada trošio Nebojša Čović, čak ni tada Odbor za KiM nije usvojio takav izveštaj, i tako do dana današnjeg.
Nikakav izveštaj o utrošku sredstava nije podnet na razmatranje Skupštini Srbije. Sredstva koja su trošena preko Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju, po pravilu su trošena nenamenski i uglavnom u političke, tj. predizborne aktivnosti i za vođenje političkih kampanja.
To se dešavalo kako za izbore koje je raspisivao UNMIK, tj. privremena uprava administracije na KiM, tako i za republičke izbore koji su održani 2003. godine, mislim na parlamentarne izbore za Narodnu skupštinu Republike Srbije.
Na koji način su trošena sredstva u političke i propagandne svrhe za sprovođenje izbora?
Na taj način što je trebalo da Srbi utiču na biračko telo za ove pokrajinske izbore koji su održani i koje je raspisivao UNMIK, znači u propagandne i druge svrhe, kako bi ubeđivali Srbe da je neophodno da se izađe na tako organizovane izbore koje je organizovao UNMIK na području Kosova i Metohije.
Vladi je poznato da zaposlenima u lokalnoj samoupravi na KiM, kojih je 4.540, kasne plate unazad nekoliko godina, to je učestala praksa, negde oko 5-6 meseci, i povodom toga ništa ne preduzima, ali su uvek postojala obećanja da će se dinamika zaostalih plata ubrzati i da će, navodno, zaposleni da prime svih 12 plata za određenu budžetsku godinu.
Mnogo je bolje da sredstva koja nameravate da opredelite za ovu službu Koordinacionog centra usmerite u fond za razvoj, iz razloga što i sami znate da je sadašnje stanje u privredi katastrofalno i sigurno je da bi se na taj način Srbima na KiM mnogo bolje pomoglo - kroz neposredne investicije, otvarala bi se radna mesta, i to bi značilo da bi takav povratak, ukoliko pričate o nekom povratku, bio održiv, kako za pojedinca, tako i za porodice proteranih Srba. Iz tog razloga predlažem narodnim poslanicima da u danu za glasanje glasaju za amandman koji sam podneo.
Hvala.

Hvala vam, gospodine Periću. Da li se još neko javlja  o istom amandmanu? (Ne)
Član 7. razdeo 7, amandman je podneo narodni poslanik Milorad Mirčić. Predstavnik predlagača i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman.
Reč ima narodni poslanik Paja Momčilov. Izvolite.

Hvala.
Dame i gospodo, narodni poslanici, evo i danas ovde mi, poslanici SRS, vodimo monolog, ne vodimo dijalog sa predstavnicima predlagača, što je žalosno. Ja sam rekao i juče, mi prisustvujemo sumraku parlamentarizma u Srbiji jer ovde se kroz dijalog i kroz razmenu mišljenja ne dolazi do kvalitetnih rešenja, nego se ovde, nažalost, vrši i demonstrira čudna praksa parlamentarnog ponašanja od strane i vladajućih partija, a bogami i od predstavnika izvršne vlasti.
Ne znam koju funkciju imaju ove gospođe? Da li su stenografi ili su nešto drugo? Mi stenografe imamo. Ne razumem funkciju ovih gospođa.
U onoj nacionalnoj raspravi smo rekli par stvari - da mi ne možemo glasati za ovakav rebalans budžeta iz čisto principijelnih razloga, ne zbog toga što hoćemo da kočimo rad Parlamenta, da sprečavamo normalno funkcionisanje države, nego zbog krupnih nedostataka koje ovaj predlog rebalansa sadrži.
Podsetiću vas samo na to da smo jasno kazali da uopšte nema budžetske kontrole. Možemo reći da u ovoj zemlji vlada pravni haos, ili anarhija, jer se zakon o državnoj revizorskoj instituciji, koji je donet pre godinu dana, ne poštuje i preko toga se prelazi. To je nedozvoljeno. Gospodin ministar nam nije dao analizu dosadašnjeg ostvarenja budžeta. U štampi pročitamo da je ostvaren suficit, do sada 9,7 milijardi, a kako još da se dobaci do 32 milijarde, koliko je bilo predviđeno prethodnim budžetom.
Vidimo da se menja potpuno budžetska metodologija prikazivanja rashoda i prihoda, a ne znamo zbog čega, nemamo jasnih objašnjenja, niko da kaže zbog čega.
Mogli bismo da pričamo u nedogled. Naravno, i taj famozni suficit. Gospodin Krasić je jasno govorio šta to znači, neću ponavljati, to je jedna fiktivna tvorevina koja ima za funkciju samo jedno.
Kada smo usvajali budžet krajem prošle godine, suficit je imao da posluži samo otplati inostranih dugova. Kako je on namican?
Kresanjem javne potrošnje, uskraćivanjem prava bolesnim ljudima, izvesnim socijalnim kategorijama, i to je jasno. Hvalili smo se da možemo da 1,3 posto bruto dohotka prikažemo kao suficit, otkidanjem od prava građana. To je funkcija suficita.
Funkcija prethodnog budžeta koji je usvojen u ovom parlamentu je, upravo, samo to – cedi od naroda što više može, da bi se obezbedila sredstva u fondovima, kako bi mogli da se otplate dugovi. A šta je funkcija ovog rebalansa, još jedan dodatak – predizborna kampanja. Ali, čija? Stranaka na vlasti.
