Gospodine predsedniče, u toku je rasprava o amandmanu član 3. koji je podneo narodni poslanik Radiša Ilić i da vratimo stvar na početak. Bilo bi dobro kada bi argumentacija koju je ponudio gospodin Ilić, kao i ona koju je ponudio gospodin Marković po prethodnom amandmanu, bila pogrešna. Što se mene tiče, bilo bi dobro.
Ali, vladajuće većine je obojici kolega pomogla da ova argumentacija bude precizna. Zato što ona prethodna prekinuta sednica, koja je sazvana sa ovim tačkama dnevnog reda koje su imale zadatak da upodobe nekoliko zakona na taj način da se prekinu interno obavljeni i završni konkursi u ministarstvima, da se ostave državni sekretari i pomoćnici ministra, podsećam vas da je ta sednica prekinuta i podsećam vas da u momentu kada se sve to dešavalo zakon je važio. Dakle, govorim o onih pet godina, odnosno o mandatu koji je imao zadatak da obezbedi da ovo ne bude partijska država.
E sad, stranke koje vrše vlast bi trebalo, bilo bi normalno, da preuzmu odgovornost za vršenje vlasti, između ostalog i na taj način da kadruju svoje najbolje stručne i političke ljude da im povere određene poslove. Zato što je onda njihovo eksponiranje merljivo. Možemo znati da li su oni taj posao uradili kako treba.
Dakle, kada je ovaj zakon usvajan govorili smo ovde i tada da se to neće sprovoditi na način kao što je to zamišljeno. Zato što svaka stranka, kada sama dođe na vlast ili kad vlast vrši u koaliciji, nažalost ima ovu potrebu o kojoj je ovde govorila Vesna Pešić, sa kojom se uglavnom po ovom pitanju slažem, čitao sam njen tekst u ''Republici'' na ovu temu pre više od tri-četiri meseca.
Ali, mi treba da se ovde dogovorimo šta mi u stvari hoćemo ovde da radimo. Hoćemo li da svaki put kada dođe do smene vlasti promenimo kompletnu administraciju ili ćemo da iskažemo i ukažemo poverenje onim ljudima, stručnjacima, ekspertima, kako god, koji u nekim državnim institucijama, pre svega u nezavisnim regulatornim telima vrše vlast.
Nažalost, praksa je pokazala da je ovde sve obrnuto od onog što je normom propisano. Što je više nezavisnih i regulatornih tela, nažalost, veća je samovolja. Kada je neko nezavisan i regulatoran, to po definiciji znači ili da je samodržac ili da apsolutno sprovodi u život ono što mu kažu partijski šefovi.
Evo, vas molim iz vladajućih stranaka da priznate. Vi sada imate problem da konstituišete tzv. koordinaciono telo za kadrovsku politiku koje u ime Vlade treba da predlaže članove i predsednike upravnih odbora javnih preduzeća. Spotakli ste se na prvom koraku. Ne možete da izaberete ni ovo koordinaciono telo, a da nemate međusobne nesuglasice u vezi ovoga.
Molim vas, vaši partijski šefovi ovlastili su izvesne osobe da u ime Vlade kadruju u NIS-u, EPS-u, PTT-u, TELEKOM-u itd. Prvo, vi na to nemate pravo. Drugo, nigde niste rekli u političkom programu, sve sam ih pročitao, ni u izbornoj kampanji, sve sam vas pažljivo slušao, da ćete to tako da radite, već da ćete ovo da radite na način da će to činiti Vlada i da će birati najbolje ljude itd.
Jedno je govoriti izvesne stavove u izbornoj kampanji, a drugo je vršiti vlast.
Pošto se ovde radi o zakonu koji se odnosi na poverenika za informacije od javnog značaja, ideja je bila dobra i moram da kažem u političkom smislu plemenita, da postoji jedan čovek, odnosno jedan organ, institucija zapravo, izvinjavam se, koja će obezbediti onim građanima koji iz bilo kojeg razloga ne mogu da dobiju informacije koju su njima veoma važne, da ih tamo neki birokrati ne dezavuišu i da oni ne izgube nekoliko meseci s tim u vezi.
