Molim poslanike da poštuju gospodina Dačića.

Znao sam ja da imam sigurna leđa i da se nešto promenilo. Dobro, malo šale. Ali, u svakom slučaju, zaista bi trebalo da se vratimo, ako ništa drugo barem ponašanju koje će dovesti do toga da govorimo o onome što je na dnevnom redu.
Dokle više da se takmičimo oko toga ko je bio bolji ili gori u prošlosti? Nije valjda nama cilj da se vratimo u to vreme? Ova deca koja su rođena 1986, 1987, 1988. imala su dve godine u vreme o kojem vi danas govorite. O čemu vi govorite? Pola omladine se ne seća ko su ljudi o kojima vi govorite.
Prema tome, zaista molim poslanike, ukoliko žele da se prema njima neko ponaša na isti način kao što se i oni ponašaju, nema problema, sačekaću ja da se vi javite za reč i, naravno, svakome ću odgovoriti istom merom. Obično su hrabri oni koji dobacuju sa mesta. Potrebno je malo one stvari da se izađe za ovu govornicu pa da se o tome nešto kaže.
U svakom slučaju, zaista molim poslanike Demokratske stranke da mi ne dobacuju dok govorim. Nijednom od vas nisam dobacivao, iako se uopšte nisam slagao sa onim o čemu ste govorili. Pa, zar niste to naučili, za to ste se borili, drugarice i drugovi demokrate, borili ste se da imaju pravo svi da kažu ono što misle, šta sad hoćete? Da li vam smeta to?

Gospodine Dačiću, vratio sam se na mesto predsedavajućeg.

Gospodine Albijaniću, pošto ste vi potpisali, želeo bih da vas podsetim da sam dobio reč kao šef poslaničkog kluba i da ne želim da govorim o tako perifernim pitanjima kao što se ovde govorilo. Želim da govorim o temi.
Socijalistička partija Srbije će glasati protiv ovog budžeta zato što je licemerno da je Demokratska stranka koja je do juče govorila da prvo što će uraditi kad dođe na vlast jeste da pod hitno treba da se donese zakon o budžetskom sistemu, odjednom je zaboravila na to. Takođe, izveštaj o Kosovu, zaboravila je na to. Govorili ste da ova prethodna vlada nelegalnim uredbama finansira državu. Šta je bilo sa tim? Zašto nema na dnevnom redu zakona o budžetskom sistemu? Sada vam to odgovara. Šta ako ne usvojite sada budžet? Šta će biti? Da li Vlada pada ili opet idete na neke uredbe?
U vreme kada smo mi otišli sa vlasti budžet je bio 52 milijarde dinara. Danas je budžet oko 600 milijardi dinara. Budžet je povećan deset puta. Da li je u Srbiji društveni proizvod povećan deset puta za sedam godina? Da li je u Srbiji standard povećan deset puta? Povećan je samo budžet deset puta. Broj zaposlenih u državnoj upravi – podsećam vas da ste govorili da je broj zaposlenih u upravi u vreme naše vlasti bio veliki – sada je četiri, pet, šest puta veći nego u vreme kada smo mi bili na vlasti, iako ste otpustili ljude iz prethodne administracije i zaposlili još nekoliko puta toliko.
Završne račune niste podnosili. Ovde ste uživali secirajući bivšu vladu Mirka Marjanovića kako, eto, imali su te i te prekršaje, međutim, nismo imali prilike da raspravljamo ni o jednom završnom računu ovde. Ne verujem ni da ćemo sada raspravljati o tome, jer kada je padala Vlada Zorana Živkovića nju su obarali Vojislav Koštunica i Mlađan Dinkić, pa su ih posle zaštitili. Sada su ovu vladu Vojislava Koštunice obarale demokrate Borisa Tadića, ali pošto su ušli u Vladu, pretpostavljam da će i ovu vladu zaštititi. Pogledajte koliko ima agencija i raznih uprava koje ste formirali itd.
Deficit u budžetu je nešto što se uvek može i pravdati, ali želeo bih da podsetim da je prošla vlada imala kao svoj argument da će na kraju ostvariti i suficit, da su čak i neka sredstva ostala kao višak, koja ni do dana današnjeg nisu potrošena i upotrebljena. Takođe, dugujete borcima i ratnim vojnim invalidima dva puta po 900 miliona, milijardu i 800 miliona.
