Dame i gospodo narodni poslanici, iako smo i danas u zasedanju koje nije u skladu sa Ustavom i Ustavnim zakonom Republike Srbije, što je, naravno, potpuno nenormalno, jer se tako ponižavaju i građani koji su podržali taj ustav, podneo sam amandman koji govori o rokovima za usvajanje ovog zakona.
Ovo je, naravno, samo jedan od amandmana kojim poslanici SRS pokušavaju, iako ovaj zakon nije trebalo da se na ovoj sednici nađe na dnevnom redu, da poprave i ukažu na neke nedostatke ovog zakona koji je danas pred nama.
Obično kada Vlada ili predstavnik predlagača govore o amandmanima poslanika, kaže se - Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, a nadležni odbor, na primer u ovom slučaju Odbor za finansije, prihvatio je ili nije prihvatio amandman poslanika.
To niste danas mogli da čujete vezano za amandmane koji su podnosili poslanici svih poslaničkih grupa o ovom zakonu, zato što smo imali situaciju, ne znam, verovatno je to bez presedana, da poslanici vladajuće većine napuste sednicu odbora koja je tada imala kvorum za rad, jer su shvatili da u tom trenutku unutar odbora nemaju većinu za odlučivanje.
Na takav način su najgrublje učestvovali u opstrukciji rada, a radi se o vladajućoj većini koja ima većinu i u tom odboru. To što gospoda nisu uspela da dovedu sve svoje poslanike, drugo je pitanje. Vi danas nemate mišljenje Odbora za finansije jer poslanici vladajuće većine nisu hteli u tome da učestvuju.
O samom amandmanu. Predvideo sam, dakle, pošto naš ustav kaže, a verovatno većina ljudi misli da ga se ne treba držati nešto naročito, kaže da se prilikom usvajanja svih akata, da li su oni zakoni, ustav ili podzakonski akti, da oni stupaju na snagu najranije osmog dana od dana objavljivanja i mogu da stupe na snagu ranije samo ako za to postoje naročito opravdani razlozi itd.
U Predlogu zakona koji je pred nama čak nema ovog obrazloženja koje je bilo u prethodna dva zakona o kojima smo raspravljali ove nedelje, da su razlozi za stupanje na snagu danom objavljivanja što bi se mogle naneti štetne posledice po rad organa i organizacija. To čak ni formalno nije navedeno u ovom zakonu, čak ni formalno.
Mi imamo situaciju da se radi o jednom od zakona koji u bitnoj meri regulišu antikorupcijsku materiju u Srbiji. Znači, Zakon o državnoj revizorskoj ustanovi, morate da shvatite, reguliše nešto što utiče na život svakog građanina ove zemlje.
Čuli ste mog kolegu Arsića, koji je govorio tačno o svim institucijama, da to ne ponavljam, koje Savet i ostali organi revizorske ustanove, odnosno institucije kontrolišu. To su bukvalno sve budžetske institucije.
Vi na takav način možete da utvrdite, pošto mi u Srbiji nemamo završni račun od 2001. godine, sada smo nedavno dobili za 2006. godinu, od 2001. godine do tada, ta četiri završna računa, mi nismo dobili, mi ne znamo kako su utrošena sredstva poreskih obveznika. Mi ne znamo kako je trošen budžet, ali znamo, evo kolega iz SPS je rekao za Beograd i za most da most nije izgrađen.
Samo moram da ga obavestim, ima jedan i zovu ga stelt most ili nevidljivi most. Građani često zakače za njega, a da čak i ne primete. Tako se rade i uzimaju krediti od evropskih banaka, uzimaju se i zadužuje se Beograd, zadužuje se Srbija. Onda ta sredstva kroz završni račun, pošto ga ne dobijete, ne možete da vidite kako su utrošena i tu se priča završava.
Takođe, nedostatak eksterne revizije i sve ovo što sam naveo pokazuje vam o kakvoj se nesposobnosti ili želji radi da se prikriju stvarni motivi onoga ko donosi ovaj zakon.
Znate, danas je ovaj zakon na dnevnom redu protivno Ustavu i Zakonu o sprovođenju Ustava. A danas je u Skupštini Srbije porodica Stanojković iz sela Sušići, iz opštine Štrpce, sa Kosova i Metohije, a inače imaju devetoro dece, i nemaju posao, ni sigurnost, nemaju ni slobodu. Žive u potpunoj izolaciji i došli su ovde, u ovu skupštinu, da traže pomoć.
Njih sam izdvojio, jer su oni danas ovde. Oni nam na neki način predstavljaju celu onu Srbiju, sav srpski narod koji je danas ugrožen, i one građane kojima se uništava budućnost, jer im se ukidaju radna mesta, i one građane koji su u privatizaciji, koju građani zovu ''lopovizacija'', koji su izgubili ta radna mesta, preduzeća koja su predstavnici i sadašnje i prethodnih vlasti od 2000. godine potpuno opljačkali i koje nema ko da zaštiti.
