Dame i gospodo narodni poslanici, moj otac je poreklom, kada ste već počeli od toga, iz zapadne Bosne, selo Čipuljić, od Bugojna kad krenete ka Kupresu, pa nema više nijedne kuće da nije uništena, a u ratu su mu pobili sve, čitavu familiju, tako da je sudbina ista, ne morate time da licitirate, jer ne vidim da je sreća ni za mene ni za vas da se u tome takmičimo.
Što se tiče Rusije i onoga što su uradili, pre svega sam se zato javio, zato što su tu tema Koštunica i Đinđić. Naime, kada su došle ruske snage na Kosovo i Metohiju, Rusi su imali jedan zahtev i za jednog i za drugog, a to je da Miloševiću sude u Beogradu i Srbiji, samo da ga ne izručuju Haškom tribunalu. Imali su tvrdo obećanje, i to Vladimiru Putinu dato, da Slobodan Milošević neće biti izručen Haškom tribunalu.
(Nenad Čanak, sa mesta: To je tačno.)
Znam da je tačno, gospodine Čanak, zato i govorim, zbog javnosti koja to ne zna. Onog trenutka kada su Koštunica i Đinđić izručili Slobodana Miloševića, pošto smo mi iz SRS uspeli da saznamo i neke detalje, Vladimir Putin je u letu, ne mogu tačno da se setim destinacije na koju je išao, a nije naročito ni značajna za nas, rekao – povlačite svu vojsku, mene Srbi ne interesuju, kada su u stanju da svog predsednika izručuju Haškom tribunalu i da ne poštuju ono što smo se dogovorili.
To je bila ključna stvar i ključni razlog zašto je, posle takvog nepoštovanja od strane Koštunice i Đinđića, ruska vojska napustila Kosovo i Metohiju. Opet nisam dobio odgovor kada su nam to Rusi učinili nešto nažao. Mi za Ruse možemo da kažemo – očekivali smo više, nadali smo se više, ali nam oni nikada nisu učinili ništa nažao.
Ima jedno drugo pitanje o kojem sam hteo da govorim, nadovezujući se na ono o čemu je gospodin Čanak govorio. Gospoda Tadić i Koštunica valjda ispadoše jedini normalni u ovoj zemlji, kad vi nekoga predstavljate, otprilike – ovaj je Le Pen, ovaj je ovakav, onaj je onakav.
Ne vidite da imate jedan problem – da li vi stvarno mislite da u Srbiji ima 30% ekstremista? Mislim da nema ni 3% ekstremista u Srbiji. Tih 3% plus još nešto prevarenih su u nekoj drugoj političkoj stranci.
Mislim da su 30% normalni Srbi i ostali građani Srbije koji žele dobro svojoj otadžbini, svom narodu i zato glasaju za SRS. Naša politička sreća jeste u tome što naši politički protivnici nikada nisu razumeli ni ton, ni način obraćanja, ni poruke koje šalje SRS.
Zato mi imamo tako veliku i široku podršku, a vi svaki put hoćete da nas uporedite - aha, eno Žirinovski je dobio osam, onaj je dobio 11, a ovaj je dobio pet negde, na to bi trebalo da ih svedemo. Ljudi, mi živimo u Srbiji. Ljudi u Srbiji misle da smo mi najbolji, to pokazuju izbori, iz izbora u izbore.
Evo, druga po snazi stranka, koja je bila u koaliciji, dakle, Demokratska stranka je bila u koaliciji sa HDZ-om i sa strankom Rasima Ljajića, SDP-om, dakle, te tri stranke zajedno dobile su 300 hiljada glasova manje od Srpske radikalne stranke. Jesu li ekstremisti oni koji su glasali za srpske radikale? Nisu.
Dokle god neko bude želeo na takav način da deli ljude, kao i Koštunica, u jednom trenutku možda ću da uradim, da se približim radikalima, više će da me voli običan narod, a čim su napali dva dana, sa najgorim i najglupljim stvarima, na B92, koje vređaju elementarnu inteligenciju; Toma Nikolić postao tog dana predsednik Skupštine, ne znam šta se desilo, otprilike, pa je Toma Nikolić kriv, da je postao predsednik vlade ne može da bude kriv, a ne predsednik Skupštine. Pa, 100 dana se čeka vlada, a ne predsednik Skupštine, koji nema nikakvu izvršnu vlast, ljudi moji! U kakvoj mi to zemlji danas živimo?
