Povredu Poslovnika reklamira narodni poslanik Željko Vasiljević, pa potom narodni poslanik Gojko Radić.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedavajući, želeo bih da se uključim u ovu raspravu više principijelno. O čemu se radi?
Zaista mi ovde pokušavamo da uvedemo jedan novi princip da na određene državne funkcije dođu ljudi koji nisu stranačke ličnosti i koji su stručni. Pretpostavljam da svi poslanici u ovoj skupštini to podržavaju kao princip.
Međutim, zloupotrebe tog principa koje se u ovom trenutku najavljuju i koje možemo pretpostaviti da će se desiti odnose se i na neke druge funkcije, ne samo na zaštitnika građana. Želeo bih da napomenem da će se ovih dana imenovati pomoćnici ministra u nekim ministarstvima. Želim konkretno da vam kažem u Ministarstvu za rad i socijalna pitanja, u sektoru boračko-invalidske zaštite, i to kao princip, a po članu 25. Zakona o državnoj upravi, koji je povučen sa dnevnog reda, i sada dovodimo i sam taj princip izbora takvih ljudi na te funkcije protivzakonito.
Ne bih ulazio u to ovog puta, jer bi nas daleko odvelo, međutim, želim da napomenem jedan princip koji je zaista poguban, a to je da se na ovo mesto danas imenuju politički vrlo podobni ljudi i izuzetno nestručni, sa tendencijom da se njihov mandat, po članu 25. stav 3 - pomoćnik ministra, postavlja Vlada na pet godina na predlog ministra, prema zakonu kojim se utvrđuje i položaj državnih službenika.
Nažalost, te politički podobne ličnosti će postati državni službenici. Konkretno, u ovom slučaju, DS pokušava da na mesto pomoćnika ministra postavi čoveka koji je tu funkciju obavljao u periodu od 2001. do 2004. godine, i takav katastrofalan položaj ove populacije je ostavio i zloupotrebe vršio u okvirima svoje funkcije, zloupotrebe službenog položaja, da smo mi predstavnici boračko-invalidskih organizacija morali da tražimo njegovu smenu od ministra gospodina Lalovića. Mogu da vam kažem da je po hitnom postupku, u roku od jednog dana, taj čovek smenjen sa funkcije pomoćnika ministra, jer su utvrđene njegove brojne zloupotrebe na tim funkcijama.
Druga stvar, taj isti čovek je posle toga pokušan da bude postavljen na funkciju direktora boračke uprave Grada Beograda. Tada su određeni ljudi, određeni rukovodioci DS-a shvatili koliku štetu i Demokratskoj stranci i vlasti taj čovek može da nanese i zbog toga su ga sklonili sa te funkcije, odnosno nisu ga imenovali na tu funkciju.
Danas imamo situaciju da će ponovo taj čovek biti imenovan na funkciju pomoćnika ministra, sa tendencijom da postane državni službenik i da ostane pet godina na toj funkciji, bez ikakvih kvalifikacija, bez ikakvih moralnih vrednosti.
Gospodo iz Demokratske stranke, vama se obraćam, preuzimate na sebe veliku odgovornost, postavljajući na funkcije koje vama pripadaju ljude koji to ničim ne zaslužuju, ni profesionalno, ni moralno, ako se zalažete za princip da na funkcije takve dođu ljudi.
Taj čovek se zove gospodin Miro Čavaljuga. Ostao je upamćen u boračko-invalidskoj zaštiti kao čovek koji je u 144 godine dugoj istoriji boračko-invalidske zaštite, pravne zaštite, bio čovek koji je predložio najgori zakon, čak gori od onog iz 29. godine, kada je napisana pripovetka "Sve će to narod pozlatiti".

Gospodine Vasiljeviću, isteklo vam je vreme.
Povredu Poslovnika reklamirao je narodni poslanik Gojko Radić, potom replika gospodin poslanik Tomislav Nikolić.

Kolege poslanici, s obzirom da vama ne pada na pamet da raspravljate i da pričamo u ovom parlamentu o Kosovu, i ono sve što nas čeka oko Kosova, vidim da vi nemate volje i da nećemo imati mogućnosti o tome da raspravljamo još dugo.

Gospodine Radiću, koji član Poslovnika je povređen?