Dugujete 200 miliona za lečenje ratnim vojnim invalidima, nevladinim organizacijama, a obećali ste im da ćete im dati. Kada dođu ispred vlade sve im obećate, samo da se raziđu, a posle toga zaboravite na to. To su ljudi, dame i gospodo, koji su se borili za ovu zemlju i za ovaj narod. Ne mogu svi da odu u Hag. Onima koje ne pošaljete u Hag barem dajte nešto da mogu pristojno da žive, oni i porodice palih boraca.
Ukrali ste pare srpskoj dijaspori. Dvanaest miliona maraka koje su prikupili 1999. i 2000. godine za obnovu zemlje zamrzli ste u Beogradskoj banci, i pored zaključka Vlade niste im nikad pare vratili. Očekujete da dijaspora veruje da imate blagonaklon odnos prema njima? Reč je o 12 miliona maraka, više od šest miliona evra, koje ste zamrzli u Beogradskoj banci i nećete da im vratite. Nisu to pare koje je sakupila Socijalistička partija Srbije, to su naši ljudi koji žive u inostranstvu dali pare za obnovu mostova i svega ostalog 1999. i 2000. godine. Imate zaključak Vlade da pare treba da im vratite. Ni do dana današnjeg to niste učinili.
Naravno, SPS predlaže da se ukine porez na dodatu vrednost, znači PDV za svu robu koja je usmerena ka bebama, i za knjige.
Što se tiče NIP-a, takođe ste mnogo zamerali bivšoj vlasti kako projekte zloupotrebljava za sopstvenu promociju. Šta ste vi radili ovih nekoliko meseci? Sve pare koje ste imali u NIP-u koristili ste za propagandu sopstvenih političkih stranaka koje su bile u Vladi Republike Srbije.
U pravu je gospodin Mićunović, zato ću ja završiti uskoro, zato što sam ipak iskusan političar, sačekaću neko povoljnije vreme, upravo završavam, samo želim da kažem pred Dnevnik, sačekaću treći Dnevnik, želim samo da vas podsetim na Vojvodinu. Ovde govorite o tome gde su naši novci. Kažete da se stidite parole "Srbija se saginjati neće".
Šta priča ova Vlada Republike Srbije sada? Da li ona priča da će braniti zemlju? Je l' ona zapisala u Ustavu Srbije da je Kosovo sastavni deo Srbije? Je l' sam ja pisao Ustav ili su pisali Lončar i, kako se zove ovaj vaš iz DS-a, je l' tako, Tomo, Hiber? Čuo si za Hibera, znaš da su on i Lončar pisali, a mi smo dodali po jednu rečenicu, čisto radi reda. Oni su napisali taj ustav da će braniti ovu državu i ovaj narod. I šta? Svi smo za to glasali. Kome se sada vi žalite? Vojvodina je deo Srbije, a autonomija Vojvodine je zagarantovana Ustavom, ali ne separatizam i ne država u državi, toga više nikada, zapamtite, neće biti u Srbiji, da je Vojvodina država u državi. To je završeno.
Tako je počeo separatizam na Kosovu – Trepča radi Beograd se gradi.
Naravno, želim da kažem još jednu stvar. Danas je u Savetu bezbednosti bila rasprava i o Hagu. Evo, uhapšen je sada i general Đorđević. Odjednom se on pronašao u Budvi. Svi su govorili o tome da je u Rusiji, a kaže, dve ili tri godine je proveo u Crnoj Gori na nekoliko stotina metara od kuće gde živi Svetozar Marović, a Srbiju optužuje da krije, navodno, haške optuženike. Pa, da nije možda pronašao i dobar pseudonim, kaže – Novica Karadžić. Čudi me da nije pronašao pseudonim Radovan Karadžić.
Cela ta priča je priča za preispitivanje. Ako jeste bio u Crnoj Gori, kako je moguće da Oli Ren i Karla del Ponte uzimaju Crnu Goru kao primer da sarađuje sa Hagom, a Srbiji uskraćuju pregovore sa EU, i zbog toga Crna Gora dobija nezavisnost na referendumu? Ako je došao iz Srbije, da se objasni na koji način, pošto Crna Gora optužuje Srbiju da je on došao iz Srbije pre sedam dana.
