Poštovani narodni poslanici, mislio sam da se javim pod stavkom replika, ali čini mi se da je zgodno i da ukažem na povredu Poslovnika. Tačka je, naravno, ona gde se govori da je neko pogrešno protumačen. Dakle, o čemu se radi? Gospodin Petrović je izvoleo da kaže otprilike ovo – da se ovde vodi politička borba, da smo mi željni borbe, arene, da mi ovde pravimo jednu predstavu iz čistog politikanstva, a da su njegovi motivi zaštita državnog interesa. Mislim, koliko je smešno, ne treba ni govoriti.

Zamislite o čemu govori gospodin Petrović. Ako se u istom momentu ne prekrši Poslovnik i ne predloži novi kandidat i ne izabere, država će jako trpeti i ako jedan dan ne bude imala predsednika. Da vas podsetim, Skupština ima potpredsednike, gospodine Petroviću i jedan dan izdržaće i takvi potpredsednici.

Gospodine Petroviću, nemamo biografiju uvaženog kolege koga predlažete. Šta vi hoćete od nas i šta tražite? Gospodin kandidat, koliko vidim, ima tridesetak godina, koliko mogu metrički da ocenim, i ništa drugo ne znam o njemu. Ne znam njegove vrline i njegove mane. U ovakvom domu vi dajete takav predlog, nudite mačku u džaku. Sram vas bilo, zbog Srbije. (Aplauz radikala.)

Na kraju krajeva, ako i pristupite glasanju, videćete da je to neprincipijelna tiranija. Interesantna je samo ova grupacija legalista koji se zalažu za pravnu državu. Kako mogu da učestvuju u tome, to je interesantno, a traže pravnu državu. Ne tražim odgovor, jer, bože moj, oni imaju neke svoje brige i probleme, pa ja neću da ulazim u to.

Ovih dana se ovde mnogo govorilo sa patosom, tiradama, lepim citatima, bilo je mnogo nepotrebnog žara, pravio se suviše teatar, bilo je tu sarkazma i svega. Zbog toga ću ja vama ovde sada kazati jednu narodnu poslovicu – po jutru se dan poznaje. Takođe bih vam rekao i onu crnogorsku – što se grbo rodi... Znate nastavak. Hvala.

Ima reč gospodin Čanak, pa repliku ima gospodin Petrović. Javio se pre vas, zaista.

Uvaženi gospodine predsedniče Narodne skupštine Republike Srbije, uvaženi gospodo i gospođe poslanici, reklamiram povredu Poslovnika u više članova, a članove 103, 104. i ostale iz tog opusa ne vredi ni spominjati. Skrenuo bih pažnju da je izuzetno značajno da se držimo Poslovnika.

Nažalost, u ovoj zemlji je vrlo malo normi kojih se više iko drži, pa ako se Narodna skupština neće držati svog poslovnika, onda ćemo zaista biti u problemu kako da građanima ove zemlje objasnimo da treba da se drži iko ikakvog pravila, ikakvog zakona.

Međutim, razlog zbog kojeg sam izašao jeste član 85. i ono što tretira. Mislim da je predsednik Skupštine Republike Srbije prekršio član 85, gde se u stavu 1. kaže da se sednice Narodne skupštine održavaju utorkom, sredom i četvrtkom, u vremenu od 10,00 do 18,00 časova, sa prekidom od jednog sata. Koliko ja vidim, danas je subota, sutra je nedelja, ali prekosutra je ponedeljak. Dakle, dani prolaze, mi tek u utorak treba da imamo sednicu. Mi smo danas pozvani da dođemo, navrat-nanos, da bismo sada odjednom o nečemu odlučivali.

Postavljam još jedno pitanje, kako je moguće, rečeno mi je da su bili šefovi poslaničkih klubova juče na konsultacijama. To nije tačno. Ja nisam bio juče na konsultacijama. Razlog je sledeći: nisam bio zbog toga što sam pozvan u 20 do devet, uveče, da dođem na konsultacije u 9,15, iz Novog Sada. To je jednostavno, rekao bih, nemoguće.

Predsednik Narodne skupštine me je pozvao i razgovarali smo o tome šta da se učini po pitanju ovog dodatnog kršenja Poslovnika u vezi sa tim kada da počne sednica – pre podne, u podne, ili u drugo vreme. Bogu Gospodu hvala, ispoštovano je ono što sam rekao, a to je da se moramo držati Poslovnika i sednica mora početi 24 časa od kada su dostavljeni materijali za sednicu.

