TREĆE VANREDNO ZASEDANjE, 19.06.2007.

2. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

TREĆE VANREDNO ZASEDANjE

2. dan rada

19.06.2007

Sednicu je otvorio: Oliver Dulić

Sednica je trajala od 10:05 do 19:55

OBRAĆANJA

Goran Stefanović

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi gospodine ministre, pred nama je danas zaista jedan od suštinskih zakona, odmah nakon Ustava.
Kao što smo rekli, situacija u kojoj se država Srbija našla posle perioda privremenog finansiranja, uredbama, tj. ovo je trenutak kada treba zaista ozbiljno razmotriti ovaj dokument, a uvođenje ove kontrole od strane zakonodavnog doma, u svakom slučaju, treba pozdraviti.
Ono što sam hteo, pre svega, ovde da pozdravim, u smislu namere Vlade Republike Srbije, to je dalji rad na poboljšanju standarda građana Republike Srbije, misleći, pri tom, na održavanje na snazi potpisanih protokola između sindikata prosvete, sindikata zdravstva i sindikata pojedinih institucija kulture i Vlade Republike Srbije i, u određenom delu, pojedinih državnih organa, odnosno državnih službenika.
U svakom slučaju, ti protokoli će biti nastavljeni i njihova realizacija je potvrđena i sadržana u ovom predlogu budžeta, što je dobro.
Hteo sam da proverim, a bitno je za standard drugih građana, naročito građana na jugu Srbije, odakle ja dolazim, za Pčinjski okrug, opštinu Vranje i sve druge opštine Pčinjskog okruga, kao jednog od najsiromašnijih okruga u Republici Srbiji, gde je veliki broj nezaposlenih ljudi, činjenicu, a ovde se u raspravi govorilo o njoj, koliki su ti novčani iznosi na ime transfera koji se prebacuju opštinama, tj. lokalnim zajednicama i gradovima.
Činjenica koja me je ohrabrila i koja mi ukazuje da Vlada ima nameru da radi na tome da se ravnomerno razvija ostatak Srbije u odnosu na Beograd i Vojvodinu, jeste da je u 2006. godini, kao transfer, namenjen iznos od 108.034.000 dinara, što je prebačeno i realizovano u 2006. godini, a u 2007. godini taj iznos je 2,5 puta povećan, tako da je u toku 2007. godine, budžetom koji je danas pred nama, projektovano i određen je transfer za opštinu Vranje u iznosu od 285.311.000 dinara.
U svakom slučaju, sada je sve na opštini Vranje, kao i na drugim opštinama, čija su sredstva, prema podacima koje sam video u memorandumu i protokolu, uvećana najmanje dva puta, negde i do tri puta.
Znači, treba da na najbolji način implementiraju ta novčana sredstva i da obezbede, pre svega, bolju infrastrukturu, kada govorimo o jugu Srbije, a onda i da porade na nekim drugim planovima, pre svega, na polju zapošljavanja.
Ono što je, takođe, dobro i što treba pokazati kao činjenicu koja je obuhvaćena ovim predlogom budžeta jeste da je u okviru budžeta Ministarstva poljoprivrede predviđen zaista impozantan novčani iznos - od 14,5 milijardi dinara.
Ovo je novčani iznos će, pored poboljšanja životnog standarda ljudi koji su na budžetu, koji rade u zdravstvu, prosveti i kulturi, podići i životni standard ljudi koji žive na selu, koji se bave poljoprivredom.
Tu su i nastojanja Ministarstva poljoprivrede da se kroz subvencije, kroz konkretne projekte, ukazuje našim poljoprivrednim proizvođačima na one kulture koje su profitabilne, na kulture koje se mogu lako prodati, tako da na taj način mogu sami da doprinesu da njihov životni standard bude veći, da se isplati baviti se poljoprivredom.
Činjenica je da u Vranju imamo "Britiš-ameriken tobako", kao ozbiljnu firmu, koja po ugovoru sa Republikom Srbijom, sa Agencijom za privatizaciju, ima obavezu da od poljoprivrednih proizvođača na teritoriji Pčinjskog okruga otkupi sav duvan, prema klasifikaciji i prema kriterijumima i evropskim standardima, koji se proizvede na teritoriji Pčinjskog okruga. U obavezi je, po ugovoru, da to otkupi u iznosu od 50% svoje proizvodnje. Ovog trenutka ne može da popuni ni kapacitet od 5% svoje proizvodnje.
Mislim da će i u tom slučaju Ministarstvo poljoprivrede poraditi na tome i da će subvencija za zasade duvana biti znatno veća u odnosu na druge, neprofitabilne kulture, koje naši ljudi koji žive na selu, poljoprivrednici, nisu dovoljno stručni da obrade, a nisu dovoljno stručni ni da procene situaciju na tržištu.
Moja zamerka, kao i većine mojih kolega narodnih poslanika, jeste što nije iskazano, u odnosu na projektovani iznos iz Nacionalnog investicionog plana i iz kapitalnih investicija, koji su to prioriteti, na koji način će se oni određivati.
U svakom slučaju, očekujem će Ministarstvo, tj. Kancelarija za Nacionalni investicioni plan i druga ministarstva konsultovati lokalne zajednice o prioritetima koji su neophodni i da će zajedno rešiti koji su to kapitalni projekti i ono što je neophodno za sve lokalne sredine.
Ono što je za Vranje najbitnije, na šta sam ukazivao i sa ove govornice, jeste da u Vranju postoji veliki broj radnika koji su zaista stručno kvalifikovani, pre svega, mislim na radnike tekstilne industrije, kožarske industrije. To su ljudi koji su u ovom periodu ostali bez posla, a imaju kvalifikaciju i znanje i hoće da rade.
Opština Vranje je prosledila projekat Ministarstvu vezan za industrijsku zonu Bunuševac i ističem to kao prioritet ovog ministarstva. Ja ću se zalagati za to da što pre taj projekat krene u realizaciju, jer je to presudno za opštinu Vranje i za Pčinjski okrug.
Kao narodni poslanik Demokratske stranke, glasaću za ovaj budžet, što preporučujem i drugim kolegama.
...
Zdrava Srbija

