Reč ima narodni poslanik Zoran Anđelković. Dobićete reč, sačekajte.

Po Poslovniku. Dame i gospodo narodni poslanici, računao sam da bi večeras trebalo da raspravljamo o nečemu što je juče bila svečanost.
Za Socijalističku partiju Srbije je to vrlo važno, zbog činjenice da su u ovom višestranačju, i u ovoj višestranačkoj skupštini, ali i uopšte višestranačkoj parlamentarnoj demokratiji u Srbiji potvrđeni neki principi i stavovi koje je narod, na čelu sa komunistima, da budem precizniji, 1989. i 1990. godine, ustanovio, kada je reč o jedinstvenoj Srbiji, o podeli vlasti, o modernom demokratskom ustavu, o uvođenju principa višestranačke parlamentarne demokratije, i mislim da je vrlo važno da noćas završimo ustavni zakon.
Međutim, gospodine Vlahoviću, kao što znate, bio sam deo te vlade i postoji nekoliko stvari koje su potpuno apsurdne, koje se plasiraju ovde kao istina. Ali, postoji više neistina koje su ovde izrečene. Ovde sam pre sat vremena čuo da nije ni sunca bilo devedesetih godina, pa tako jedan poslanik reče da nije bilo televizijskih prenosa, nego kad on dođe, onda dođe do televizijskog prenosa; valjda Rafailović, verovatno je on to video iz nekog restorana, zaboravlja da je televizijski prenos bio i 9. marta 1991. godine, kada ste vi demonstrirali, do ujutru smo ovako sedeli u parlamentu, a gledaoci pored TV ekrana. Ali, šta ćete, čovek ne zna, verovatno je bio na njivi ili gde već, dok je devedesetih godina parlament radio, i misli da je sad televizija nastala, 2005-2006. godine; ili se sad pojavio iz restorana, ali se opet vratio, njegov problem. Prema tome, građani Srbije znaju da je to laž, ali ovde ima priliku čovek da kaže laž i da ostane živ i da ovde kaže – počelo sunce da sija u 23,30.
Druga neistina ovde, kada je reč o tom modelu privatizacije iz 1997. godine, gospodine Vlahoviću, SPS se tim modelom ponosi. Da je sreće da smo tada oročili tu privatizaciju, rekli da se ona završi do 1998-1999. godine, ne biste vi savetovali kako da se prodaju preduzeća, nego bi radnici sami prodavali svoje akcije i uzeli ono što im pripada. Ali nismo, pogrešili smo, priznajem ono što smo pogrešili. To je bio idealan zakon. Radnici su znali...
(Predsedavajući, Milan Marković: Vreme, gospodine Anđelkoviću. Da uvedemo malo reda. Svako ima pravo na repliku tri minuta, tako piše u Poslovniku, molim vas da se držite vremena. Izvolite.)
Gospodine Markoviću, samo vi uživajte tu, poštovaću ja vreme, gledam na sat. Znači, radnici su tom privatizacijom, tačno je, prodali svoje akcije i naplatili svoj minuli rad. Mi se ponosimo što smo tim zakonom izvršili takav vid privatizacije, akcionarske privatizacije, u pivarama. To je dobro. Da nije bilo toga, ne bi Apatin toliko sredstava dobio i na taj način poslednjih godinu dana se razvio.
Kada je reč o cementarama, nije bilo tako. Sada 300 radnika u Kosjeriću radi, radilo je 700 radnika dok je to bilo državno preduzeće. Tada je u Kosjeriću bilo 4.000 zaposlenih ukupno u gradu, sada je 700 ili 1.000 zaposlenih.
Malo pogledajte kako ste vi učestvovali, ne znam da li ste to lično, to vi raspravite, da li Kolesar, Janjušević, šta je oko cementare u Paraćinu i šta je sa tim ostrvima, gde je to bilo.