Šta se dogodilo? Prošli put sam ovde govorio, gospodin Šabić, neko je to ovde osporavao, istina je, tako zakon kaže, u momentu kada smo ga birali rekao je, podnosim ostavku na mesto člana Izvršnog odbora Socijaldemokratske partije, mislim da se tako zvala ta partija i napuštam partiju. On je iskoristio jedan zakonski mehanizam koji je u tom trenutku funkcionisao.
Da li je neko pripadnik jedne verske zajednice ili da li je neko pripadnik jedne političke stranke, to zna samo on u srcu. To kada neko kaže, nisam od danas član, to ništa ne znači. To znači da sam veliki simpatizer i da sam veliki borac za tu političku opciju, zalažem se za tu ideologiju i borim za te političke ciljeve itd.
To je kao ovo kada smo pisali ranije u raznim predlozima zakonima, bira se ugledna ličnost. Ugled nije merljiv. Onaj ko je za mene ugledan moguće da za nekoga od vas nije i obrnuto.
Zato bi ovde bilo važno da se dogovorimo šta mi u stvari hoćemo. Ne postoji nikakva opasnost od Narodne skupštine, ni od narodnih poslanika, više puta sam o tome govorio.
Postoji inače u Srbiji jedna tendencija da su neki drugi važniji i značajniji od narodnih poslanika. Narodna skupština može sve, u skladu sa Ustavom i sa zakonom i Poslovnikom.
Dakle, dok se ne stasa, dok demokratija ne stasa do tog nivoa da je moguće da ovo funkcioniše kao što je ovde predviđeno, pa da jedan državni činovnik ili poverenik vrši svoju funkciju pet ili sedam godina, a mandat Vladi ili parlamentu traje četiri, opredelimo se onda za ovo.
Jedan mandat, odgovornost za poslaničku većinu, da bismo mogli da izmerimo šta rade njihovi nameštenici u toku jednog mandata. Inače, sve drugo nema nikakvog smisla. U protivnom, mi se stalno vrtimo u krug.
Rekli ste takođe neće biti nepotizma, ovoga i onoga. Molim vas, predsednik Republike je venčao ministra odbrane i ministra inostranih poslova, oni su kumovi, dame i gospodo. To nije ništa rđavo u njihovim privatnim odnosima, u funkcionisanju države to je veoma opasno. To nije normalno.
Zdravko Ponoš je pašenog, za one koji ne znaju te relacije, gospodin Tadić i gospodin Ponoš oženili su dve sestre.
To nije normalno. Molim vas, dozvolite da završim. Ministar spoljnih poslova, po definiciji, pojavljuje se jednom dnevno ili jednom u dva ili tri dana na televiziji.
O njegovom angažmanu izveštava njegova supruga na javnom servisu, protiv koje, inače, nemam ništa rđavo da kažem, žena dobro radi svoj posao, ali to nije normalno. Za nas koji bismo trebalo da budemo gledaoci koji se ne razumemo u politiku to emituje jednu rđavu poruku.
Dakle, jedno je pitanje za šta se ko opredeljivao u izbornoj kampanji, ali drugo je kako to funkcioniše kada neko vrši vlast.
Prema tome, nikakvim zakonom nećemo političke stranke uvesti u jednu normalnu situaciju, da se kod kadrovske politike i kod drugih pitanja drže elementarnih pravila koja važe i u privatnom životu.
Dok traje kampanja to je jedna stvar, kada se završi kampanja i formira većina koja tvori Vladu i koja kasnije podržava tu vladu, onda imamo jednu potpunu drugačiju situaciju.
Prošli put sam rekao, ako je zaista neko imao ideju, i kod onog prethodnog zakona i sada, da smeni Rodoljuba Šabića, to je mogao da uradi na neki drugi način. Mogao je da ga zamoli, možda bi on podneo ostavku, siguran sam da bi on to učinio.
Ovako, imate poverenika, odnosno imamo, govorim o amandmanu, gospodine Nikoliću, slušao sam vas sve skupa nekoliko desetina minuta. Ovde je važno da budete konzistentni u političkim stavovima, inače nema nikakvog smisla ovo što radimo.
Na kraju, pošto je ovde bila jedna konstatacija da su u ovom ratu svi borci i sinovi četnika i partizana, da su sebe nazivali četnicima, nisam nikad.
Dakle, kao sin partizana i kao borac, sebe nikad nisam smatrao četnikom, već borcem. Partizan sam, tim se dičim. Hvala lepo.
