Prihvatam vašu sugestiju, gospodine Baraliću, i slažem se da bi sledeći razgovor trebalo da bude u jednom širem sastavu i da budu prisutni i šefovi poslaničkih klubova, naravno i Programski savet. Po Poslovniku. Izvolite.

Javljam se po osnovu člana 226, u kojem je precizno utvrđeno da predsednik Narodne skupštine treba da informiše narodne poslanike o onome o čemu oni zahtevaju.
Ne mogu da se ne osvrnem na ovo prethodno izlaganje i uopšte prethodna izlaganja o našem Javnom servisu, RTS-u, koju vodi Aleksandar Tijanić, odličan novinar, neosporno, osrednji urednik i nikakav direktor. Šta je taj direktor uradio za sve ove silne pare koje je dobio od kada je došao na vlast u televiziji? Ništa.
Promenio scenografiju. Doveo je svoje vedete, koje plaća ogromnim sumama iz nekih sopstvenih fondova, kakvima nikada nijedan direktor u bivšoj Jugoslaviji, a kamoli ovde u Beogradu, nije raspolagao. Postoji samo jedan test po kojem se na TV Srbije određuje ko je dobar novinar, a ko ne, a to je da li si simpatičan Aleksandru Tijaniću. To je sve što o ovom čoveku, skromnih mogućnosti, može da se kaže.
Uostalom, to mogu da potvrdim i na ovaj način. Videli smo ga kada je bio sam na tržištu, kada je izlazio njegov privatni list "Građanin", koji je plaćao sopstvenim novcem. Naravno, list je propao za nekih nedelju dana. Drugi njegov veliki pokušaj u javnosti bio je BK. Naravno, prepisana televizija i ništa originalno. Toliko o tom čoveku, mislim da ne zaslužuje više.
Što se tiče člana po kojem sam se javio 226, zahtevam jednu običnu informaciju do koje predsednik ne bi morao teško da dođe.
Naime, zanima me zašto uopšte poslaničke grupe ovde moraju da traže potpise da bi se razgovaralo o Kosovu i Metohiji. Smatram da je to životna, bitna ovog trenutka najhitnija tema o kojoj se mora razgovarati. Na kraju krajeva, to je tema o kojoj je postignut izvestan konsenzus u ovom društvu.
Svi mi koji smo se zalagali za novi Ustav Srbije prihvatili smo da Kosovo i Metohija ostaje sastavni deo naše Srbije. Naravno, u tome su učestvovale i DS i DSS, uopšte većina ovde prisutnih stranaka. Zašto sada to izbegavamo? Dakle, zvanično tražim da mi pošaljete tu informaciju, a ne da ovu skupštinu filujete nekim sporednim temama o kojima govorite već nekih sedam godina, od tog vašeg slavnog 5. oktobra.
Na dnevnom redu je Predlog zakona o dopunama Zakona o slobodnom pristupu informacijama. To je epska priča koju slušamo sedam godina. Sedam godina ništa od svega toga, zato što ne želite da znate ko su sve agenti Udbe, ko su agenti Cije, ko su agenti em-aj-fajv (MI 5). Naravno, dok ovo govorim gledam na ovu levu stranu, pozicionu stranu. Bilo bi to zanimljivo da se vidi, ali siguran sam da ovde od ovog zakona ponovo neće ništa biti.
Dakle, apsolutno skrećete pažnju, ubacujete u ovaj narod neke priče za koje ste sigurni da će doći do žestokih rasprava koje će trajati u beskraj i zato ćete da okrivite SRS. Naš cilj je da se stvari dovedu do kraja, da sve bude potpuno jasno. Tako ovog trenutka, dok govorim o svemu ovome, počela je rasprava u Skupštini grada Beograda, u kojoj se u pet šest tačaka raspravlja o taksama, a kao 16. tačka uvedena je u raspravu diskusija o promeni imena Bulevara AVNOJ-a u Bulevar Zorana Đinđića.