Beočin, gde Vlada 1998. godine... Naravno, nije moglo da bude realizovano zbog sankcija, to je činjenica, 132 miliona je bila ponuda i 100 miliona ponuda kredita za Vladu Srbije od iste firme koja je to kasnije kupila za duplo manju cenu.
(Predsedavajući: Gospodine Anđelkoviću, molim vas...)
Gospodine Markoviću, gledam ja na sat.
(Predsedavajući: To je deset minuta...)
Nemojte vi mnogo da se nervirate kada ste na dnevnom redu. Nervirajte se kada je neko drugi na dnevnom redu. Kada ste vi na dnevnom redu budite pažljivi, malo kulturniji, demokratski orijentisani, budite širokogrudi itd, a ja gledam pažljivo na sat, neću prekoračiti.
Kada je reč o "Telekomu", vi ste govorili o tome kako je ovaj "Mobtel" prodat sjajno. Kaže, transparentno, sjajno, licenca i sto posto kapitala "Mobtela"; u međuvremenu se sedam godina "Mobtel" razvijao, pa je povećao bar 100 puta broj pretplatnika, valjda svaki pretplatnik vredi više i prodato je... Gospodine Bogdanoviću, idem ja, ali ja idem u Vladu, a vi idete na ulicu čim prođe 21. januar.
Znači, prodato je za milijardu i 300. Hvalite se time, a 49% Telekoma je prodato faktički za milijardu i po sadašnjih para. Vi kažete milijardu dolara tada kada se pretvorilo, ali milijardu i po evra tada i sada, milijardu i po maraka je milijardu i po evra, 49%.
Podsećam vas, gospodine Vlahoviću, 780 miliona, koliko je vredelo 29% italijanskog udela u Telekomu, Vlada Zorana Đinđića, čiji ste vi bili ministar, kupila je za 130 miliona dolara i Zoran Đinđić je javno rekao da je to najbolji posao od Drugog svetskog rata jedne vlade, jer su ono što su Italijani platili 780 miliona otkupili za 130 miliona.
Prema tome, kada bi se napravila računica razvoja "Telekoma" i tih 49%, to znači da smo mi prodali za 4,5 milijardi evra "Telekom". Nikada to vi ne biste mogli da uradite, niti biste uradili. To su činjenice, gospodine Vlahoviću, vi to najbolje znate, ali naravno kad želite da pretvorite na drugačiji način, vaš problem.

Zahvaljujem, gospodine Anđelkoviću. Gospodine Vučiću, dozvolite, prethodnik mi je rekao da je gospodin Vučelić pre vas. Gospodine Vučeliću, to je javljanje po Poslovniku, ako se ne varam. Budite ljubazni, držite se vremena, pa ćemo bolje diskutovati.

Samo jedno malo razjašnjenje. Prvo, gospodinu Vlahoviću je čast i moram da pohvalim to što je sarađivao na privatizaciji po zakonu iz 1997. godine koji su doneli socijalisti.
Takođe mi je lepo što mogu da se složim s tim, sa njegovom tvrdnjom koja je tačna, da mi nismo ništa prodali.
Nije samo korektno upoređivati našu prodaju "Telekoma" i direktnu pogodbu sa bilo kojom zemljom u okruženju, zbog toga što gospodin Vlahović, ja sam mu dovikivao iz klupe, zna da je Srbija tada bila pod sankcijama. Zahvaljujući ovim našim velikim prijateljima, Srbija je 1997. godine bila pod sankcijama, i vi vrlo dobro znate da to nije pogodba s bilo kim i bilo kako, nego da je to pogodba koja je vršena transparentno, javno i kako su te pare utrošene.
Takođe znate da je bilo koja sumnja koja se ticala Sartida i ostalih stvari otpala, jer italijanska parlamentarna komisija, italijanski istražni organi i naši istražni organi Telekoma nisu uspeli da otkriju slučaj, jer ničega drugog nije ni bilo.
