Dame i gospodo narodni poslanici, kada slušam neke kolege koje podržavaju ovu vladu imam osećaj da smo ponovo u 2001. godini. Nešto je povoljno, nešto je besplatno.
Sećam se one velike količine obećanja u vezi donacija, kako ćete dobijati nešto besplatno, kako će građanima biti bolje. Umesto donacija za ovih šest, evo već sedma godina, mi smo samo dobijali kredite, kredite koje ste obrazlagali da su povoljni, da država od njih ima koristi i građani.
Kada se pogleda jedan ovakav zakon, kakav ste ovde predložili, dolazi se do zaključka da mnogo toga nije rečeno, mnogo toga nije objašnjeno i da onaj ko raspolaže sredstvima i daje kredit mnogo više dobiti ima nego što to ovde izgleda.
Neke kolege su ovde izlazile za govornicu pa su davale obrazloženja kako nema više ništa džabe.
Da se složimo da nema, ali mislim da nije u redu ni da se nešto dva puta naplaćuje. Još više nije u redu ako se naplati dva puta, pa još ubeđujete čoveka da mu je dobro. Tako izgleda vaša vlast.
Ovde je bila priča o ugrađivanju kalorimetara, uređaja za merenje iskorišćenja toplotne energije. Sada da pitam nekoga ko je branio ovaj stav Vlade, kako će običan građanin da dođe do tog uređaja? Njegova cena je oko 1.500 evra, koliko se sećam. Kako će moći da kupi?
Podigli ste kredit, odredili ste lokalnu samoupravu koja će da koristi sredstva iz tog kredita, kupila je lokalna samouprava te kalorimetre i sada su na tržištu.
Kako će da kupi građanin to? Nema novca, uzeće kredit. Od koga? Ne od Agencije, ne od države, nego od poslovne banke. Pod kojim uslovima? Mnogo nepovoljnijim od ovih koji inače nisu povoljni.
To je problem. Plaćaće kamatu na ta sredstva koja je uzeo i koja je opredelio, ali plaćaće i ovu drugu kamatu, ovu za koju kažete da je samo 1,2%, plaćaće tu kamatu kroz cenu isporuke toplotne energije, znači dva puta. Tako izgleda kada se žuto preduzeće brine o građanima Srbije.
Kriterijume koje ćete da uspostavite za dobijanje ovih sredstava, zajedno sa KFW finansijskom institucijom, baš me interesuju ti kriterijumi, pogotovo za ovih proteklih pet ili šest godina kada je postojao Zakon o transfernim sredstvima gradovima i opštinama, gde ste se ponašali prema gradovima i opštinama onako ko je na vlasti u tom gradu, odnosno u opštini i tako ste opredeljivali sredstva.
Pretpostavka je da će ovo i na ovaj način izbor javnih preduzeća koja se bave isporukom toplotne energije da bude jedan od kriterijuma je li DOS na vlasti ili je neko drugi. Da ne pričamo kako ste sredstva od donacija, i to malo što ste dobijali, opredeljivali samo u opštine gde ste vi na vlasti. Tako to izgleda kada se vi uhvatite vlasti.
Što se tiče samog zakona i da je ovo tačno kako sam sada rekao vidi se već u tom članu 1. Kaže se - zajmoprimac će distribuirati sredstva odabranim preduzećima za lokalno grejanje u Republici Srbiji, koje će biti agencije za izvršenje projekta i shodno članu 2. ovog sporazuma pobrinuće se da se sredstva koriste isključivo za sanaciju svog lokalnog sistema grejanja. Naravno, neće valjda nečijeg drugog.
Ali, koji su to kriterijumi, ko će da odredi? To se već vidi iz sledeće rečenice - zajmoprimac i KFW će odlučiti o detaljima projekta, uključujući kriterijume za odabir agencije, dostavljanju roba i usluga.
Ako je u pitanju kredit, ako se mi zadužujemo, ako je kredit namenski, valjda smo mi ti koji treba da odlučimo ko će pružiti uslugu i čija će roba biti ponuđena. Drugo je da je u pitanju donacija. To je pravo donatora.
Neki put i ne mora da vam da sredstva, daće donaciju u robi ili u uslugama, ali ovde se mi zadužujemo. Valjda je naše pravo da odredimo čija će roba biti i čija će usluga biti.