Vi odlično znate da o ovoj temi nije postignut nikakav konsenzus u našem društvu. Vi lično mislite da je on heroj, revolucionar 5. oktobra. Mi, a i većina naroda, mislimo da se radi o jednom pučisti. Dakle, tu se nećemo složiti. Desiće se oštra rasprava koja će da izađe u javnost, sa tom temom ćete da zavlačite narod u narednim mesecima, a Kosovo ćete na taj način da gurnete u senku. Kosovo i Metohija je tema broj jedan...

Po Poslovniku se javio narodni poslanik Vladan Batić.

Dame i gospodo narodni poslanici, prvo replika na ono što je rekao narodni poslanik gospodin Baralić.
Tačno je da jedno vreme nije postojao Ustavni sud, ali vrlo kratko srećom i u vreme Vlade Zorana Đinđića, i to zbog opstrukcije istih onih koje danas uopšte ne interesuje Ustavni sud, a koji slove za velike legaliste.
Gospodine predsedniče, nisam zadovoljan vašim odgovorima. Ne možete vi da kažete - biće na idućoj sednici izbor sudija Ustavnog suda, a to što ga sada nemamo nema veze.
Hajde da obrnemo red poteza, jer i Ustavni zakon predviđa obrnut red poteza. Prvo Ustavni sud, pa onda usaglašavanje raznih zakona, između ostalih i onih koji su danas na dnevnom redu, koji moraju da budu usaglašeni do 31. decembra iduće godine. Ustavni sud je prethodno pitanje. Hajde da sada zastanemo, da se izabere, ako se izabere, nisam siguran da će se vladajuća koalicija složiti oko sastava Ustavnog suda. Neće. Dakle, prvo jedno, pa drugo.
Drugo, nisam zadovoljan ni vašim odgovorima kad ste imali polemiku oko unapređenja televizijskih prenosa. To je vrlo šturo i to pomalo potcenjuje inteligenciju narodnih poslanika.
Vezano i za jedno i za drugo, još pre godinu i po dana DHSS pokrenula je inicijativu pred Ustavnim sudom zbog povrede Ustava u vezi sa televizijskom pretplatom. Nije došlo na dnevni red jer nema Ustavnog suda. Prošle godine skupili smo 15.000 potpisa da se izmeni Zakon o javnom informisanju i da se ukine prinudna naplata, praktično preko računa za struju, TV pretplate. Vi to sve možete ignorisati, ali je to povreda Ustava.
U svemu ovome, obraćam se i vama kao predsedniku parlamenta, i posebno poslanicima DS, ne može se preko svega prelaziti. Ne može se sve prećutkivati, ni Balinovac, ni Tijanić, ni Mihajlov, ni Jelašić, ni kupovina lokomotiva preko butika, to ste sve govorili, to ste sve osporavali, ni drumska ovčarsko-kablarska mafija, preko toga se ne može prelaziti. Nijedna vlast ne može biti iznad elementarnih moralnih principa. Razmislite dobro o tome i razmislite o onome što je govorio Zoran Đinđić. Ovo govorim apsolutno prijateljski, po ko zna koji put, ali razmišljajte malo o tome.

Hvala puno. Izvolite, narodni poslanik Srđan Šajn, po Poslovniku.

Po članu 225. i 226. Poslovnika, želim samo da skrenem pažnju da Programski sastav RTS bi morao da uzme jednu bitnu stvar na um, a to je da u Srbiji ne postoji nijedna regionalna frekvencija koju koriste predstavnici manjina, da u Srbiji od kada je prestao sa radom "Krlo romengo" u Beogradu, nemamo pokrivenost adekvatnu, niti informisanje na romskom jeziku, u Beogradu toga definitivno nema, imamo samo u Vojvodini, isto javni servis koji informiše na jezicima manjina.
