Tako je, gospodine Albijaniću, prvi put ste pogodili danas. Hvalim vas i nema potrebe da se ljutite.
Gospodin Matić je počeo svoje izlaganje kao predstavnik predlagača, odnosno predstavnik poslaničke grupe DSS, na tradicionalno poznat i prepoznatljiv način, karakterističan za DSS.
Prvo je rekao da nije čuo gospođu Jorgovanku Tabaković, pa je u poslednjim rečenicama svog uvodnog izlaganja pokazao da je ipak čuo. Onda je rekao da ništa nije čuo novo o zakonu, niti bogzna šta, a na kraju se ispostavilo da je vrlo dobro čuo šta je rekla gospođa Jorgovanka Tabaković. To je sad onaj drugi deo "ne čujem, nisam obavešten". Ne smejte se, vi iz DS-a, to sam od vas naučio, da postoje hiperaktivni i da postoje trutovi. Sada ste se podsetili da ste vi pričali da su ovi trutovi. To je vaša konstatacija.
Onda je gospodin Matić rekao – vi ste krivi što ovo nije na vreme ratifikovano. Radi javnosti moram da kažem, ovo je potpisano 19. decembra 2006. godine. Gospodine Matiću, što tada niste skupili odgovarajući broj poslanika i zatražili vanrednu sednicu na kojoj bi se hitno izvršila ratifikacija ovog sporazuma? Ne znam da li je bio baš Sveti Nikola, ali je bio 19. kad se potpisivao, a ja pričam zašto niste sutradan, znači 20. Nisu mogli, drugi dan. To im je bilo preče. Zašto smo mi onda krivi za to? Zašto mi jadni da budemo krivi zbog, kako vi rekoste, ''trutova''?
Što niste formirali Vladu 29. ili 30. januara, 1. februara? Niste. Kada ste je formirali? Vi znate. Kad ste formirali, što prvo to niste stavili na dnevni red? Niste stavili ni ono na šta vas obavezuje Ustavni zakon. Ništa vi ne stavljate što ide po zakonu, zato što ste pučisti. Vas ništa ne interesuje, vi ste puč završili, za vas ne postoji ni Ustavni zakon, ni moralna norma, ništa, postoji samo goli interes.
Da bi građani shvatili šta se gde nalazi, vidite šta kaže gospodin Dinkić; recimo, kada je prvi put izabran u Vladi, kaže, Iliću nije mesto u Vladi. To misli na Velju Ilića.
(Predsedavajući: To nije rekao poslanik Matić.)
Kažem Dinkić, u vreme kada je bio u prvoj vladi sa Vojislavom Koštunicom.
(Predsedavajući: Vreme je isteklo, gospodine Krasiću.)
Ne, oduzeću vama ovo što ste vi intervenisali. Dana 13. jula 2004. godine (gospodine Albijaniću, daću vam sve ovo da imate) kaže - Iliću nije mesto u Vladi, a 15. gospodin Dinkić kaže - strancima nudimo i više od Evrope. Koje je to skidanje, vidite. Može on da se skida, ali ne sme Srbija da se skida, on neka se skida, baš nas briga za njega. Srbija ne sme da se ponižava. Znam, gospodine Matiću, da ste vi protiv toga da se Srbija skida i da nekome nudi više od Evrope.

Hvala, gospodine Krasiću. Narodni poslanik Vesna Pešić.

