Dame i gospodo, SRS zna se programski je protiv zaduživanja države i uzimanja kredita, pogotovu za projekte koji mogu da se finansiraju iz budžeta. Evo, kolega iz Demokratske stranke je pomenuo da je najbolje pričati brojkama. Slažem se, evo počeću. Ovim putem bih, dame i gospodo, upoznao javnost i građane Srbije o trenutnom zaduženju države.
Stanje javnog duga, prema informaciji koju nam je dostavila Vlada Republike Srbije, uzmimo da su ti podaci tačni, na dan 31.05.2007. godine iznosi 9 milijardi 139 miliona 572 hiljade 633 evra. Od toga, direktne obaveze Republike Srbije iznose 8 milijardi 318 miliona 182 hiljade 506 evra i indirektne obaveze, objasnićemo šta su indirektne obaveze, znači, to su sve one obaveze koje država daje kao garanciju za zaduživanje svojih pravnih lica u inostranstvu ili za lokalne samouprave, trenutno su 821 milion 390 hiljada 127 evra.
Znamo da o jednom delu duga, normalno, brine Narodna banka Srbije, a o drugom, znači, direktno Vlada. Unutrašnji dug ili obaveze prema domaćim kreditorima, procentualno od ukupnog duga su 39,03 posto, dok je spoljni dug 60,97 posto.
Evo, spomenućemo samo neke obaveze Republike Srbije. Osvrnuo bih se baš na ove indirektne obaveze, pod koje spada i ovaj kredit. Trenutno imamo ovde od zajmova, vidite, Evropske banke za obnovu i razvoj za projekat energetskog sektora 100 miliona evra, za projekat sanacije Koridora 10, Železnice Srbije, 57 miliona, kao da će kroz Srbiju proći TŽV za šest meseci, pa projekat obnove puteva.
Osvrnuo bih se na drugi podatak, a to je da je vrlo interesantno da je trenutni dug prema Nemačkoj banci za obnovu i razvoj 96 miliona 129 hiljada 187 evra. Znači, to je trenutno. Gde su sve plasirani ti krediti i zašto se država zaduživala kod Nemačke banke za obnovu i razvoj? To je za REI Kolubaru, za Termoelektranu Nikola Tesla, za Tamnavu, znači sve gde je u pitanju energetski sistem Srbije.
Ovaj put vas pitam, jer vi tražite da podržimo dalje zaduživanje zemlje, otvoreno vas pitam - da li ćemo pasti u dužničku krizu, a samim tim i u dužničko ropstvo, znajući da sva zaduženja idu uglavnom ka, bar što se tiče domaće privrede i domaćih građana, znači fizičkih lica, austrijskim i nemačkim bankama koje trenutno posluju na teritoriji Srbije.
Malopre ste čuli i koleginicu Jorgovanku Tabaković. Znači, da Nemačka banka za obnovu i razvoj uglavnom svoje projekte sprovodi preko banaka tipa - Mikrofajnens banka, Unikredit, Rajfajzen banka.
Ovaj dug od 9 milijardi i 200 miliona evra izražen je u evrima, mada se doskora taj dug izražavao u dolarima, i zbog psihološkog dejstva, jer u evrima bi taj iznos bio mnogo veći.
Ovih dana su se u medijima pojavile informacije o dugu fizičkih lica ili građana Srbije. Po nekim ekonomistima, taj dug je skoro na nivou spoljnog duga Srbije. Sada zamislite u kakvu situaciju ova država može da dođe kada su fizička lica toliko zadužena, kada je cela privreda, onaj preostali deo koji radi, pod hipotekom banaka, trenutno poslovnih banaka tipa Rajfazen, Unikredit i ostalih na teritoriji Srbije.
Da li to znači totalna okupacija Nemačke, ali u nekom drugom smislu, i znate mene vrlo plaši pominjanje imena Frankfurt na Majni, iako poznajem taj grad, iz jednog prostog razloga što je tamo sedište Bundesbanke, i što je tamo finansijska berza, i što je sedište svih poslovnih banaka svetskih u Evropi i, što je najgore, za Frankfurt je dobro imati informaciju da predstavlja prihvatni centar američke vojske za Evropu.
