Poštovani predsedniče Narodne skupštine Republike Srbije, dame i gospodo narodni poslanici, kada su petooktobarski pučisti upali, u broju 176, ovde u Narodnu skupštinu i krenuli da nekim poslovničkim odredbama kroje kako će najviše zakonodavno telo da se ponaša i da mi ostvarujemo svoja prava i obaveze, tu je bilo zaista svačega, od raznih eksperata za ta pitanja, preko prekrajanja Poslovnika da nam se oduzme mogućnost da govorimo o tome kako ste odmah, svi zajedno, i vi iz Demokratske stranke i vi iz Demokratske stranke Srbije, krenuli da pljačkate i rasprodajete Srbiju, ali ovako nešto ne bi palo ni toj nesrećnoj garnituri koju smo porazili na izborima 28. decembra 2003. godine.
Gospodine Petroviću, ako vam je već Čedomir Jovanović ostavio u nasleđe, ali za kratko vreme, Demokratsku stranku (kako se stvari menjaju i kako Čedina popularnost u vašim redovima raste, opet ćete vi da se vratite na onu poziciju nošenja bureka i jogurta), a pošto u okviru tog vašeg kaljenja i čeličenja kod Čedomira Jovanovića niste naučili da tako ne može da se predlaže opoziv predsednika Narodne skupštine Republike Srbije, ja zaista, kao ozbiljan političar, a pripadam najuglednijoj i najpopularnijoj stranci u Srbiji, moram da pred narodne poslanike i pred javnost, to je moja obaveza i dužnost, iznesem jedan jedini normalan predlog večeras, pre nego što Srbija, zajedno sa vama, sa Aligrudićem i ostalim stručnjacima za Poslovnik, krene u još dublji mrak, iz kog dugo neće da se izvuče ako vi budete napravili tu nesrećnu, treću DOS-ovsku vladu.
Naime, od svoje stranke sam dobila tu veliku čast da odem u zgradu Predsedništva Srbije kod nekoga ko se zove Boris Tadić i ko je za vas predsednik Republike, još pre tri meseca. Rekla sam mu da je Srpska radikalna stranka pobedila na izborima, da u ime stranke koja me je tamo poslala, zajedno sa kolegama sa kojima sam bila, tražim mandat za sastav vlade; da je on, baš kao i vaša Demokratska stranka, na čijem je on čelu, bio do nogu potučen na izborima od strane SRS u gradu Beogradu posebno i u Kragujevcu iz kog dolazim; da bi najbolje bilo, pošto je očigledno da on to ne razume, baš kao što i vi ništa ne razumete, samo su vam važne vaše funkcije, vaše fotelje i da nastavite da kradete i da pljačkate, da podnese ostavku na mesto predsednika Republike.
Pažljivo sam osluškivala, kao i milioni građana Srbije, i oni koji su slali podršku gospodinu Tomislavu Nikoliću iz dijaspore, iz svih zemalja gde žive Srbi, da je Srbija sa njim na mestu predsednika Narodne skupštine Republike Srbije konačno postala demokratska zemlja i da je najviše zakonodavno telo posle 70 godina dobilo predsednika kojim se ponosi svaki pošteni i časni građanin Srbije, a njih je najviše, jer ne mogu da podnesu da takvi kao vi dalje vrše vlast i da, u pravom smislu reči, i kroz pravno nasilje i na svaki drugi način terorišu ovaj narod.
Zato, gospodine predsedniče Narodne skupštine, pred Skupštinu Srbije iznosim nešto sa čim bi trebalo da se složi ogromna većina. Pa, ako ima moralnih, časnih i poštenih ljudi i kod onih koji predlažu zajedno sa vama, gospodine Petroviću, da se ovakav demokratski predsednik, kome se radovala Srbija, i raduje se svih ovih dana, najbolje bi bilo da uputimo, zapravo, to je jedini mogući predlog za izlaz Srbije iz ove situacije, ali u zgradu preko puta, Borisu Tadiću da, na osnovu člana 117. Ustava, podnese ostavku i da na osnovu člana 187. (kada predsednik Republike podnese ostavku učiniće dobro Srbiji, srpskom narodu i svim građanima Srbije) o tome obavesti večeras gospodina Tomislava Nikolića, a predsednik skupštine ovo obaveštenje dostavlja svima nama, narodnim poslanicima; da, u skladu sa Ustavom, gospodin Tomislav Nikolić preuzme funkciju predsednika Republike i da se odmah raspišu izbori za predsednika, na kojima će do nogu da potuče i Borisa Tadića, i DS, i DSS, i G17 i sve vas koji ste se udružili protiv njega i nas, koji zaista hoćemo demokratiju, pravdu, slobodu za naš narod i za Srbiju. Hvala.