Poštovani predsedavajući, poštovane poslanice i poslanici, prvo bih htela da skrenem pažnju da ministar koji je danas zadužen da prati našu debatu u Skupštini nije uopšte više prisutan.
Upravo sam htela da ukažem, kao prvo, da je pre neki dan u novinama bilo objavljeno da je ministar Dinkić izjavio da Vlada radi mnogo brže nego što radi parlament, a celog ovog leta i novinari i ministri su se utrkivali ko će dalje da pljune po srpskom parlamentu. To je nešto što je zaista neprihvatljivo za nekoga ko se smatra demokratskim blokom i ko ne poštuje parlamentarnu demokratiju nego u našoj državi parlament ima najniži rejting i najniže poštovanje od strane građana, čemu, moram da kažem, doprinose i naši ministri.
Sad smo videli, baš povodom ovog veoma važnog zakona i ratifikacije ovako važnog ugovora, da smo ovaj ugovor dobili 23. jula, da smo mi svi 24, koliko god nas ima u ovoj skupštini, bili prisutni tada u Beogradu, da smo usvajali Rezoluciju o Kosovu, da nikakvog razloga nije bilo da se 25. jula ne zakaže nastavak sednice i da se ovako važan zakon ne donese.
Ovo kažem zbog toga što moram da obavestim građane da zbog toga što nismo na vreme usvojili ovako važan zakon sada Srbija na sastanku Komiteta CEFTA neće imati prilike da učestvuje u donošenju veoma važnih pravila.
Htela sam da pitam gospodina ministra, a i gospodina Dulića i predsedavajućeg, da nam objasni ko će da preuzme zaista odgovornost za ovo zakašnjenje.
Ništa im nije lakše nego da kada izađu u javnost kažu kako smo mi neki dembelani, kako ne radimo ništa, kako sve stoji, mi smo usko grlo za njihove zakone. A mi moramo da kažemo da su naše fioke prazne, da Vlada ne može da se dogovori ni oko čega, a naravno, imali su vremena da se boksuju oko upravnih odbora i da zbog toga zaustave sve ono što je za ovu državu važno.
Sada ću da kažem i to, da obavestim građane, zašto je ovo od suštinske važnosti upravo za njih. CEFTA sporazum treba da omogući da u Srbiji više ne postoje ovakvi monopoli kao što danas postoje.
Ne znam da li je ljudima poznato da postoji merenje konkurentnosti jedne privrede i da kada se meri konkurentnost ocenama do pet Srbija dobija ocenu 1. Kad nema konkurencije na tržištu to znači da mi sve proizvode plaćamo mnogo skuplje i da to opterećuje životni standard građana.
Skoro je jedan dnevni list dao jedno istraživanje i podatke da je jedna ekipa otišla u Prag, koji inače ima veoma visoku ocenu u konkurentnosti, i pokazalo se da naši građani potrošačku korpu plaćaju 40% skuplje nego što je plaćaju ljudi koji žive u Češkoj zbog toga što je njihova konkurencija na određenom nivou.
Pored toga što dovodi investitore, omogućava veću zaposlenost, jeftiniju robu, unapređuje našu privredu, obezbeđuje transparentnost, sada sa promenama CEFTA iz 2006. godine vi možete da vidite da su tu ubačene i javne nabavke i usluge, zatim intelektualna svojina, da su to ključne stvari za nova pravila koja nas pripremaju i omogućavaju preko regionalne saradnje da uđemo u više konkurentne odnose i sa EU, bez čega to nije moguće.
Ovo je veliki korak za Srbiju, ali smo od strane ove vlade dovedeni u poziciju da mi budemo posmatrači na sledećem sastanku CEFTA koji se održava ovog meseca. Zašto to nije urađeno?
Mogu da kažem u ime LDP-a da ako vladajuća koalicija nije imala dovoljno poslanika tada, kada je reč o ovakvom zakonu, o ovakvom ugovoru koji i našu državu kao celinu i svakog građanina interesuje zbog poboljšanja njegovog života i elementarne i prave borbe protiv korupcije u našoj zemlji, da je to dovedeno u pitanje i da će naš položaj biti slabiji nego da smo taj zakon doneli na vreme.
I dalje insistiram ispred naše poslaničke grupe, ministra nema da nam objasni o čemu je reč, gospodin Dulić nije dao objašnjenje, ali nećemo svi zajedno ovde u ovoj skupštini dozvoliti da se to prebacuje na račun poslanika i parlamenta države Srbije. Hvala vam.

Ministar dolazi. Što se tiče rada, Rajko Baralić je na redu, ali samo da raščistimo redosled.
Imamo repliku narodnog poslanika Jorgovanke Tabaković, ovlašćenog predstavnika SRS, na izlaganje narodnog poslanika Slavoljuba Matića, ovlašćenog predstavnika DSS-NS. Zatim, narodni poslanik Krasić, po Poslovniku.
Pre toga jedno obaveštenje. Što se tiče konkurentnosti Srbije, ona je na 87. mestu, od 127 zemalja Svetskog ekonomskog foruma. To nije dobar rezultat, pa se moramo boriti dalje.
Izvolite.