Da li će se istorija ponoviti i da li će se okupacija ponoviti, ovaj put kroz mnogo moćniji vid, ne vojni, već ekonomski i finansijski, jer ćemo vrlo brzo i mogu slobodno da kažem doći u jedan ropski odnos u odnosu na Nemačku.
Još nešto samo da ponovim. Mislim da 12 miliona evra nije problem bilo finansirati iz budžeta. Sam gospodin ministar se ovde hvalio rezervama od pet milijardi evra. Pogotovu što postoji u Srbiji taj investicioni fond u visini od 44 milijarde dinara.
Gospodine ministre, moram nešto da primetim, jedini sam poslanik koji nije dobio odgovor na pitanje. Naime, na prošloj raspravi, kada je bila rasprava o Zakonu o akcizama i porezu na dodatu vrednost postavio sam konkretno pitanje, na koje još ni danas kroz materijal nisam dobio odgovor. Pitao sam vas - koliko je spoljnotrgovinski deficit što se tiče robe i konkretno široke potrošnje u odnosu na Hrvatsku i Sloveniju.
Gospodine predsedavajući, za vas, dobili smo materijal o završnom računu za 1006. godinu, ali je toliko bilans sitno iskucan, a verujte mi imam odličan vid, ali ne mogu ni lupom da pročitam bilansne stavke. Molim vas da nam hitno stručna služba iskopira novi materijal, kako bismo mogli da se spremimo i konačno raspravljamo o završnom računu za 2006. godinu.

Izvolite, povreda Poslovnika.

Gospodine predsedavajući, nije povreda Poslovnika, član 226, radi se o tački dnevnog reda, pa bih gospodinu ministru da ovako malo približim dešavanja u Nišu i da mi on eventualno u dogledno vreme odgovori na postavljeno pitanje.
Gospodine ministre, pošto je ovo treća faza, pretpostavljam da su prve dve prošle, da li znate vi da je KfW pod sumnjivim okolnostima davala kredite Javnom preduzeću ''Naisus'' u Nišu.
Pre tri godine, kada su održani lokalni izbori i kada smo ušli u Skupštinu grada Niša, rečeno nam je da sve što KfW bude dala, da će sve to biti donacija. Vi ste nas prevarili.
Kada se usvajao budžet grada Niša za 2005. godinu odbornici su shvatili da je to u stvari bio kredit.
Kada se usvajao budžet za 2007. godinu, više desetina miliona grad nije bilo u prilici da plati zato što nije imao para. Rečeno je da je garant za to Republika Srbija. Kada Niš, grad koji je treći po veličini u Srbiji, ima budžet od pet milijardi dinara i nije u situaciji da plati ove namete, kako vi mislite da to urade ostale opštine u Srbiji?

Reč ima narodni poslanik Marko Milenković, posle njega narodni poslanik Radovan Milovankić.

Dame i gospodo narodni poslanici, Predlog zakona o potvrđivanju sporazuma o zajmu i finansiranju između KfW Frankfurt na Majni i Republike Srbije "Rehabilitacija lokalnog sistema grejanja u Srbiji - faza 3" proističe, kako to Vlada navodi, na osnovu protokola između Vlade Nemačke i Vlade Republike Srbije o finansijskoj saradnji.
Divna je ta finansijska saradnja, pri kojoj se naša država zadužuje sa dodatnih 12 miliona evra. Ponavljam, 12 miliona evra, bez precizirane otplate zajma. A koliki prosperitet nam želi nemačka Vlada dokazale su i nedavne reči nemačkog ambasadora Cobela, koji radi na otimanju Kosova i Metohije.
Naravno, i ovi iz KfW su toliko dobri da će finansirati i ekspertske usluge za sanaciju lokalnih sistema grejanja u Srbiji. Zamislite, ekspertske usluge. Sve koji iole nešto znaju, a iz vaših su redova, nazivate ekspertima. Svi ste eksperti od 2000. godine, a pogledajte dokle ste nas doveli.