Znači, pošto se već pita nemačka finansijska institucija, poreklo robe će sigurno biti nemačko.
Ko će da se bavi ugradnjom? Ne bi me iznenadilo da to bude ćerka neke nemačke firme koja postoji ovde. Hoće li to biti povoljnije za građane Srbije? Verovatno neće, jer imaju monopol. Tu stoji njihova finansijska institucija iza njih i oni ne učestvuju ravnopravno, već povlašćeno na tržištu.
U članu 3.3, kaže se - u slučaju da su ukupne cene robe i usluga koje treba da se finansiraju iz sredstava, a dogovorene su ugovorima o izvozu, smanje pre celokupnog povlačenja, KfW će imati pravo da odluči po sopstvenoj volji.
Znači, odredili su koliko će uređaja da bude postavljeno. Odredili su obim radova. Ne vrednost, obim radova. Znači, ako hoćemo nešto da uštedimo, ne možemo, jer mogu da nam obustave sredstva. Kad sam rekao da uštedimo, da uštedimo da bi uradili više za istu količinu novca. Toga nema ovde.
Koje je pravo Republike? Biće konsultovana, bez prava da može da zaustavi volju KfW.
Po članu 4.2, bez obzira da li je povučen ceo iznos kredita ili delimično, platićemo proviziju od 0,5% na sredstva koja su predviđena ovim kreditom.
Sada ovde dolazimo do onog dela u članu 4. 3a), koji se tiče kamate i načina formiranja kamatne stope, pa se kaže - zajmoprimac će platiti kamatu na zajam po stopi koju će odrediti KfW dva dana pre datuma isplate odgovarajućeg dela zajma, na osnovu efektivnih troškova finansiranja na evro tržištu kapitala u vreme isplate za najpribližnija moguća dospeća dela zajma koji treba da se isplati, plus maržu od 1,2%.
Neko je ovde rekao da je vrednost tog kredita 2, eventualno 3%. Ko se malo razume, pročitaće da je ovde reč o Euriboru. On je sada 4%, plus 1,2% marže. Znači, minimum 5,5%. To je minimum koliki će da bude kredit.
Kada se povuku sredstva, u sledećoj tački, tačno se vidi da će cela kamatna stopa biti formirana na osnovu vrednosti euribora, kada bude povučena poslednja tranša novca, što znači da će kamata biti i gora, jer oni koji su uzeli kredite, pa čak i kratkoročne, stalno banke u poslednjih godinu-godinu i po dana stavljaju reprogram otplate duga, obaveštavaju da je evro na tržištu novca poskupeo, pa zato moraju da im naplate još 0,5, 0,7, 1% na preostali deo duga. Tako će biti i sa ovim kreditom.
Još se kaže u članu 4.3d) - kamatna stopa računata posle poslednjeg povlačenja će biti osnova za računanje kamate od dana navedenog poslednjeg povlačenja, pa do celokupne otplate. KfW će zajmoprimca obavestiti o tako ustanovljenoj izračunatoj prosečnoj kamatnoj stopi. Ovo će se izvršiti putem registrovanog pisma koje će ići vazdušnom poštom itd. Ovakve mehanizme zaštite bi svako voleo da ima, na koje mi pristajemo.
Postavio bih jedno pitanje - šta će nama onda Nacionalni investicioni plan? Čemu briga ovde nekih poslanika, pričaju ovde kako ih je strah, neke se opštine zadužuju, pa kako će da otplate dugove. Pitam - kako će država da otplati dug? Koliko ste se do sada zadužili? Otkad sam narodni poslanik, ovo je 40, 50. kontragarancija i garancija koju daje ova skupština Srbije. A ovamo stalno pričate kako država sve manje i manje duguje, a vi je u sve veću dubiozu gurate.
Ne valja vam ovakva politika, pogotovo što sredstva za ovakve brojke ima dovoljno u budžetu Republike Srbije, a budžet Republike Srbije treba da bude napravljen i trošen da doprinosi boljem životu građana, a ne da bude pokriće za razne finansijske institucije, jer za svaku garanciju koju izdamo moramo da držimo na posebnom podračunu budžeta sredstva, dok taj kredit ne bude otplaćen.

Reč ima narodni poslanik Momčilo Duvnjak, a zatim narodni poslanik Nikola Savić.