Onda je nastao famozni Nacionalni investicioni program i plan. Mislim da je to potpuno jasno danas. Pitanje je samo u kojoj mi to državi živimo kada se ne poštuje zakon, a priča se o zakonu i institucijama.
Naša država, nažalost, sve više naliči banana republici. O tome su govorili moji prethodnici. Imamo ministre koji se lažno predstavljaju, koji nisu izabrani u ovom parlamentu i koji zastupaju naše interese i interese države. Gde to ima?
Imamo predsednika države koji dozvoljava sebi da šalje naše vojnike u Avganistan, a očekujemo da će Irak biti sledeća etapa. Navodno, mi se sada borimo protiv terorizma.
Naravno, to nisu mirovne misije, to su misije borbe. Nekada, kada je srpski vojnik išao u misije u strane zemlje, išao je u mirovne misije i bio dobrodošao za obe suprotstavljene strane.
Vojska je uništena i došli smo do toga da ne možemo da branimo državni suverenitet i teritorijalni integritet, a idemo da ratujemo za šaku dolara i da krvarimo za tuđe interese. Svoje ne možemo i ne smemo da branimo, ali interese "velikog brata", koga, eto, na jedan čudan način, naravno, našminkanog, možemo na ekranima jedne poznate televizije da upoznajemo, smemo.
Gospodin Mirčić je podneo amandman ispred SRS, predložio je rešenje da se u članu 7.
Razdeo 7 funkcija 310 ekonomska klasifikacija 512 "Mašine i oprema", u koloni 6, iznos "1.610.000.000" zamenjuje iznosom "2.184.528.000", a u koloni 8 - iznos "1.640.000.000" zamenjuje iznosom "2.214.528.000", a ekonomska klasifikacija 551 briše.
Šta to znači? Ovaj razdeo se odnosi na Ministarstvo unutrašnjih poslova.
Mi samo tražimo da se ono što je pod razdelom 551 i zove se Nacionalni investicioni plan, a što su, u stvari, planovi i programi Ministarstva koji su vezani za tekuće investiciono održavanje i kapitalne investicije, nađe na svom pravom mestu, da se ta sredstva koja su opredeljena, tobož, Nacionalnim planom, samo pomere i da budu deo plana i programa raspodele sredstava koja su opredeljena Ministarstvu unutrašnjih poslova.
Jedna interesantna stvar, kada je reč o Ministarstvu unutrašnjih poslova. Pre 2000. godine, govorilo se za Miloševićev režim kako je to policijska zemlja, a tada je bilo 20.000 policajaca. Mi danas živimo u demokratskoj zemlji gde ih ima 30.000. Koja je sada policijska zemlja?
Naravno, govorilo se da kriminal cveta, korupcija. Ne cvetaju li danas kriminal i korupcija?! Pa, onda su bila ubistva. A sada ne prođe nedelja da nismo svedoci nekog obračuna, opet nekih čudnih družina, i pored toga što imamo veći broj policajaca, a nemamo problem Kosova i ne možemo na Kosovu naše policajce da koristimo da brane srpski živalj koji se tamo nalazi.
Mi, nažalost, vodimo jedan čudan razgovor u jednom čudnom parlamentu, gde nam se ništa ne odgovara. Bio sam slobodan da kažem da ovaj predlog rebalansa budžeta, ovako sačinjen, predstavlja bruku za ovaj parlament. Čovek bi rekao da sam formalista, da zameram nešto čemu ne treba zameriti, ali ovde ćete videti takva materijalnih čuda, naravno, na koja nam neće biti odgovoreno.
Da mi ne bude zamereno da ulazim u nešto što ne razumem i ne znam, govoriću o zdravstvu, u to se najviše razumem.
Ko će meni da objasni stavke za zdravstvo? Pitao sam zašto usluge po ugovoru sada dobijaju više para i šta to znači? Izdvojena su budžetska sredstva za finansiranje Crvenog krsta Srbije i posebno je u stavkama Ministarstva izdvojeno za nevladine organizacije, pa se opet kod Crvenog krsta izdvajaju sredstva za nevladine organizacije.
U svakom razdelu vidite nevladine organizacije. Koje su to nevladine organizacije, a žive od vladinih, državnih para? To su državne organizacije ako se finansiraju odavde. Pustite tu igru i taj govor nevladin, a kada su potrebne pare, onda smo vladini miljenici.
Recimo, postoji budžetski fond za sprečavanje bolesti izazvanih konzumiranjem duvana. Ko zna šta se tu odvaja. U prethodnom predlogu budžeta imate izvore finansiranja i primanja od inostranih zaduživanja, odjednom sedam milijardi, a kada smo usvajali budžet, pre manje od godinu dana, bila je jedna milijarda. Otkud šest milijardi razlike? Objasnite to.
Ovde je jedan galimatijas, haos, jedna falš matematika. Ako kažem da je falš, onda je za vas to još i dobro, ili je podvala.
Vi nas ovde magarčite, ne dajete objašnjenja, a onda ostavljate prostor za naše sumnje, i to najgore.
Juče sam obrazlagao, stavite u Nacionalni plan nabavku vozila za dijalizu i Hitnu pomoć, 100 vozila. Juče sam nabrojao i vi kažete da to nije nabavljano. Pobrojao sam iz štampe oko 260 kola. Čujemo juče na konferenciji za štampu u Hitnoj pomoći da je tamo haos, a haos je u mnogim zdravstvenim ustanovama Srbije danas. Nazovu iz Hitne pomoći, uporno traže sastanke sa nama i kažu da su prodali norvešku donaciju za vanredne situacije. Znači, uzimaš od naroda pomoć, prodaješ je, i to je saopšteno na konferenciji za štampu, sindikalci govore.