U svakom slučaju, mnogo ima pitanja o kojima treba da se razgovara upravo na ovu temu, ali to će biti tema sledeće sednice Narodne skupštine Republike Srbije. Pošto će Riza Halimi govoriti među prvima ovde, pošto su ovde odvojena sredstva za Koordinaciono telo za Preševo, Bujanovac i Medveđu, očekujem da na početku svog izlaganja Riza Halimi osudi ono što su njegovi sunarodnici u Preševu rekli, da traže otcepljenje te tri opštine i priključenje nekakvoj novoj nezavisnoj državi Kosovo.
Vi ste, gospodine Halimi, državljanin ove države, narodni poslanik u Narodnoj skupštini Republike Srbije, vaša obaveza, pored prava koja imate zato što ste Albanac, prava na slobodu izražavanja, na škole, na vlast koju imate, jeste da kao državljanin Srbije ne smete da rasturate Srbiju. Prema tome, pozivam vas da se, kada izađete, izjasnite i o tome, jer bilo bi dobro da građani Srbije znaju da vi ne podržavate separatizam te tri opštine, nego da ste za zajednički život te tri opštine u okviru Republike Srbije. Nadam se, gospodine Halimi, da sam u pravu kad ovo kažem. Hvala vam.

Obaveštavam vas da su, saglasno članu 93. stav 4. Poslovnika Narodne skupštine, do otvaranja načelnog pretresa prijave za reč u pisanom obliku, sa redosledom narodnih poslanika, podnele sve poslaničke grupe. Što je do sada napisano, 61 narodni poslanik.
Reč ima, po članu 93. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, Srđan Šajn, a zatim narodni poslanik Riza Halimi.

Poštovane kolege i poštovani građani, rasprava o budžetu prilika je da govorimo o jednom od ključnih stubova programa Romske partije i procesa integracije Roma u Srbiji.
Ukoliko u budžetu ne budemo stvorili uslove da se na ozbiljan način sprovede proces integracije Roma u Srbiji, onda ćemo, nažalost, posle "Dekade Roma", dakle 2015. godine, da konstatujemo da smo tamo gde smo bili ranije i da je Srbija ušla u Evropu, međutim, Romi su tamo gde su bili.
Kako građani Srbije imaju pozitivan odnos prema Romima, očekujemo da i ovaj budžet to na najbolji mogući način izrazi i da se zaista stvore uslove da se na kvalitetno novi način realizuje "Dekada Roma" u Srbiji. U tom smislu smatramo da su nekoliko stvari izuzetno bitne.
Jedna stvar koja je bitna, to je da se stvori institucionalni okvir i sredstva, odnosno, kako je nekoliko mojih prethodnika govorilo – novci, da bi se zaista u Vladi Republike Srbije na kvalitetan način realizovalo pitanje, jer poznata nam je strategija Vlade da ne postoji ministarstvo za ljudska i manjinska prava, već da različita ministarstva sprovode tu politiku. To podrazumeva da zaista imamo kadrovski osposobljenu Vladu koja može da realizuje taj ceo proces. Ne bih se vraćao na loša iskustva kada su neki u nekim ranijim vladama govorili – znate, postoji politička volja, međutim nemamo kapacitete, nemamo resurse, nemamo kadrove i ne možemo da se uhvatimo sa tako važnim pitanjem u koštac.
U tom smislu, mi predlažemo da se izdvoje jasna sredstva za formiranje kapaciteta u resornim ministarstvima. Takođe, i da se izdvoje jasna sredstva u ovom budžetu za interministarsku koordinaciju, jer je nemoguće vršiti kvalitetnu integraciju Roma ukoliko različita ministarstva ne znaju jedna za druga šta rade.
Podsetio bih da ne znaju šta rade i na činjenicu da sam danas dobio odgovor na poslaničko pitanje, gde novi ministar za upravu govori da nema informaciju da je predato 18 hiljada potpisa predstavnika romske nacionalne manjine za novi izbor u Nacionalnom savetu, a njegov kolega Rasim Ljajić je upravo te potpise dobio.
Dakle, neophodno je da se definiše rad interministarske komisije u Vladi, da postoji razmena informacija i da se vrlo jasno izvrši integracija Roma u Srbiji.
