Narodni poslanik Riza Halimi, replika.

Želeo bih da politika Socijalističke partije Srbije u narednom periodu bude u duhu ovoga što govori poslanik Petronijević, a kakva je bila u prošlosti – poznato je.
Jer, upravo kada je program donet, 2001. godine, bilo je potrebno sanirati posledice oružanih sukoba i dugogodišnje diskriminacije koja je na tim područjima sprovođena.
Hajde, gospodo, objasnite, opštine kroz koje prolazi koridor 10, glavni magistralni putevi, a da budu šest puta nerazvijenije od proseka države? Ako nije to diskriminacija, šta je onda? Dajte neki novi naziv.
Podržavam ovaj amandman isključivo iz razloga što ga podnosi jedan uspešni biznismen, poznavalac prilika tog područja, i što je amandman veoma dobro objašnjen i ima svrsishodnosti u svim delovima, jer niko ne bi smeo da dovodi u pitanje, da devalvira ono što je tamo pozitivno počelo da se radi, zbog nedostatka informacija, zbog neobaveštenosti, da ne kažem zbog nekih drugih motiva. Ne bih hteo da pozadina ove restrikcije bude neki drugi motiv, koji bi u ovom slučaju bio još štetniji. Hvala vam.

Po Poslovniku, narodni poslanik Žarko Obradović, a zatim narodni poslanik Aleksandar Vučić. Izvolite.

Gospodine Halimi, imam obavezu, u ime SPS-a, da vas podsetim na neke činjenice. Gospodine Halimi, vama se obraćam, sada je jun 2007. godine. Mi nismo na republičkom nivou vlast od 2000. godine.
Kad pominjete prošlost, molim vas, Skupštine radi, poslanika radi, javnosti radi, pomenite malo i svoju prošlost: da ste bili član Saveza komunista, da ste bili u opštinskom komitetu, da ste bili levičar, da ste bili deo referenduma koji se devedesetih godina zalagao za odvajanje delova teritorije od Srbije.
Podsetite na to malo javnost, da znaju i vašu drugu stranu ličnosti, da se niste ogradili od protesta koji je bio pre petnaestak dana, koji je takođe uperen protiv Srbije.
Podsetite malo javnost na tu stranu priče, pa da vide kako izgleda kada se neki demokratski opredeljeni poslanik, sa demokratskim vrednostima, zalaže za razvoj svog kraja.
Gospodin Nikolić i gospodin Petronijević su, čini mi se, vrlo ubedljivo dali sijaset argumenata zašto taj kraj i te tri opštine treba da dobiju više sredstava, i to nije naše zalaganje od danas, od juče, od prekjuče, nego godinama pre toga.
Vi ste bili, čini mi se, predsednik opštine u tri mandata, ili tako nešto, ništa vam nije falilo u to vreme.
Naprotiv, pričali ste i radili ste šta ste hteli, ali imate potrebu, to je već evidentno, pošto se ovo ne dešava prvi put, kad god pomenete, da se setite SPS-a, pa setite se onda i vas i recite – ja sam u to vreme, kada je bio SPS radio to i to, a pre toga sam bio komunista, levičar, član komiteta Saveza komunista. Dajte onda mogućnost ljudima da sami procene vrednost vaših reči. Hvala vam.