Ko će da objasni ovih sedam milijardi i za šta su?
Dva su velika zdravstvena problema u Srbiji, kardiovaskularna oboljenja, karcinom i rak. Da postoji fond za sprečavanje tih bolesti, pa da razumem. Potcenjeni smo, a ja razmišljam zašto gospodin Mlađan Dinkić istrčava, možda ima državnih poslova, možda ima nekih obaveza, to mogu da razumem, ali ima zamenika kojeg može da ovlasti i taj treba da sedi ovde i odgovara. Ne znam koliko zamenika ima, ali ima pravo da ovlasti nekoga da nam objašnjava ovde. Taj gospodin, jednostavno, zbriše, jer nema šta da kaže, a zna da će, nažalost, mehanizmom kojim su se do sada služili, to je neprincipijelna koalicija kojom se vlada danas u ovom parlamentu, a bogami i u Srbiji, sve što bude ovde dato biti izglasano, makar to bilo na sramotu ovog parlamenta i našeg naroda.
Politika koju vodi ministar Dinkić nije dobra. Ona je štetna po narod Srbije, i to treba kazati, ona je u interesu stranog faktora, ne znam kojeg. Neću ni da ulazim u to. Pitajte male privrednike kako se poreskim nametima i načinom kako se porez ubira i harači uništava mala privreda! Mali preduzetnici ne mogu normalno da rade ako hoće da izmiruju poreske obaveze.
Sad je krenula neka hajka preispitivanja imovine. Koga ispituju? Političke neistomišljenike Počeli su poštene lekare da pozivaju na razgovore i na proveru imovnog stanja. Trebalo je krenuti od ministra zdravlja, od mene, od ljudi koji ovde sede, a ne od poštenog sveta prema kome sada sprovode očigledno zastrašivanje.
Moram to da kažem i dužan sam, jer građani upozoravaju na to. Odmazda se sprovodi prema malim privrednicima, prema sitnim zanatlijama. Jer, kad ti nekog kazniš za prekršaj, to je u redu, ali kada mu zatvoriš radnju i ne može da stiče sredstva, to je odmazda, to je čist fašizam i nacizam, u službi novog međunarodnog poretka. To je sasvim jasno. Prema tome, mi radikali nećemo glasati za ovo, a vama predlažem da usvojite naš amandman. Naravno, znam da nećete to učiniti, ali to opet ide na vašu savest.

Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne)
Na član 7. Razdeo 8. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Živkov.
Predstavnik predlagača i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman.
Da li neko želi reč?
Narodni poslanik Zoran Krasić.

Gospodine Mihailoviću, ja ću početi s jednim savetom Vladi Republike Srbije.
Možete odmah da proverite kako je bilo na ovom, šta god da je to bilo, kongresu ili savetovanju turističke inspekcije na Kopaoniku. Tamo su sve bili šoferi iz Srpskog pokreta i predstavnici izvršnog odbora i tako dalje. A, turistička inspekcija neopremljena. Eto, možete da vidite zašto je Vuku Draškoviću bitno da bude ministar iako nije izabran.
E sad, gospodin Dragan Živkov je podneo amandman na ovaj član 7, ali to je jedan omnibus član u kome su u «ekselu» predstavljeni svi podaci o rashodima po svim ekonomskim klasifikacijama, a ovaj razdeo 8. odnosi se na Ministarstvo finansija. Ovi koji brane ovaj predlog zakona pred Narodnom skupštinom možda nisu upoznati do detalja sa stavkama kad su u pitanju neka druga ministarstva i neki drugi razdeli, ali sa razdelom broj 8 su, verovatno, sto posto upoznati.
U okviru tog razdela postoji funkcija 090, to je na početku ove stranice pod rednim brojem 19, gde su donacije i transferi organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja planirani u iznosu od 96,5, mislim da je ovo milijardi.
Gospodin Živkov traži da se to poveća na 106,5 milijardi i to je taj prostor koji se stvorio našim amandmanom na član 1. Predloga zakona kojim smo jutros i počeli ovu raspravu, i, naravno, da se u koloni 8 sprovede ova izmena.
Sredstva ovog budžetskog davanja u iznosu od 90 milijardi treba da budu transfer Fondu penzijskog i invalidskog osiguranja zaposlenih, četiri koma nešto milijardi za Republički fond penzijskog osiguranja poljoprivrednika i 11,5 milijardi da bude za Nacionalnu službu za zapošljavanje.
Ovaj amandman je pravno-tehnički urađen upravo onako kako se Zakonom o budžetskom sistemu to i predviđa, da se vodi računa o tome da se ono što se oduzima na jednom mestu, na drugom mestu doda i time se uravnotežuje plan prihoda i plan rashoda.
Znači, ako postoje sredstva, ako postoji taj suficit, onda suficit treba angažovati u ove namene, jer u fondovima obaveznog osiguranja postoji trajni deficit sredstava.
Razlog je taj što se iz obaveza i doprinosa ne mogu obezbediti sredstva za redovno poslovanje ovih fondova, a država ima obavezu, pošto je ona garant, da transferiše svoja sredstva iz budžeta i obezbedi urednu isplatu svih ovih davanja. S ovim dodatnim sredstvima možete razmišljati i o eventualnom povećanju iznosa svih ovih davanja.