Evo, saznaćete odmah, samo trenutak. Nešto bih,  ono što možemo, i to je član 225, a s obzirom da se tiče i vas, da se vaše ime i vaša funkcija pominje tu, nadam se da ću odmah dobiti od vas odgovor, a vi ste upoznati i znate za sve to. S obzirom da se vi zalažete i vaše prvo izlaganje ovde i obećanja su bila u onom pravcu da će sve biti transparentno i javno, pa se nadam da će biti transparentno i za moju sredinu i vašu sredinu, odakle mi dolazimo.
SRS na prvoj narednoj sednici u Subotici postaviće, tražiće tačku dnevnog reda da se raspravlja o pljački koja se desila u Subotici i tražiće još jednu tačku, da li će biti objedinjene ili spojene, o raspravi da se uzmu ovlašćenja i pravo potpisa, koja smo mi dali predsedniku opštine, da može da raspolaže imovinom kao svojom dedovinom.
Nadam se da će vaša stranka, pošto se nadam da je vaš uticaj u vašoj stranci ogroman, da vi to možete sa svojim uticajem da postignete, da kažete i da ovde nama obećate da pomognete da izađe istina na videlo, s obzirom da ste i vi osudili kroz štampu ovakvu pljačku, da to dođe na dnevni red u lokalnoj samoupravi, ne da se odbije da se uopšte o tome raspravlja. Očekujem od vas i podršku u lokalnom parlamentu na narednoj sednici, da vaša odbornička grupa podrži i dođe do rasprave u lokalnom parlamentu.
Nadam se da ćete se založiti oko ovoga i od vas bih želeo odgovor, pošto tražim, da ne bih pismeno dobijao odgovor. Nadam se da je vaša reč ima težinu da ćete dati zadovoljavajući odgovor i da ćete se na istini i vrednostima onim za koje ste se zalagali prilikom vašeg izbora za predsednika parlamenta, sada ćemo videti i na delu vaša obećanja.

Zahvaljujem puno. Replika, narodni poslanik Tomislav Nikolić, pa potom narodni poslanik Vladan Batić. Izvolite.

 Gospodin Batić se malo umešao u radikalsku ideologiju. To moram verovatno malo da obrazložim. Dakle, naša ideologija je četnička. Toliko četnička da su u ovom sada poslednjem ratu svi Srbi preko Drine sebe nazivali četnicima. Očigledno je ta ideologija dominirajuća u srpskom narodu. Ali, nemam nameru da se obračunavam u prošlosti sa ljudima sa kojima se danas ne bih složio, zato što cenim vreme u kome su donosili odluke, cenim da su imali odgovornost i ko je imao hrabrosti trebalo je tada da im se suprotstavi.
Na primer, mislim da je istorijski pogrešno što je Milan Obrenović napao na Slivnici Bugare, pa šta sad, da kažemo da taj čovek ne zaslužuje više da ima ni jednu ulicu u Srbiji. Ne cenim što je Nikola Pašić izdao svoju stranku, svedočio lažno, pobegao u Bugarsku, pa evo spomenika u Beogradu Nikoli Pašiću.
Ne cenim ni ideologiju komunističku, ali odvajam vreme od 41. do 45. Nikada se nisam složio sa tim kada ste počeli da menjate nazive ulica, pa svim partizanima poginulima u ratu izbrisali ulice. Znaju to ljudi iz Kragujevca kako sam žestoke sukobe kao odbornik imao kada su ukidali imena ulica dece rođene u toj ulici koja su poginula 1942. ili 1943. godine. Nekome smeta što su ga ubili Nemci, pa hajde da promenimo naziv ulice i damo neko američko ime. Sve ima svoje vreme.
AVNOJ je bio antifašističko veće. Šta je znao onaj ko je pešačio 500 kilometara pod borbom da ode na neko tamo zasedanje i stvara državu? Šta je on znao šta će biti 1948. godine? On je u ratu odlučivao da pravi državu, na kraju krajeva, istu koju je pravio i kralj pre toga. U čemu je razlika?
Što bih sad ukidao Antifašističko veće dekretom? Nema više ulice AVNOJ-a zato što je došla nova vlast. Ne postoji Jugoslavija do vremena dok je došao DOS na vlast. Ne mogu sa tim da se složim. Kada bi neko predložio ulicu DOS-a i dao naziv toj ulici, šta posle 20 godina neko da kaže - šta nas briga za taj DOS.
Tako isto i sa ulicom Zorana Đinđića. Nisam lamentirao. Mene je iritiralo što jednoj ulici menjate ime i dajete ime Zorana Đinđića. Što niste na livadi isekli ulicu, doveli gas, struju, vodu, kanalizaciju, asfalt, telefon i rekli - ovo će biti ulica Zorana Đinđića. Izvolite, ko ovde želi da živi. To je prosto. Tako je najbolje.
Možete vi sve, ali iritirate da neko toj ulici promeni naziv kada se promeni vlast.
(Predsednik: Vreme, gospodine Nikoliću)
Završavam, izvinjavam se.
Vi to jako grubo radite. Istovremeno, ako u nekom drugom gradu neka vlast ima nekog svog heroja, vi se tome usprotivite, podignete celu Srbiju na noge.
Ne može neki Milanković, koji je poginuo boreći se za srpstvo, da ima svoju ulicu. Ali kad vi odlučite da neko može da ima ulicu, to mora da se poštuje. Vama više niko ne sme da se suprotstavi.
Ovde je velika hrabrost da čovek bude Srbin. Ne može tako. Nije me sramota da vam kažem da je AVNOJ vredniji od Zorana Đinđića, vredniji za istoriju Srbije. Da je poživeo Zoran Đinđić, da vas je prošao revolucionarni zanos, da ste imali vremena posle dve-tri smene vlasti da ponovo vladate, zaslužio bi možda i ulicu.
Ali, koliko je vama zaslužio Zoran Đinđić da ima ulicu, toliko je socijalistima zaslužio Slobodan Milošević. Prvi put kad budu učestvovali u vlasti verovatno ćete imati ulicu Slobodana Miloševića, možda čak i umesto ulice Zorana Đinđića. Sami ste to proizveli.
Tako da kad god ste na vlasti, razmišljajte šta će biti kad budete u opoziciji. Mi imamo tu sreću da smo predugo u opoziciji. Uopšte nećemo moći da pogrešimo kada budemo na vlasti. Previše smo pretrpeli od svih vas, i od onih koje sada branimo i od onih koji nas i dan-danas napadaju. Mislim da je sad stav potpuno jasan i potpuno čist.
Ko želi ulicu ovakvu ili onakvu, mora da pita sve građane te ulice, barem građane te ulice. A šta ćemo s jadnim poštarima, oni već poludeše, vi to menjate ko...
Da vas ne podsećam, kad ste došli na vlast da su vam smetale ulice ruskih generala i ruskih maršala.
(Predsednik: Gospodine Nikoliću...)
Evo, izvinjavam se.
Da vas ne podsećam da više ulica Maršala Tolbuhina, General Ždanova za vas nisu bile važne, iako su se Rusi borili protiv nacističke nemačke.