Živimo u zemlji laži i prevare, u zemlji u kojoj će Tadić i Koštunica sve vreme da varaju narod, da govore kako su oni jedini normalni, a sve će nenormalno da rade i sve će protiv Srbije da rade. Jedini cilj će im biti: kako da nastavimo da vladamo još.
Jeste li primetili jednu sintagmu – "u proteklih 15 godina"? Majstori, vi vladate više od sedam godina! Vi hoćete, kao Tito, da vladate 300 godina? Ovo sam metaforično rekao, ne mislim da je Broz zaista vladao 300 godina. Da li mislite da toliko treba da vladate, da niko ne sme da vas smeni, a da vi možete da se igrate i sa ljudima, i sa građanima države, i sa državom i sa političkim partijama?
Još jedna stvar, izvinjavam se, gospodine Mrkonjiću. Oni su mislili igraju se sa Tomom Nikolićem, eto, sada smo prevarili Tomu Nikolića, kako smo mi veliki igrači. To zamišlja Vojislav Koštunica i DSS. Sada ću vam dati jednu analizu, a živi bili za dva meseca da mi kažete, kada budemo videli istraživanje javnog mnjenja, da li sam bio u pravu ili ne.
Demokratska stranka Srbije za dva meseca neće imati ni 6% glasova, zbog izdaje i prevare građana Srbije koju su učinili, ne Tomislava Nikolića, ne SRS, nego onoga što su uradili što se države Srbije i građana Srbije tiče. Ja vam to danas kažem i to ćete videti.
Dakle, krivica Tome Nikolića i svakog od nas u SRS-u je u sledećem: u tome što smo... Sada se nadovezujem na ono što ste rekli za Dužijancu, za ustaše koje su došle, koje se sastaju sa potpredsednikom Vlade Srbije, i niko ne sme to da kaže. Čekam sutra da me onaj ološ proglasi za nekoga ko govori jezikom mržnje, ili ne znam šta. Pitam kako može potpredsednik Vlade Ivana Dulić-Marković da se sastaje sa okorelim ustašom, otvorenim sledbenikom Ante Pavelića? Hoćete li da mi zabranite i to da pitam?
Naravno da je to dobro pitanje, šta radimo. Radili smo to da pokušamo da vratimo nadu Srbiji, da možemo da je sačuvamo, da pokažemo ljudima, evo, mi ćemo da damo sve od sebe. Znamo koliko rizikujemo, znamo, čak smo razmišljali da postoji mogućnost i da nas prevare, ali smo rekli – ipak, dali su reč, i to su oni insistirali na tome, neće valjda tako brzo da prevare ne nas nego Srbiju i njene građane. Da, ali su oni mnogo brže nego što smo mislili prevarili i Srbiju i njene građane, nas onako usput.
Ako je naša krivica u tome što smo želeli Srbiji dobro, što smo hteli da Srbija bude bolja nego što je danas, da pred Srbijom bude bolja perspektiva i bolja budućnost nego što je danas... Da li vi, ljudi, vidite večeras, danas, od kada su najavili smenu Tomislava Nikolića, neko nasmejano lice u Srbiji? Da li ste videli nekoga da je mnogo srećan? Ja nikoga nisam u Srbiji, sem ovih ovde u sali, ne znam koliko ih je 40-50, koji su mnogo srećni zbog toga, i nigde više nikoga nisam video. To je, dragi prijatelji, suština. Ljudi ovde hoće da imaju šansu za Srbiju, a DSS i DS, neću ni da pričam o ovim kriminalcima, kako se zove ova šifrovana grupa, o njima i da ne govorim, nije ni važno, oni su oduzeli svaku nadu građanima Srbije.
Šta je na nama da činimo, šta je na nama da radimo? Naše je ne da kažemo – jao, strašno nam je i teško nam je... Možda i jeste, ali,, kao što sam rekao, ponosni smo i na ono kako je radio Toma Nikolić ovih nekoliko dana, i na to kako se večeras drži i na to šta čine poslanici srpskih radikala, ali mi moramo da se borimo, moramo da pobedimo zbog Srbije, moramo da pobedimo zbog naše dece, jer u protivnom Srbija neće imati budućnost.