Drage kolege, poštujem da gospodin Matić ima nameru da, kao predstavnik vladajuće koalicije, učini za građane Srbije atraktivnim ovaj korak u približavanju EU, mada, nažalost, CEFTA ne deluje nimalo privlačno, kao ni sam ulazak u EU. Žalosno je što iz mog izlaganja od 20 minuta nije uspeo mnogo toga da zapamti. Savetujem mu da uzme beleške i  da to vidi, ali se zahvaljujem u isto vreme i ponoviću za njega šta, u stvari, integracije treba da znače.
CEFTA i ulazak u EU, kao i sve integracije, regionalne, globalne, bilo kakve, moraju dovesti do promena, ne bilo kakvih, nego nabolje, i to merljivih promena nabolje.
Ne onih promena kakve nam se ovde neovlašćeno saopštavaju sa stola predsedavajućeg, već promena koje građani osećaju svakodnevno, kada odu da kupuju od plate koju su zaradili, kada odu da podignu kredit u bankama koje nam nisu obezbedile konkurenciju, kada školuju decu, kada plaćaju zdravstvene usluge, kada primaju penzije. Ponavljam, integracije kao promena nabolje koja će svakome doneti boljitak.
U čemu je problem? Zašto mi usvajamo i ratifikujemo sporazum CEFTA na ovakav način?
Da li vi mislite da je potpuno slučajno predviđena ratifikacija u parlamentu? Ne. Neko ko je zamislio da se geopolitički cilj opredeljivanja u ovom domu za Evropsku uniju, preko ovog hola, predvorja i ulaza koji se zove CEFTA, ratifikuje ovde nije bio naivan.
Ratifikacija ovog sporazuma je predviđena za parlament upravo iz razloga da obezbedi vremensku konzistentnost politike koja se vodi u određenim, kako to moćnici kažu, nestabilnim zemljama, što znači – dok ste vi na vlasti, pa ste poslušni, treba da pokažete da ste prilježni geopolitičkom cilju ulaska u Evropsku uniju. Džaba sva ta priča o referendumu. I taj cilj postižete. Nema povećanja uvoza i izvoza. Imamo bilateralne sporazume po kojima radimo.
Vi ste poslušni da kažete – da, ovo je prvi korak za Evropsku uniju, a boje se da neke druge snage oličene u srpskim radikalima ne dozvole da se narod zaista o tome izjasni. Zato tražite ratifikaciju, oni traže, a vi slušate, da se ne bi desilo, kada se jednom potpiše ugovor, da se odustane od cilja, jer bi štete od kršenja tog ugovora bile mnogo veće nego od odustajanja. Nemojte biti naivni i nemojte da čekate da vam se problemi koji se tiču zaduživanja građana, o kojima je Srpska radikalna stranka govorila 2001, dešavaju danas kao konkretan problem.
Samo da pozdravite ministra koji nije stigao. Građani ne zaslužuju da im se iznose neistiniti podaci. Zemlje jugoistočne Evrope, CEFTA, učestvuju u izvozu srpske privrede sa oko 30%, to je rekao ispravno, ali u uvozu nije tačno sa 8%, nego sa nešto više od 20%. Pojedinačne podatke po svakoj zemlji u milionima dolara mogu da iznesem u svakom trenutku, tako da nemojte misliti da ću ijednog trenutka biti lenja da izađem za ovu govornicu i da svaki podatak koji je netačan demantujem. Hvala.

Gospodine Matiću, izazvali ste mnogo replika danas.
Narodni poslanik Zoran Krasić, po Poslovniku, i narodni poslanik Slavoljub Matić, po Poslovniku.

