Hvala puno. Po Poslovniku se javio narodni poslanik Zoran Krasić.

Gospodine Duliću, smatram da ste prekršili član 100. Poslovnika, jer sam od vas očekivao malo više hrabrosti nego što je poseduje gospodin Albijanić, a on je čuven po toj hrabrosti, kao što su čuvene i italijanske knjige o italijanskoj hrabrosti. Dok smišljate odgovor, a obavezni ste da mi date odgovor, i stalno ću da vas podsećam na tu obavezu po članu 100. Poslovnika dok ne date adekvatan odgovor, ja vam, da bih vam pomogao u pronalaženju tog odgovora, iznosim nekoliko vrlo važnih detalja.
Videli ste, čuli ste u stvari šta je gospodin Baralić ispričao. Vlada nije podnela zahtev da se održi vanredno zasedanje, ali je naravno neko morao da iskoči i da napadne sve poslanike da bi prebacio krivicu na nekog drugog. Vidite koliko je taj lični poriv zavladao predstavnikom predlagača, da postoji praktično dokazana nesposobnost da se kompetentno zastupa Predlog zakona.
Evo, ja ću vam dati još nekoliko primera da vam na to vrlo slikovito ukažem. Recimo, 2005. novinski tekst, veliki naslov kaže – folirant; skoro niko od političara i poslanika ne veruje u zakletvu ministra Dinkića da ga pare u životu nimalo ne zanimaju. To su novinari i urednici napisali.
Da vas podsetim na jedan vrlo lep detalj. Gospodin Dinkić daje intervju, pa kaže – ja sam bio Đinđićev tajni ekonomski savetnik dok nisam otišao na polugodišnje usavršavanje u Italiju. Što se tiče ovih materijalnih sredstava, evo šta kaže – moja žena Tanja rekla je da ne dolazi u obzir da reskiramo da uložimo sve pare iz kuće u knjigu koju niko neće kupovati i čitati. U kratkom roku prodata su dva izdanja, a onda je moj prijatelj Peđa Marković rešio da tu knjigu izdaju i "Stubovi kulture". A knjigu kojom se proslavio napisao je zbog toga što u knjizi piše, neki su to prokomentarisali – tata mu se kockao sa Jugoskandikom i Dafiment bankom, pa je izgubio pare, pa da bi povratio pare on ušao u politiku.
Izvinite, molim vas, da li mi svaku reč ovog predstavnika Vlade treba da tumačimo kao objektivni stav Vlade ili kao lični poriv? Poznato je da je rekao da ni na sahranu Đeliću, tako nešto beše, neka teška svađa...
(Predsednik: Vreme)
Ali, ovaj predlog Vlade je potpisao Đelić i Đelić je rekao – član 70. Poslovnika. Znači, Božidar Đelić zna koga je odredio za predstavnika Vlade povodom ove tačke dnevnog reda. Sad, vi iz Demokratske stranke, ako ne trpite Đelića, to je vaš problem, ali ja moram da poštujem papir na kome stoji vladin pečat. Da li je u ovoj igri - hajde ti, da ne idem ja, jer je on potpredsednik za evropske integracije i za saradnju sa EU, jer po logici stvari ovo bi trebalo da brani potpredsednik Vlade...
(Predsednik: Gospodine Krasiću, hajde...)
Hajde, napravićemo pauzu, ponovo ću da se javim.

Znam da ćete se javiti ponovo, samo nemojte da zaboravite gde ste stali.
Reč ima Čedomir Jovanović, šef poslaničkog kluba LDP. Izvolite.