Naravno, to Vlada ne prihvata, jer u njihovom planu nije poboljšanje materijalnog položaja socijalnih kategorija stanovništva. Imali ste prilike da na početku rasprave čujete da se predstavnik Vlade ponosi time što ovaj budžet nije socijalni, nego je razvojni. Ja bih se malo nešto vratio unazad, na raspad, odnosno rasturanje državne zajednice Srbije i Crne Gore, a to rasturanje je bilo planirano još 2003. godine, kada je napravljen taj famozni Beogradski sporazum i kada je usvojena Ustavna povelja državne zajednice.
Tamo je jednim članom dato pravo, ili mogućnost Crnoj Gori da putem referenduma izađe iz državne zajednice. Naravno, oni su to uz pomoć Evropske unije i drugih iskoristili. Izašli su, a neki su se ovde, u ovoj skupštini, radovali, kažu – napokon, Srbija samostalna.
Oni koji su se radovali, verovatno su se radovali zato što su dobili avio-službu. To je u okviru Razdela 6, u okviru 6.12, na ovoj poziciji 460. Građani Republike Srbije treba da znaju da ove godine avio-služba košta 140 i nešto miliona dinara. Gro sredstava ove službe su, ne samo troškovi održavanja, nego i troškovi puta, jer imamo vrlo živu diplomatsku aktivnost.
Mora da se skoči do Vašingtona da bi se potpisao sporazum kojim bi se stavilo do znanja da smo za NATO integracije, po sistemu i da se ugasi naša vojska, a ona se srozava materijalno i moralno, svakim potezom i svakim pokretom, i to u kontinuitetu od 2001. godine do danas.
Samo da vas podsetim da je u ovom periodu nekoliko zvučnih imena bilo na mestu ministra, jedan od tih je i ovaj aktuelni predsednik Republike Srbije, koji je u Ministarstvo uveo sve moguće špijunske službe.
Savetnik mu je bio čovek koji nije čak ni služio vojsku. Pa, i balerine su sada tamo došle. A jedan od tih ministara je bio i gospodin Davinić, on je poznat ne samo po toj aferi, za koju kažu da mu je to neko namestio, nego i po tome što vrlo dobro zna šta se desilo na teritoriji bivše Jugoslavije tokom oružanih sukoba, pa se čak i hvalio kako je kao službenik Ujedinjenih nacija sve te izveštaje imao na stolu, da on zna istinu ali da ne sme da je saopšti javnosti, zato što prima penziju od Ujedinjenih nacija i obavezan je da ćuti, pa čak ne sme ni u memoarima da navodi to što zna, a u ono vreme je bio i ministar, pa ni zbog toga nije smeo da priča.
Znači, on zna da Srbi nisu krivi, ali mora da ćuti i da krije.
E, vidite, takva nam je ta avio-služba, toliko će da nas košta ono što na tim putovanjima mira dobije predsednik, predsednik Vlade i ostali belosvetski putnici, ne samo nalog, nego da dobiju i moderna saznanja o tome kako da ubede građane da što im je teže, to im je bolje, da se pomire sa svojom sudbinom.
Ja sam prosto iznenađen da u okviru avio-službe niste planirali Nacionalni investicioni plan. Vidim da ste svuda stavili da je značajan Nacionalni investicioni plan, mislim da je i ovde značajan. Vidim da postoje još neki izdaci kod ove službe. Možda loše čitam brojeve, ali vidim kod avio-službe da će da nas košta šest milijardi i nešto. Nije 140 nego šest milijardi 358 miliona 35.809 dinara.
Mislim da svakoga u ovoj zemlji interesuje šta košta šest milijardi, pet i 380, izvinjavam se, mali su brojevi. Kako može pet milijardi avio-služba da troši dnevno? Da niste planirali da kupite neke nove avione, pošto ovi neće da se voze starim avionima? Molim vas, evo poziv našim dragim novinarima, neka istraže, to je istraživačko novinarstvo. Zašto je pet i po milijardi potrebno za avio-službu? Eto, lepa ideja. Da ne upoređujem ovih pet i po milijardi sa onim što je gospodin Paja Momčilov pre mene pričao, koliko je tu vozila hitne pomoći, koliko je kreveta, koliko je jevtinijih lekova, boljih plata za zaposlene u zdravstvu, da ne pričam o tim ciframa. Možemo da napravimo vrlo lepu analizu, pošto se u sastavu ove velike knjige nalaze finansijski planovi organizacija obaveznog socijalnog osiguranja. Uzmite pet i nešto milijardi i stavite prst na bilo koju poziciju ovih finansijskih planova, pa vidite da li to može da bude u nekoj srazmeri mentalnoj. Ne govorim o materijalnoj, govorim o mentalnoj.
Nacionalni investicioni plan je policija. Znači, tek posle ekstra prihoda naša policija dobija nova vozila. Prvo je bilo preko 120.000 policajaca. Kada su došli na vlast, rekli su - samo 18.000, a mi mislimo da je 25.000 optimalan broj. U međuvremenu je i granična služba prešla u civilne strukture.