Samo je Evropska banka za obnovu i razvoj, od otvaranja svoje kancelarije u Beogradu 2001. godine do danas, izdvojila kredite od milijardu evra.
Godine 2001. ste uzeli 100 miliona evra za EPS, godinu dana kasnije 76 miliona evra za rekonstrukciju puteva, 2005. godine 72 miliona evra za autoput Beograd - Novi Sad, 2006. godine 60 miliona evra za "Železnice Srbije" itd - naveo sam samo ogromne kredite od preko 60 miliona evra!
Dok prosečan građanin Srbije ne može da zamisli ni 100 evra u svom džepu, vi vodite Srbiju i građane u dužničko ropstvo iz kojeg ćemo se teško izvući.
A vaša staro-nova vlada, u narodnu prepoznatljiva kao ponoćna, juče se od Evropske investicione banke dodatno zadužila sa novih 66 miliona evra zajma za popravku beogradske Gazele i lokalnih i regionalnih puteva i mostova, a od Evropske banke za obnovu i razvoj još 25 miliona evra.
Juče je istovremeno potpredsednik vaše vlade Božidar Đelić od predsednika ove druge banke Žana Limijera "herojski" izdejstvovao 260 miliona evra za četiri naredna projekta. E pa, stvarno je genije onaj koji je od banke izdejstvovao kredit koji će njegov narod osiromašiti jer nije uložen u proizvodnju, a banci sigurno doneti profit!
A već danas od narodnih poslanika tražite potvrđivanje novog sporazuma o zajmu na 12 miliona evra, sa kamatnom stopom koju će KfW odrediti dva dana pre datuma isplate odgovarajućeg dela zajma! Nezamislivo je kakav ste sporazum danas stavili na dnevni red: zajam bez određene kamate, pa još za rehabilitaciju lokalnog sistema grejanja u trećoj fazi, a niste nam podneli izveštaj šta je urađeno u prve dve faze. To je neverovatno i SRS neće glasati za dodatno zaduživanje svog naroda i svoje države.
A šta je sa Nacionalnim investicionim planom i čemu on treba da služi? Fizička lica - naši građani, uđu u kredit sa tačno određenim uslovima prilikom potpisivanja, a zatim ih dočekaju mnoge nepravilnosti i nepravde, tako da jedva isplivaju i bivaju primorani da se odreknu mnogo toga. A vi iz neba pa u rebra, sporazum o zajmu, u kojem se osnovni uslovi vraćanja ne definišu, iako se vi od 2000. godine zalažete za transparentnost.
Zamislite domaćinstvo gde vlasnik domaćinstva podigne kredit ne interesujući se za uslove otplate da bi sredio grejanje u stambenom objektu. Pa odete kod njega i kažete - prijatelju, svaka ti čast, pravi si domaćin, tvoji ukućani - u ovom slučaju građani Srbije - će se grejati ukoliko budu platežno sposobni, iako su neki od njih goli, bosi, gladni, bez mogućnosti da se školuju, nađu posao. A domaćin - u ovom slučaju Vi, vlastodršci - zadovoljan sedi naredne tri-četiri godine, ne razmišljajući o otplati kredita, sve dok neko drugi, u ovom slučaju SRS, ne preuzme brigu o narodu i državi!
Eto vam suštine vaše priče o Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu između KFW Frankfurt na Majni i Republike Srbije.
Podsetiću vas da je prosečna zaduženost po stanovniku Srbije u prvih pet meseci ove godine povećana za oko 19%. Po izjavi generalnog sekretara Udruženja banaka Srbije, oko 66% duga, odnosno 466 milijardi dinara pripada firmama, dug građana je 32,6%, odnosno 236 milijardi dinara, a preduzetnici duguju 2,6%, odnosno 18,9 milijardi dinara.
U Kreditni biro učlanjene su sve banke, lizing kompanije, državni fondovi, većina osiguravajućih kuća, "Telekom" Srbije, "Telenor", Top-net i Dajners klub, tako da su izneti podaci uglavnom sveobuhvatni.