Dame i gospodo narodni poslanici, danas je tačka dnevnog reda - sporazum o zajmu i finansiranju između KfW Frankfurta na Majni i Republike Srbije i obnavljanje lokalnog sistema grejanja, faza tri.
Da postavim odmah prvo pitanje ministru - zašto nam treba ovaj kredit? Odgovorno ću da tvrdim, ovo je bespotreban kredit. Da pitamo građane Srbije u lokalnim samoupravama da li ćemo mi od ovog kredita dobiti novi metar gasne mreže, vrelovodne mreže, toplovodne mreže, nove podstanice, nove kotlarnice, rekonstrukciju podstanica, rekonstrukciju kotlarnica? Ne.
Ovim kreditom građani Srbije u lokalnim samoupravama se zadužuju time što mi moramo uvesti nemačke potrošače toplotne energije tzv. kalorimetre. Reći ću vam jedan primer, za jednu običnu kuću do 200 kvadrata, merač toplotne energije, tzv. kalorimetar košta 180 evra, običan, a nemački, ovaj koji treba da uvezemo, košta 450 evra. To vam je ta nova demokratska vlast na republičkom nivou, i to nam sprema i sprema građanima Srbije u lokalnim samoupravama.
Govornik, kako oni zovu, leva opcija i desna, ne postoji desna opcija, postoji ime SRS, to uvijek morate da naglasite, da znate da je SRS, ne desna, kaže da samo postoje nemački merači toplotne energije, tzv. kalorimetri.
Nije tačno, postoje i danski, i italijanski, i mađarski i naši. Mi to već radimo po Srbiji, oni koji se bave time, i mi već ugrađujemo merače toplotne energije, i ako nešto hoće neka Vlada, ili ova sadašnja na republičkom nivou da uradi dobro za Srbije, treba da se ugleda na SRS.
SRS na lokalnom nivou u Kruševcu je opoziciona stranka. Mi smo pre godinu dana predložili u Kruševcu, da nam ovi mnogo ne pametuju, kako volim da ih nazovem, u Beogradu i ovamo, pošto je Srbijagas držala monopol za gasifikaciju, predložili smo, kao opoziciona stranka, da se izabere strateški partner za gasifikaciju Kruševca.
Strateški partner je izabran pre dva meseca. Znate šta se desilo kada je biran strateški partner? Tada su se pojavile DS, DSS i G17, ko će svog izabrati strateškog partnera.
Mi u SRS u Kruševcu smo samo tražili da to bude najjeftiniji. Na kraju je ispalo da je cena priključka gasa u Kruševcu 420 evra po domaćinstvu. Mislim da ni u jednom gradu u Srbiji nema jeftinija cena gasa.
(Srđan Milivojević, sa mesta: Ima u Arilju.)
Što se tiče Arilja, gospodine Srđane Milivojeviću, ti ne znaš ništa, ja ti moram sve objašnjavati, u Arilju nije urađen još nijedan metar gasne mreže, to moraš da proveriš i da vidiš, jer te lažu. U Arilju, da nije bilo gospodina Stevovića, ni vi ne biste znali kako se to sprovodi, da znaš.
Što se tiče ovog zakona, ovde vidimo da su unapred određena preduzeća u lokalnim samoupravama koja će ugrađivati ove kaolimetre. Ovde su unapred određena preduzeća i znamo da je to odredio neko iz DS.
Mi u Kruševcu smo imali iste uslove jednog ovakvog kredita kojeg smo morali uzeti, samo ću da pitam ove stručnjake, eksperte iz vladajuće koalicije, da li postoji neki kredit ili zajam koji je povoljan. Mislim da ne postoji, nisam ekonomista, ne postoji nijedan kredit, ni zajam. Mislim kada bi i u kući uzeli jedan kredit od 1.000 evra, žena bi vam oči izvadila.
U Kruševcu mi smo pre godinu i po dana dobili smo odluku, dogovorila se Vlada Francuske i Vlada Republike Srbije da opština Kruševac uzme kredit za proširenje fabrike vode u Majdevu. Vi gledajte ovde, ne znam šta znači odluka, sve sam to morao da ukoričim, kaže - meki kredit. Šta znači - meki; meko kad uzimaš, tvrdo kad vraćaš. Je l' to? Objasnite mi.
