Hvala vam, gospođo Radeta. Po Poslovniku, gospođica Nataša Jovanović, a posle Dragan Todorović, replika.

Gospodine predsedavajući, zaista se ne bih javila povodom ovog izlaganja gospodina Čedomira Jovanovića, javljam se po članu 100. Poslovnika, ali me je inspirisala ova priča uvažene koleginice gospođe Radete. Moram da je dopunim zarad javnosti, da građani Srbije znaju o kakvoj se, što bi rekao gospodin Vučić, intelektualnoj i svakoj drugoj gromadi i heroju radi, kao što je gospodin Čedomir Jovanović.
Kada nema devet telohranitelja, kada nema Tačija, Čekua i ostalih koji ga svesrdno podržavaju, gospodin Čedomir Jovanović je manji od makovog zrna i plaši se nekoga kao što je Dragoljub Marković zvani "Krmivoje". Moram da vam ispričam jednu priču koja je simpatična i interesantna, pa posle neka se Čeda pokrije po ušima i da nam više ovde ne mlati i ne pokazuje kakav je veliki junak.
Imao je Čeda jedno kuče, koje rase ne znam, to je lepa osobina da ljudi imaju životinje. Kuče je ogrebalo "jaguar", skupoceni automobil "Krmivoja". Evo, Čeda se smeška, zna da je istina, ali ne zna odakle ja znam tu priču. Naravno, Dragoljub "Krmivoje" nije bio kod kuće, Čeda onako uplašen, unezveren, a znate, sve to u vreme kada je bio navodno najsilniji i najjači ovde, možda je to bilo i za vreme kada ste uvodili vanredno stanje, stvarno ne znam. Ali, kuče ko kuče, ogrebalo "jaguar". Šta će Čeda da radi, krstario po celoj Srbiji i poslao svoje čauše, nađe nekog dečka tamo iz okoline Jagodine, taj je specijalista za to. Kumio ga i molio i kaže mu – dođi brate, pomagaj, tri puta ću više da ti platim od tarife samo sredi, inače sam gotov kada "Krmivoje" dođe. Eto, takav je Čedomir Jovanović.

Reč ima gospodin Dragan Todorović.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja uvažavam sve poslanike u ovoj skupštini, njih je birao narod i oni imaju pravo da iznose svoje stavove i svoje političke poglede, i tu nema nikakvih problema. Međutim, postoji i obaveza svih građana Srbije da poštuju zakon i propise. Posebno bi to trebalo da rade poslanici, da ne kažem i šefovi odborničkih grupa, odnosno predsednici stranaka. To im ipak daje određenu moralnu težinu da, kao ljudi koji bi trebalo da budu odgovorni, rade u skladu sa zakonom.
Kod gospodina Čedomira Jovanovića postoji jedan problem. On bi prvo morao da uradi neke stvari, pa tek posle toga da izlazi za govornicu Skupštine Srbije. Vi znate da ste morali Odboru za sprečavanje sukoba interesa da prijavite izvore finansiranja svoje kampanje. Neću ovde nijednog momenta da posumnjam da te pare nisu legalne. Ne daj bože da su iz nekih kriminalnih ili nekih drugih izvora. Duboko verujem da je gospodin Čedomir Jovanović sve te pare stekao. Nisu one male, da se razumemo, ali ako je mogao gospodin Đelić za ovo kratko vreme 11 miliona evra, zašto ne bi mogao i Čedomir Jovanović.
Gospodine Jovanoviću, na sunce sa izvorima koji su vas finansirali. Recite građanima Srbije odakle vam 60 ili 70 miliona za proteklu kampanju, pa onda prozovite bilo koga. Do tada ćutite, gospodine Jovanoviću.
Razumem da vi ovde govorite o određenim sistemima vrednosti kao čuvar vatre, kao čuvar demokratije, pa ko ima veće pravo od vas da govori o tom pitanju.
Vi ste čovek koji je u toj oblasti najpozvaniji. Nekoliko kurseva je završio kada je u pitanju demokratija. Prvi kurs u Šilerovoj, danima ga je izučavao. Normalno, posle toga se ide na onaj viši, a to je Surčin; tu su stvari potpuno jasne, pa za Čedom Jovanovićem je celo preduzeće "Beograd put", sa merdevinama, kompresorima, i gde god pređe ulicu oni naprave zebru.