Miloljub Albijanić

| Predsedava
Reč ima narodni poslanik Miletić Mihajlović, a zatim narodni poslanik Jelena Marković.
...
Socijalistička partija Srbije

Miletić Mihajlović

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, poštovani građani Srbije, kao i ostali članovi Poslaničkog kluba SPS-a, takođe, smatram da je zaista neprimereno da na sednici koja je tako brzo sazvana raspravljamo na ovakav način o tako obimnom materijalu, o šest zakona i, u okviru Predloga zakona o budžetu, pet odluka.
Sve mi to liči na mitskog razbojnika i silnika Prokursta, koji je u svoju postelju pakovao putnike namernike, ali tako što je svakome našao meru testerom ako su duži od kreveta, ili ih je teglio svojim spravama da bi bili u dužini kreveta.
Dakle, imam utisak da je ovaj budžet partijski, ili stranački, odnosno po meri vladajućih stranaka, i da će zadovoljiti političke potrebe, pre svega, u korist onih sredina gde oni vladaju i u lokalnim samoupravama.
Budžet države trebalo bi da oličava jednakost svih građana, jer je reč o raspodeli narodnih para. Takođe, na donacije imaju pravo svi ljudi, svi građani, i ne pripadaju posebno nekoj strukturi u vlasti. Zato bi valjalo da se na osnovu jasno definisanih instrumenata i kriterijuma izvrši raspodela u budžetu.
Naravno, ti instrumenti i ta procedura raspodele postoji i ona je formalizovana kroz pojedine zakone, samo je pitanje kako se ti zakoni primenjuju i ko odlučuje o takvoj raspodeli. Odlučuju oni koji su previše moćni i zato se dešava, prilikom dolaska nekih ministara u neke sredine, da olako kažu - daću vam deset miliona dinara, ili - izgradiću vam taj i taj objekat, kao da je to njegov lični čin i dobra volja, a nije reč o upotrebi narodnih para.
Ako Vlada pretenduje da bude demokratska, ako pretenduje da bude tolerantna, ako pretenduje da bude jednaka prema svim građanima i prema svim sredinama, ako insistira na regionalnom razvoju Srbije, jer imamo veliku opasnost u Srbiji, naime, populacija ogromnog prostora i Srbija ne može da bude samo Beograd, već i neki drugi centri, drugi regioni, imamo, čak, i ministarstvo koje se bavi pitanjem regionalnog razvoja, onda mora da prestane diskriminacija u onome što je podela para i u onome što je raspodela.
Bojim se da budžet nije jasno definisao tu raspodelu i da ostavlja mogućnost za subjektivni pristup prilikom trošenja tih para.
Kada je reč o Nacionalnom investicionom fondu, imamo visok procenat nerealizovanih ugovora koji su zaključeni u određenim sredinama, imamo i slučajeve da su realizovani projekti, ali nisu plaćeni.
Kroz Nacionalni investicioni fond se daje mogućnost da se subjektivno pristupi u daljim projektima. Kroz Zakon o ministarstvima i kroz Nacionalni investicioni fond, mi smo dobili pojedine ministre koji se čine bogovima, koji narodnim parama mogu sve.
U Razdelu 2. prikazuje se finansiranje predsednika Republike.
U obrazloženju se vidi, iza reči - Narodna kancelarija, koja stoji kao instrument u funkcionisanju predsednika Republike, verovatno sa njegovim kabinetom, da u okviru dodatnih prihoda imamo donaciju od inostranih zemalja i donaciju od međunarodnih organizacija. Doduše, to su zaista minorna sredstva, od ukupno 750.000 dinara, ali je važno da postoji ta pozicija.
Bojim se da kroz tu poziciju imamo dotok većeg novca od inostranih zemalja i međunarodnih organizacija, a ja bih više bio za to da se ta važna institucija u vlasti Srbije isključivo finansira od narodnih para, od građana Republike Srbije, a ne od donacija i tuđih centara moći, koji mogu u određenom, ključnom, momentu da učine nefunkcionalnom tu instituciju predsednika Republike ili takvom da ona ne služi Srbiji i građanima.