To ujedno povezuje materiju ovog zakona, jer bez revizorske ustanove vi ne možete ni da izvršite kontrolu tih operacija i manipulacija, i ne možete da zaključite da li je to urađeno na zakonit način ili nije.
Da ne pričam o svemu onome što su moje kolege ovde još iznosile, što je vezano za stavove koje vladajuća većina predlaže da se izmene u ovom zakonu, a koji se, u stvari, svode na to da se stručna sprema sa 7 godina smanji na 5 godina, odnosno radno iskustvo, što je vrlo važno, a smanjuje se, jer se, očigledno, spremaju kadrovske promene za ljude koji imaju neodgovarajuću stručnu spremu, odnosno radno iskustvo.
Kada imate radno iskustvo nekoga ko ima 5 i nekoga ko ima 7 godina, onda je smešno da neko bukvalno prerađuje zakon da bi taj zakon odgovorio nekom kadrovskom slučaju. Da ne pričam o ovom delu koji kaže da za člana Saveta ne može biti izabrano lice koje dve godine pre izbora nije bilo član organa vlade, odnosno član Saveta ministara itd, jer se radi o istom slučaju. Očigledno je da se sprema udomljavanje nekih kadrova koji su bili u ovim institucijama.
Ovih dana su kolege pričale da mnoge firme traže da se unutar tih organizacija, u revizorskim firmama ne mogu naći ljudi koji čak u široj porodici imaju nekoga ko je radio u takvoj instituciji, da mi tražimo da se u revizorsku ustanovu ubaci neko da kontroliše rad npr. Vlade ili nekog organa, ko je, inače, donedavno radio u tom organu. To je stvarno skandal.
To bi bilo kao kada bi izabrali nekoga iz Skupštine da kontroliše rad Skupštine. Ili, kao što imamo na delu, nažalost, da predstavnici Odbora iz vladajuće većine kontrolišu ministre iz odgovarajućih stranaka. Znači, ako je ministar zdravlja, onda je predsednik Odbora za zdravstvo iz te stranke iz koje je ministar itd. Tu vam je očigledna želja da se prikrije trošenje novca, da se spreči kontrola rada, da se sve to zamaskira, a posle narodu predstavi kao briga za budućnost.
Bolje bi bilo da je danas na dnevnom redu ono što treba da bude po zakonu i Ustavu. Ne bih imao ništa protiv i da smo prekršili Ustav, ali da razgovaramo o Kosovu i Metohiji, da razgovaramo o budućnosti Srbije, da razgovaramo o korupciji i kriminalu koji uništavaju Srbiju danas, koji nas izjedaju.
To što gospoda nisu bila u stanju da se dogovore oko Ustavnog suda, jer kao poslanik, a ovo govorim u ime svih građana Srbije, kao ni vi, nisam u stanju da tražim pokretanje postupka za ocenu ustavnosti, jer ne postoji organ pred kojim bih to mogao da učinim. Mi Ustavni sud nemamo, kao ni Savet revizorske ustanove. Mi pričamo o izmenama i dopunama zakona, a ne postoji najviši organ koji će taj posao da obavlja. Da ne pričam o Vrhovnom kasacionom sudu i ostalim organima za koje Ustav predviđa da treba da budu izabrani na prvoj sednici, posle konstitutivne.
Dakle, u ovom trenutku poslanici vladajuće većine nisu u sali, ima ih desetak. To pokazuje njihovu brigu. Pozivaju nas da oprezno trošimo novac poreskih obveznika, a oni ga troše tako što nisu u sali, a uzeće sve prinadležnosti koje im pripadaju kao narodnim poslanicima. Njih zasedanja i ne zanimaju. Ovo govorim zbog građana, ne zbog njih, jer znam da će oni u danu za glasanje glasati onako kako većina hoće.
Zbog građana Srbije pokušajte da postupite časno, borite se za ovu republiku, za njen narod. Imaćemo raspravu i o Kosovu i Metohiji, i o poverenju Vladi, koju je podnela SRS, kada ćemo moći da kažemo mnogo više i o detaljima svega što je ova ili prethodna Vlada učinila.
Sad da vam kažem, ovi zakoni nisu u skladu sa Ustavom, ali ovi naši amandmani koje mi želimo da vam predložimo, služe tome da poprave ovakvo teško stanje, a bolje bi bilo da smo razgovarali o teškoj situaciji koju trpi srpski narod na Kosovu i Metohiji, jer se već danima čuje Tačijevo saopštenje, gde oni kažu da su već spremili nezavisnost, a NATO generali kažu, "nema problema, situacija na severu je mirna". Bolje bi bilo da Republička skupština razgovara o tome, bolje bi bilo da se borimo za bolji život građana, nego što se bavimo neustavnim radnjama.