Samo da podsetim javnost, da se ne zaboravi, pošto smo gledali na televiziji demokratski blok gde jedni druge optužuju, oko "Lutre", oko onih stvari oko izdavanja ličnih karata. To sve nije rešenje. Ništa od toga nije rešenje. I dalje to stoji otvoreno. Tako će biti lepo kada dođe na vlast neko treći, jer oba bloka može da pozove u SUP i da kaže - hajde sada, dokažite ono što ste tvrdili. Samo da vas podsetim, kupovana su vozila "pežo" i "punto". Kada? Pošto je razrešeno pitanje otmice, onda je to neka organizacija bila, čini mi se, a neki nisu bili novi, nego tri godine stari, ali su novi zato što su tri godine bili na placu, da li u Turskoj, da li u Italiji, ko zna gde. To je bilo nešto malo nenamensko, tako su neki i pričali su na onim grafikonima.
Sećate se Ksenije i Gorana kako su nacrtali "Lutru", pa ovaj, pa onaj, pa povezani itd.
Samo da vas podsetim da to još nije raspravljeno i bilo bi dobro da to raspravite pre nego što odete sa vlasti, ko zna kako će da raspravljaju oni posle vas.
Dakle, toliko ima sredstava da se prelivaju, a pošto se preliva, dajte da to trošimo gde stignemo, ali ne tamo gde možemo da podignemo standard građana, da omogućimo da što manje ljudi trpi posledice bolne tradicije.
Veliki je broj gubitnika u tranziciji, to su glasači SRS. Oni su to pravilno izabrali, pametno izabrali. Dobitnici u tranziciji glasaju za demokratski blok. Šta mislite, zbog čega glasaju za demokratski blok? Zato što im demokratski blok omogućava dobitništvo u tranziciji. To je vrlo jednostavno da se zaključi i očekujem da će svaki građanin, kada izađe na biralište povodom bilo kojih izbora, kada uzme hemijsku olovku, da kaže da li je u dobitnicima ili u gubitnicima. Ako je u dobitnicima, glasa za demokratski blok, ako je u gubitnicima, nema za koga drugog da glasa osim za SRS. Ovi vanparlamentarni i ovi što glume neku opoziciju, a i dalje asfaltiraju i nisu pod dužnom opaskom ministarstava koja ih ograničavaju, očigledno su koalicioni partneri. Zaključite i sami. Gde ministri, kao Deda Mrazovi, dele transferna sredstva, pa žele da ih pokriju onim prethodnim zakonom, da to bude namensko, da se sve sredi, to su koalicioni partneri Vlade Republike Srbije.
Znači, posle ove današnje rasprave, građani Republike Srbije treba da shvate da je budžet prepun para, ali ne daju ga narodu. Hoće oni da putuju, da se hvale statistikom. Sećate se i sami, pre nekoliko meseci, kada je bilo govora o tome da li će da se prizna ova revizija MMF-a, da li smo uradili sve kako je MMF rekao, onda je bio veliki prigovor Vladi što mnogo transferiše sredstva u obavezno osiguranje. To mora na neki način da se sredi. Kako da se sredi? Gordana Matković se setila da donese novi zakon kojim je, maltene, ukinula penzije. Uvela je novi način obračuna penzije. Ona je bila ta prva etapa, pobegla je, kad sam je video pre neki dan da ide na ove razgovore oko Kosova i Metohije, meni je odmah bilo jasno šta sledi i šta će da bude. Onda je došla druga etapa. Oni nas pritiskaju, mi pod pritiskom ne možemo itd.
Da bi to izašlo na videlo, gospodin Živkov je podneo amandman i rekao - taj višak od šest milijardi usmerite prema penzionerima, zdravstvu, nezaposlenima itd. Vlada odlučno stoji na svojim pozicijama i kaže - ne, nema za penzionere, nema za nezaposlene, nema za zdravstvo. Ima za avio-službu, za Jovanču koji treba da obilazi svet, da kapitulira na svakom mestu. To je ta poruka. Ići ćemo stavku po stavku, pa ćemo da ponavljamo gradivo.

Da li još neko želi reč? (Ne)
Na član 7. Razdeo 8. amandman je podneo narodni poslanik Vojislav Milajić.
Predstavnik predlagača i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 7. Razdeo 8. amandman je podneo narodni poslanik Milan Škrbić.
Predstavnik predlagača i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Stevica Deđanski.

Dame i gospodo, čitam, prvo, amandman: «U članu 7, Razdeo 8. glava 8.1. funkcija 110, ekonomska klasifikacija 511 - "Zgrade i građevinski objekti" u koloni 6, iznos "334.000.000" zamenjuje se iznosom  "475.950.000", u koloni 8 - iznos "334.000.000" zamenjuje se iznosom "475.950.000".
U ekonomskoj klasifikaciji 512 "Mašine i oprema", iznos u koloni 6 - "300.000.000" zamenjuje se iznosom "334.000.000", u koloni 8 - iznos "786.175.849" zamenjuje se iznosom "820.175.849", a ekonomska klasifikacija 551 se briše.»
Kao što je u obrazloženju napisano, Nacionalni investicioni fond o kome pričamo ovih dana, od kojeg pravite kampanju, velika je prevara Mlađana Dinkića i isključivo je namenjen marketingu stranke G17 plus, jer tu nema nikakvih pravih investicija.
Ja ću malo retroaktivno da pričam o nekim drugim stvarima, pa ćemo da se vratimo na ovo što sam sada rekao. Vi ste, kao što je poznato, po dolasku dosmanlijske vlasti, posle 5. oktobra, prvo kaznili penzionere. Smanjili ste penzije ljudima i oni nemaju od čega da žive. Pokušali ste da im uništite i ponos i dostojanstvo, a donekle ste u tome i uspeli. Otpustili ste mnogo ljudi sa 20 i 30 godina radnog staža, raspustili ste firme i sada ti ljudi nemaju gde da rade. Puna je Srbija takvih ljudi. Imamo preko 800.000 nezaposlenih od kada ste vi došli na vlast.