Kako neko uopšte ima pravo da posumnja u Čedomira Jovanovića i u njegove namere da ovoj zemlji donese nešto dobro? Gospodin Čedomir je od 5. oktobra možda najveća žrtva te demokratije, odmah mu je džip otišao u vazduh. Ali od koga, gospodine Jovanoviću, da li od one prethodne vlasti, nenarodnog režima? Ne, nego od onih sa kojima ste 5. oktobra palili Skupštinu.

Replika? Po Poslovniku? Izvinjavam se, doktore, momenat, ne može kaže replika, samo šefovi poslaničkih grupa. Da, gospodin Aligrudić, pa onda gospodin Dačić. Po Poslovniku. Koji član, izvinite?

Član 101. Rekao sam da je poslanik dužan sa uvažavanjem da se odnosi prema ostalim poslanicima. Gospodin Jovanović, interesantno, već iks puta izlazi ovde da, u jednom čudnom maniru, drži lekcije nama srpskim radikalima, kaže sve i svašta. Dobro što kaže sve i svašta, to nije toliko ni važno, hoću samo na jednu stvar da ga podsetim.
Kazao je u svom izlaganju da treba smeniti Nikolića zbog raznih stvari i da mu uopšte nije stalo ni do Nikolića, ni do onog drugog, onaj drugi je Koštunica. Gospodine Jovanoviću, srpskom narodu nije stalo do vas, budite svesni toga. Vi udruženi, skupljeni sa koca i konopca, dobili ste jedva 5%, vi u srpskom narodu ne uživate toliki ugled da možete da reprezentujete srpski narod.
Gospodine Jovanoviću, moram da vam kažem, ova vaša dresirana verzija govora, koja se ponavlja, verbigeracija, tako se naziva u stručnim terminima, mene već zabrinjava, kao što me zabrinjava i odsustvo vaše kritičnosti. Odsustvo kritičnosti, zar vi ne shvatate koji deo srpskog stanovništva predstavljate, stvarno je za veliku brigu.
Želim da vam kažem još nešto. Kada neko izlazi i kaže vam da je on stalno u pravu, onda, verujte, to nije demokrata, to je ono što ide ka autokratiji, to je ono što ide ka totalitarizmu. Vi ste predstavnik totalitarizma u ovom parlamentu, jer svaka vaša je u pravu. Narod, doduše, to ne priznaje, a vi ste svesni da su vaše vrednosti vrlo visoke, vaš vrednosni sistem. Šta je vaš vrednosni sistem – džipovi, telohranitelji, i vi se na to smejete. Smejte se vi, milion ljudi u Srbiji posla nemaju, nemaju telohranitelja, nemaju džipove. To je vaš vrednosni sistem, tome vi pripadate.
Kažete, srpski radikali se ne pridržavaju zakona, a vi javno izađete i kažete – Ustav mene ne interesuje, to je stvar tako nepravedno doneta. Otkud vam pravo da govorite o legitimitetu, legalitetu, kada Ustav, vrhunski dokument ove zemlje, ne priznajete. Malo se sredite, nešto sa kritičnošću nije u redu; zašto, ja ne znam.

Po Poslovniku. Izvolite, gospodin Ognjen Mihajlović, ne znam sva imena poslanika, izvinjavam se. Gospođica Nataša mi pomaže, vrlo dobro.

Naravno, povreda Poslovnika, izazvao je gospodin Jovanović. Imam izvesnu zamerku gospodinu doktoru koji je pre mene govorio. Naime, vi ste rekli da srpski narod ne mari za gospodina Čedu Jovanovića. Smatram da je to malo šire, ne mari za njega nijedan Rom u Srbiji, nijedan Mađar i sve ostale naše drage komšije i prijatelji drugih nacionalnosti. Jednom rečju, niko živ za njega u ovoj Srbiji ne mari.