Gospodine predsedniče, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Dinkiću, moram vam reći da mi nismo zadovoljni načinom na koji se vodi ova rasprava.
Za nas iz LDP-a ova tačka dnevnog reda je veoma značajna i mi činjenicu da raspravljamo o ratifikovanju ovako važnog sporazuma doživljavamo, između ostalog, i kao najznačajniji izraz naše spremnosti da učinimo nešto konkretno u pogledu evropskih integracija naše zemlje. Mogu da razumem, iako se nikada nećemo složiti sa otporima koje pojedine stranke koje ne žele takvu vrstu evropske perspektive u našem društvu iskazuju tokom ove rasprave, ali je za najoštriju osudu neozbiljnost Vlade i stranaka koje čine vladajuću koaliciju.
Gospodine Dinkiću, bili ste dužni da u svojoj uvodnoj reči kažete zbog čega smo mi jedina zemlja koja sa zakašnjenjem ratifikuje sporazum od koga, po našem mišljenju, presudno zavisi budućnost generacija koje žive u našem društvu. To je važno da bi se utvrdila odgovornost, jer izuzimanje odgovornosti, praktično, od našeg društva, naše svakodnevice pravi stvarnost u kojoj je svakom sve dozvoljeno.
Ako je u Skupštini potvrđena ratifikacija ovog sporazuma 23. jula i ako je Vlada koja nam je to prosledila znala da će se ministarske konferencije održati polovinom septembra, zašto ste, gospodine Dinkiću, vi kao ministar dozvolili da naša zemlja, koja je toliko daleko od onog statusa na koji mi kao građani 21. veka imamo pravo, dođe u poražavajući status i položaj kao posmatrač.
Ko je odgovoran zbog toga što nismo 24. jula raspravljali o sporazumu CEFTA, 25. jula, 1. avgusta, 10. avgusta? Ko treba da preuzme odgovornost? Mi insistiramo na odgovornosti za činjenicu da će se ministar Vlade Republike Srbije, zemlje koja je na repu evropskih integracija, pojaviti na ministarskoj konferenciji zemalja članica CEFTA u statusu posmatrača. Ko je za to odgovoran? Imate li dovoljno političke hrabrosti da kažete tako nešto?
Nama je jasno o čemu se tu radi. Ne može se Srbija u ekonomskom smislu liberalizovati i upustiti u ekonomske integracije bez prethodno jasno potvrđene spremnosti da postoji politička volja za isti takav proces.
Od oktobra 2000. godine do septembra 2007. godine nikada nismo bili, u političkom smislu, dalje od Evrope.
Sada treba da potvrdimo svoju spremnost da budemo deo Evrope glasajući za ovaj oblik ekonomskih integracija. Sa kim mi sklapamo taj sporazum? Kakvi su naši odnosi sa tim državama? Da li su dobrosusedski? Da li su obeleženi razumevanjem? Da li ima nesporazuma? Ako ih ima, da li su ti nesporazumi političke ili ekonomske prirode? To je ono što nam je potrebno za ovu raspravu. Vrlo dobro znate sa kojim zemljama je ovaj sporazum sklopljen. Znate koliko je komplikovan status Kosova, koje je takođe deo ovog sporazuma.
Mesecima apelujemo na političko otrežnjenje našeg društva, na suočavanje sa istinom, ali ovo je kukavičije jaje. Niste nam vi potrebni ovde. Ovde nam je potreban premijer Koštunica da nam kaže primer zemlje u svetu koja je potpisala međunarodni sporazum sa nekim drugim partnerom koga istovremeno doživljava delom svoje teritorije. Nama je to važno za sudbine tih ljudi koji žive na Kosovu, kojima će neko drugi saopštiti tu istinu, umesto Vlade koja je dužna to da uradi.
Da li treba trubače ovde da dovedemo da bi ga dočekali ili treba da idemo u Guču i na sabore da bismo se sa njim sreli? Premijeru je ovde mesto, i potpredsedniku Vlade, zato što ovo treba da bude praznik za Srbiju, po našem mišljenju, jer stvaramo jedinstveno tržište sa našim susedima. Sa nekima od njih smo ratovali, što je dokaz da se stvari mogu rešavati na drugačiji način, da se omoguće pozitivni ishodi, što treba da bude primer i u nekim drugim komplikovanim situacijama kojih ima tako puno u našem životu. Nema nikoga, kao da se Vlada stidi činjenice da je parlamentu predložila ratifikaciju ovog sporazuma, a nema razloga za tako nešto, po našem mišljenju ne.
Pogledajte klupe, nema ministara, nema predsednika Vlade, nema 70-80% poslanika vladajuće koalicije. Šta to znači? Da je Vladi stalo do tog dokumenta ili da je prisiljena, da pro forme, zbog nekih partikularnih interesa ona ipak tako nešto propušta kroz Skupštinu? Kako ćemo mi razviti ekonomsku saradnju sa Albanijom, sa Bosnom, sa Hrvatskom, sa Crnom Gorom - kvazidržavom, koju treba stiskati, stiskati, stiskati, stiskati, sa Kosovom koje želimo da stavimo pod blokadu? Kako ćemo razviti mi, kako ćemo poštovati sporazum koji treba da ratifikujemo? LDP je spreman da ga poštuje. Da li je spremna vladajuća koalicija?
Znate koliko ima puno odgovornosti iza jedne ovakve inicijative? Moramo društvu objasniti koje su koristi od ovog sporazuma, prevesti građanima to na razumljiv jezik. Puno je onih koji će iskoristiti te teške okolnosti u kojima se nalazi naše društvo. Ali, nemate razloga da se ustručavate pred tim činjenicama. Imaćemo veće tržište, potrošači u Srbiji će imati bolju ponudu, a neće jedan čovek biti taj pred kojim oni moraju da kleknu ukoliko žele nešto da kupe.