Po Poslovniku, narodni poslanik Aleksandar Vučić. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Halimi, samo se malo smirite pa ćete dobiti pravo.
Za razliku od vas, gospodine Halimi, vi ovde imate sva prava, kao malo vode na dlanu vas čuvamo i držimo. Vi gledate dole da nema Srba ili da se što više približite onima koji bi da otcepe deo teritorije Republike Srbije, a mi ćemo vas uvek da čuvamo. Dragoceni ste nam u parlamentu i zato što se razlikujemo od vas, jer mi želimo da pokazujemo kako poštujemo ljudska prava i slobode, kako i na koji način nacionalne manjine mogu da ostvaruju sve ono što im međunarodno javno pravo dozvoljava.
Dakle, gospodine Halimi, nisu dole bili oružani sukobi, da to malo suštinski razjasnimo. Dole je bila teroristička pobuna. Dakle, skupila se banda terorista koja je želela otcepljenje dela teritorije i koja je tražila na sve moguće načine kako da razara i uništava institucije sistema, pa do fizičkog uništenja srpskih policijskih i vojnih snaga.
Da li je to istina? Istina je.
Na svakom mestu su teroristi, u ovom slučaju su sasvim slučajno u najvećem delu bili pripadnici albanske nacionalne manjine, ali su ti teroristi želeli sve najgore državi Srbiji.
Država Srbija nije dovoljno uverljivo odgovorila zato što ste imali zaštitu od zapadnjačkih okupatora, kao što i danas, gospodine Halimi, u albanska sela ili čak u albanske delove sela stiže neuporedivo više pomoći, i finansijske i bilo kakve druge, više Albancima, nego Srbima. Ovo o čemu je ovde reč...
Ja ću da vam kažem, u tom delu Srbije svi su ugroženi, siromašno žive i Srbi i Albanci, ali ako ćete da merite ko je ugroženiji, Srbi su ugroženiji od Albanaca.
Moram da vam kažem još jednu stvar, u koridoru 10 je i Ražanj, to je siromašna opština; ko zna koliko je siromašnih opština, jer nam je Srbija siromašna, jer njom upravljate vi i DOS, gospodine Halimi, i vaši prijatelji iz EU koji nam otimaju Kosovo i Metohiju.
Da ne biste vi pričali mnogo o oružanim pobunama, o srpskoj policiji, zločinačkoj i ne znam kakvoj, znam da ove dosmanlije neće ništa na to da vam kažu, ali ja imam pitanje za vas i dobro bi bilo da građani Srbije to čuju – da li vi, gospodine Halimi, u potpunosti podržavate teritorijalni integritet Republike Srbije i zalažete li se za to da Kosovo i Metohija zauvek ostanu deo teritorije Republike Srbije? To je moje pitanje za vas.
Poštujete li Ustav Srbije? Da li je odgovor da ili ne, a ne ovde da nam pričate šta je radio Milošević, šta je radila moja tetka i šta je radio ne znam ko. Nisam pri tom mislio na gospođu Borku, nije mi ona tetka. Ja bih se ponosio time, nemam ništa protiv, kao što zna gospođa Vučić, ali nije, slučajno nismo rod. Nikada nisam ni bežao od toga, kao što znate.
Morate da nam odgovorite ovde, gospodine Halimi, da bismo mi slušali vaša predavanja, vaše tirade; mnogo nam je drago da vas slušamo, ali samo nam kažite jeste li vi za to da Kosovo i Metohija budu u sastavnom delu Srbije ili ste za to da Kosovo dobije nezavisnost? To je veoma važno pitanje. To je ključno pitanje za našu državu i ključno pitanje za naš odnos i prema vama i prema svakom drugom političaru koji bi da krši Ustav Republike Srbije.
Znam šta je vaš odgovor. Vi se zalažete za nezavisno Kosovo, gospodine Halimi, i to ste bezbroj puta ponovili i bezbroj puta rekli. Ja vas pitam – je l' tako želite dobro Srbiji? Kao i ovi prijatelji iz EU što nam kažu – može nešto da se menja u Ahtisarijevom planu, ali suština mora da bude ista, nezavisnost. To su nam prijatelji? Neka budu malo vama prijatelji, odnosno Albancima u Albaniji, neka budu malo prijatelji Hrvatima, neka budu malo prijatelji Muslimanima, pa neka njima uzimaju teritorije, nemoj više Srbima, ko boga vas molim, da budu prijatelji.
A nemojte ni vi da se predstavljate kao veliki prijatelj Srbije ako se zalažete za njenu dezintegraciju i ako se zalažete za to da Srbija ostane bez Kosova i Metohije.
To je ključno pitanje, a onda ćemo da razgovaramo ko je sve odgovoran za to što u Srbiji žive siromašni ljudi. Složiću se sa vama da smo svi zajedno za to odgovorni, i Srbi, i Albanci, i Romi i svi ostali su siromašni. Da ne bi bili siromašni, da mi promenimo kriminalnu vlast, od dosovske do vaše, gospodine Halimi, i da počnemo da rešavamo probleme građana Srbije. Hvala vam.

Narodni poslanik Riza Halimi, replika.