To je što se tiče ovog dela, međutim, moram da se osvrnem na jedan mnogo ružniji stav gospodina Jovanovića, kada je pokušao da proceni emotivno stanje predsednika Skupštine gospodina Tomislava Nikolića, rekao je da mu se čini da je on tužan, nesrećan, šta li, ne mogu baš tačno da ga citiram, ali nisam puno pogrešio. To bi otprilike značilo da smo i mi srpski radikali tužni, nesrećni ili šta već. Ne, gospodine Jovanoviću, gospodin Nikolić je samo veoma pristojan i neće otvoreno nekome da se smeje, naravno. Mada ovde zaista ima elemenata i za plač.
Ne bih se tako oštro, jer to jednostavno nisam ja, nije moj stil, osvrnuo na novokomponovanu koaliciju DS-a, DSS-a, staru neuzvraćenu ljubav, koja je u ponedeljak prošli eskalirala jednom velikom ljubomorom. To bih poredio više sa situacijom Barselona-Getafer, na to mi liči, 5:2 u Barseloni, a tamo 4:0; ko bi rekao, ali desilo se. Grandiozni, gromada fudbaler Ronaldinjo, pa ništa.
Ovde grandiozni gospodin intelekt pokušava da predribluje ne samo ovu skupštinu, nego kompletan srpski narod jednom rečenicom koja je trajala, otprilike, 13 sekundi. Desilo se to i to, konstatacija i gotovo. Ne, gospodine Aligrudiću, vi ćete morati malo duže, opširnije i detaljnije da objašnjavate srpskom narodu, ne meni, meni je sve jasno, šta se to u stvari desilo, ko ste vi i zašto to radite, da li je u pitanju zaista vaša ljubav prema državi ili nešto drugo.
Mislim da je u pitanju nešto drugo. Da raščistim sam sa sobom da li sam u pravu, pomogao mi je jedan vaš bivši stranački kolega, gospodin Obren Joksimović, koji je bio svojevremeno i ministar zdravlja. Pitao sam ga u ondašnjoj Saveznoj skupštini – što to ti napusti DSS? Kaže čovek – nisam ja ušao u DSS da mi Mišković, Delta Mišković, bude predsednik Vlade, nego Vojislav Koštunica.
Na kraju, gospodine Petroviću, vi ste pokazivali ovde našu uspešnu knjigu "Politički ortakluk kurve Del Ponte i kurve del Koštunice", pa sada znate zašto je ona napisana, zašto je dr Vojislav Šešelj svojoj knjizi dao takav naslov. Mislim da ne treba nekih detaljnijih objašnjenja. Hvala.

Hvala, gospodine Ognjene. Reč ima gospodin Aligrudić, a gospodin Dačić da se spremi. Izvolite.

Gospodine predsedavajući, gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, iskoristio bih ovu priliku da, u ime DSS-a, izložim naš stav povodom predložene tačke dnevnog reda. Naravno da svako ima pravo da govori o tome šta o njemu drugi misle ili da tumači postupke drugih. To je deo političkog života i mislim da je to normalno. Zato i nemam nameru da odgovaram na pojedine optužbe. Smatram i da su date samo u funkciji političkog objašnjenja ili političkog ugla gledanja onoga što se desilo, onih koji su govorili, na šta svakako imaju prava.
Moje je da objasnim zbog čega smo potpisali ovaj predlog, ali pošto je ovde postavljeno pitanje i zbog čega smo glasali za Tomislava Nikolića, biće mi izuzetna prilika i velika čast, prvo, da svakako izrazim zahvalnost predsedniku parlamenta za, po našem mišljenju, korektno obavljenu dužnost do večeras. Govorim u ime Demokratske stranke Srbije.
Druga stvar, biće mi neobično zadovoljstvo, što je retka prilika da drugi čine, da i sam sebe citiram, kada je reč o sednici održanoj u prošli ponedeljak. Između ostalog sam rekao, što stenogram kaže: "Pred sobom imamo dva predloga za izbor predsednika Narodne skupštine. Inače, po političkoj praksi, svi znaju, kada se bira predsednik Skupštine, to obično reflektuje volju skupštinske većine koja se očituje na taj način što se pre toga ili istovremeno sa tim dogovori politika koju će skupštinska većina zastupati i ta politika se u svim državama, za koje znam da su demokratske države očituje preko izabrane vlade.