Sve ovo govorim zbog sledećeg. Poštovani narodni poslanici, uvažene gospođe, poštovani građani Srbije, moje pitanje glasi – zbog čega smo sada dovedeni u situaciju da kršimo Poslovnik i sada imamo sednicu? Od ovog trenutka teče rok od 74 časa, do kada se mora konstituisati Vlada Republike Srbije, ili ćemo svi zajedno doći u poziciju da kršimo zakon, Ustav i šta sve još ne, da bi Srbija dobila vladu.

Moje pitanje je vrlo jednostavno. Ako je sve tako, a to će daleko bolje od mene objasniti gospodin Batić, sa kojim sam već razgovarao o tome, onda mi objasnite šta se sve ovde sada događa. Zašto je gospodin predsednik Skupštine sazvao ovu sednicu? Jer, ako hoćemo da idemo u parlamentarnu opstrukciju, što SRS ne bi bilo prvi put, odnosno govorim o vama i vašem pregalaštvu u domenu opstrukcije rada Narodne skupštine i svih institucija, mislim da bi bilo daleko logičnije, ne kršeći Poslovnik, zakazati sednicu za utorak, a ne za danas. Dakle, postavljam pitanje zbog čega je bilo potrebno prekršiti Poslovnik da bismo sada iznurivali građane Srbije.

Moram da vas podsetim, ovde je sada bilo rečeno, nemojte mi zameriti jer nisam video ko je to rekao, ali su rekli – poslanici SRS su naspavani.

To otprilike znači da su oni pripremljeni za višednevno bivstvovanje u Narodnoj skupštini Republike Srbije, da bi se išlo u prilog opstrukciji.

To znači da iza svega ovoga stoji obmana građana Srbije, koji sada treba da urade sledeće. Svim silama treba DSS da nas spase od onoga u šta su nas uvalili. Sada svi mi građani Srbije moramo to da trpimo, moramo da arčimo narodne pare, moramo da kršimo Poslovnik, pa i gospodin predsednik krši Poslovnik zakazujući Skupštinu u subotu, odnosno svi dolazimo u poziciju da treba da igramo još jedan igrokaz, još jednu veliku predstavu, gde treba svi sada da se javljamo za reč, da to bude jako ozbiljno i jako konfliktno, da jako repliciramo jedni drugima, zato da bi se s olakšanjem dočekalo to što će Srbija dobiti vladu. To smo svi znali već 21. januara uveče.

Sada se postavlja suštinsko pitanje – da li smo svi koji ovde sedimo spremni na taj tip licemerja i da li smo spremni da nastavimo sa ovom farsom? Jer, potpuno je logično da se mora razdvojiti diskusija o smeni predsednika i o izboru novog. Potpuno bi bilo nelogično objedinjavati te dve stvari. S jedne strane imamo sada predlog da se sabije diskusija da ne bismo imali po dve tačke, nego samo po jednoj, a samim tim ćemo imati manje vremena da potrošimo na sve to, jer moramo, bože moj, da ispoštujemo taj rok od 74 sata ili, s druge strane, da se igramo ovih igara.

Moj odgovor je jednostavan. Bojim se da iza svega ovoga stoji jedan širi dogovor, u kome smo mi samo dovedeni da budemo scenografija koja će se zgaditi građanima Srbije. Ako budemo, nemojte zaboraviti, ovu jedinu instituciju koja je legalna i legitimna, po novom Ustavu Srbije, za koji je glasao najveći deo poslanika ovde, u smislu njihovih stranaka, doveli u pitanje, onda vas pitam šta ostaje od institucija, s obzirom na to da još uvek nemamo vladu, Ustavni sud, javnog tužioca, niti bilo šta drugo. Ako i ova skupština prestane da bude institucija od elementarnog legitimiteta, šta će se onda dogoditi sa činjenicom i ko će odgovarati za to što smo protekla tri meseca, koliko Srbija nema vladu, u Vojvodini imali pet puta povećan broj ubistava. Razmišljajte o tome. Hvala lepo.

Gospodin Petrović ima repliku. Posle njega je gospodin Dačić, Cvetanović, ali pre svih gospodin Krasić.

Nama iz Demokratske stranke nije primereno da ulazimo u dugotrajne polemike o proceduralnim pitanjima.