Ostaje kao jedno pitanje, koje sam mogao i kroz Poslovnik da postavim, pitanje u vezi sa Zakonom o rudarstvu. Kroz taj zakon su definisane naknade od prihoda, od jedan do 5% za mineralne sirovine, a u članu 16a ovog zakona kaže se da od ubranih sredstava, 50% sredstava ulazi u prihod opštine, a 50% u prihod Republike Srbije.
Nisam video, dozvoljavam da možda i grešim, da li su u prihodnu stranu ovog budžeta uračunata ta sredstva od naknada koje se dobijaju na ime korišćenja mineralnih sirovina.
Ovo pitam iz dva razloga. Prvo, ako se da odgovor - nađite odakle bi se određena stavka uvećala, evo odakle; to je, po proceni nekih ljudi, oko 70 ili 80 miliona evra.
Drugo, pitam zato što dolazim iz Petrovca na Mlavi gde se eksploatiše sirovina građevinskog materijala, kamen za asfaltiranje širom Srbije, tako da se na hiljade tona, čak i dnevno, prevozi putevima, regionalnim putevima, koji se urušavaju, koji se zbog velikog tereta oštećuju. Na drugoj strani, veoma se loše održavaju, pa imamo štetu.
Drugo pitanje se odnosi na fondove, zdravstveni fond, gde se kaže da se taj novi nivo, odnosno planirani rast prihoda u Fondu za obavezno zdravstveno osiguranje, zasniva na pretpostavci da će se bitnije pojačati fiskalna disciplina.
Zatim, na pretpostavci da će se na višem nivou nego prošle godine izvršiti naplata doprinosa zdravstvenog osiguranja delatnosti poljoprivrednika.
Činjenica je da u Srbiji nemamo zavidan nivo naplate ovih doprinosa, zbog loše ekonomske situacije i moći delatnika i poljoprivrednika u Srbiji, zbog zapostavljene poljoprivrede, zbog nelojalne konkurencije u oblasti samostalnih delatnosti, gde imamo veliki broj kineskih građana koji nelojalno konkurišu našim ljudima i građanima koji se bave tim poslovima.
Prisutni su veliki dugovi. Veliki dug kod velikog broja samostalnih delatnika i poljoprivrednika sprečava ih da se leče i koriste zdravstveno osiguranje. Od njih se zahteva vezano plaćanje duga i za penziono i invalidsko osiguranje i za zdravstveno osiguranje, plaćanje doprinosa za zdravstveno osiguranje i doprinosa za PIO.
Zašto bi neko plaćao unazad doprinos za zdravstveno osiguranje ako nije koristio to osiguranje? Znači, građane koji nisu plaćali zdravstveno osiguranje treba osloboditi tog duga. Samim tim, oni nisu to ni koristili, a za penziono osiguranje treba da plate ako žele da sutra koriste to svoje pravo.
Gospodine ministre, ovo je pitanje koje veoma često i svakodnevno postavlja veliki broj građana u svim sredinama, koji su suočeni s ovom problematikom. Ako treba to pitanje da formalizujem na drugi način, hoću, ali smatram da sam bio veoma jasan i ovom prilikom.
Završavam. Rekao bih da su ovde upotrebljene reči da je budžet u priličnoj meri transparentan. Ne bi se reklo. U nekim delovima je on veoma maglovit. Ostavlja širok prostor za subjektivni prilaz i za iskazivanje velike političke moći, što utiče i na političko opredeljivanje, a samim tim i na diskriminaciju stanovništva po političkoj osnovi.
Voleo bih da nisam u pravu. Voleo bih da Vlada bude pravedna prema svim svojim građanima, prema svim sredinama, bez obzira na to ko je u vlasti u lokalnim samoupravama. Živi bili, pa ćemo imati prilike da i to vidimo, kakva će biti praksa.
Na kraju, želim da kažem da Socijalistička partija Srbije, odnosno njeni poslanici neće glasati za ovaj budžet i za ove zakone, kao ni za finansijske planove koje ste ovde dali.
Zahvaljujem.
...
Zdrava Srbija

Miloljub Albijanić

| Predsedava
Reč ima narodni poslanik Jelena Marković, a zatim narodni poslanik Paja Momčilov.
Izvolite.