Dakle, izborom vlade se definiše politika koju zastupa skupštinska većina, braneći tu vladu, po pravilu, mada i tu ima izuzetaka u poslovnicima određenih država, ali po pravilu, u poslovnicima je predviđeno, to je politička praksa, da i predsednik skupštine bude izabran tako da reflektuje tu skupštinsku većinu.
Za nas iz DSS-a ne bi nijednog trenutka bio problem da glasamo za bilo kog kandidata kog predloži bilo koji naš budući koalicioni partner, ukoliko dogovora o formiranju vlade u tom trenutku ima. Pri tom, u tom smislu, ne želimo da raspravljamo o personalnim rešenjima. Za nas bi rešenje naših koalicionih partnera koje bi nam bilo predočeno bilo apsolutno prihvatljivo ukoliko je deo dogovora.
Nažalost, danas nemamo dogovor o formiranju Vlade Republike Srbije. U situaciji smo da imamo dva predložena kandidata. Jedan kandidat je predstavnik političke stranke koja ima 64 mandata u ovom parlamentu. Druga politička stranka, a to je ona politička stranka sa kojom moja politička stranka nijednog trenutka nije vodila pregovore, ni razgovore o formiranju skupštinske većine, podrške nekoj vladi u ovom parlamentu, koja je predložila svog kandidata za predsednika Narodne skupštine, ta politička stranka ima 81 mandat u ovom parlamentu. Jedna od mogućnosti je bila da se svi dogovorimo oko jednog kandidata. Međutim, logično je glasati za kandidata one grupe koja ima najviše poslanika u parlamentu, u ovom slučaju to je SRS."
Dame i gospodo, na toj istoj sednici sam rekao i sledeće: "Što se tiče principa, pozivam sve", znači, sve sam pozvao "da uradimo ono što je razumno, a ne ono što nam je političko bitno, a razumno je podržati kandidata najveće poslaničke grupe, što ne isključuje mogućnost ni da budu izbori, ni da se formira definisana skupštinska većina", jer mi u tom trenutku to nismo ni znali.
Pored toga, nakon što sam sebe citirao, radi reference citiraću i nešto što je rekao gospodin Tomislav Nikolić, replicirajući ili govoreći povodom izjava jednog od narodnih poslanika. Dakle: "Zato, gospodine...", da ne kažem koji, "... imate pred sobom izbor: ili ćete glasati za gospođu Milošević ili za Tomislava Nikolića. Nemojte nijednim izmišljenim argumentom da opravdavate kako ćete to uraditi. Nije tačna vaša teza da vas ovde neko laže i da ne sme da vam kaže da se, kao, formira neka vlada, nego samo skupštinska većina. Nemojte da svrstamo u jednu od tri grupe one kojima to večeras ponavljam već četvrti ili peti put i prave se da ne razumeju. Imate pred sobom izbor. Birate predsednika Skupštine, ne birate vladu. Da birate vladu, to bih vam već rekao" itd.
Poštenja radi, objasniću, jeste, gospodin Tomislav Nikolić je govorio o tome da je predsednik Skupštine jedno, a Vlada, kao drugi organ vlasti, drugo.
Ono što sam ja hteo da objasnim, to je da je upravo stav DSS-a bio i ostao isti, nepromenjen nedeljama, i pre nego što je postignut dogovor o formiranju vlade i sada kada je očigledno postignut, a to je da Skupština ne može da funkcioniše bez izabranog predsednika Skupštine, da u trenutku kada nemamo dogovor o skupštinskoj većini koja, po nama, znači samo jedno - definisanu politiku države kroz izbor izvršnog organa vlasti, nije moguće funkcionisati bez izabranog predsednika Skupštine, da su u tom trenutku bila ponuđena dva rešenja, od kojih jedno, iz krajnje principijelnih razloga, za nas nije bilo prihvatljivo, i drugo, koje je bilo logično, razumno i prihvatljivo.
Mi ćemo se verovatno i nadalje razlikovati, svi u ovoj skupštini, povodom ovog našeg izrečenog stava, ali to je za dalji razvoj događaja irelevantno.