To je verovatno vaš neki demokratski naziv, meki kredit. Evo, to je vaša odluka iz Kruševca, dole je Demokratska stranka Srbije na vlasti, pa bi trebalo sve dobro da nam objasnite. Ali, znate šta je ovde sporno u Kruševcu?
Kruševac ima najkvalitetniju vodu za piće u Evropi. Oni su hteli da nam poture ovo, ali tu je bila Srpska radikalna stranka koja im nije dozvolila. Pošto mi imamo ljude u Srpskoj radikalnoj stranci, u vrhu Srpske radikalne stranke, pa smo se mi svi iz Kruševca raspitali o ovome, i da vam kažem da je fabrika vode u Kruševcu, zvana "Majdevo", kapacitet vode je 650 litara u sekundi, kapacitet cevovoda je 1.100 litara u sekundi.
Po ispitivanju i analizama Instituta "Jaroslav Černi", ova oprema može da izdrži narednih 20 godina. Kada je najveća vrućina i kada je najveća potrošnja vode u Kruševcu, Kruševac je trošio 380 litara u sekundi. Imali smo rezerve 270 litara i dan-danas imamo. Imali smo rezerve u ono vreme kada su nam radile sve fabrike, a zašto nam ne rade fabrike, to je kriv gospodin Cvetković, jer je on učestvovao u privatizaciji "Župe".
On je imao poznatu rečenicu, on ima sve poznate rečenice, da bi se što bolje prodala Fabrika "Župa", mora da se proda prvo predstavništvo u Beogradu, Firmi Ces Mekon, kojoj je on vlasnik, a predstavništvo "Župe" ima 16 garaža, hektar i po, 1.300 kvadrata poslovnog prostora i pre je sve to prodato firmi Ces Mekon. I neka žena Olbina, ne znam kako se zove, Živana Olbina, nije ni bitno, kupila je zajedno sa sinom od gospodina Cvetkovića predstavništvo "Župe", a "Župa" je prodata onoj famoznoj Violeti Josifovoj. Imam i sliku tu kako je pevačica ležala ovde u jednoj kafani na podu, oni je prekrivali novcem i radovali se prodaji "Župe" u Kruševcu.
Što se tiče vodovoda u Kruševcu, na kraju je odbornička grupa Srpske radikalne stranke sprečila da se uzme ovaj kredit bespotrebni, jer je i pod istim uslovom, samo što je ovde Francuska, a ovamo je Nemačka, isti su uslovi i grejs period od dve i po godine, i 2% kamata, nisam ekonomista ali sam zapamtio, gospodine ministre, mi mnogo više i bolje znamo od vas, jer mi radimo 30 godina i znamo neke poslove u vezi grejanja, pa znam i šta ste naumili građanima i šta im spremate.
Na kraju, sprečili smo da se proda. Ovo je bilo sve spremljeno da se proda Vodovod Kruševac, odnosno Fabrika vode za piće "Majdevo" francuskoj firmi Veolia Water systems. Za tu našu inicijativu je glasala i Demokratska stranka u Kruševcu, a sada će glasati kontra. Vidite kakvi su oni.
Srđane, sada moraš građanima Kruševca izaći da objasniš ovo sve. Ovo su potpuno isti i tačni uslovi. Mi u Srpskoj radikalnoj stranci, ti znaš, Srđane Milivojeviću, da ne iznosim ništa bez dokumenata, pa sam to sve sredio, i ovde ukoričio sve, i kako je bio otpisivan porez u Upravi prihoda od 2002. do 2005. godine, tvoja zanatska radnja Hokus Pokus, za proizvodnju brze hrane.
Taj direktor, što je njemu otpisivao porez, smenjen je, a taj isti Srđan Milivojević je došao navečer, pre kada sam trebalo da objavim na konferenciji za štampu, u jedan kafić Ring, da mi kaže da to ne objavljujem jer je to mnogo opasno. Pošto mi je tako rekao, izašao sam na konferenciju za štampu.
Posle deset dana je smenjen direktor poreske uprave, nije ni bitno kako se zove, u Kruševcu, Ivan Spasov, dobro znaš jer on ti je otpisao porez 70.000 dinara, tebi i tvom bratu, imam ovde sve one izvode iz prihoda kako je otpisivan porez tvojoj radnji i šta ste sve radili, gospodine Srđane Milivojeviću.
