Dame i gospodo narodni poslanici, gotovo da sam fasciniran neistinama, kao da je od DSS-a preuzeo onu notu pokvarenjaštva gospodin Petrović kada govori o, tobože, primedbama koje iznosi na račun Tomislava Nikolića, kao braća po materi, a onda se hvali šta su njihovi ciljevi. Da li ste videli vi velikog cilja; kao, pojavio se Petrović sa velikim ciljem, ingenioznim – dragi građani, mi želimo dobar život. Zamislite to, kakav je to veličanstven cilj gospodina Petrovića. Ima tu samo jedan problem u realizaciji: ne dobar život za vas, gospodine Petroviću, za ovog pored vas i za "primerka", nego za građane Srbije, gospodine Petroviću; ne da on ima 11 miliona evra, nego da građani imaju 11 miliona evra. U tome se razlikujemo, gospodine Petroviću. To je razlika između DS i SRS.
Kaže Petrović, mi ćemo u EU, prioritetni cilj je EU, ono give me five, one Tadićeve idiotluke, pošto ništa drugo ni ne radi čovek nego uslikajte me, ej give me five, daj mi loptu da ubacim u koš. Da li je to posao predsednika Republike? Šta je suština te politike? O čemu je tu reč? Njihov je posao da kažu narodu, jeste, malo nam otimaju Kosovo, jesu Oli Ren i Havijer Solana ti koji nam otimaju Kosovo i Metohiju, jesu oni ti koji će da nam uzmu teritoriju, ali nema veze, mi smo jači od toga, mi smo iznad toga. Pusti, bre, teritoriju neku tamo, šta je Kosovo i Metohija, mi smo za EU, živeli Ren, Solana, Guzenbauer, što ste već dogovarali kako da predate Kosovo, ali da to ide što lakše i da se ne primeti u srpskom narodu.
Gospodine Petroviću, nije to nikakva politika, to je jad i čemer, to je ljubljenje skuta i ništa više, to "p" od politike nije videlo. To je: dragi Solana, jesi li rekao da se ponašam tako, da dragi Solana, ponašaću se tako. Draga Karla, da li si rekla da Rade Bulatović ne sme da bude šef BIA, jesi draga Karla; draga Karla, neće biti Rade Bulatović šef BIA. Da li si ti, moj dragi Solana, za to da ja budem šef svih službi bezbednosti, jer ugroženi su, ne znam šta je ugroženo, nešto je ugroženo, kaže Solana; evo, kaplar od Solane postade šef svih službi bezbednosti. To je politika? To nije politika, to je beda Srbije, gospodine Petroviću, vi ste čemer, jad i beda Srbije, gospodine Petroviću, a ne politika Srbije.
Da citiram gospodina Aligrudića, potpuno je u pravu bio, ali u ponedeljak, tada je govorio istinu i govorio je iskreno, dok posle toga nije krenuo u najtežu prevaru Srbije i njenih građana. Sve što vam je rekao Aligrudić u ponedeljak čista je istina.
Nažalost, šta bi, gospodine Aligrudiću, da u međuvremenu prihvatite to sve, šta vam bi, gospodine Aligrudiću, da ono što ste osuđivali... Da li ste vi čitali Solanino pismo, nije ni pismo, izjava Solanina, negde je rekao onako usput, tek da ih malo štapom lupi po glavi i ništa više. Čitao ga Aligrudić i na kraju sve uradio kako je Solana naredio, sve dao "žutima", i ništa više. Gospodine Mićunoviću, hvala vam još jedanput za teoriju evolucije, iskoristio sam nekoliko puta večeras. Od vas uvek ima šta da se nauči.
Još nešto dragi prijatelji, politika Demokratske stranke - mi smo na tri stuba, to lepo zvuči narodu, narod bi najviše voleo da smo mi dobri sa Rusima, sa Amerikancima i sa EU i da svi dobro živimo, a ne samo Đelić. Znači, da svima bude mnogo lepo i da svi mogu da putuju. Da li ste primetili još jednu stvar, u našoj zemlji nema ozbiljnijeg problema nego od toga gde će da putuju. Na izborima 2004. godine Boris Tadić stavio ruku ovako, u džep, protiv Tome Nikolića, stavio ruku u džep i kaže... Jeste, ono kada ga je napalo kuče iz drugog auta, pa uhapsili čoveka i mesec dana ga držali, Cimpl ili tako nešto, atentat onaj čuveni kada je bio. E, tada se Boris Tadić pojavio ispred jedne od ambasada, podsetiću vas, kaže – moj ključni cilj je da nikada više ne bude ovih viza, da ljudi ne stoje u redu.
Vi ste, ljudi, i dalje na vlasti, imate predsednika Srbije, imate svu vlast, samo smo dobili vize za Rumuniju i za Bugarsku, a u međuvremenu nijedna nije skinuta. Nismo mi na vlasti, gospodine Petroviću, ali vi nemate nikakvu politiku. To je samo politika obmane, laži, čiste prevare. Kada te lupa po glavi, a ti mu kaži, e udri još jače, ja te volim još više. To je vaša politika, gospodine Petroviću. To ne može da bude normalna politika, to ne može da bude politika budućnosti. Politika budućnosti mora da bude racionalna, da se kaže – a šta to tera Oli Rena i Havijera Solanu da nam uzimaju teritoriju? Šta ih to tera? U čemu je problem sa njima i zašto ne poštuju samo međunarodno pravo, ne moraju da vole Srbe. Za Solanu znamo da ne voli Srbe, ne bi onoliko Srba ubio da ih voli. Hajde da vidimo šta ih to tera da ne poštuju međunarodno pravo.
Toga kod vas nema. Znači, potpuno ideološki slepi pristup, živela EU, udrite nas što jače možete, a mi ćemo utoliko više da vas hvalimo. Ta vrsta poltronske politike, ta vrsta politike čak iz golootočkog vremena, koje se ponavlja, najgora je na kugli zemaljskoj. Srbiju će da dovede na najniže moguće grane, a vi ćete i dalje da pričate o svetom i svetlom cilju, ulasku u EU, kako vaš prijatelj Cobel kaže, za 20-25 godina. Za 20-25 godina u običnom narodu ko živ, ko mrtav, a Boža Đelić će da ima jedno 250 miliona evra, ako ne pređe i milijardu posle ovih 11, i još će da viče - bravo Božo, ja imam 250 miliona, a ne 11, a ti narode crkni ovde od sve muke.
To nije politika, gospodine Petroviću, to je propast Srbije. Vi Tomislavu Nikoliću nemate šta da zamerite. Izašli ste večeras tek da nešto kažete, zato što "kaplar na Solanu" gleda, pa hajde kaži nešto protiv Tome. To je bio jedini razlog što ste rekli. Pitaćemo vas mi uskoro, kao ministra finansija, za razne stvari, samo ćete morati posebno da vodite računa o računima Božidara Đelića, potpredsednika Vlade. O tome ćete da imate najviše pitanja. "Bravo, Božo, 250 miliona"! Koliko li je to godina robije, to će građani Srbije pre svega da se pitaju i da ih interesuje. Mlad je Boža, nije to za njega nikakav problem, izdržaće sve do 89. godine.
Dame i gospodo, Demokratska stranka nema nikakvu politiku, nije je nikada imala. Jedina politika DS-a je oduvek bila sadržana u dve rečenice koje ponavljaju stalno, a to je – kome je do morala, neka ide u crkvu, a narode i radnici koji nemate hleba i posla, idite da sejete kikiriki. Politika kikirikija i politika nemorala doživela je, i tek će doživeti, propast u Srbiji.