Prvo da kažem da sam poslanik, predstavnik Albanaca iz Preševske doline koji su dali 17.000 glasova da ja zastupam njihove interese u ovom parlamentu.
O Kosovu se, gospodo (između ostalog, i sam gospodin Vučić je imao prilike, a ima i dosta drugih poslanika iz tog vremena), moglo dosta u ovom stilu govoriti 1996, kada je počeo da bude prisutan gospodin Vučić u ovom parlamentu, a i pre toga, 1991, 1992, kada su redom fabrikovane privremene mere, čak i u obdaništima. Tada se u ovom parlamentu moglo daleko i demokratskije i ljudskije govoriti o ovoj temi. Sada... Ja govorim za Preševo, Bujanovac i Medveđu. Pitanje Kosova je demokratsko pitanje građana Kosova i o tome šta ovde... Da li je uopšte ovde to predmet razgovora u ovim trenucima?
Ja mogu govoriti o opredeljenjima Partije za demokratsko delovanje, koja okuplja Albance u Preševu, Bujanovcu i Medveđi, a oni su svojim glasovima pokazali spremnost da u okviru institucija ove države rešavaju probleme. Znači, samim tim ti građani apsolutno priznaju, i plaćanjem poreza i svakidašnjim njihovim ponašanjem, i suverenitet i integritet ove države.
Najznačajnije političke partije u januaru prošle godine su dale političku platformu u kojoj takođe traže rešavanje njihovih problema ovde. A, ja sam decidno rekao, po meni i shvatanju moje stranke, to sam izneo još devedesete u Beogradu, da je demokratsko pravo građana Kosova da reše njihove probleme ili njihove stavove. Ja podržavam tu demokratsku volju i građana na Kosovu i bilo kog građanina u čitavom svetu, kao i ovde i bilo gde. Mislim da sam ja decidan, sasvim jasan da građani na Kosovu odlučuju o svojoj budućnosti i o svojoj sudbini. Mislim da tu nema drugih stvari da se u tom pravcu dalje kažu.
Apsolutno, mislim da je problematika o kojoj mi ovde govorimo važna, da Koordinaciono telo vratimo u normalu onako kako je postavljeno te godine. Vlada Srbije je Koordinaciono telo napravila...
(Predsedavajući: Vreme, gospodine Halimi.)
Mislim da govorimo o amandmanu gospodina Nikolića, o Koordinacionom telu opština Preševo, Bujanovac, Medveđa. Stavite vi u dnevni red pitanje Kosova i ja ću da vam kažem svoj stav. Govorim o tački koja je na dnevnom redu.

Po Poslovniku, narodni poslanik Aleksandar Vučić, a zatim narodni poslanik Dragan Šormaz.