Kuda vi ovo vodite Srbiju, gospodo? Mislite li na obične ljude, one ljude koji su između ostalog glasali i za vas, koji su vas svojim glasovima i doveli u ministarske fotelje, a sada ih zaboravljate. Da li ste u predizbornoj kampanji tim istim ljudima nudili nove kredite kojima ćete ih zadužiti, i njih i njihovo potomstvo?
Srbijo, građani Srbije, probudite se, vreme je da svi shvatite ko vodi državu i kuda je vodi. Ovaj vaš sporazum o zajmu je još jedan dokaz da ponoćna vlada mora pasti što pre i na čelo Srbije doći SRS, koja će istovremeno vraćati vaše dugove, iskoreniti kriminal i obezbediti svim građanima dostojanstven život, jer se vlast ne vrši u interesu državnih funkcionera i stranih država i banaka, već za dobro Srbije i svih njenih stanovnika. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Zlatan Jovanović. Ukupno preostalo vreme 12 minuta, a onda po Poslovniku, narodni poslanik Vlado Sekulić.

Dame i gospodo narodni poslanici, već je gospođa Tabaković rekla da se radi ovde o zajmu koji je Republika Srbija faktički uzima od nemačke države, jer je KFW državna banka koja je u vlasništvu 80% savezne nemačke vlade, a 20% nemačkih provincija.
Takođe što je bitno, a vezano za ovu banku, jeste da ona, citiram, prati nemačke izvoznike velikim finansiranjem investicionih dobara i širom sveta podržava projekte od nemačkog interesa. To je vrlo bitno za priču koju danas imamo oko zajma.
Naime, ovde imamo sporazum o zajmu i finansiranju, čija je ukupna vrednost 12 miliona evra, od čega je osam miliona evra donacija ili pomoć nemačke vlade, a 12 miliona je zajam koji će država Srbija vratiti.
Radi se takođe o jednom projektu koji je definisan ovim sporazumom, a to je Projekat rehabilitacije lokalnog sistema grejanja u Srbiji, i to treća faza, a već smo čuli da su prve dve faze realizovane kao donacija nemačke vlade, odnosno nemačke države. Sada smo došli u treću fazu koju ćemo morati da vratimo, a vratićemo ovaj kredit po vrlo visokoj ceni, odnosno radi se o vrlo skupom kreditu i zajmu.
Ono što je takođe bitno jeste da su do sada tri grada u Srbiji koristili ova sredstva u prve dve faze, a to su Beograd, Novi Sad i Niš, da sada treba da koriste ova sredstva Niš, Novi Sad i Kragujevac, ali po rečima bivšeg ministra finansija Dinkića ostaje prostora za još tri grada.
Kada je sporazum potpisivan 13. aprila 2006. godine, ministar Dinkić je pozvao lokalne samouprave da se obrate Ministarstvu energetike i KFW banci, kako bi konkurisali za ova sredstva. Mene interesuje odmah ovde da li je taj konkurs realizovan, da li znamo koja su to još tri grada u Srbiji koja će koristiti ova sredstva ili će to biti opet po onim partijskim kanalima, interesima, pa će to dobiti oni gradovi gde su na vlasti one strukture kojima pripada i Vlada Republike Srbije.
Mlađan Dinkić, tadašnji ministar finansija, 27. septembra 2006. godine je potpisao jedan sporazum o zameni duga između Srbije i ove nemačke banke sa direktorom nemačke banke u Beogradu, gospođom Elke Kalštern. Ovim sporazumom predviđeno je da se dug od 25 miliona evra, koji Srbija ima prema ovoj nemačkoj banci, otpiše, odnosno da se transformiše u investicije u vrednosti od 5,5 miliona evra, koje Srbija treba da investira u određene projekte u Srbiji.