Neće više "Zara" u Beogradu biti najskuplja "Zara" na svetu, skuplja od londonske i od one u Moskvi. Možda će pasti marže, pa ćemo, iako imamo mala primanja, kupovati jeftiniju robu zbog toga što se pojavila konkurencija.
Umesto da pričamo o tome, mi podržavamo ono Miloševićevo ekonomsko slepilo sa kraja 80-ih godina kada su nam Slovenci bili krivi za sve, pa Hrvati, pa Bosanci, pa Makedonci, pa Crnogorci, pa Albanci dva-tri puta, pa smo između sebe počeli da se delimo. Zna se zašto naše kompanije nailaze na prepreke, između ostalog i zbog toga što nema ovakvog sporazuma.
Ovaj sporazum otvara vrata svakoj našoj kompaniji, pod uslovom da ona ima nešto da ponudi, pod uslovom da nije ono jedino što ona nudi činjenica da je njen vlasnik na crnoj listi EU ili SAD. To su razlozi zbog kojih naša ekonomija nije dobrodošla u pojedinim sredinama - što nije konkurentna, što je spekulativna, što računa da će tamo moći da funkcioniše po pravilima po kojima se funkcioniše ovde.
To su teme o kojima treba razgovarati sa ljudima u Srbiji, zbog kojih treba braniti ovaj sporazum. Pogledajte u šta su nas ćutanjem pretvorili – u žrtvu. Vi sad tu sedite, kao meta onih koji su od Srbije napravili politički rashod. A vi ste ministar jedne Vlade koja želi Srbiju da odvede u Evropu. To nama smeta.
Mi ćemo glasati za ovaj sporazum. Glasali bismo u bilo kom trenutku, ne interesuje nas što ga vi branite, što ga je potpisao Božidar Đelić i što iza njega licemerno stoji predsednik Vlade koji ga je potpisao u decembru, ali nijednom o njemu ni jednu jedinu reč nije rekao.
Mi ćemo glasati za taj sporazum, ali realizacija tog sporazuma ne zavisi od naše političke volje, nego od spremnosti Vlade da uradi ono na šta se obavezala ovim sporazumom. Znate na šta se ona obavezala? Citiraću vam samo dva stava; vi ste potvrdili svoju obavezu prema pluralističkoj demokratiji zasnovanoj na vladavini prava i ljudskim pravima i ostalim slobodama. Je l' to ono što je opis Srbije u septembru 2007. godine, da li je ovo pluralistička demokratija, da li ovde postoji vladavina prava, poštovanje ljudskih prava ili smo svi mi žrtve političke države, partijske države, običajnog prava, a ne tržišne ekonomije? Obavezali ste se da ćete poštovati principe tržišne ekonomije, a vi ste od ovoga napravili partijsku.
Vlada postoji četiri meseca i još se niste dogovorili oko toga kako ćete podeliti plen te jadne vlasti i kome će pripasti NIS, EPS, Aerodrom, "Srbijašume", "Srbijavode". Nije to bilo nešto sa čim ste vi ušli u izbornu kampanju za januarske izbore. U Srbiji je 50% cena pod kontrolom države. To nije tržišna ekonomija. Izbegava se privatizacija javnih preduzeća, zašto?
Zato što su to partijski monopoli i zato što su ishodišta za islužene partijske, a dokazane partijske kadrove, s jedne strane; s druge strane, sjajno sredstvo za kupovinu glasova nesrećne Srbije.
To ste vi radili. Nema, gospodine Dinkiću, tržišne ekonomije u kojoj ministar ide i najavljuje zimske olimpijske igre i u kojoj ministar deli milijardu evra iz Nacionalnog investicionog plana. Da li ima neka zemlja potpisnica ovog sporazuma u kojoj je to moguće? Zakon o Nacionalnom investicionom planu pred parlament, definisani projekti, a ne politička uravnilovka, i ne Potemkinova sela, ne brze pruge i švedski standard.
Ono što su oni radili sa Telekomom 1997. godine vi ste počeli da radite i sa Mobtelom 2007. godine, i svako ima svog gospodina Mrkonjića, svako. To ste vi potvrdili.
Ovo je uvreda za vaše birače koji su glasali za takmičenje sa regionom. Kako ulazimo u tu trku, da li imamo neki plan? Privredna komora, čija je to komora? Sedi Miloševićev tajkun i predsednik države, pa se dogovore ko će šta, ti meni skini Čedu sa vrata, a ja ću tebi da sklonim Toplicu. Dokle ćemo stići tako? Privredna komora je postala partijska ćelija Demokratske stranke, da li to postoji negde? Vi ste za sebe uzeli Kopaonik, volite skijanje. A Koštunica ne voli ništa, ali hoće sve.
Glasaćemo za ovaj sporazum, imate našu podršku, ali vodite računa, veliku obavezu preuzimate na sebe, a mi ćemo biti ti koji ćemo vas kontrolisati u svakom segmentu vaših aktivnosti.
Dakle, insistiramo na utvrđivanju odgovornosti zbog toga što će ova jadna zemlja, posle godina sankcija, blokada i nesporazuma, opet biti u ponižavajućem položaju na toj konferenciji, zbog toga što je neko bio neodgovoran ili licemeran, pa je tako nešto odlučio. Zašto raspravljamo sa toliko puno zakašnjenja o ovome, 23. jula je došlo u Skupštinu? Izvolite recite, ili vi recite gospodine predsedniče, da li smo za to odgovorni mi kao poslanici LDP-a, da li je za to odgovorna opozicija ili je za to odgovorna ta sklepana vladajuća koalicija koja očigledno funkcioniše i koja ne treba da funkcioniše ako jedino što treba da stvori i proizvede jeste haos. Hvala.