Prema tome, mi se razlikujemo po koncepcijama i mi jesmo i nismo pogrešili što nije '97. godine zakon učinjen obaveznim i nije oročen, ali nije mogao biti zbog toga što smo mi poštovali ustav i što je u ustavu sve do sada pisalo da su ravnopravne sve svojine; prema tome, i društvena svojina bila je ravnopravna sa bilo kojim drugim oblikom svojine.
Što se tiče privatizacije i ostalih stvari, držati socijalistima pridiku o tome, što vi ne činite, vi branite jedan vaš model koji je legitiman model, za koji mislim da nije dobar zato što više cenim model radničkog akcionarstva; više cenim taj model i tu je razlika tolika da se oko toga nikada ne možemo složiti, ovde je samo jedan problem.
Izvršili smo najveću privatizaciju u Srbiji, ikad izvršenu, privatizacijom stambenog fonda u našem konceptu, jer smo dali da ga otkupe ako u njemu stanuju. Od te privatizacije mi smo imali drugi koncept svojinske transformacije koji je vršen '97. godine, koji je, po mom mišljenju i po mišljenju SPS, a bojim se i radnika, superioran.
Na kraju, jedan primer: firma "Zdravlje" Leskovac, koja je bila ista po kapacitetu kao "Hemofarm" Vršac, prodata je za 3,2 miliona evra, a "Hemofarm" za gotovo 500 miliona evra. To je ta razlika koja govori u korist naše privatizacije, pored ovih primera koje smo pominjali oko Apatinske pivare i ostalih stvari. Hvala vam.

Zahvaljujem se gospodinu Vučeliću. Reč ima narodni poslanik Branislav Rankić, po Poslovniku.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovo što nas je još uvek u sali, zbog javnosti i građana Srbije, a s obzirom da ne pričamo već dugo o temi koja je na dnevnom redu, pošto pričamo o privatizaciji, obaveza mi je, kao predsednika opštine Bor, da obavestim građane Srbije i poslanike da se trenutno u Srbiji dešava najveća posleratna pljačka kroz privatizaciju Rudarsko-topioničarskog basena Bor.
Naime, radi se o sledećem: privatizacioni savetnici, u vidu četiri revizorske kuće, među kojima je i bivša, možda i sadašnja kuća gospodina Vlahovića, izvršili su procenu imovine tako što su tri momka došla iz Beograda i za dva sata procenila da RTB Bor vredi 300 miliona evra. Pri tom su rekli da je RTB Bor, umesto dugovanja od 77 miliona dolara, dužan 600 miliona evra.
Prethodno je smišljenom politikom uveden proces restrukturiranja, da bi, kako to Zakon o privatizaciji nalaže, bilo prodato 100% vlasništva i da radnici ne bi mogli imati eventualno akcije.
Ovo vam govorim zato što je bakar najveći prirodni resurs koji ima Republika Srbija. Republika Srbija u svetskim rezervama bakra učestvuje sa 1,8 %. Samo jedno ležište rude enargita je procenjeno na 20 milijardi dolara, i to pre više od 40 godina. Danas se celokupna imovina RTB Bor, a treba da se završi sve do 22. novembra, prodaje za 266 miliona dolara. Analize govore da će u naredne 24 godine biti moguće zaraditi više od 40 milijardi dolara čistog profita sa ovom cenom bakra, za koju se očekuje da neće padati.
Zato obaveštavam javnost Srbije, vas poslanike, a i Vladu Republike Srbije, koja od večeras praktično i ne postoji, da treba da se obustave sve privatizacije dok ne prođu izbori i dok se ne konstituiše nova vlada, koju će činiti SRS i koja neće dozvoliti da prirodni resursi tako olako ostanu van domena i vlasništva države.