Na kraju, Srđan Milivojević ima jedan veliki problem, što je on u Kruševcu, moram da vam kažem, da znaju građani čitave Srbije, za vreme bombardovanja, gospodin Srđan Milivojević je, svi znaju, i danas je kada je izašao Dragan Todorović i rekao da je prisluškivan i svi mi iz Srpske radikalne stranke, Srđan Milivojević je sve vreme bio špijun za vreme bombardovanja, on je određivao šta će se bombardovati u Kruševcu. On je bio taj lokator, kako smo ga mi zvali.
Srđan Milivojević, zahvaljujući njemu izvršena je pobuna vojnika, znamo kako je bilo. To najbolje zna gospodin general Delić. I zna gospodin Srđan Milivojević da je on dva puta trebalo da bude hapšen, da je dva puta odvezen, jedanput u gepeku "Mercedesa" prema Nišu, a drugi put prema Beogradu. Toliko o tebi, gospodine Srđane Milivojeviću.

Povreda Poslovnika, narodni poslanik Petar Jojić.

Dame i gospodo narodni poslanici, pre desetak dana sam postavio jedno poslaničko pitanje koje se odnosilo na zaštitu životne sredine i ugroženost zdravlja oko 130.000 građana opštine Pančevo.
Dame i gospodo, dobio sam odgovor na moje pitanje koje je kucano sitnim gustim slovima na deset strana. Iz ovog odgovora, kojim nisam zadovoljan, proizilazi da nadležni državni organi ne preduzimaju odgovarajuće i adekvatne mere da se zaštiti životna sredina u našem gradu.
Građani opštine Pančevo su u poslednje vreme toliko ugroženi da je sredina u kojoj mi živimo tamo takva da više nema ni komaraca jer su svi potrovani.
Dame i gospodo, iz ovog odgovora proizilazi samo da postoji prepiska između Ministarstva za zaštitu životne sredine i direktora Azotare, Petrohemije i Rafinerije. Takođe, u odgovoru na pitanje postoji i konstatacija da su podnete četiri krivične prijave, ali da su dve podnete i protiv Dušana Pavlovića, direktora iz Beograda. Taj direktor ne stanuje u Pančevu, ni njegova porodica, prema ovome kako proizilazi iz ovog odgovora. On živi u Beogradu.
Postavljam pitanje: hoće li ministar za zaštitu životne sredine, u skladu sa odredbama Zakona o zaštiti životne sredine, da preduzme odgovarajuće mere ili neće, ili da podnese ostavku?
Građani opštine Pančevo nisu više dužni da pate i trpe i da žive u sredini koja je sada u opštini Pančevo. Ono što je karakteristično, nekoliko mandatnih kazni izrečeno je, i to novčanih kazni. Te novčane kazne nisu adekvatne sankcije. Ne deluju popravno na one koji su odgovorni. U poslednje vreme napominjem da se zaštita životne sredine u Pančevu naglo pogoršala.
Postavljam pitanje i tražim odgovor od predsednika Narodne skupštine Republike Srbije da, preko Ministarstva za zaštitu životne sredine, Republičkog javnog tužioca, Vrhovnog suda, izvrši potrebne provere i da se utvrdi šta je sa odgovornošću onih koji su odgovorni za konstatacije, a da ne snose nikakve posledice.
Dame i gospodo, tražim odgovor potpun, da se vidi koji su organi koji su bili dužni da izvrše procesuiranje i da se odgovara za zaštitu životne sredine u Pančevu.
Još jedno pitanje, gospodine potpredsedniče, dozvolite mi da postavim i tražim odgovor. Pre nedelju dana ministar Velimir Ilić je gostovao na lokalnoj televiziji u Pančevu i izjavio da je direktor Aerodroma Beograd primao platu 15.000 evra, da je direktor letenja na tom istom aerodromu primao platu 10.000 evra. Konstatacija i izjava gospodina ministra Ilića je bila sledeća, na postavljeno pitanje od strane voditelja: "Jeste, tačno je, i kada smo izvršili upoređenje, platu direktora Aerodroma Beograd uporedili, ona je veća od svih ministara u Vladi Republike Srbije".
Prema mom proračunu, to je plata veća no što je plata 50 narodnih poslanika. Postavljam pitanje i tražim odgovor, da li su ove konstatacije tačne što je izjavio gospodin Velimir Ilić. Hvala.

Zahvaljujem, gospodinu Jojiću.