Imamo na RTS jednu emisiju, zamislite, nedeljom oko šest-sedam sati ujutru i onda građani Srbije, pripadnici romske nacionalne manjine, mogu tada da se informišu o svim bitnim pitanjima, a u pitanju je oko 500.000 građana ove države, koji na osnovu tih informacija treba adekvatno da se uključuju u politički sistem i onda na osnovu toga treba adekvatno da biraju političke partije, koje se zaklinju da hoće da budu njihovi predstavnici i da će zaista da ih informišu o svom radu i na osnovu rezultata rada da će im daju mogućnosti da biraju.
U tom smislu predlažem predstavnicima Programskog saveta RTS-a da se pokrene jedna sistematska akcija rešavanja pitanja informisanja manjina na Drugom kanalu RTS. Ne možemo da dozvolimo da informisanje manjina bude isključivo pravo nekakvih nevladinih organizacija.
Nije pitanje učešća manjina u političkom sistemu i njihovo pravo na informisanje pitanje nevladinih organizacija, jer nevladine organizacije informišu o onome što oni misle da treba, a mi moramo, kao Skupština, moramo kao država, mora da uradi RTS to isto, da obezbedi sistematsku mogućnost građanima Srbije koji govore, između ostalog, ne samo srpskim, nego i drugim jezicima, znači jezicima manjina, da na svom jeziku dobiju potrebne informacije.
U suprotnom, demokratija je dovedena u pitanje, jer nije pravo samo da vi možete da idete da glasate i da zaokružite nečije ime, isto kao što nije pravo da vi, kada birate građanskog savetnika, ovde možete samo da glasate, nego je pravo da ovde u Skupštini, ovih 250 poslanika i poslanici i predstavnici partija manjina mogu da učestvuju u njegovom izboru na pravi način, a ne samo kroz Odbor za ustavna pitanja, jer neustavno je da Odbor za ustavna pitanja ima isključivi predlog, a Romi i druge manjine koje su ovde...
(Predsednik: Vreme, gospodine Šajn.)
...na indirektan način to nemaju. Zahvaljujem.

Zahvaljujem. Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Radiša Ilić.
Odbor za kulturu i informisanje predlaže da se amandman ne prihvati, a predstavnik predlagača na sednici Odbora nije prihvatio amandman. Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč?
Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničke grupe SRS podneo sam amandman na član 3. Predloga zakona o dopunama Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, koji glasi - u članu 3. posle stava 1. dodaje se stav 2. koji glasi: "U stavu 3. reči "sedam godina" zamenjuju se rečima "četiri godine"."
Inače, poslanik SRS Momir Marković već je dao uvod u ovaj amandman, tako da ću ja samo dalje to da obrazložim.
Što se tiče ovog člana, amandmanom SRS menja se dužina trajanja mandata poverenika za informacije od javnog značaja.
Grupa predlagača zadržava zakonsko rešenje kojim bi mandat povereniku trajao, zamislite, sedam godina, a to se obrazlaže i opravdava rečima: "...da se ne bi menjao zakonom uspostavljen odnos između dužine mandata i broja izbora".
Sve ste u stanju da opravdate, pa i ovakvu apsurdnu situaciju, jer u ovoj zemlji mandat vlade traje četiri godine, mada i tu možete da nađete neku rupu u zakonu, mandat narodnih poslanika takođe traje četiri godine, RIK takođe traje mandat četiri godine, predsednici opštine imaju mandat od četiri godine, odbornici u lokalnim skupštinama imaju mandat četiri godine. Doduše, pojedinim državnim službenicima u državnoj upravi produžili ste status nedodirljivih za pet godina, ali vi sada, za poverenika, uz dužno poštovanje sadašnjem povereniku, zbog njega menjate zakon i verovatno planirate da ustoličite nekog vašeg zaslužnog nezavisnog medijatora na sedam godina.
SRS predlaže ovim amandmanom da mandat povereniku traje četiri godine, jer je to u skladu sa demokratskim, a i sa nekim moralnim načelima. Ali, pošto su ovaj predlog potpisali poslanici DS, čija je deviza - kome je do morala, neka ide u crkvu, onda znamo kako će se tih načela i ti sami poslanici pridržavati.