Jelena Marković

Poštovani ministre, poštovani predsedavajući, dame i gospodo, želim da vam zahvalim na današnjoj raspravi, koja je bila poprilično različita u odnosu na prethodne dane. Držali smo se gotovo svi teme, čuli smo vrlo validna i kvalitetna izlaganja o budžetu, a naročito o njegovim pojedinačnim segmentima, bilo da se sa njima slažemo ili ne.
Mislim da danas ova skupština građanima koji nas gledaju izgleda dostojanstvenije nego prethodnih dana i hvala vam svima na tome.
Želim da govorim o jednom segmentu budžeta kao neko ko se bavio time, a to je socijalni segment budžeta.
U kritikama koje su se pojavile na račun ovog budžeta stalno se ponavljalo da su rashodi u okviru ovog budžeta veći za 27,4%, ali svi moramo da budemo svesni odakle potiču ti rashodi i gde idu ta sredstva.
Najveći deo tih sredstava, upravo, ide na socijalna davanja. Ako bismo to raščlanili, 16% više u ovom budžetu, u odnosu na 2006. godinu, ide na socijalna davanja i najveći deo, upravo, za penziono osiguranje.
Sada, kao i koleginica Čomić, želim građanima koji su nam postavili vrlo jednostavna pitanja i imali vrlo jednostavne sumnje za vreme privremenog budžetiranja, da li će imati penzije, da li će biti obezbeđen njihov rast - da kažem da je ovaj budžet predvideo sigurnu isplatu penzija, kao i njihov rast, tri puta kvartalno za 5,83%, za 3,75% i 4,4%.
Ovde je bilo rečeno i da se ovaj budžet ne može smatrati socijalnim budžetom. Međutim, to ću demantovati ciframa, koje su vrlo jasne i konkretne.
Za dečiju zaštitu izdvojena je 21 milijarda, za boračko-invalidsku - 13 milijardi, za socijalnu zaštitu - 9 milijardi, za učenički standard - jedna milijarda, za studentski standard - oko dve, za sportske stipendije - 387 miliona, za izbegla i raseljena lica - 810 miliona.
Ovde ću da zastanem, zato što gledajući budžet Komesarijata za izbeglice, koji je negde oko 900 i nešto miliona, primetila sam da se svega 30 miliona odnosi na izgradnju stambenih objekata za raseljena lica i izbeglice.
Znajući da Strategija predviđa zatvaranje kolektivnih centara i obezbeđivanje krovova za izbeglice i raseljena lica, molim ministra da se u budućem budžetu ili po mogućem rebalansu ovoga predvidi da se ovo pitanje reši, jer 30 miliona, svakako, nisu zadovoljavajuća sredstva.
Drugo što želim da kažem, to je da se drugo veliko davanje, veliki rashodi iz budžeta, odnosi na plate. Ovde je bilo puno demagogije i dužni smo da građanima razjasnimo na koje se to plate odnosi, da se opet ne shvati da obesni poslanici i državni funkcioneri koriste budžet kako bi povećali svoja primanja.
Dakle, ovde je reč o zadržavanju finansijske stabilnosti države i odgovornog odnosa i prema sindikatima, i prema partnerima, i prema samim građanima.
Znači, nova vlast je sa tendencijom, koja je demokratska, da sve preuzete obaveze ispoštuje, odnosno da ih ne prekida samom činjenicom što je nova, kolektivne ugovore koji su potpisani nastavila da sprovodi i dobro je što je nastavila da ih sprovodi, jer se oni odnose na povećanje plata u zdravstvu, obrazovanju i kulturi.
Teško da bilo ko, bez obzira na povećanje rashoda u budžetu, može da kaže da je to neopravdano i neobjektivno i da ove kategorije društva treba da budu zaboravljene. Treba da nastavimo da im povećavamo platu i treba da zasnivamo državu u kojoj će stubovi biti obrazovanje i kultura, a ne službe bezbednosti i policija.
U tom smislu, želim da kažem još nešto jako važno. U budžetu je predviđeno 26 miliona za Fond za mlade talente. Mi smo vodili veliku debatu, s obzirom na to da taj fond podrazumeva pomoć onima koji su već ostvarili svoje potencijalne talente, došli do određenih škola, ostvarili dobre rezultate. Međutim, u Srbiji ima mnogo siromašne dece, koja ne mogu ni da doputuju do fakulteta i da ih upišu, ne mogu da plate školarine i insistirali smo na tome da postoji jedan drugačiji stipendijski fond koji bi mogao da pokrije tu socijalnu komponentu.
U tom smislu odvojeno je još 150 miliona dinara i zahvaljujem ministru finansija što je imao razumevanja za to, jer su to sredstva koja su u okviru Ministarstva finansija. Nadam se da će upravo tim socijalno ugroženim slojevima pomoći da im se učenički standard podigne i da dobiju mogućnost da iskažu svoje talente.
Na kraju, ne bih da dužim, ovde se mnogo pričalo, kao neko ko je radio u Ministarstvu za ljudska i manjinska prava, pričalo se da li su ta sredstva dovoljna ili nisu, želim samo da vam kažem da Služba za ljudska i manjinska prava nikada u istoriji, od osnivanja Ministarstva, nekad je to bilo ministarstvo, to je bilo 2001. godine, nije imala veći budžet, što podrazumeva da će i samim nacionalnim zajednicama biti locirana veća sredstva za njihove aktivnosti. To je još jedna pohvala za one koji su stvarali budžet.
Na samom kraju, ako pogledate brojke, jedna važna stvar. Najveći budžet, u odnosu na sva ministarstva, ima Ministarstvo prosvete, a ne, kao nekada, Ministarstvo Vojske ili Ministarstvo policije. Najveće svetske sile postale su to što jesu, upravo, zahvaljujući ulaganju u znanje i obrazovanje, zahvaljujući železnici, pošti, štamparijama i slično, a ne vojsci. Ne umanjujem važnost vojske i policije, BIA, CIA i svega ostalog, ali hvala vam što ste se setili da su obrazovanje i mladi ljudi, ipak, prioritet ovog društva.
Najzad, iako bi trebalo, kao poslanik vladajuće koalicije, da se slažem sa svim što je napisano, ne slažem se sa činjenicom da Komisija za lustraciju ima svega 220 hiljada na raspolaganju.
Molim vas, ministre, da sledeće godine razmišljate o tome i da ova komisija može da radi samo ukoliko ima sredstava.
Hvala.
...
Zdrava Srbija