Za nas je prirodno, kao što sam više puta rekao – i pre šest-sedam nedelja novinarima koji su bili okupljeni u Skupštini Srbije, pre oko tri nedelje novinarima koji su bili u Skupštini Srbije, pa na sastanku šefova poslaničkih grupa u više navrata i tog ponedeljka o kome se ovde govori – za nas je ovo bilo jedino moguće i prihvatljivo rešenje u tom trenutku.
U odnosu na to kako su ovde vršeni poslovi predsednika Skupštine, ako je to bilo pitanje da mi objasnimo, na samom početku sam rekao, po našem viđenju stvari, reč je o korektno obavljenim poslovima predsednika Skupštine, ali je naš nedvosmisleno jasan politički stav da kada se formira skupštinska većina (što smo pre dva meseca najavili i od tog stava nismo odstupili, niti nam pada na pamet) svakako pozicija predsednika parlamenta mora reflektovati novu političku realnost.
Svakako da se ovo moglo i može razrešiti na različite načine. Istini za volju, ti različiti načini su pominjani u našim razgovorima i nuđeni, ali očigledno da je opredeljenje bilo da se to učini na ovaj način. Nemam ništa protiv.
Dakle, sasvim je u redu otvoriti raspravu povodom predloga za razrešenje, jer onaj drugi način bi značio da nema rasprave. Upravo smatram da to nije problem i neću da se bunim zbog toga. Smatram da je pravo izabranog predsednika Skupštine da se sam opredeli koji je način za njega najbolji i da je u redu za poslaničku grupu SRS da ima priliku da, onoliko koliko smatra da je potrebno, odbrani svoj stav i najverovatnije će sam predsednik parlamenta iskoristiti svoje pravo da kaže šta on misli o svemu.
Moram reći nešto što je istina, a to je da se mi iz DSS-a kada smo birali predsednika parlamenta nismo opredeljivali za politiku države. Kada smo govorili žestoko, čak i jedni protiv drugih, u Skupštini Srbije u ponedeljak, govorili smo tako zbog toga što su u toku bili teški i dugotrajni pregovori o formiranju vlade, iznošene su i teške reči i teške sumnje, ali to danas nije bitno. To samo znači da je postignut dogovor o vladi.
Šta to znači još za DSS? Za nas to znači i sledeće: da je u tu novu vladu i poslove nove vlade utkana politička platforma DSS-a, a to znači i da nam ne pada na pamet, sada i nikada, dok ova politička stranka postoji, da bilo kakvo pridruživanje EU ili evroatlantske integracije menjamo za sudbinu ove države, kada je reč o teritorijalnom integritetu i suverenitetu. Ne pada nam na pamet da ikada menjamo Kosovo i Metohiju za pridruživanje EU.
Onog trenutka kada nam to neko bude stavio kao uslov, tog trenutka, što se DSS-a tiče, neće biti pridruživanja EU, jer tu cenu nijedna država, koja se do sada pridruživala EU i ušla u EU, nije nikada platila, pa bi bilo krajnje neobično da se od bilo koje države traži da takvu cenu ikada plati. Dakle, ta stvar mora biti jednom za svagda ovde raščišćena i vrlo jasno stavljena do znanja svima onima koji ovaj prenos prate.
(Predsedavajući: Gospodine Aligrudiću, da li idete do 20 minuta?)
Nastaviću. Za reč se nismo javljali u ranijem toku sednice i uglavnom tu nije ni bilo rasprave, već se rasprava uglavnom vodila korišćenjem poslovničkog prava na reagovanje po pravu replike ili povodom povrede Poslovnika. To je legitimno i to je u redu.
Ali, ovo što sam sada izneo, bez obzira na sve što se čulo u protekla dva i po ili tri sata, iznosim tek sada zbog toga što jednostavno nisam hteo, a ni poslanici DSS-a, da koristimo ovo pravo iz Poslovnika, kako bismo na taj način oduzimali dragoceno vreme.
Ako ćete me pitati ko je kriv za protek dragocenog vremena, naravno, krivi su oni koji su se pred narodom legitimisali da tako dugo pregovaraju o ovome što ćemo imati sutra ili prekosutra na dnevnom redu, a to je formiranje vlade.
Ali, kakve koristi ili kakve štete raspravljati o svemu tome sada ima? Naročito koristi. Bojim se da nema.