Obrazloženje koje je dao predlagač toliko je razumljivo da je iz njega moguće izvući bar desetak pravnih zaključaka. Sve se svodi na sledeće - može, ali ne mora, jeste i ako se ne odluči i na kraju će se tumačiti kao pravna zabluda, ukoliko bude nekih problema.
Očigledno je da se razmišlja o postavljenju lica koje će sedam godina zauzimati ovu funkciju, i to lica koje će posredno voditi računa o interesima onih koji su za njega i glasali. Ovako računajući, ovaj poverenik može za sedam godina da pokrije čak dva mandata Radikalske vlade. Kako? Ova vlada će verovatno pasti do nove godine. Sledeća je radikalska još četiri godine, pa zatim još jedna.
Četiri godine su ipak neka normalna demokratska tekovina za trajanje jednog mandata. Mogli ste da predložite i devet godina, mogli ste da predložite i 15 godina, mogli ste da mu date mandat doživotno, kao da je vladika, samo da biste bili zadovoljni vi iz DS.
Trajanje nekog mandata, čak sedam godina, nije ništa čudno, pre svega za DS. Oni se tako ponašaju svuda, čak i na lokalu. Navešću vam primer Paraćina, gde vlada Demokratska stranka, sa još jedno četiri-pet stranaka i strančica. Možete li, dame i gospodo, da zamislite npr. da Republička izborna komisija, koja je izabrana kada i Vlada Zorana Đinđića, 2001. godine, u januaru, još uvek ima mandat. Ne možete da zamislite i to je prosto nemoguće.
Međutim, u Paraćinu, kod demokrata, sve može. Saziv Skupštine opštine koja je izabrana 24. septembra 2000. godine izabrao je Opštinsku izbornu komisiju, 2003. godine su zamenili dva-tri člana i, verovali vi ili ne, ta Opštinska izborna komisija postoji do dana današnjeg. Što je još gore, predsednik te Opštinske izborne komisije je bio odbornik vladajuće koalicije, što je direktno u suprotnosti sa svim zakonskim propisima koji regulišu izborni proces.
Kao što znamo, novi lokalni izbori su održani skoro u svim opštinama septembra 2004. godine, izabrani su novi odbornici, promenjen je stranački sastav u lokalnim skupštinama i sa time je trebalo da se izabere i nova opštinska izborna komisija, sa profesionalnom zastupljenošću i odborničkih grupa.
Sada zamislite Opštinsku izbornu komisiju i ove 2007. godine, u kojoj sede ljudi koje su izabrali članovi JUL-a, Građanskog saveza Srbije, Grupe građana itd. Srpska radikalna stranka je u Paraćinu 2004. godine osvojila deset odborničkih mandata, ali mi nemamo nijedno mesto u Opštinskoj izbornoj komisiji, doduše nema ni Demokratska stranka Srbije, ali to treba da objasni Demokratska stranka.
Najgore je što je predsednik Skupštine opštine, inače član Demokratske stranke, izjavio sledeće i kaže, da to nema veze, jer još uvek im traje mandat. Sledeći takvu logiku, recimo, Vlada Zorana Živkovića nije mogla i nije morala da padne 2004. godine u januaru, posle novih parlamentarnih izbora. Mogao je da vlada Zoran Živković još do marta 2005. godine, Vojislav Koštunica je mogao da produži rad Vlade, mada je on i produžio, do marta 2008. godine, i to samo govori uopšte o Demokratskoj stranci i o tome kako vladaju.
Sada, gospođo Kolundžija, vi kao predlagač i šef poslaničke grupe Demokratske stranke pribeležite ovu demokratsku bruku o kojoj bruji čitava politička javnost u Pomoravlju. Upozorite ih da tako nešto više ne rade, ako i sami kažete da ste demokrate. Znate i sami da ste u Paraćinu strahovito poraženi, i pored velike finansijske i logističke podrške lokalnom odboru i maksimalne zloupotrebe lokalnih sredstava informisanja.