Hvala. Replika, narodni poslanik Vladan Batić. Potom, po Poslovniku, narodni poslanik Željko Vasiljević. Izvolite.

Gospodine predsedniče, bilo bi korektno da imate iste aršine prema svim poslanicima. Gospodin Nikolić je započeo šesti minut svog govora, a mene ste maločas prekinuli u četvrtom minutu. Ne smeta mi to. To je način na koji vi vodite sednicu parlamenta, ali vas upozoravam da ipak poštujete ravnopravnost poslanika.
Govorili smo o ljudima koji treba da budu izabrani na funkcije koje predviđaju zakoni koji se usaglašavaju sa Ustavom i o potrebi da one budu vanstranačke ličnosti. Daj bože da bude tako, ali imajući u vidu princip koji je proklamovala vladajuća koalicija, gde apsolutno svaki čovek, i na najperifernijem mestu, mora biti član neke od stranaka, nisam ubeđen da će to tako biti.
Pomenuo sam da je prva vlada Zorana Đinđića imala devet vanstranačkih ličnosti. To je ideal. Danas, nažalost, nezamisliv. Da su državni tužilac i predsednik Vrhovnog suda bili vanstranačke ličnosti. Danas nemamo državnog tužioca i sad tu ne može ni da se reaguje na adekvatan način zbog raznih oblika mafije.
Evo jednog pitanja. Prekjuče je počela bežanija tajkuna iz Srbije. Hajde, to je i za novinare interesantno, da vidimo koliko je tajkuna, sem najvažnijih miljenika vlasti, danas u Beogradu ili u Srbiji. Svi su se razbežali po belom svetu. Neki ka Kastru, ka Čavezu, sa obaveznom posetu, ritualnom posetom grobu Pabla Eskobara, jer su svoje kapitale, imperije, napravili na način na koji je on to radio. Zašto se mimoilaze, i zato što nemamo državnog tužioca kao vanstranačku ličnost.
Najvažniji ljudi umešani u duvansku aferu, ljudi u vrhu bivše vlasti, neki od najvažnijih tajkuna današnje vlasti, miljenika današnje vlasti.
Pa kad pominjemo duvansku aferu, onda je tu priča o "Japan tobako", onda je tu priča o "Fii", onda je tu priča o glavnom distributeru "Insi audi" iz Limasola, a onda je tu i priča o jednom od današnjih ministara, koji je sa njima u najbližoj vezi, i sa tajkunima, i sa "Fiom", i sa "Japan tobakom", i sa ovim čovekom sa Kipra. Ime je vrlo jasno, samo sliku da mu stavimo.