I još jedna važna stvar što se tiče privatizacije RTB Bor. Prekršen je zakon prilikom javnog poziva za prikupljanje tenderske dokumentacije. Poziv sadrži i prodaju dva ležišta bakra koja ni po čemu ne mogu biti predmet privatizacije, mogu isključivo biti predmet Zakona o koncesijama. Prema tome, suviše je razloga da se sve ovo obustavi.
Što se tiče objašnjenja gospodina Vlahovića o tome kako četiri najveća izvoznika prijavljuju najveće gubitke zato što su u procesu restrukturiranja, nije tačno. I vi ste, kao i ova vlada, uvodili procese restrukturiranja u preduzeća pre privatizacije, pa po završenom procesu restrukturiranja išli u privatizaciju, upravo iz razloga da bi zaposleni ostali bez akcija, da biste prikazali negativan odnos dugovanja i kapitala i da biste mogli da prodate 100 % vlasništva, umesto onoga što bi bilo normalna stvar, da i oni koji su tu imovinu stvarali 50 i više godina imaju bilo kakve koristi od te privatizacije.

Reč ima narodni poslanik Aleksandar Vučić. Nadam se da nakon toga možemo krenuti sa redosledom narodnih poslanika. Hvala vam.
Idemo po redosledu prijavljenih narodnih poslanika. Reč ima narodni poslanik Vladimir Homan, a neka se pripremi narodni poslanik Dušan Petrović. Gospodin Dušan Petrović odustaje.

Evo, posle sat i nešto otkako ste me prozvali, konačno da dobijem reč i da podsetim sve koji su prisutni i sve koji posmatraju ovaj prenos da je tačka dnevnog reda ustavni zakon, da se malo vratimo na dnevni red. Koliko je to državno pitanje govori i to što sve ovo vreme nismo čuli mnogo toga o samom ustavnom zakonu.
Smatram da je Ustav bio državno pitanje. Ustavni zakon se pretvorio u političko pitanje. Ustavni zakon je tehnički zakon, koji govori o tome kada i u kojim rokovima zakoni moraju da budu usklađeni sa novim ustavom, kako će sve to da izgleda. To je tehnička stvar. Nažalost, ponavljam, ovde se to pretvorilo u političku stvar.
Mi smo ostali principijelni i zalažemo se i sada za ono za šta smo se zalagali, a to je da ne smeju da se prave truli kompromisi sa snagama bivšeg režima. Nije nam jasno zbog čega su neke stranke koje su se do juče zalagale za izbore u decembru od tog zalaganja odustale.
Kada je već sve to tako i pošto je ova rasprava objedinjena, tj. u isto vreme se govori i o amandmanima, reći ću samo nekoliko reči o amandmanu na član 3, koji je podnela naša stranka, a i o amandmanu na član 5.
Što se tiče rešenja u članu 3, koje je usvojeno na Odboru za ustavna pitanja, a to je da izbori treba da se raspišu u roku od 60 do 120 dana, smatram da to predstavlja zaista nepotrebno i opasno prolongiranje parlamentarnih izbora. Za to prolongiranje, interesantno je, zalagala se stranka koju tri godine slušamo kako priča da je za izbore spremna i da želi da izbori budu raspisani sutra. Sada kada mogu da budu raspisani u vrlo kratkom roku, žele da budu što kasnije.
Između ostalog, ovo je loše zbog toga što međunarodnoj zajednici dajemo loš signal da smo neozbiljni i da želimo da prolongiranjem ovih izbora još duže prolongiramo rešenje za Kosovo i Metohiju.
Zašto je, takođe, loše? Građani Srbije očekuju brz nastavak reformi. Očekuju da ne treba da se staje. Zašto je još loše? Ostaćemo kao država na duže vreme bez budžeta, tj. privremeno će se finansirati od nove godine, a to nije budžet. Staće privredni razvoj neko vreme; Vlada će, ovakva kakva je sada, vladati bez punog kapaciteta.