Mene interesuje, pošto su po ovom sporazumu neke obaveze preuzete, da li su one realizovane. Naime, trebalo je da se odmah uplati Narodnoj banci Srbije ovaj iznos od 5,5 miliona evra, a da u roku od šest meseci ova banka otpiše ovaj dug od 25 miliona i sve pripadajuće kamate, pa me interesuje da li je to realizovano u ovom periodu, s obzirom da je prošlo malo više vremena, radilo se o septembru 2006. godine.
Takođe, hoću da kažem da ovo što imamo danas ovde kao ovaj sporazum nije ništa novo. Ovo mi posmatramo već sedam godina, odnosno da budem precizniji, od 2001. godine, posebno na lokalnom nivou, imali smo sijaset ovakvih tzv. donacija. Znate kakve su to donacije.
Dođu oni predstavnici raznoraznih agencija sa Zapada, pa vam ponude pomoć od 10.000 evra, dolara, nije bitno, ali uz uslov da lokalna zajednica na tih 10.000 njihovih uloži još 20.000, pa će od tih 30.000 15.000 da uzmu njihovi raznorazni medijatori, konsultanti itd, da nas ovde obučavaju i podučavaju, a ono ostalo će ovi naši lokalni već na poznate načine da pokupe sebi.
Isto je to i ovde sada. Pored tih 12 miliona, odnosno uslov da bi se dobio ovaj zajam jeste da još 12 miliona Republika Srbija usmeri u ove projekte. Šta je još ovde bitno? Što se tiče samog sadržaja ovog sporazuma, poći ću redom i pokušaću da za ovo vreme koje mi je ostalo, bar za one glavne tačke koje možda nisu dovoljno potencirane, ovo iznesem.
Tačka 1.2 kaže - zajmoprimac, a to je Republika Srbija, a krajnji korisnici su lokalne samouprave, odnosno tzv. agencije, kako ih ovde krste, koje će dobiti ove projekte do njihove realizacije, zajmoprimac, Republika Srbija će distribuirati sredstva odabranim preduzećima za lokalno grejanje u Republici Srbiji, koji će biti agencije za izvršenje projekta. Sada stoji u zagradi da svaka od tih agencija se naziva agencija za izvršenje projekte.
Ono što je ovde sporno, u sledećoj rečenici stoji da će zajmoprimac, Republika Srbija i banka KFW, odlučiti o detaljima projekta za svaku lokalnu samoupravu, uključujući kriterijume za odabir tih lokalnih samouprava, dostavljanje roba i usluga, a shodno ugovorima o izvozu koji će se zaključiti radi projekta.
Mene interesuje o kakvom se izvozu ovde radi. Ili je ovaj sporazum pisala nemačka strana, pa je za njih ovo izvoz. Oni su ovde osigurali jedan dobar posao, jer će izvesti raznorazne uređaje, koji su neophodni da bi se ovi projekti realizovali, i na taj način ovaj novac vratiti u Nemačku, a mi ćemo to sve skupo platiti kao robu i skupo plaćati kredit, odnosno zajam koji uzimamo. To je suština svega ovoga. Znači, oni vas uslovljavaju, nas, da uzmemo skup kredit i da skupim kreditom kupimo njihovu skupu robu. Mi u to sve ulazimo ćutke.
Dalje, u članu 2. govori se o odnosu zajmoprimca, znači Republike Srbije i lokalne samouprave. I sada, zajmoprimac Republika Srbija daje ova sredstva kao kredit lokalnim samoupravama sa fiksnom kamatom od dva posto godišnje. To je u redu.
Sada pitam gospodina Vujadinovića, koji je ovde malopre govorio i rekao da će kamata koju će Srbija platiti Nemačkoj po ovom zajmu biti ispod dva posto. Zašto mi sada uzimamo dva posto od naših lokalnih zajednica, ako ćemo platiti nižu kamatu Nemačkoj? Znači, nije tačno da će biti ispod dva posto i to ćemo videti kasnije u ostalim članovima koliko to iznosi.
Ono što još ovde stoji kao pitanje, ako mi dobijamo 40 posto sredstava bespovratno kao pomoć, kao donaciju, kako već hoćete, zašto mi sredstva dajemo lokalnim samoupravama pod kamatom kao povratna sredstva, zašto mi sada Novom Sadu ili Nišu, nije bitno, ne ustupimo 40 posto sredstava kao bespovratna sredstva.