Gospodine predsedniče, vi i ja smo sinoć bili na sastanku na kome, sticajem okolnosti, nije bio gospodin Čanak. Sastanak smo završili i ja sam čuo od nekoliko učesnika, a jedan od njih ste bili vi, predsednik Skupštine, da bi bilo dobro da se tački dnevnog reda - razrešenje predsednika Skupštine Srbije, doda, izrazili ste se: "trebalo bi da dopunite vaš predlog sa predlogom za novog predsednika parlamenta".

Gospodine Nikoliću, vi ćete potvrditi, ja držim da je vama iznošenje istine vrlo važno. Sinoć smo završili sastanak šefova poslaničkih klubova zaključkom da bi bilo dobro za Skupštinu Srbije da se danas o ovim stvarima vodi jedinstvena rasprava i da se donose odluke. Neću ponavljati obrazloženje koje sam dao, potpuno je nemoguće da se o predlogu DS-a glasa ukoliko Skupština donese odluku da Tomislav Nikolić ostane predsednik parlamenta. Moguće je da se vodi jedinstvena rasprava.

Gospodine predsedniče, vi ćete sada suštinski odlučiti, a ja ću to formalno učiniti; ukoliko vi ne ostajete pri onome što ste rekli sinoć, ja ću da ovu tačku povučem, kao ovlašćeni predlagač. Ukoliko i danas u 10 sati uveče mislite ono što ste mislili sinoć u 10 sati uveče, da je dobro da predlog za razrešenje predsednika parlamenta bude dopunjen, mislim da bismo mogli da onda pređemo na odluke, jer naravno da ne možete ni vi ni ja odlučiti u ime poslanika koji ovde sede, onda će oni glasanjem odlučiti da li predlozi koje sam ja stavio imaju većinu ovde ili ne.

Gospodine Petroviću, pošto ste me prozvali, da, ja sam sve to juče rekao, mislili ste da ste mnogo mudri. Mogao sam da vam kažem da skočite i u bunar, a mislim da sam vam i rekao da ste skočili u taj bunar.

Dakle, ovaj predlog nije u skladu sa Poslovnikom, ne može da bude uvršten u dnevni red. Ne samo predlog za objedinjenom raspravom, nego predlog da se za predsednika Skupštine izabere bilo ko dok Skupština ima predsednika. Onog časa kada meni prestane funkcija pre vremena na koje sam izabran, sednicu će voditi najstariji potpredsednik, pokušajte kod njega. Dok sam ja predsednik Narodne skupštine, vi znate, mene samo moralna obaveza... Želim da u mom životu većina stvari bude u skladu sa moralom. Samo moral me je naterao da stavim i predlog za moje razrešenje, jer on nije podnet po hitnom postupku, uopšte nije mogao da bude u dnevnom redu. Vas to ne interesuje, ta moja prva povreda Poslovnika, po kojoj se uopšte raspravlja o mom razrešenju.

Vi vrlo dobro znate kako se podnosi predlog za razrešenje predsednika Narodne skupštine. Čak se te odredbe o uvršćivanju po hitnom postupku predloga koji budu podneti u toku same sednice uopšte ne odnose na predsednika Narodne skupštine, pominju se sudije, tužioci, Vlada. Nikome od nas koji smo učestvovali u izradi Poslovnika nije padalo na pamet da je nekome hitno potrebno da bude smenjen predsednik Narodne skupštine.

Ja ću odlučiti o tome kada će moja funkcija da prestane. Vi znate da će to biti danas ili sutra, videćemo. Zaista, osećam se toliko živim da ne dozvoljavam da raspravljate o tome ko će biti predsednik ako ja ne budem.

Apsolutno je nemoguće da uvrstim ovaj vaš predlog, ne samo drugi deo predloga, već i prvi, da Skupština u dnevni red uvrsti izbor novog predsednika Skupštine.

Gospodine Petroviću, po odredbama Poslovnika to je apsolutno nemoguće. Imate vremena u toku sednice, to sam vam već rekao dobronamerno, ovo prvo nisam, ovo sam vam rekao dobronamerno, Vlada ne može da bude birana, nije u redu da bude birana bez izabranog predsednika. Znači, ako meni prestane mandat, imate vremena da podnesete predlog, Skupština nema predsednika, podnesite predlog za izbor novog predsednika, to ulazi u dnevni red, izaberete novog predsednika i pred njim vlada polaže zakletvu.