U tom pravcu, smatramo da moramo način na koji je budžet definisan, razdeo 21, 24, 26 i 27, gde su odvojena sredstva gde možemo da kažemo da tu možemo da prepoznamo i proces integracije Roma... Ukoliko ne budemo osposobili predstavnike romske zajednice da kvalitetno koriste ta sredstva, onda ćemo da ostanemo na onom nivou gde smo bili u prošloj vladi, a to je da je Vlada obezbedila 60 miliona dinara iz oblasti zdravstva za proces integracije Roma, a da smo realizovali svega 60% od tih predviđenih sredstava. Onda kažemo da neko nije kriv, a ne mogu da budu krive ni nevladine organizacije, ne mogu ljudi ni po opštinama, moramo svi zajedno da preuzmemo odgovornost i zaista da stvorimo uslove, ne govorim slučajno po nekoliko puta danas, znači, zdrav institucionalni okvir i kapacitete u okviru tih institucija.
U tom pravcu Romska partija i ja smo predložili jedan amandman. O tom amandmanu ćemo sutra. Raduje me konsultacija sa ministrom za finansije, koji je u konsultacijama rekao da će da prihvati taj amandman jer na taj način se stvara uslov da se Kancelarija za romska pitanja kadrovski ojača, da možemo sredstva da približimo svim opštinama. Ne mogu ekskluzivitet na proces integracije Roma da imaju samo velike sredine.
Ta sredstva moraju da stignu i do Bujanovca, do Leskovca, moraju da stignu do najzabitijih, pod znacima navoda zabitijih, krajeva Srbije, i ne mogu samo da se troše u ekskluzivnim sredinama da dovodimo predstavnike međunarodne zajednice, da dovodimo televizije da to uslikaju i da šaljemo poruke građanima Srbije i međunarodnoj zajednici kako smo u tome uspeli.
Verujem u dobru nameru ministra za finansije, verujem u dobre namere konsultacija koje nam predstoje u sledećim nedeljama i nadam se da ćemo na osnovu toga da imamo kvalitetno dočekanu 2008. godinu, a to znači da će ovi kadrovi u Vladi da obezbede, kao u Vojvodini gde očekujemo milion evra ove godine iz evropskog fonda za obrazovanje, da stvorimo uslove da i na republičkom nivou Romi iz cele Srbije koriste ta sredstva. Sada, nažalost, to ne može da se uradi, jer, ponavljam, ne postoji odgovarajući institucionalni okvir. Najlepše vam hvala.

Reč ima narodni poslanik Riza Halimi, zatim narodni poslanik Aleksandar Marton.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo poslanici, dugo sam vodio i pratio rad Skupštine u Preševu i, da znate, nije mi se desilo nikada da usvajamo lokalni budžet i da na taj dan dobiju odbornici predlog budžeta. Pokušavam u toku rada ove sednice da ponešto pročitam, ali slabo, nema potrebne koncentracije da bismo se nešto ozbiljnije uključili u ovu raspravu.
Prvo da kažem da se slažem sa ovim što je predsednik naše Poslaničke grupe manjina izneo i što se tiče brzine zakazivanja ove tačke dnevnog reda, ali i načina tretiranja pozicije nacionalnih saveta. Jasno, povećava se broj konstituisanih nacionalnih saveta, a finansijska pozicija ostaje ista. Svakim danom se paušalno nadograđuju različite kompetencije koje ponekad nisu ni zakonske, a za koje bi se očekivalo da ti nacionalni saveti urade, kao, na primer, nastavni programi, udžbenici i sve redom, što je kompetencija ministarstva. Ministri DOS-a, pogotovo u ovom trogodišnjem trajanju, prave se nevešti i ponekad i nemaju pravu informaciju i potrebna saznanja o situaciji na terenu. Otprilike, dve decenije postoji problematika programa, udžbenika, škola na albanskom jeziku. To apsolutno nije rešeno. Situacija je veoma dramatična. Krajnje je vreme da se to ozbiljnije tretira.
Što se tiče Koordinacionog tela, to sam na brzinu uspeo da vidim. Na kraju krajeva, u budžetu su određene pare i pozicije šta je za određenu aktivnost predviđeno. Šta sad?
Vidim da tu ima redukcije, sa orijentaciono oko 700 miliona sredstava koja su u toku prošle godine bila namenjena opštinama Preševo, Bujanovac i Medveđa, da se taj transfer za taj opštinski nivo smanjuje na 290 miliona dinara.