Po Poslovniku se javio narodni poslanik Zoran Krasić, naredni poslanik je Rajko Baralić, pa narodni poslanik Aleksandar Vučić. Za repliku se javio narodni poslanik Milutin Mrkonjić.

Gospodine Duliću, vi uporno ignorišete moje pitanje. Ja ne znam šta je razlog, ali vi pokazujete veliku upornost, istrajnost i ja sam apsolutno siguran, ili ste vi ili Božidar Đelić čitali ovaj članak od 1. novembra 2001. godine, vidite, gospodine, piše – supermen.
Da li vi mislite da je ovaj predstavnik Vlade supermen? Ali vidite šta kaže ovde u podnaslovu – ispod maske krije se samo običan apsolutista.
Znači, sudeći po tačnim činjenicama koje su malopre iznete sa ove govornice – jedan ministar pregovarao, neko potpisao, a izgleda da su se svi odrekli toga – oni su morali "supermena" da pošalju ovde, jer kako bi drugačije moglo da prođe.
Ali, zato su napisali da je ovlašćenje "supermena" ograničeno članom 70. Poslovnika o radu Vlade Republike Srbije.
Ja nikako da dobijem, gospodine Duliću, od vas ovaj odgovor. Da li je možda neko u toj kuhinji, pučističkoj, koja se zove demokratski blok, osmislio da treba ovog predstavnika Vlade izložiti neprijatnostima ovde kako bi negde u Vladi neka druga opcija dobila na popularnosti?
Vi ste se prevarili, mi sve to trpamo u isti koš. Tu ne samo da nema principijelne razlike, nego postoji suštinska jednakost.
Zato vas ja upozoravam, gospodine Duliću, s obzirom na to da je dokazano već o tome, Žarko Obradović je o tome pričao jutros, da ste prekršili zakon time što niste raspisali izbore.
S obzirom na to da ja četvrti ili peti put izlazim i od vas uporno tražim odgovor i vi nikako ne dajete odgovor, vi na taj način potvrđujete da u kontinuitetu kršite Poslovnik Narodne skupštine Republike Srbije. Vi ste višestruki povratnik u pogledu povreda Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije.
I, ako mislite da eventualno glasanje nema za ishod da se konstatuje da ste izvršili povredu Poslovnika, što me uopšte ne bi iznenadilo, onda verujte, ovih pet gledalaca koji prate ovaj prenos preneće, pa će desetoro ljudi verovatno da zna da ste se na najbrutalniji način ponašali prema poslanicima koji su vam ukazivali na teške povrede Poslovnika.
Mi još uvek nismo, što se tiče Srpske radikalne stranke, počeli da čerečimo ovaj sporazum u onim delovima gde može, i vreme je da se dokaže delo - izdajnički proces.
(Predsednik: Hvala vam puno.)
Sposobni smo to da uradimo i nemojte da se sekirate, ali mlad ste čovek i ja bih vam preporučio da poslušate savet gospodina Mićunovića koji je rekao da je forma vrlo važna i da Skupština i ne može da postoji ukoliko se forma ne poštuje.
Poslušajte malo njega, iz iste ste stranke, naučite nešto, a kasnije ću reći šta je gospodin Mićunović rekao o Dinkiću.