Miloljub Albijanić

| Predsedava
Hvala i vama. Nadam se da vam se omaklo, CIA nije u Srbiji.
Po Poslovniku, narodni poslanik Rajko Baralić.

Rajko Baralić

Nije gospođa Marković omašila, BIA i CIA u Srbiji, to je skoro jednako. Nije još uvek potpuno, ali je to skoro tačno.
(Jelena Marković, s mesta: Bila je metafora.)
Ako je bila metafora, izvinjavam se.
Javio sam se da dam precizno objašnjenje ovoga što je ovde sada bilo predmet argumentacije.
Gospođice ili gospođo Marković, u vreme kada ste došli na vlast, u Srbiji je svaki drugi student bio na budžetu, a svaki drugi sufinansirajući. Sada je svaki šesti student u Srbiji na budžetu Srbije, a petoro svoje školovanje finansira samostalno.
Kada ste došli na vlast, u Srbiji je za seljake besplatno bilo zdravstveno osiguranje, a sada je to 18.000 dinara. Kada ste došli na vlast, u Srbiji je seljačka penzija bila 371 litar mleka, a sada je 3.481 litar mleka.
Podržavam vaše nastojanje na ovome što vi nekada sa gnušanjem nazivate konceptom socijalne države, samo to morate da kažete u budžetu. Morate da kažete da u budžetu za obrazovanje studenata nije potrebno 150 miliona dinara za stipendiranje, tj, treba i to, ali je potreban državni sistem koji će da finansira svakog, da svako dobije jednaku šansu, da svako seljače može postati akademik ukoliko je bistro i ukoliko može da se školuje, a ne da vlada analitički princip i elitistički koncept obrazovanja - da se mogu školovati samo oni koji to mogu da plate, pa imamo samoprodukciju inteligencije, a drugi nemaju šansu da ikada dosegnu akademsko obrazovanje.
Maštam, sanjam o državi u kojoj će ponovo jedno seljače moći postati akademik ukoliko je dovoljno bistro i dovoljno motivisano. Ovaj sistem to onemogućuje.
Zahvaljujem.
...
Zdrava Srbija

Miloljub Albijanić

| Predsedava
Za reč se javio narodni poslanik Paja Momčilov, a zatim narodni poslanik Miloš Simonović.