Mi smo, dame i gospodo, sada čuli gospodina Halimija. Dame i gospodo narodni poslanici, ja sam zadovoljan; koliko god da je gospodin Halimi izbegavao i izvrdavao odgovor, potpuno je jasno da se on zalaže za nezavisno Kosovo.
Šta ste nam pričali, neku 1991, 1992, 1996. pominjali, da biste na kraju rekli - još devedesete ste bili za nezavisno Kosovo. Bili ste i pre toga, gospodine Halimi.
Što ovde lažete i ceo naš narod i sve narodne poslanike kao, tobože, to je rezultat Miloševićeve represivne mašinerije ili ne znam ni ja čega? O čemu pričate? To je rezultat vaše želje da nam otmete teritoriju. Vi govorite o Kosovu kao da nije u Srbiji. Da, u redu je, još izvesno vreme smo mi u Preševu, Bujanovcu i Medveđi. Kakve veze vi sa Medveđom imate? Na prste mogu da se prebroje albanske kuće u Medveđi. Što Medveđu uopšte pominjete? Šta pričate uopšte? Na prste dve ruke mogu da se prebroje albanske kuće u Medveđi. Šta pričate gluposti ovde? Našli tek tako da ... Hajde da kažem još nešto, šta su nam aspiracije u narednom periodu. Da li je to vaša želja? Da li vi mislite da je normalno i da je u redu da govorite ovde u najvišem srpskom domu – da, ja vas mnogo volim i zato se zalažem da vam uzmem Kosovo i Metohiju. Hvala, gospodine Halimi.
Znam da ćete vi za to da dobijete i podršku kod dela poslanika, svakako manjeg dela poslanika, svakako neuporedivo manjeg dela poslanika, ali za to nećete dobiti podršku u većinskom srpskom narodu. Građani Srbije vam to nikada neće podržati kao ideju. Znam da ćete vi reći – šta me briga, imam podršku Tirane, podršku Čekua, Tačija i ostalih u Prištini, pa ću ja sa njima da rešavam te probleme. Znam da ste vi sada presrećni, da vam raste rejting kod vaših prijatelja, onih koji su sa puškama na raznim barikadama, u raznim terorističkim zasedama ubijali srpsku decu i srpske policajce, onih koji su krali i otimali sve što im padne na pamet, tamo od Končulja do Gnjilana itd.
Gospodine Halimi, samo jednu stvar morate da znate. To što se vi zalažete i kažete – demokratsko je pravo i pitanje, ja imam za vas drugo pitanje, i tako ću pitanjima da vas mučim da bih vam pokazao koliko ste neprincipijelni kao pripadnik i predstavnik jedne političke opcije koja se zalaže za otimanje dela teritorije Srbije. Kada se vama obraćam, ne obraćam se samo vama, obraćam se...
Gospodine Albijaniću, zamolio bih vas da ovog čoveka ovde, ne znam ko je i šta je, upristojite. Da li možete da budete pristojni? Da li mogu da vas zamolim za to? To zaista nema smisla.
(Predsedavajući: Gospodine Vučiću, ali vreme je.)
Gospodine Albijaniću, trudim se i koncentrišem se, jer znam o koliko ozbiljnim stvarima govorim, da ne izgovorim pretešku reč, da ne kažem neku glupost, a onda moram ovde da trpim izvesnu personu, za koju ne znam ni ko je ni šta je, niti šta radi ovde, koja sve vreme ovde razgovara, okrenuo se, nagnuo se do trećeg reda i hajde nije važno šta će da govori ovde neko sa skupštinske govornice. Bar kažite - izvinite, ili izađite napolje.
(Predsedavajući: Gospodine Vučiću, da nastavimo.)
Da, to što je nevaspitan, to je njegov problem, nije moj, slažem se. Moj je problem samo koncentracija.
Dakle, gospodine Halimi, ja ne govorim samo vama, ja govorim i onima koji se u Srbiji slažu sa vama, koji na isti način hoće da prevare građane Srbije, da kažu – nije važno pitanje Kosova i Metohije, nama su važne evropske integracije. Video sam neke koji valjda posle parola "Kosovo je srce Srbije" prave parole "Ibica je srce Srbije". Pretpostavljam da je njima to super; pretpostavljam i Santorini. Neću ni da vam govorim po čemu je poznat.
Morate da znate jednu stvar. Moje sledeće pitanje je da li narod u Republici Srpskoj ima pravo na demokratsko opredeljenje ili narodu u Republici Srpskoj ne dozvoljavate? Ili narod u Srpskoj Krajini, vidim da će za godinu dana ponovo Srbi da budu apsolutna većina, hoćete li mu dozvoliti opredeljenje?
Ne, nisam, već u Vukovaru je potpuno jednak broj. To što je veći broj birača Hrvata, to je zato što ih oni dovode iz Rijeke i Zagreba da glasaju, a ne zato što žive u Vukovaru. Vrlo precizno o tome vodim računa, kao i o srpskim pravima koja su ugrožena na teritoriji avnojske Hrvatske.
Hoćete li njima da dozvolite to demokratsko pravo, hoćete li javno da se zalažete i da kažete – evo, Srbi u Republici Srpskoj imaju svoje demokratsko pravo da žive zajedno sa Srbima u svojoj državi. Može li to, gospodine Halimi? Reći ćete – ne može, i da vas to ne interesuje.
Za Srbe ne može ništa, a za vas može sve. Ne može to tako. I za Srbe ima da važi sve ono što važi za sve druge, a ne – mi ćemo da uzmemo i Gračanicu, Kosovsku Mitrovicu. Ne možete da uzmete ni Gračanicu ni Kosovsku Mitrovicu, pa ćemo lepo da pitamo sve i svakoga šta misli o tome, pa da vidim kako ćete da ostvarite većinu u Gračanici, Čaglavici, Goraždevcu, Šilovu, Ranilugu i u svakom drugom mestu. Pa ćete da vidite da od toga nema ništa.
Nemojte da se igrate sa državom, nemojte državu da razarate na sve moguće načine i da mislite da je to lako, jednostavno i moguće. Državu Srbiju uništiti nećete, šta god da pokušate da uradite, kako god da pokušavate to da napravite.
Mene brine to što nema nikakve brige za to kod predstavnika vlasti, što se ne sekiraju zbog vaših reči, ali to govori o njihovom odnosu prema državi. Ne brinite, biće onih koji će znati da vam kažu – stani malo, prijatelju, zaleteo si se previše, nije Srbija ni vaša prćija, ni šaka zobi da je svako ko hoće pozoba. Čuvaćemo našu Srbiju.