Ovo podseća na onu priču, neko je danas pomenuo - nafta za demokratiju, sećate se 2001. godine. Dobijete donaciju, dobijaju gradovi, odnosno opštine gde je vlast bila Dosova, pa onda to gorivo, odnosno energente besplatne, naplaćujete građanima kroz grejanje. Zašto sada ne kažemo - 40 posto od ovih sredstava će biti besplatno, ustupljeno, a 60 posto ćemo kroz kamatu, sa obavezom da se vrati.
Dalje, ono što takođe nije logično ovde, nije normalan stepen mešanja ovog stranog faktora, odnosno zajmodavca Nemačke u neke naše unutrašnje odnose. Vidite, takođe u članu 2. kaže - KFW i zajmoprimac će se pomoću posebnog sporazuma dogovoriti i o obliku i sadržini posebnih sporazuma o zajmu sa lokalnim samoupravama.
Sada KFW ulazi i u te naše interne dogovore i sporazume sa lokalnim samoupravama, ne prepušta ništa slučaju. Znači, oni hoće da regulišu i naše odnose, odnose Vlade Republike Srbije sa lokalnim samoupravama koje su korisnici ovih sredstava.
Dalje, što se tiče kamate pitam, svi smo ovde normalni ljudi, da li bi neko od vas, koji sedite u sali, prihvatio, odnosno uzeo kredit u banci, uz ugovor u kome ne stoji iznos kamate.
Mi ovde prihvatamo sporazum o zajmu, i to višemilionskom, u kome ne stoji iznos kamate koju ćemo platiti za ova sredstva. Tvrdim da ovo nije normalno.
Ovde se znaju drugi troškovi. Zna se marža od 1,2 posto godišnje na sredstva, zna se i naknada za poslovanje od 0,5 posto na ukupna sredstva, sve je to u redu, ali iznos kamate nije poznat i rečeno je da će biti poznat dva dana pre povlačenja sredstava.
Molim vas, ko je normalan da to prihvati ili ko bi normalan to mogao da prihvati?
Dalje, pošto vreme ističe, još samo par stvari, član 9. projekat, pa kaže - zajmoprimac će osigurati, znači, država Srbija će osigurati da svaka ta agencija i lokalno preduzeće koje se bavi isporukom toplotne energije, do mere do koje je uključeno u projekat, do 31. decembra 2006. godine primeni sistem tarifiranja koji je zasnovan na potrošnji.
Sada vas pitam, da li je u onim gradovima u kojima je ovo već realizovano to urađeno i sprovedeno, da li je primenjeno ili nije?
Ono što je meni bitnije, to je sledeća tačka, opet obaveza da pre povlačenja sredstava za korišćenje od strane takve agencije, da obezbedi dokaz da je uvela adekvatan sistem alokacije cena i da je razradila biznis planove koji su primenjivi za duži period, i da je sve to zadovoljavajuće za KFW.
Vidite dokle oni idu. Oni idu dotle da nam određuju i cene grejanja sutra u našim opštinama i da te cene budu njima po volji. Ne možemo mi sami da ih uređujemo i utvrđujemo, već moramo da konsultujemo ovu nemačku banku ili nemačku vladu, kako hoćete, kolike će cene grejanja biti u državi Srbiji u nekom narednom periodu.
Izvinjavam se, ako mogu još minut, završavam. Da pitam, pošto se ovde u prvom članu pominju ove agencije koje će sprovoditi i realizovati ove projekte, a zatim se u članu 9. kao obaveza zajmoprimca navodi da će uložiti najveće napore da, što je moguće pre, prenese vlasništvo nad ovim agencijama sa zajmoprimca na odgovarajuće opštine.
Pitam, da li vi pravite neka nova lokalna preduzeća, odnosno republička, pod ingerencijama i u vlasništvu Vlade Republike Srbije, koja ćete kasnije morati da prenesete na lokalnu samoupravu.