Paja Momčilov

Dame i gospodo narodni poslanici, mi srpski radikali, kao što znate, ne možemo da glasamo i da prihvatimo ovakav budžet. Detaljno obrazloženje je, u ime svih nas, pružila, dovoljno jasno, Jorgovanka Tabaković, koja je na stručan način otkrila sve mane ovog predloga budžeta i ja se time neću baviti.
Bilo je ovde interesantnih izlaganja. Na samom početku, uvažena koleginica Čomić nam je demonstrirala lingvističko znanje. Rekla nam je jednu interesantnu stvar, kad se u ženskom rodu kaže neka imenica, onda to ne zvuči dovoljno značajno i nema visoku vrednost.
Gospođo Čomić, da vam kažem jednu imenicu ženskog roda, a da mi vi kažete ima li neke vrednije od nje i da li više poštovanja može da izazove. Vrlo je kratka ta imenica i zove se - majka. Kažite mi jednu imenicu muškog roda koja je veličanstvenija, kojoj se neće pokloniti svako, pa da vam skinem kapu.
(Gordana Čomić, s mesta: Otac.)
Nisam siguran. To je kad su devojčice u pitanju.
Sada ću vam kazati još jednu stvar. Hajde sad, tu imenicu "majka" izmenjajte po rodu i padežu. U padežu ćete moći, u rodu - ne verujem.
Lingvističko znanje je znanje i ne treba da se ovde nadmećemo. Treba se nadmetati u budžetu. Ima lepih stvari koje ste vi rekli u vašem izlaganju, one su mnogo bolje.
Mi usvajamo zakon, imamo novokomponovanu DOS-ovu vladu ovde u liku ministra. Prvog dana je ovde bio i ministar kulture, vrhunski glumac, glumio je zainteresovanost Vlade i poštovanje prema Parlamentu. Večeras smo ostali bez glumca, ostao je sam ministar na svojoj sceni, ali princip u odnosu prema Skupštini se ne menja, nema odgovora poslanicima na postavljena pitanja. Verovatno po onoj - psi laju, karavani
prolaze. Mi ćemo većinom izglasati ono što želimo. Vi pričajte, nije to za nas toliko bitno.
U većini zemalja sveta, početak fiskalne godine se poklapa sa početkom kalendarske. To ministar veoma dobro zna. Mi teško da možemo da sledimo čitav svet. Doduše, Englezi imaju izuzetak, kod njih fiskalna godina počinje 1. aprila, ako se ne varam. Mogla bi ova novokomponovana DOS-ovska, evropejska, vlast da uvede jedan novi princip, da mi počnemo fiskalnu godinu u junu. Možda je još bolje - kad nam se hoće. To bi bilo daleko bolje i prikladnije.
Da se vratim samom budžetu. Ovaj kupus koji smo dobili, koji je teško čitljiv, gde treba da se uzme lupa da bi se mogle videti stavke, predstavlja bruku i sramotu za predlagača. Slobodan sam to da kažem, ovo je neuređen tekst. Ovde imate dvostruku paginaciju, pisanu rukom u vreme kompjutera. Čak ne mogu ni paginaciju da naprave na ljudski način, i to nam se daje.
Kako nam se daje? Na jedan hajdučki način. Mi smo ovo dobili u petak uveče, kad većina nas nije u Beogradu i kad nismo mogli da uzmemo materijal. Dobili smo te materijale, većina nas, u ponedeljak ujutro i treba da raspravljamo o najvažnijem sistemskom zakonu, o budžetu.
To je odnos ove vlasti prema Parlamentu. Naravno, ništa nije neobično, navikli smo na to, to nas posebno ne čudi.
Imamo oktroisanu raspravu, spojili smo opet gomilu zakona, zajedno sa budžetskim zakonom. Imate još jednu interesantnu stvar. Ranije je uvek bilo malo prostora, pa ste mogli da čujete stručnu javnost. Sada pratite medije, nema stručne javnosti.
Interesantno je i da se prvi put ovo predstavilo na neprimeren način. Idite na sajt Skupštine Republike Srbije, potražite ovaj dokument, ja imam u ruci dokument koji smo mi dobili; ovaj dokument ne možete naći na sajtu, fali čitav odeljak gde su fondovi, potpuno je izbačen. Prema tome, nema javnosti, nema transparentnosti, nema ništa.
Ova neprincipijelna koalicija, koja se stalno kune u Evropu, ponaša se na jedan bangladeški način, to je činjenica, a ove njihove priče i zaklinjanja, ostavite priče, pokažite svojim delom da vi stvarno...
Da li znate kako izgleda budžet Nemačke, da li ste pogledali kako izgleda knjiga budžeta SAD?
Treba da pogledate to, pa onda, bar malo, da se ugledate i ne mora sve ovo ni da bude.