Nije u redu hvaliti se suficitom, non-stop pričati o njemu, jer je poenta u tome kako je on nastao. Suficit je nastao od poreza, od novih nameta koji su došli i koji su napunili budžet. Zato je sada red, po mišljenju SRS - da se taj novac i vrati ljudima koji su to plaćali.
Činjenica je da Srbija nema uopšte strategiju dugoročnog privrednog razvoja, nacionalnu strategiju, odnosno, kao što je gospodin Krasić rekao, nekada je bilo nešto planirano i znalo se šta se gde može i šta se ne može.
Sada se radi sve haotično, i to onako kako želi jedan ili dva čoveka u Srbiji. Takođe, Srbija nema konkurentnu privredu i to je nama svima poznato.
Proizvodnja u celoj Srbiji opada, nezaposlenost se povećava, rekao sam koliko, a investicije su nikakve, stagniraju i opadaju, dok je spoljni dug sve veći i veći. Jedna od osnovnih karakteristika privrednog stanja u Srbiji je opadanje investicija i rasta proizvodnje, a rast nezaposlenosti.
Srbija i mi s njom grca u bezbroj drugih teškoća, koje vaša politika makroekonomske stabilnosti neće rešiti. To se pokazalo. Da ste mogli to da rešite, već biste rešili za proteklih šest godina.
Naprotiv, još je restriktivnija ova današnja politika i fiskalna politika, koja prouzrokuje još veći pad proizvodnje i povećanje nezaposlenosti. U uslovima pada proizvodnje, čak i da se ne vodi politika izrazitog deviznog kursa, depresijacija dinara neće povećati izvoz u znatnoj meri, jer u uslovima pada proizvodnje ima sve manje proizvoda koji bi mogli da se izvezu.
Vi o tome uopšte ne razmišljate.
Deficit platnog bilansa, tekućeg, opet mora da se pokriva novim zaduženjima u inostranstvu i samo će se pogoršavati dalje stanje. Spoljni dug je krajem 2005. godine iznosio oko 7 milijardi dolara, a sada iznosi oko 17 milijardi, i nastaviće, nažalost, da raste.
Rast bruto domaćeg proizvoda, za koji se vi zalažete, zasniva se uglavnom na porastu vrednosti trgovine i usluga, kao i na porastu, odnosno obračunatoj dodatnoj vrednosti, na legalizaciji dela sive ekonomije.
Pokazuje se da se rast bruto domaće proizvodnje ne temelji na rastu investicija i proizvodnje, već je logična posledica restriktivne makroekonomske, kreditno- monetarne i fiskalne politike.
Liberalizacija koju vi sprovodite ovde, a protiv koje se mi borimo od kada smo u ovom sazivu, uvoz i velika apresijacija dinara, donacije i povećano zaduživanje koje činite non-stop u inostranstvu, učinili su da usluge, a posebno trgovina, a ne industrijska proizvodnja i poljoprivreda, učestvuju u rastu domaćeg proizvoda.
Kupovna moć stanovništva, koja se temeljila uglavnom na donacijama i kreditima koje ste dizali i time nas zaduživali, iako ste stalno reklamirali da nam otpisuju dugove, može da se kaže da kada nama otpisuju dugove, dugovi su sve veći i veći, bila je usmerena na kupovinu jeftinijih proizvoda.
Posledice toga su se ogledale u povećanju spoljnog duga, kao i spoljnotrgovinskog deficita, smanjenju domaće proizvodnje, zbog kupovine tih jeftinijih proizvoda, što, opet se vraćamo na početak, dovodi do povećanja nezaposlenosti.
Svi građani u Srbiji to osećaju na svojoj koži, sem ako ne gledaju «javni servis evropske Srbije», jednu lažoviziju, RTS, znaju da je situacija katastrofalna. Kada uključite televizor, teče med i mleko. Nažalost, ko živi u Srbiji zna da to nije tako i džaba vam to što radite.
Od suficita koji postoji treba da se smanjuje dug, kao što su to uradili u Rusiji, a mi smo sada dužni više nego ranije i, kada to kažem, to nije malo, već mnogo.
Iskustva pojedinih zemalja u tranziciji pokazuju da su one započele ekonomski rast posle oslobađanja od nadzora Međunarodnog monetarnog fonda, usvajanjem razvojnog opredeljenja privrede. Vi to ne radite i čak nemate u planu da to uradite. Taj slučaj se pokazao kao ispravan u Rusiji, Poljskoj, Češkoj, Sloveniji, Rumuniji i u još nekim zemljama u tranziciji.
Dakle, najpre treba da se usvoji strategija nacionalnog dugoročnog privrednog razvoja, koja će biti osnov za ukupna strateška opredeljenja u državi. Tu je i pitanje koje je postavljeno - da li je moguće da je naša Srbija toliko nesvesna da treba stalno neko drugi da nam govori šta treba da se radi, a šta ne.
Stalno se govori da nas teraju da pravimo restrukturiranje javnih preduzeća i druge stvari, i s tim se slažem, ali to treba da se uradi tek tada kada se aktivira proizvodnja u Srbiji i kad se 134.000 zaposlenih ljudi u javnim preduzećima zbrine, jer će ostati bez posla, pored stope nezaposlenosti koja sada u Srbiji iznosi preko 30 odsto. Znači, to treba da se uradi onda kada oni budu mogli da nađu posao u novoj proizvodnji.