Ne vidim drugu mogućnost, osim da me naterate sada da fizički ne postojim. Ja sam zaista predsednik Narodne skupštine, to vam se nije svidelo ni kada ste me izabrali. Sve dok sam predsednik Narodne skupštine poštovaću Poslovnik u meri u kojoj je to moguće.

Sada vas izveštavam da odbijam da stavim u dnevni red vaš predlog da bude izabran novi predsednik Skupštine i da rasprava o prestanku funkcije predsednika Narodne skupštine i izboru novog predsednika bude objedinjena. Upućujem vas na poslovničke odredbe kojima možete svoje pravo da ostvarujete.

Gospodine Nikoliću, nema potrebe da odbijate. Možete da donesete odluku kako smatrate da treba da donesete. Ovoga trenutka ću da povučem predlog koji sam izneo i da kažem da je pored vas i mene bilo još ljudi koji su bili na tom sastanku, može biti da niste mislili to što ste rekli, ali mislim da su svi koji su sinoć bili imali potpuno jasno uverenje da je potrebno da Skupština Srbije pronađe dobar i oportun put kako da u ovih nekoliko dana koji su pred nama, a propisani su Ustavnim zakonom, dođemo do odluka koje su potrebne pre svega za građane Srbije, ali isto tako i za našu državu i da dođemo do toga da imamo sve legitimne institucije koje su nužne da bismo mogli svoje državne i nacionalne interese da branimo.

Reč ima gospodin Batić.

Dame i gospodo narodni poslanici, moram da priznam da osećam nelagodnost i da me je pomalo sramota i stid zbog građana Srbije što sam zajedno sa kolegama iz naše poslaničke grupe prinuđen da učestvujem u ovom vrzinom kolu, u ovim igrama bez granica kojima pojedine stranke vređaju na svojevrstan način građane Srbije. To je tema. Ovo je pitanje odgovornosti i neodgovornosti. Svi građani Srbije su pretvoreni u žrtve i taoce. Nije istine da se, tobože, zbog nekih viših ciljeva i interesa sve ovo radi. To nije cilj ni Srbije, ni njenih građana.

Gospodine Nikoliću, povredili ste, i Nenad Čanak je to pomenuo, odredbu člana 85. Poslovnika koji se tiče vremena zakazivanja sednice.

Može i drugim danima, a ne onim koje je gospodin Čanak pomenuo, može i subotom kada za to postoje okolnosti, ali ne možete da zakažete sednicu u 20,30 časova zato što je predlog podnet juče u 20 časova. Šta da je predlog podnet sinoć u 1,00 čas, znači, noćas bi u 2,00 počela sednica? Ona mora da počne u 10,00 časova, mora da počne pre 18,00 časova, a onda da se glasa i da se odlučuje da li će se produžiti posle 18,00 časova. To jasno u Poslovniku piše. To je jedna stvar. Jedino ako vi mislite da je počelo vanredno stanje koje ste pominjali pre neki dan, ali, koliko sam ja obavešten, nije počelo.

Gospodine Nikoliću, spomenuo sam pre neki dan da ''ko sa đavolom tikve sadi, o glavu mu se lupaju''. Uvek treba poslušati te poslovice. A sad našim prijateljima iz DS-a, i na njih se odnosi ova poslovica, u ovoj zemlji mora da se uspostavi konačno red. A oni koji ne žele red neka to kažu, nećemo red, hoćemo ringišpil, svakog dana da se vrti, uđi, izađi sa tog ringišpila. Ali, to nije država. Najgore je kada se oni koji ruše državu ovde pojavljuju kao zaštitnici države. Država se brani glasanjem za one stvari koje su realne i koje su moguće, izlaganjem iz ovih rezervi svojih kritika, ali nuđenjem alternative.

Ako ne bude izglasano ovo, šta će onda biti izglasano? Ništa. Još godinu dana ćete spavati, i još deset godina, pa još 100 godina, kao Trnova Ružica koja čeka princa da je probudi. Prošle su bajke, ovo je realan život. Preuzmite na sebe odgovornost, kao realni političari u realnoj zemlji, ili, brate, sklonite se sa političke scene, idite i spavajte u nekoj bajci. To je rekao za ovom govornicom Zoran Đinđić 28. januara 2003. godine. Setite se njegovih reči.

Gospodin Dačić, pa gospodin Cvetanović, pa gospodin Krasić.