No, ja ću govoriti samo o nekim problemima koje sam uspeo da sagledam za oblast Ministarstva zdravlja i onih davanja za zdravlje. Molim vas, na dve stranice, ovde je sve vrlo sitnim slovima i u malim fontovima ispisano, nešto što je potpuno transparentno, i uopšte ne možete da vidite iz ovog budžeta gde će se ta sredstva usmeravati. To je osnovna moja zamerka.
Neki su ovde licitirali, pa kazali - daće se tri miliona evra za izgradnju nekog instituta za javno zdravlje. Ovde to nigde ne piše, odakle vi to znate? Ovo je netransparentno i mene interesuje šta je to klasifikacija 511, koja se zove - zgrade i građevinski objekti, i 512 - mašina i oprema. Nalaze se velike svote od milijardu i nešto i 900 i nešto hiljada dinara. Gde će to da ide i na šta će se to trošiti, vi to uopšte ne možete da vidite i to je netransparentno.
Kada je ova klasifikacija 511 u pitanju, vi imate za nju, u članu 21. ovog zakona, na strani 75, napisano, biću slobodan da vam pročitam ovo da vidite kako se nama serviraju stvari. Član 21. kaže: «Raspored i korišćenje sredstava vršiće se u 2007. godini po posebnom aktu koji donosi Vlada, na predlog nadležnog ministarstva, u okviru sledećih razdela». I onda pobraja razdele, da bi se na strani 79 našao i Razdeo 27 - Ministarstvo zdravlja, funkcija 760, tj. ekonomska klasifikacija 551, koja je naznačena ovde sa milijardu i nešto. Kaže se ovako: «Nefinansijska imovina koja se finansira iz sredstava za realizaciju Nacionalnog investicionog plana, u iznosu od 4.421.000.000.
Kako ovde ima četiri milijarde, a odnosi se na klasifikaciju koja ima jednu milijardu? Šta vi nama ovo dajete? Da li vi nas pravite ludim?
Gospodine ministre, molim objašnjenje. Ako ne možete vi, onaj ko vam je to uvalio neka da to objašnjenje; molim odmah objašnjenje ili je rasprava besmislena. Ako mi vodimo razgovor gluvih i ako vi to hoćete i možete, onda to jasno kažite. Nemamo mi ništa protiv. Ali, da li može da bude sve ovako neuređeno, da na jednoj strani piše za tu klasifikaciju - jedna milijarda i 100 hiljada, a 20 stranica iza - da ona iznosi četiri milijarde?
Ima još interesantniji deo. Neki su pozdravili to što su sredstva koja idu zdravstvu i Ministarstvu uvećana. Pogledajte vi samo, slučajno su to pustili, omaklo im se, broj zaposlenih u Ministarstvu zdravlja. Kaže se da je broj zaposlenih u Ministarstvu zdravlja 2006. godine bio 363 i kaže se da će ih 2007. godine biti 433. Te pare su krenule ka narastanju jednog administrativnog giganta i nema tu jeftine vlade.
Ako vas ne mrzi i ako imate vremena, pogledajte dalje ostala ministarstva, svuda je predviđen povećan broj lica koja će raditi.
Građani Srbije, vi finansirate jednu mega glomaznu i neefikasnu Vladu. Pogledajte samo te brojke, pa će vam sve biti jasno.
Nekoliko rečenica moram da kažem i o delu koji se zove finansijski plan Fonda za zdravstveno osiguranje. E, divota. Sredstva koja građani izdvajaju iz svog dohotka idu u ovaj fond. Rečeno je da je 2006. godine taj fond iznosio 118.545.474.000 dinara i sada treba, u 2007. godini, da iznosi 143.656.742.000 dinara. To je povećanje za 21 posto.
Pitam vas, na osnovu čega podižete ovaj fond za 21 posto? Da li je bruto nacionalni dohodak porastao za 21 posto? Koliko znam, rekli ste u onom tridesetosmominutnom izlaganju vašem, koje je praćeno sa dosta žagora, da je sedam posto, otprilike, taj bruto nacionalni dohodak. Da li je porastao broj građana koje treba zdravstveni sistem da opsluži ili to ekonomski razlozi, možda, diktiraju?
Vi ste rekli - povećane plate. Ako pogledamo koliko rastu plate, one rastu zaposlenim radnicima 7,5 posto. Ali, ima jedan drugi problem, za mene daleko veći.
Ja ću biti slobodan da citiram i ovaj deo iz plana, koji kaže - rashodi zaposlenih u Zavodu planirani su na nivou od, pa kaže, nije bitno, koliko miliona dinara, što predstavlja povećanje za 39,12 odsto. Pazite, povećavaju plate zdravstvenim radnicima za 7,5 posto, a onima koji rade u ovom zavodu, ovim ljudima koji su administracija, koja će još da naraste, oni za 39 odsto povećavaju platu.
Tu ide ono povećanje kojem se neko obradovao, pa rekao da podižu zdravstveni dinar. Ne, ne podižu oni to u korist naroda, nego u korist plata administracije, jasno, delom i lekara.