Ako se to uradi ovako brzo, u rokovima koje nam vi postavljate, samo će više da se poveća stopa nezaposlenosti i smanji proizvodnja, čega se građani Srbije najviše boje. Nijedan problem od onih koje danas imamo - platni bilans, deficit, nezaposlenost, pad proizvodnje - ne može da se reši bez novih investicija. Pri tome, treba voditi računa o opasnosti od ubrzanja inflatorne spirale. Međutim, sadašnje vaše mere i fiskalna politika su toliko restriktivni da investicija od milijardu evra ne može nikako da poveća inflaciju više nego što je ona sada.
Nacionalni investicioni plan kojim se hvalite treba da proizilazi iz strategije dugoročnog privrednog razvoja, a o tome ne razmišljate, a s njom se treba opredeliti za najprofitabilnije privatne sektore, a potom se potpuno usmeriti ka razvoju tih sektora.
Uostalom, pošto se pozivate stalno na tuđa iskustva, zašto se ne bi koristila iskustva, dosadašnja, visoko razvijenih privrednih zemalja i njihovih tržišta i zemalja koje su bile u tranziciji, kao i slična iskustva novoindustrijalizovanih zemalja iz perioda veoma brzog rasta iz 70-tih i 80-tih godina.
Sve te zemlje su došle do liberalizacije spoljnotrgovinske razmene, izvršile privatizaciju, uklopile se u proces globalizacije. Ipak, one to nisu radile metodom šok terapije, otpuštajući s posla svoje građane.
Njihova iskustva ukazuju na činjenicu da u periodu razvoja država ima veliku ulogu i treba da vodi, da odredi razvojnu makroekonomsku i spoljnotrgovinsku politiku, regulisanjem investicionih aktivnosti. Šta imamo sada u praksi?
Gospodin Paja je malopre govorio kako se osećaju i kako posluju današnji privrednici u Srbiji, mali privrednici. Svako ko je imao kontakt sa vama, ne daj bože da mu pomeneš Mlađana Dinkića ili G17 plus, dobije nervni slom.
Kada bi danas pitali privrednike da navedu pet najvećih problema koji tište srpska preduzeća, 95 odsto njih bi stavilo na prvo ili drugo mesto - stepen nenaplaćenih potraživanja od svojih kupaca, odnosno, to su problemi s održavanjem tekuće likvidnosti.
U cilju rešavanja problema koji imaju, a svi znate da ga imaju, to je činjenica, svaka firma može da pokuša da uzme kredit od neke banke, dok banke svoje probleme nelikvidnosti rešavaju uzimajući kredit od neke druge banke u zemlji i inostranstvu.
Mogu da kažem da je ovakav lek opasniji od same bolesti, jer uzimanje nepovoljnih kredita, nama je svima poznato kakvi su oni, nelikvidno preduzeće uvlači u još teže probleme, jer su kratkoročni bankarski krediti izuzetno skupi.
Neki povoljni krediti postoje u državnim fondovima, ali ih je teško dobiti ako niste u milosti određenih ljudi, pre svega, Mlađana Dinkića i ostalih, to smo nekoliko puta dokazivali.
Način da se to reši jeste da se napravi strategija i da se, konačno, novac koji ste uzeli od poreskih obveznika vrati njima.
Imamo situacije kada lokalne samouprave mnogo više brinu, pokušavaju da izbegnu to nametnuto rešenje od strane države, pa osnivaju fondove.
Meni je poznato, na primer, da ih ima u Kikindi, u Vršcu, iz koga dolazim, a to postoji, najverovatnije, i u drugim lokalnim sredinama.
Oni iznose 15 do 60 miliona dinara i, zajedno sa bankama, pomažu malim privrednicima da dođu do kapitala sa kojim mogu nešto da rade, ali pod povoljnijim uslovima, a ne po uslovima banaka. To je jedan pokušaj. Takva rešenja treba da stimuliše država a ne lokalna samouprava.
Nažalost, lokalne samouprave i privrednici su prepušteni sami sebi, mali privrednici, poljoprivrednici, na milost i nemilost države.
To je stvarno stanje sada u Srbiji, to je činjenica.
Vi možete da snimate nove dnevnike i ne znam koje sve novine da plaćate i šta već radite, ali činjenice govore drugačije i džaba vam sve što pokušavate da ulepšate.
Ne možemo da kažemo da smo protiv investicionog nacionalnog programa, ali smo protiv toga da određeni moćnici iz G17 plus dele pare po svom nahođenju svojim partijskim prijateljima, da asfaltiraju po nekoliko ulica u nekom gradu i nekom selu, a naša privreda stoji i grca.
Gospodo, da ste to razumeli, vi biste verovatno to i doneli, zato ćete još dan-dva biti ovde i, hvala Bogu, nikad vas više nećemo videti.

Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 7. Razdeo 8 amandman je podneo narodni poslanik Miljko Četrović.
Predstavnik predlagača i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Miljko Četrović.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ime Poslaničke grupe SRS podneo sam sledeći amandman: « U članu 7. Razdeo 8. glava 8.2, funkcija 110 - ekonomska klasifikacija 511 "Zgrade i građevinski objekti", u koloni 6, iznos  «308.500.000» zamenjuje se iznosom «642.382.000», a u koloni 8, iznos «341.842.472» zamenjuje se iznosom «675.724.472»  dinara, a   ekonomska klasifikacija 551 se briše.»
