Dame i gospodo narodni poslanici, moraću da vas razočaram, gospodine Čanak. Gospodin Čanak je inteligentan čovek, ali gospodin Čanak nikad nije želeo dobro Srbiji i srpskom narodu. Gospodine Čanak, na vašu žalost, Srba na području okupirane Srpske Krajine i avnojevske Hrvatske i dalje ima, ni blizu onoliko koliko ih je bilo, jer su ih vaši saveznici, Stjepan Mesić i ostali nastavljači ustaške ideologije, na najgori mogući način proterali sa njihovih ognjišta.
Da vas obavestim, danas u Vukovaru objektivno živi oko 50% Srba. Dakle, ne sa onima što ih iz Rijeke i Zagreba dovode da glasaju da bi dobili izbore i da bi napabirčili većinu, nego onaj narod koji živi tamo. Žive naše starine u kninskom Kosovu, Lici, Kordunu i Baniji. Da li je to razlog da se na bilo koji način ekskulpira najteži zločin posle Drugog svetskog rata koji je ustaška vojska počinila, a to je proterivanje 300, 400 ili 500.000 ljudi? Mislim da nije.
To nema veze s nama. Nije ih proterivao niko od nas, nego su ih proterivali Franjo Tuđman i ostali nastavljači Pavelićeve ideologije. Vidim da vi to podržavate i pravite tu koaliciju, u kojoj ima onih koji podržavaju Pavelićevu ideologiju ili se sastaju sa najvišim sledbenicima Pavelića.
Podsetiću vas na sastanak, nemojte da odmahujete rukama ni glavama, podsetiću vas na sastanak Ivane Dulić-Marković sa najvišim predstavnikom danas živih ustaša Antom Đapićem, koji drži sliku Ante Pavelića u sali za konferencije za novinare, i koji se hvali time. Ali, što je najgore, oni su se oficijalno sreli na teritoriji Republike Srbije.
Time je Republika Srbija dala dobrodošlicu jednom od najvećih zlikovaca i zločinaca, jednom od ljudi koji su nastavljači ideologije koja je počinila najviše zla nad srpskim narodom.
(Nenad Čanak sa mesta: Kada se desio taj sastanak?)
Taj sastanak se dogodio negde pre četiri meseca, kod Subotice, vrlo precizno da vas obavestim. Novine su objavile i fotografije. Tom sastanku je prisustvovao i gospodin Lađević iz Vlade Srbije.
Nemojte da ste nervozni, jer moram da vam objasnim nešto što se tiče Rusije. Složio sam se pred Đorđem Vukadinovićem oko jedne stvari...
(Predsedavajući: Gospodine Vučiću, držite se vremena.)
Gospodine Mrkonjiću, slušam vas treći put kako me na tri minuta i 10 sekundi opominjete. Gospodina Čanka niste opomenuli na pet i 10.
(Predsedavajući: Gospodin Čanak je držao neki red.)
Neću odgovarati ništa, gospodine Mrkonjiću.
(Predsedavajući: Izvolite, gospodine Vučiću, završite.)
Samo bih želeo da vam odgovorim na to o Rusiji, gospodine Čanak. Ne znam, nekada nas je Rusija direktno štitila, nekada manje direktno, ali koliko se sećam, nikada nas Rusija nije bombardovala, nikada nije sprovela nijednu vojnu akciju protiv Srbije i nikada nikakvo zlo nije učinila nijednom stanovniku srpske države, sem onih koji bi počinili krivično delo na bilo koji način.
Ovi vaši... Uzgred, Rusija je član Partnerstva za mir, ali te preciznosti nisu toliko važno. Nevezano za to, ovi vaši prijatelji o kojima govorite da bi trebalo da nas štite, pitam vas, što nas, gospodine Čanak, ne štite, što nam uzimaju Kosovo i Metohiju? Vi ste govorili da će nam to dati i da ćemo to imati, da je to demokratsko pitanje. Na šta se sve svelo demokratsko pitanje – na to da ne smeju radikali da vladaju, nego moraju naši da vladaju da bi nam na kraju maja oteli Kosovo i Metohiju. Je l' to demokratsko pitanje? Da li je to suština demokratije za koju se zalažete? Kao i Cobelova demokratija; koliko je para Cobel uložio u izbore? Samo je Inicijativi mladih dao 20.005 evra za izbore. Da li je to demokratija u Srbiji? Mislim da nije, gospodine Čanak.
Srbiji su potrebne ozbiljne promene, ali Srbiji je pre svega potrebna jedna ozbiljna država. Ozbiljne države nema, ako se sa njom igrate, šalite i sprdate. A mi? Ili je neki problem u nama, ne znam koje prirode; da nas neko bije po glavi i što nas on jače bije po glavi, mi imamo obavezu da sve češće i više vičemo - mi vas volimo. Što više Evropska unija i Amerika budu tukli i udarali Srbe po glavi, vi ćete još jače da vičete - mi vas volimo, to što nas bijete baš nam je lepo. Ta vrsta bolesnog mazohizma ne postoji ...
Traje onoliko koliko ja kažem, gospodine Batiću. Pravi parlamentarizam je taj da se ne mešate, nego da pustite poslanika da kaže onoliko koliko treba. Znam da biste vi opet vanredno stanje da uvedete, ali vreme vanrednog stanja je prošlo. Vi ste ga sprovodili, gospodine Batiću, u delo. Siti su građani vašeg sprovođenja vanrednog stanja.
Ne dirajte, gospodine Čanak, sa ove govornice jedinu zemlju koja danas je na strani Republike Srbije i srpskog naroda. Možemo da volimo ili ne volimo Ruse, Amerikance, ali Amerika nam otima Kosovo i Metohiju, Evropska unija nam otima Kosovo i Metohiju, a Rusija nam brani Kosovo i Metohiju. Voleli vi ili ne, to je današnja situacija. U budućnosti, budemo li se ekonomski približavali Rusima, posebno zahvaljujući njihovoj energetskoj moći, širićemo svoju ekonomsku moć; budemo li slušali vas i vaše političke ideologe, bićemo još veći magarci, jer će samo štap i šargarepa da se uvećavaju, a Srbija neće sem štapa i šargarepe dobiti ništa.