Danas se ovde pričalo o problemima i o tragičnoj smrti čoveka na Kosovu. Nažalost, bojim se da ćemo imati još drugih stvari o kojima ćemo morati da raspravljamo, a nećemo imati Vladu duže vreme.
Osim toga, mnogo zakona, to može da se vidi i u ustavnom zakonu, treba uskladiti sa Ustavom. Moramo što pre da nastavimo prekinute pregovore sa Evropskom unijom. Zbog svega toga ne treba prolongirati izbore.
Pokazalo se danas, kao na dlanu, da su nekima stranački interesi, nažalost, iznad državnih.
Ne može se realno objasniti zbog čega su bili državni interesi da se referendumska kampanja svede na najmanju moguću meru, jer je to bio interes države, a sad odjednom više nije interes države da se što pre održe parlamentarni izbori. Teško je poverovati da je sada interes države drugačiji.
Nije se smelo toliko popuštati Srpskoj radikalnoj stranci i Socijalističkoj partiji Srbije. Ovakav ustupak je odraz ucene ovih stranaka, koje su rekle da ako ne bude kako one žele neće glasati za ustavni zakon. Demokratske snage su pokazale nedopustivu slabost. To nije smelo da se desi.
Kažem, mi smo ostali principijelni, zalažemo se i dalje i tražimo od ovog parlamenta da usvoji naš amandman u kome se predviđa da se izbori raspišu u roku od 30 dana, kao najkraći rok. Vama ne bi odgovaralo ni 250.
Što se tiče drugog amandmana, on ima za cilj zaštitu nezavisnosti Narodne banke Srbije. O tome ću da pričam vrlo kratko, jer je tu sve jasno. Ako ste guverner Narodne banke danas u Srbiji i ukoliko podignete devizne rezerve zemlje na rekordan nivo, a te devize vam nisu na Kipru, ukoliko imate jak dinar i jasnu monetarnu politiku, ukoliko imate razvijen bankarski sistem i nezavisni ste, pre svega u svom radu, u Srbiji ćete biti smenjeni prvom prilikom. To je rezultat trulog kompromisa.
Vreme će pokazati na koji način i ko je šta sa kim dogovorio, kada se bude održavala prva sednica novog parlamenta, kako stoji u ustavnom zakonu, i kada se bude smenjivao sadašnji guverner. Naravno, tu postoji i Savet guvernera. O tome se ne govori, to nije bitno, bitno je smeniti guvernera. Mi se zalažemo za stručnost iznad politike, a ovde je upravo obrnuto.
I još nešto: mi nikada nećemo da paktiramo sa Srpskom radikalnom strankom. Ne želimo da zbog njih izgubimo nijedan mesec, jer smo izgubili 10 godina. Da hoćemo fotelje, ostali bismo u Vladi do kraja mandata. Ustav još ne bi bio donet, a pregovori sa Evropskom unijom ko zna kad bi bili nastavljeni. G17 plus je za izbore odmah, a za pakt sa radikalima nikad.
Još jednu stvar da kažem, na početku je jedan kolega govorio o tome "što se grbo rodi vreme ne ispravi" – koja se stranka iz DB-a rodi, vreme je ne ispravi.

Zahvaljujem, gospodine Homan. Pravimo malu promenu u redosledu. Samo da obavestim, pa ćete dobiti reč, znači, govoriće gospodin Mirčić, a onda gospodin Vitošević, jer ne mogu dva poslanika iz iste poslaničke grupe da govore zaredom ukoliko ima drugih.
Izvolite, replika, gospodin Aleksandar Vučić.

Gospodine Todoroviću, ja ću za kraj tek dokumentovano da prikažem kako su lagali večeras, pobegli su u većini slučajeva.