I na kraju, da vas samo podsetim da je činu potpisivanja ovog sporazuma, 13. aprila 2006. godine, prisustvovao i ambasador Nemačke u Republici Srbiji, gospodin Andreas Cobel. Da li treba nešto da dodam? Ako ni zbog čega drugog, onda zbog ovog, SRS neće glasati za ovaj zakon.

Reč ima narodni poslanik Vlado Sekulić, a nakon njega za reč se javio ministar Cvetković.

Dame i gospodo narodni poslanici, javljam se po Poslovniku, vezano je za ovu temu o kojoj pričamo, pomno sam slušao gospodina Vujadinovića, a i za gospođu Nadu Kolundžiju, rekla je da pričamo bolje argumentima i brojkama, da ne ulazimo ni u šta lično. Reći ću vam baš a propo priče koju je elaborirala i odlično iznela naša uvažena koleginica, gospođa Jorgovanka Tabaković, i gospodin Nikolić.
Ovo što se priča o Nemačkoj i o nemačkoj privredi i o banci KFW, to je tačno da je ovaj kredit izuzetno nepovoljan. Da vam iskreno kažem, Nemci da su dali bez ikakve kamate ovaj kredit, oni su već zaradili s nama, jer oni su u prvoj i drugoj fazi, koja je bila besplatna faza, to su dali kao čistu donaciju, svoja sredstva, svoju tehnologiju, sve su to izvezli kod nas. I sada za sve ove sisteme toplovoda u prvoj i drugoj fazi "Simensovi" su delovi. Znamo da je to nemačka firma i oni su već ušli u sve to. Ovo kao kredit je izuzetno nepovoljan kada saberete sve ove cifre koje su kolege govorile, ali kažem, Nemačka kao Nemačka, da mi ne bi imali zabludu, hoće li Nemac nama nešto da poklanja, neće ništa.
Da bi vi znali, a gospodin Vujadinović je izlazio, ali nije rekao ove podatke: Nemačka je od izvoza zaradila 150 puta više u prošloj godini od Srbije. Da bih bio tačan, to je 893,6 milijardi evra, i ostvarila je rekordni suficit od 162 milijarde evra u Evropi.
Znači, Nemačka je najjača sila, a ovo što kažemo EU, to je 50% Nemačka. I da vam je ona nešto dala zauzvrat jeftino, nije sigurno, da bi bili iskreni i da bi shvatili poentu cele ove priče oko prezaduženosti, jer ovaj kredit će ipak biti na teretu svih građana Srbije.
Prezaduženost dolazi najviše iz privatnog sektora, ali kolega Arsić je lepo rekao, na kraju će krajnji potrošači, ljudi koji žele da se uključe u toplovod i sve ostalo, morati da budu prinuđeni da dođu do naših banaka i tu da podižu kredit.
Kada budu podigli kredite ovde, ali naše banke, poslovne banke, privatni sektor, on pravi tu prezaduženost u okviru njega. Naše poslovne banke stalno se zadužuju u inostranstvu da bi došle do nekih povoljnih kredita koje će plasirati nama, a to se odražava, evo neka izađe i ministar i neka kaže da li je to tačno, to će se odraziti na našu prezaduženost.
Kada bi sagledali spoljni dug Srbije, zaključno sa martom je 19,8 milijardi, a to je 83,3 posto više nego 2000. godine. Ova vlast, sada ste se malo izmešali, u stvari sve su to isti ljudi, 2000. godina je došla i kako ste vi došli privreda ide samo nazad, a zaduženost Srbije sve više i više ide prema granici od 100 posto, koliko će biti povećanje, pa neka građani procene šta ste vi to dobro uradili i šta ste iskoristili od tih svih donacija koje smo mi dobili, a u stvari smo mi postali izuzetno prezadužena zemlja i tek ćemo postati, jer nisam siguran da ćemo vratiti ova sredstva, a plaćaćemo i za ono što ne podignemo. Hvala.

Reč ima ministar Cvetković.