Šteta je što vladu nismo formirali ranije. Šteta je što ova sednica nije bila pre mesec dana ili pre dva, ali to je prosto tako. Mi smo sebe ograničili jednim rokom u Ustavu da bismo naterali sebe, verovatno podsvesno pretpostavljajući da do ovakve situacije može doći, da bi se ipak u dogledno vreme institucije ove države uspostavile.
Dobro je što smo to uradili. Znamo države koje nemaju takve odredbe u ustavu, kao što je bio slučaj, relativno skoro, sa Švajcarskom, gde je to činjeno 10 meseci, i prava je sreća za nas što to nije bilo tako i ovde. Ima država gde je to činjeno nešto manje, dva i po meseca, kao što je u Nemačkoj, u Češkoj sedam meseci. Prava je sreća da se mi nismo našli u takvoj situaciji, kao što su one države koje su pregurale rok od tri meseca.
Očigledno je da je politička scena Srbije zaista vrlo različita, da mi imamo političke stranke koje se ne mogu lako svrstati na dve strane.
Kada je reč o podeljenoj Srbiji, to je poslednja stvar ili, zapravo, ta stvar uopšte ne postoji u političkom rečniku, u programu DSS-a, mi smatramo da se možemo deliti po političkim uverenjima, ali ne možemo deliti Srbiju. To smo govorili u našoj izbornoj kampanji.
Uopšte, svi razlozi koje smo i večeras čuli, a naročito od jedne strane u diskusiji, na neki način liče na neke razloge koje smo imali prilike da čujemo od onih sa kojima se nismo najbolje u svemu razumeli, barem ne o ovom pitanju, pa se onda jednostavno vidi koliko je Demokratska stranka Srbije bila u pravu kada je smatrala da Srbiju ne treba veštački deliti; politički da, ali veštački ne, na mrak, beznađe i na raj, divotu sa druge strane. Jer, jednostavno moramo prihvatiti da različito politički mislimo, moramo prihvatiti ono što je za Srbiju najbolje i raditi po našem najboljem uverenju.
Jednostavno, sve što smo do sada uradili, i glasanje u ponedeljak i ovo što činimo danas i dogovor o vladi koji smo napravili, rezultat je našeg nastojanja da pronađemo najbolje rešenje za sve nas, da državni organi Srbije funkcionišu i da imamo u vidu one probleme koje država u ovom trenutku najviše ima. Čuli smo u prethodnim diskusijama, a i večeras pomalo, da se taj najveći problem koji Srbija ima, a to je sudbina Kosova i Metohije, ovde na neki način upotrebljava u jednom maniru koji, po meni, nije korektan.
Za mene je važno da smo postigli dogovor o formiranju vlade, da političke stranke koje su taj dogovor postigle ostanu odane principima koje smo zajednički dogovorili. Ako to bude tako, onda za ovu državu neće biti problema. Mislim da će onda ova politička koalicija i ova skupštinska većina funkcionisati za dobro i interes ove države, a nikako na njenu štetu, uvažavajući pravo onih poslaničkih grupa koje ostaju u opoziciji da žestoko brane svoje političko uverenje i da ga ovde iznose na način kako to oni vide da treba i kako to Poslovnik Narodne skupštine dopušta, ali izražavajući istovremeno nadu da će pri tome imati u vidu i krajnji rok kada je reč o konstituisanju državnih organa Srbije i da posle tog roka to više neće biti moguće.
U tom smislu vam se zahvaljujem što ste me saslušali. Jednostavno, želim da nastavite dalje da radite kako ste naumili, a što se tiče poslanika DSS-a i mene lično, nakon ovog objašnjenja koje sam dao, mislim da neće biti razloga da više učestvujem u raspravi, niti da učestvujemo u replikama, niti da se javimo povodom povrede Poslovnika, ne bismo li sa našim kolegama koje možda misle drukčije od nas raspravili pitanje koje oni pokreću.
Prema tome, vi koji mislite da treba da učestvujete u raspravi i dalje, vi to činite. Mi mislimo da su razlozi koje smo izneli i zbog čega smo potpisali predlog za razrešenje Tomislava Nikolića dovoljno sadržani u ovome i da ne iziskuju mnogo dužu, žučnu i veliku raspravu. Hvala vam.