Nemam ništa protiv toga, za zdravstvene radnike je to opravdano, ne samo zato što sam ja lekar, ali nećemo sada da ulazimo u tu stvar.
Još više ćete se uplašiti kada vidite jednu drugu stvar i šta kažu. U tekuće popravke i održavanje uračunata su i ulaganja u poslovni prostor, koja su neophodna zbog dugogodišnjeg neulaganja u održavanje poslovnog objekta i poboljšavanja standarda rada u filijali.
Pazite, planiran je iznos od 689 miliona dinara. Da bi nam bilo jasnije, na kraju je rečeno - izgradnja poslovnog prostora za direkciju Zavoda. Diže se potpuno nova zgrada Zavoda.
Znate li vi koliko to košta, vidite koliko se izdvaja. E, tu ide ovo povećanje zdravstvenog dinara - u izgradnju, u tendere, u korupciju sistemsku. Svima je postalo jasno šta se u zdravstvu događa. Ministarstvo zdravlja je preraslo u Ministarstvo finansija i Ministarstvo trgovine; tamo se bave tzv. projektima i tenderima, a ti tenderi, čak i za zdravstvo, raspisuju se iz samog ministarstva finansija u prošlom periodu. O tome ćemo mnogo kasnije pričati.
E, moji građani, da je tačno ovo što ja govorim, pogledajte šta se zbiva sa izdvajanjima za bolovanje. Biće izdvojeno šest milijardi i to je smanjenje za 13 posto. Za bolovanja bolesnih građana smanjujemo sredstva za 13 posto.
Neko je rekao za ono bolovanje naših trudnica. Sramno je da se našim majkama koje moraju da održavaju trudnoću i budu na bolovanju ne daje sto posto bolovanja.
Napraviću sada jednu digresiju. Tu ste uzeli kompjutere i počeli ste da skidate PDV. Skinite PDV za opremu za bebe i za hranu za bebe. Što tu ne pokažete da vam je stalo do ovog naroda, umesto do interesnih lobija i firmi koje su vas platile da to uradite da bi oni bolje poslovali i plasirali svoja sredstva?
Ako gledate kako se odnosi Ministarstvo zdravlja prema raspodeli sredstava za primarnu zdravstvenu zaštitu, tamo idu 34 milijarde, a u sekundarnu i tercijarnu - 51 milijarda. Ovde se finansira ono što je vrhunska, skupa medicina.
Ono što gospođa Čomić kaže i što je pokušala da kaže mlada koleginica iz druge poslaničke grupe, kako da se sačuvaju životi naših žena preventivom, to je primarna zaštita. Treba samo da se primeni ono što se primenjivalo, što ginekolozi znaju i što čitav svet zna - na tri godine, da žena ima jedan test - "Papanikolau", kao i lekarski pregled, umesto što se ovde sredstva preusmeravaju u visoku medicinu. To je odnos Ministarstva prema ovom problemu.
Još jedno, i time ću završiti, pošto ima mnogo mojih kolega koji moraju da govore. Biće prilike, govorićemo i kasnije.
Na kraju, zamislite, u ovom izveštaju postoje vanstandardne usluge. Neko je kukao kako mi imamo malo izdvojenih sredstava za zdravstvo. To više nije tačno. U Srbiji niko ne zna koliko se tačno izdvaja za zdravstvo, smatra se da je sedam posto bruto nacionalnog dohotka, ali to nije tačno. U ovom izveštaju je rečeno da se za sve zdravstvene ustanove u Srbiji uzela 21 milijarda direktno iz džepa građana, i to su tzv. nestandardne usluge.
To je neoporezovano i to ide u džepove, verovatno, delom, u vrlo mutne transakcije i radnje.
Znači, to je 21 milijarda. Samo se setite šta je Svetska zdravstvena banka i njen direktor u Beogradu, Karolin Junger, kazala o korupciji, onoj sitnoj, direktnoj - moraš da platiš porođaj, moraš da platiš da ti daju epiduralnu anesteziju, na to ide od 2 do 4 bruto nacionalna dohotka.
Danas se smatra da 14% bruto nacionalnog dohotka građani moraju, na ovaj ili onaj način, da plate, i to je istina. Da je to istina svedoči novi projekat, tajni, koji je dobila finska konsultantska kuća, koja govori o potrebi praćenja finansiranja zdravstva, jer se u ovoj zemlji ne zna ni ko pije, ni ko plaća.
Prema tome, ovaj budžet je jedna bruka i sramota. Ovaj budžet nije u interesu građana. Ovaj budžet je u interesu političkih elita, i to korumpiranih političkih elita.
...
Zdrava Srbija

Miloljub Albijanić

| Predsedava
Reč ima narodni poslanik Miloš Simonović, a zatim narodni poslanik Mileta Poskurica.