Amandman se odnosi na razdeo u okviru Ministarstva finansija, a moram, radi građana Srbije, da iznesem šta predstavlja Ministarstvo finansija u okviru budžeta Republike Srbije, odnosno šta se finansira od strane svih građana Republike Srbije.
To je jedan galimatijas, maltene pola Vlade Srbije, gledajući šta sve sačinjava i šta ulazi u Ministarstvo finansija.
Pored Ministarstva finansija, sa ogromnim brojem zaposlenih, ministra, zamenika, pomoćnika, državnog sekretara, po Zakonu o državnoj upravi, u to ministarstvo ulazi i Uprava carina, Poreska uprava, Uprava za Trezor, Uprava za igre na sreću, Fond za mlade talente, Uprava za duvan, Uprava za sprečavanje pranja novca, Devizni inspektorat, Uprava za slobodne zone.
Sve to sačinjava Ministarstvo finansija.
Kad se sagleda pravo stanje u državi Srbiji kada su u pitanju finansije, kada su u pitanju ove oblasti koje pokrivaju određene uprave ili inspektorati, građani Srbije jasno mogu da vide ko je odgovoran za ovako haotično stanje u državi Srbiji.
Kada se sagleda pokušaj da se kroz ovo ministarstvo, počev od samog ministarstva, Poreske uprave i Uprave carina, određena sredstva iz ovog nacionalnog investicionog fonda predvide za zgrade, poslovni prostor, za adaptacije, rekonstrukcije, za molersko-farbarske radove, kada se sve to sagleda kroz izmenu i dopunu Zakona o budžetu Republike Srbije za 2006. godinu, kao i nefinansijska imovina koja se finansira iz Nacionalnog investicionog plana, koja iznosi 33.031.890.000 dinara, logično je što sam predložio da se ova aproprijacija, ili stavka 551 briše sa tim iznosom 33.031.890.000 dinara.
Naime, neshvatljivo je da Nacionalni investicioni plan sadrži ove stavke i izdatke, a da nema predloga da se sredstva koja se, navodno, predviđaju za Nacionalni investicioni plan opredele za namene koje su mnogo bitnije za građane Srbije, za većinu građana koji su bez posla, za dobar deo koji ima socijalne potrebe.
Da li je moguće da Vlada Republike Srbije i ministar finansija predlože da se za zaštitu porodice i dece, kroz ovu izmenu i dopunu budžeta za 2006. godinu, ukupno izdvoji nepunih 900 miliona dinara?!
Rekao sam koji je ovde iznos predviđen za zgrade, poslovni prostor u okviru administracije Republike Srbije.
Nema ovde ministra Dinkića da odgovori da li je pojeftinila nafta, ali bolje da je predložio seljacima da više ne oru njive, kao što govori ona sramna reklama Meridijan banke, gde Kraljević Marko, predstavljen kao srpski junak, kaže da je bolje da seljaci, ako imaju neki dinar, ulože to kod te banke, koju vode ljudi poput bivšeg ministra finansija, Dinkićevog prethodnika, Đelića, kao izvršnog direktora, i savetnika te banke Vlahovića.
Preporučio bih Meridijan banci, a i ministru Dinkiću i Vladi Republike Srbije, da Meridijan banka vrati oteti poslovni prostor od preduzeća "Poljopromet" u Kraljevu, u kojem je bila robna kuća za snabdevanje seljaka semenskom robom, zaštitnim sredstvima, površine od 400 kvadrata, koji je uzet za bagatelnu cenu, i da to prepusti da to i dalje bude prostor gde će seljaci iz opštine Kraljevo moći da se snabdevaju onim što im je neophodno, da bi mogli da prežive ova teška vremena, u koja su došli ne svojom krivicom nego zahvaljujući onoj prethodnoj vladi DOS i sada vladi demokratskog bloka.
Kada je u pitanju drugi deo vezan za Nacionalni investicioni plan, ono što su govorili ovde ministri i još neki, za tih 2000 projekata koji su, navodno, već stigli u Ministarstvo finansija, verovatno da ima nešto i iz opštine Kraljevo, ali to su projekti nekih mesnih zajednica.
Međutim, da li zna ministar Dinkić, da li zna Vlada Republike Srbije da su saveti mesnih zajednica u opštini Kraljevo nelegitimni, neregularni, nezakoniti već dve godine, jer nisu raspisani izbori, istekao je mandat tim savetima pre dve godine. Ni bivši predsednik opštine Kraljevo nije predložio SO Kraljevo da se raspišu ti izbori, niti predsednik koji je preuzeo funkciju, iz Nove Srbije, koga je Velja Ilić propagirao u januaru, februaru ove godine; već osam meseci ne raspisuju izbore za savete mesnih zajednica.
To samo govori o ozbiljnosti svega ovoga što se događa oko ovog tzv. nacionalnog investicionog plana, čime pokušavaju da obmanu građane širom Srbije, i za ove lokalne izbore što slede u nedelju 1. oktobra, i za ove sto posto izvesne parlamentarne izbore za nekoliko meseci. Ali, neće se građani Srbije prevariti, prepoznali su pogubnost vlasti demokratskog bloka na čelu sa Vojislavom Koštunicom i svim njegovim ministrima, ovako kako rade i kako ponižavaju građane Srbije.
Hvala.