Hvala vam puno. Po Poslovniku se javio gospodin Rajko Baralić.

Gospodine predsedniče, član 103. treći stav. "Slepilo" o kojem je govorio Čedomir Jovanović dovelo je do potpisivanja međudržavnog komercijalnog ugovora sa Rusijom, sa carinom od 1%, i to je jedini ozbiljan aranžman koji ova država ima deset godina. Zbog toga je "Agrokor" kupio "Frikom" i zbog toga je devedeset i nešto preduzeća iz Slovenije, Hrvatske i drugih zemalja kupilo firme u Srbiji, zbog reeksporta u Rusiju. Ako taj sporazum nije bio dobar, zašto onda Vlada Zorana Đinđića, Zorana Živkovića, dve vlade Vojislava Koštunice, uključujući i ovu treću, tehničku, nisu taj sporazum suspendovale?
Dakle, kada se kritikuje jedan period, onda mora da se vodi računa i o onome šta se u tom vremenu dešavalo, što danas ima strateški značaj za privredu, koja je, istina, u rđavoj kondiciji, ali još uvek opstaje, iako ste liberalizovali gotovo sve što je bilo moguće, pre svega kada je u pitanju tržište, a i mnoge druge stvari.
Dakle, hteo sam da kažem nešto i apropo jedne žaoke koja je išla ka gospodinu Mrkonjiću, ali on će očigledno sam uspeti da se odbrani. Ja bih voleo da se i ovi vaši odbrane sa tom osnovom godišnje, bez Nacionalnog investicionog plana i za nekoliko meseci. Rekao sam, i time završavam, vi ste, gospodine Jovanoviću, rekli da imaju svi po jednog Mrkonjića. Ja sam rekao da njega nema Liberalno-demokratska partija, nema ga zaista, ne vidim nijednog među vama takvog.

Hvala. Gospodine Mrkonjiću, da li želite repliku?

Nema potrebe, Rajko me je odbranio. Gospodin Čeda ne bi to ni razumeo.