Očigledno je da vam se sadašnji poverenik ne dopada, neće da sluša i neće da sarađuje i tome slično. Zato ćete se potruditi da nekoga udomite, da izigrava poverenika koliko forme radi, a za to će imati lagodnu zaleđinu od sedam godina. Na kraju bih poručio građanima Srbije da se zapitaju, zašto predsednik Republike Srbije nije javno odmah osudio izjave Džordža Buša da će Kosovo i Metohija biti nezavisno, koje je dao u Tirani i u Sofiji.
To vam, poštovani građani, sve govori o tome kakvog smo karaktera ljudi koji zauzimaju bitne državne funkcije. Onog momenta kada je neko Darku Rundeku razbio nos, istog momenta je Boris Tadić našao za shodno da dođe i da pije kafu sa Rundekom, a Kosovo i Metohija mu je izgleda deveta rupa na svirali. Hvala vam.

Po Poslovniku se javio narodni poslanik Jovan Damjanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, nisam mislio da se javim, ali javljam se po članu 226, gde treba svaki poslanik da bude obavešten i da dobije svoje objašnjenje.
Maločas je narodni poslanik Srđan Šajn govorio o medijima i romskoj televiziji. Smatram da u demokratskim državama, kao što je i naša demokratska država, i kao njen građanin, smatram da je moja država demokratska. Po Ustavu i po zakonu Republike Srbije, nacionalne manjine imaju pravo na svoje obrazovanje, na kulturu, na tradiciju i imaju pravo na informisanje.
Međutim, dobio sam rešenje od Ministarstva za telekomunikacije i informacije da mogu da otvorim romsku televiziju, koja se prvi put otvara u našoj državi, i ta je televizija radila i ona nije bila stranačka televizija, ona je bila romska televizija koja je radila. I svi znamo da je danas grupa Roma u ovoj Srbiji najneobrazovanija i da živi na najnižoj razini života u svim sferama ovoga društva. Smatrao sam da će ta televizija dati veliki doprinos romskoj zajednici oko obrazovanja, oko informisanja, oko dečijih programa, oko kulture, tradicije i sve ostalo što afirmiše našu državu.
Međutim, imali smo dve televizije u Srbiji. Moja televizija je romska ugašena, jedna je ostavljena. Nemam ništa što je ostavljena, želim da budu romske televizije i da bude romskog informisanja, ali pitam ovu državu i njene predstavnike, kako mogu dupli standardi, ako imamo Ustav i zakon u ovoj državi da se primenjuju.
Ako je Radiodifuzna agencija donela rešenje da se gase televizije, ugasio sam televiziju i smatrao sam da kao građanin treba da poštujem institucije. Međutim, nisam pravio mitinge, nisam pravio demonstracije i poštovao sam Ustav i zakon ove države. Druga televizija je opstala, nisam imao para nikoga da zovem da dam, da podmitim da mi ostane televizija. Druga televizija je ostala. Pitam se sada, kako može jedna televizija da se ugasi po Ustavu i zakonu, a druga da opstane, mada nemam ništa protiv nje.
Zašto se sprovode dupli standardi? Političke stranke u ovoj Srbiji, u našoj državi, maltene sve su bile na mojoj televiziji kada su bili izbori, i u Vladi Srbije kada su bili izbori, u Gradskoj skupštini, i Bogdanović, i Batić i sve druge političke partije, bez ikakve nadoknade.
Ali su mi dali etiketu, molim vas lepo, što je to nedostojno jednog demokratskog društva, da je to nacionalistička, šovinistička televizija, da je to radikalska televizija, iako su radikali najmanje bili na toj televiziji. To su te, što kažu, organizacije koje rade na razbijanju jedinstva ovog naroda, to su nevladine organizacije koje rade na uništavanju svega onoga.
Šta treba sada da čekam? Vi govorite o nacionalnim manjinama, predložiću da se Srpska radikalna stranka ne zove samo Srpska radikalna stranka, neka ostane Srpska radikalna stranka i da postane stranka nacionalnih manjina Srbije.
Treba sada da čekam kada dođe Srpska radikalna stranka na vlast da nam odobri romsku televiziju. To je strašno.