Opis poslova je isti, onaj koji smo imali od početka, kada je Koordinaciono telo formirano i kada su dati objektivi rada Koordinacionog tela, opet se uglavnom ponavljaju, kaže se – usmereno je na program socijalno-ekonomskog oporavka i privrednog oživljavanja, sa ciljem da se na najneposredniji način zadovolje osnovne potrebe i reše egzistencijalni problemi građana Republike Srbije koji žive na području opština Bujanovac, Preševo i Medveđa.
Šta sad? Imamo situaciju da je i po prošlogodišnjim podacima Preševo sa 16,2% od republičkog proseka nacionalnog dohotka po glavi stanovnika. To je šest puta niže od proseka. Znači da ovaj objektiv u dosadašnjem periodu nije ostvaren i nije ostvareno ono što je traženo 2004. godine, a to je da se napravi presek stanja, da se analizira šta je od objektiva ostvareno, šta nije. Ono što nije učinjeno, da se da prioritet i naglasi potreba da se to urgentnije reši. Na kraju krajeva, to je bio program za rešavanje krize na ovom području, koji je bio čak i podržan od strane međunarodne zajednice.
Mislim da nema opravdanja, nema nijednog obrazloženja za ovako drastično smanjenje pozicije Koordinacionog tela, jer se ne vidi na koji način će da se ostvare objektivi vladinog programa za stabilizaciju prilika na ovom području. To je vladin program. Mislim da je logika koja se javlja u poslednje vreme, da ova vlada, a to se moglo čuti i od pojedinih odlazećih ministara, neće da finansira na jednom području gde određeni političari daju separatističke izjave, neozbiljna, jer mi ovde imamo posla i sa građanima koji imaju svoje predstavnike u lokalnoj samoupravi, preko direktnih izbora, a imaju, kao što vidite, i legitimnog predstavnika u ovom najvišem domu, svidelo se to nekome ili ne.
Meni su poznate pojedine inicijative kojima se tražilo da se odbije konkurisanje i predlozi lista manjina prilikom poslednjih izbora, zbog niza određenih nerešenih ili konfuznih zakonskih rešenja. Činjenica je da su Albanci, i pored dosta problema, izabrali svog predstavnika. Sad kad mi tražimo da rešimo te probleme, naravno, potrebna je i odgovarajuća ozbiljnost.
Ne može se ovde stalno govoriti o integrisanju Albanaca, a da o tome više brinu međunarodne organizacije, a da se predstavnici vlasti prave nevešti, kao da su tu stvar odavno rešili i kao da je to nešto što se podrazumeva.
Mislim da je u pitanju međusobno poverenje koje je u kontinuitetu i treba ta recipročna ljubav uvek da se dokazuje. Ne može neko sa nekom bogomdanom uredbom, ili bilo kojom voljom, da ukaže na obaveze nekome, a da, sa druge strane, ne ostvaruje nijednu svoju državničku ili bilo koju obavezu prema svojim građanima koji iskazuju lojalnost. Šta drugo ako plaćaju porez? Šta drugo ako idu na izbore?
Uopšte, postavljam pitanje ko želi i na koji način da vrati rad komiteta i da se neko ispoveda ovde kao pred popom? Da izađe Dačić sada i da se ja sad ovde njemu ispovedam, kao ranije u njegovim komitetima, da li sam za ovo ili sam za ono? Hoćete li vi da vama pokažem ličnu kartu? Pokazao bih vam i poslaničku legitimaciju, ali nisam je još dobio. Šta treba drugo? Da li smo ovde da radimo? Ako ima volje, radićemo, ali ako je stalo nekome da vrati stara vremena, ona što su prošla, nažalost, to se ne može vratiti. Ipak bi bio red da o ovim osetljivijim temama ozbiljnije razgovaramo. Za to imate partnere i u Preševu, i u Bujanovcu i u Medveđi.
Mislim da ova pozicija treba ozbiljnije da se razmotri i mogu da shvatim da je ova restrikcija korak pred ukidanje Koordinacionog tela. Govorim vam da će to da devalvira i one rezultate koji su u prve tri godine postignuti. Da znate, autori ovih predloga se slažu sa onim predlozima, i separatističkim, koji uvek sumnjaju da ova država može da radi za dobrobit tih građana, koji su od početka bili protiv Koordinacionog tela. Vidim ovde da ima pobornika i unutar Vlade i unutar ovog parlamenta. Govorim vam da ipak imate sa kim da raspravljate, imate sa kim zajedno da radite, ali za to je potrebno da bude obostrane volje.