Dakle, što se tiče, rekao bih, ovih kompleksa i ovakvih frustracija koje se prikazuju prema Srpskoj radikalnoj stranci, ja stvarno ne mogu da vam pomognem. Ne mogu, verujte mi. Završio sam Pravni fakultet u Beogradu, treba neko ko je završio neki fakultet neki kilometar dalje od pravnog, stvarno nisam u situaciji i ne znam šta da vam kažem na sve ovo što radite večeras. A i doktor Paja Momčilov je otišao u Singapur na neko stručno usavršavanje, pa vam se izvinjavam zbog toga.
Dakle, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, znam da je mržnja ta koja kod nekoga stvara ovakve osobine koje upravo na ovakav način prikazuju i koje se na ovakav način manifestuju. Pogledajte dokle ide moral tih ljudi. Oni su, naravno, opsednuti Srpskom radikalnom strankom, zato što smo im mi danas najozbiljniji protivnik ili najjača stranka u Srbiji, odmah iza G17.
Nevezano za sve to, kako ih nije sramota, do danas su bili u vladi koju je podržavala Socijalistička partija Srbije, koju su tobože kritikovali, i to je sad sve super i sve je u redu, samo smo im mi krivi, valjda zato što ih nismo podržavali. Tu vrstu nemorala, beščašća da slušamo, to nema nikakvog smisla.
Evo, u redu je, mi smo za sve na kugli zemaljskoj krivi; i za to što je Leman prvi golman Nemačke, a ne Oliver Kan, kriva je Srpska radikalna stranka. Očekujem da sutra Branislav Rankić, koji je malopre govorio o RTB Bor, bude optužen pred Haškim tribunalom zbog toga što Kan nije branio na Svetskom prvenstvu.
Nemam ništa protiv, ali, gospodine Bogdanoviću, sad su mi javili ljudi, ima nešto što je vrlo važno, da nigde nisu videli svetla, a nisu ni most uspeli da pronađu, pa je bolje da idete da tražite taj most, koji ste lažno nacrtali građanima Beograda i građanima Srbije, nego što nešto dobacujete.
Drugo, samo vas molim, ako postoji mogućnost, gospodine Markoviću, pošto smo svi na neki način odustali od diskusije, a neki od replike, ako ovi ljudi imaju nešto drugo da kažu sem "ja mrzim Srpsku radikalnu stranku", bilo bi dobro da kažu. Ako ne, ajde neka pričaju onda i to, ali neka nam kažu koliko će to još da traje pa da se vratimo u salu, da nastavimo raspravu o bilo kojem pitanju, jer ovo nema nikakvog smisla.
Moram samo jednu stvar da vam kažem, i time završavam. Što više pokazujete da mrzite Srpsku radikalnu stranku, jer to je jedino što se vidi iz svih vaših izlaganja, to nas građani Srbije više vole, jer to je odnos građana Srbije prema vama, a naravno i prema nama. Nama to u političkom smislu odgovara.
Da, mi smo jedini koji vam se suprotstavljamo, i vama, i ovim žutima, i ovima iz DSS-a i svima. Nemamo nikakav problem sa tim, ali to možete malo da spustite na neki niži nivo, da ne bude svim sredstvima protiv radikala, da ne bude da smo neprijatelji, nego da budemo politički protivnici, da to bude neka rasprava, politička svađa između nas, ali da to ne ide dalje od toga. Ovako, čini mi se, to samo vama šteti. Evo, čim je od ovakve mržnje ovako kipteo gospodin Homan, pozlilo mu je i izašao je napolje; kad neko toliko mrzi ne može drugačije da se desi.
Zahvaljujem se, gospodine Markoviću. Pozivam vas, i dalje napadajte Srpsku radikalnu stranku. Svaka vaša reč protiv srpskih radikala nama je glas više, ali slobodno spustite malo, malo manje mržnje i biće bolje za vas. Molim vas da vodite računa o građanima Srbije, o našoj Srbiji, o našoj deci, o njihovoj budućnosti, jer ovde smo zbog njih, a ne zbog nas. Hvala vam.