Za reč se javlja poslanik Nada Kolundžija, po Poslovniku.

Dame i gospodo narodni poslanici, još jednom moram da reklamiram povredu Poslovnika u članu 101, koji jasno kaže - da narodni poslanici ne smeju uvredljivo da se obraćaju drugim narodnim poslanicima. Mislim da ne postoji gora uvreda i ne postoji nešto što je manje dopustivo od onoga što je govorio poslanik pre gospodina koji je malopre govorio, i mislim da to apsolutno ne služi na čast onome ko se služi takvim sredstvima.
Dakle, ako nemate drugi argument, ako nemate političku koncepciju, ako nemate ideju oko koje se borite, onda ono što ne sme niko da radi ovde - jeste da vređa i na najgrublji način napada ličnost narodnih poslanika. Sem toga, u članu 103. piše - da je narodni poslanik dužan da govori o tački dnevnog reda. Hvala.

Još jednom molim narodne poslanike da se u diskusijama prema kolegama poslanicima odnose sa uvažavanjem.
Nikola Savić, nakon njega narodni poslanik Zdravko Topalović. Izvolite, gospodine Saviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je danas Sporazum o zajmu i finansiranju između KFV-a iz Frankfurta na Majni i Vlade Republike Srbije. Pažljivo sam čitao ovaj materijal koji je dostavila skupštinska služba i, verujte mi, trebalo mi je dosta vremena da zaključim da ova skraćenica KFV, odnosno da se zaista radi o banci. Naravno, u tome mi je mnogo pomogla moja koleginica gospođa Jorgovanka Tabaković, koja je ekspert za bankarstvo.
Na prvi pogled, pred nama je jedan rutinski sporazum koji su pisali stručnjaci koji se razumeju u ove stvari i ovaj parlament ima zadatak samo da to potvrdi. Međutim, ako se malo dublje pogleda i uđe u suštinu ovih stvari, onda se vidi da i nije baš tako. Pogotovo se vidi da nije tako kada se na kraju ovog sporazuma vidi da ga je potpisao gospodin Mlađan Dinkić, a sve što je on potpisao sigurno nije čisto. Tu ima neki procenat, sto posto. Nema sto posto, ali od jedan, pa možda i do sto posto.
Dakle, ovaj sporazum ponižava Vladu Republike Srbije. Ne daje nikakve mogućnosti za nekakvu korekciju, nego jednostavno ovaj zajmodavac je propisao i nametnuo takve uslove, da onaj ko koristi ovaj zajam nema nikakva prava niti bilo kakve mogućnosti.
Naime, ovde se radi o toplifikaciji na lokalnom nivou, i to o trećoj fazi, ali se ništa ne kaže o prvoj i drugoj fazi. Gledajući ovaj materijal naišao sam na jednu malu rečenicu, gde se kaže nešto o prvoj i drugoj fazi. Tamo se kaže da su te dve faze u stvari - donacija Vlade Savezne Republike Nemačke. Kao što je rekao gospodin Tomislav Nikolić, te dve prve faze su služile za to da dođemo do ove treće faze, gde ćemo ući u nepovoljne kredite i gde ćemo platiti i ove prve dve faze.
Kakve su te prve dve faze bile, reći ću na jednom primeru. Dolazim iz grada Niša. U delu grada u kojem živim pre nekoliko godina vršena je toplifikacija, odnosno rehabilitacija, kako se ovde kaže, jedne ulice. To je tako rađeno da je to trajalo možda čitavih godinu dana. Prekopavano je četiri-pet puta, pa je čak i tada aktuelni gradonačelnik Niša, koji je bio iz Demokratske stranke, dolazio u tu ulicu i javno izjavio - da je to primer kako ne treba da se radi u jednom gradu.
Dakle, ovaj sporazum, koji je danas ovde pred nama, ne treba usvojiti jer on je nepovoljan po Srbiju. Ima drugih načina da se reše te stvari. Postoji Nacionalni investicioni plan. Inače, Vlada treba da razmišlja u smeru da svoju strategiju, državnu strategiju u energetskom pogledu, vezuje za najveću energetsku silu sveta, a svi znaju da je to Rusija.

Reč ima narodni poslanik Zdravko Topalović, a nakon njega narodni poslanik Marko Milenković. Izvolite, gospodine Topaloviću.