Po Poslovniku, prvo gospodin Predrag Stošić, pa gospodin Dušan Bajatović, pa gospodin Željko Vasiljević.

Po Poslovniku, član 226, u vezi sa obaveštenjem. Nisam čuo od gospodina Rize da se on ogradio od protesta koji su se dešavali u Preševu 15. juna. Reći ću kakvi zahtevi su doneti na tom protestu.
Znači, protest u Preševu je održan 15. juna. Na protestu su govorili Juslim Ibiši, predsednik Udruženja ratnih veterana UČPMB; zatim, Ben Kadriju, predsednik Skupštine udruženja UČPMB. Navodno zbog vrućine, nisu govorili glavni organizatori: Ragmi Mustafa, predsednik opštine Preševo i Jonuz Musliju, potpredsednik opštine Bujanovac.
Međutim, glavni razlog je svakako veoma mali broj prisutnih građana koji su se odazvali, njih samo 150, a očekivali ste prisutnost nekoliko hiljada ljudi. I ti koji su došli, došli su pod određenim pritiskom.
Na tom protestu poslali ste dva zahteva. Prvi zahtev je da tzv. Preševsku dolinu nadgledaju snage NATO pakta. Drugi zahtev vam je bio da se što hitnije opštine Preševo, Bujanovac i Medveđa pripoje Kosovu i Metohiji, koje će, po vama, veoma brzo biti nezavisno. Nedavni protest obeležio je i veliki broj albanskih zastava. To je što se tiče protesta.
Takođe, nisam dobio obaveštenje, na prošloj sednici sam tražio, u vezi sa ovih pet stavova koji su doneti u SO Bujanovac. Ja ću pročitati tih pet zahteva koji su upućeni Vladi Srbije i predsedniku Borisu Tadiću.
Prvi zahtev jeste taj da se osuđuje svaki vid nasilja prema svim građanima opštine Bujanovac. Taj zahtev su podržali odbornici Srpske radikalne stranke. Drugi zahtev je da se pozivaju nadležni organi da pronađu počinioca što pre, i to su podržali odbornici SRS. Treći zahtev je da se poziva Vlada Vojislava Koštunice da sprovede u delo program Vlade Zorana Đinđića iz 2001. godine, gde se traži političko rešenje sukoba na jugu Srbije i integrisanje Albanaca u društveni život. Odbornici Srpske radikalne stranke nisu podržali ovaj zahtev zato što dole nema nikakvih sukoba. Međutim, podržali su ga odbornici Koalicije "Složno", znači odbornici DS-a, DSS-a i G17 plus. Da li vi to priznajete da dole ima nekakvih sukoba? Ne, dole nema nikakvih sukoba i to nikako niste smeli da prihvatite.
Četvrti zahtev je da se pozivaju građani na mir i toleranciju. To su takođe podržali odbornici Srpske radikalne stranke. Peti zahtev je da se od države traži lična odgovornost za lica koja će eventualno biti odgovorna ako se dokaže da su državni organi vršili prikrivanje počinilaca incidenta ili su učestvovali u samom incidentu. Još jednom ću podsetiti o kakvoj je vrsti incidenta bilo reči.
Naime, 1. juna u jedan sat bačena je eksplozivna naprava u dvorište predsednika opštine Nagipa Arifija. Direktni počinilac, koji je uhvaćen odmah posle skupštine, jeste Osmani Veton. Prošli put sam rekao, njegov rođeni brat Ljirim Jakupi je terorista, koji se nalazi u zatvoru UNMIK-a. On je za vreme prošlih sukoba ubijao zarobljene policajce i civile na Kosovu i Metohiji, ali u vreme šiptarske pobune na jugu Srbije lično je likvidirao Albanca koji je bio radnik Službe bezbednosti u Bujanovcu. Znači, to je počinilac tog incidenta, a ne vojska i policija, kako ste to hteli na vanrednoj sednici da kažete. Zbog toga treba da izađete kao predstavnik Albanaca ovde i poreknete to što ste tamo tražili. U toj diskusiji, za vreme te sednice, tražili ste i smenu komandira policije Dragana Veličkovića, za koga je rečeno da vrši opstrukciju, što nije istina. Čovek je časno radio svoj zadatak i uhvatio počinioce.