Gospodine Albijaniću, ja tri sata ne dobih odgovor na ono pitanje i na onu povredu Poslovnika, to je član 100. ovog našeg poslovnika i član 194. Predsednik Narodne skupštine gospodin Dulić je pokušao nešto da ... U stvari, nije ništa ni pokušao, nego je pobegao, jadnik, ni on ne zna šta će da se desi.
Moram da vam stvarno skrenem pažnju na neke stvari. Odmah u startu hoću da gospođu Pešić obavestim: sa prvim delom vašeg izlaganja i onim završnim rečenicama se u potpunosti slažem, iako smo u svakom pogledu na različitim stranama što se tiče politike, imamo dijametralno suprotne stavove i interese povodom ovog predloga zakona. Ukoliko nešto u nastavku budem rekao što se ne bude vama svidelo, da znate da to ne pričam zbog vas nego pričam zbog ove vlade.
Ljudi moji, shvatite, vi u Narodnoj skupštini pre svega, pred kojim se izazovima mi nalazimo. Još nisam počeo da pričam o sporazumu CEFTA. Doći će vreme za CEFTA, nemojte da se sekirate, imamo mi sat i po. Čućete popriličnu argumentaciju u vezi sa tim.
Ali, Vlada manipuliše Narodnom skupštinom i javnošću, i da bi joj ta manipulacija uspela ja sam vam jutros objasnio da su primenili operaciju zvanu Dinkić. Evo na šta se svodi operacija zvana Dinkić. Čitam vaše novine, 20. jul 2004. godine.
Na pitanje novinara da se zamera gospodinu Dinkiću što ne raščišćava sa tim kriminalom, pa se navodi kao primer ''Sartid'', on kaže – članovi Saveta za borbu protiv korupcije tražili su od nas da ih podržimo u inicijativi da se sudijama koji su radili na slučaju ''Sartid'' doživotno zabrani da rade taj posao i dobili su našu podršku. Lično ne verujem da je domaće sudstvo sposobno na takav potez, posebno ne posle odluke Vrhovnog suda da se Goran Kljajević vrati na mesto predsednika Trgovinskog suda. Koliko znam, po ovim najnovijim tekstovima, za ''Sartid'' se vezuje prilično neko prezime Labus. Šta je sad to? Kad vi treba da verujete Dinkiću?
(Predsedavajući: Bez dokaza, gospodine Krasiću, nemojte da iznosite neproverene informacije.)
Gospodine Albijaniću, ja sam vam pre deset minuta obećao da ću da vam ostavim ove knjige da čitate, pošto imate problema sa čitanjem. Vi ste matematičar, bolje se snalazite sa brojkama, ali ostaviću vam ovde.
(Predsedavajući: Brojke kažu 3 minuta i 15 sekundi.)
Da, ali te iste brojke kažu da ste ometali govornika i činili povredu Poslovnika, na šta niste imali pravo. Znam da vi imate stranačkih poriva, ali to je vaš lični problem, nije problem Narodne skupštine. Vi neki put ne razlikujete lične probleme od problema države.
Molim vas, neko pokušava da nam priča o sporazumu CEFTA. Je l' znate šta je CEFTA, poštovani građani? To je vrlo lepo upakovana roba, koja ima lepu ambalažu, vidi se na televiziji. Vama se stalno podstiče nada da što pre uzmete to. Kad uzmete to, otvorite taj poklon, vidite unutra buđavo. Tako je bilo i 5. oktobra. Nudilo se nešto mnogo lepo, lep celofan, a posle sedam godina, što reče gospodin Čanak još 2000. godine - začepi nos i glasaj za DOS. Na vreme vam je rekao šta je DOS.
(Predsedavajući: Hvala vam, gospodine Krasiću.)
Očekujem odgovore, gospodine Albijaniću.

Pripremaju se. Jeste li odustali, gospodine Matiću? Hvala, gospodine Matiću, na konstruktivnosti.
Reč ima narodni poslanik Rajko Baralić, po redosledu govornika.

Počeli ste da isključujete i pre nego što dobijemo ...
(Predsedavajući: Izvinjavam se još jednom.)
Neće vam pomoći, verujte, apsolutno. Hteo sam da pozdravim ministra, ali nemam priliku, pa mu vi prenesite da sam ja dobro, koje i njemu želim.
Gospodin Milan Nikolić, ovlašćeni predstavnik SPS-a povodom predloga ratifikacije sporazuma CEFTA, rekao je da je ovo kao tamni vilajet – ako uđeš pokajaćeš se, ako ne uđeš pokajaćeš se. Moram da kažem da je to mera stvari, jer to zaista jeste tako.
Da ste imali dovoljan broj poslanika juče pa da ste izglasali jedinstven pretres u vezi sa ovom tačkom i zakonom, onda bismo lakše mogli da govorimo o ovom pitanju, ali dozvolite da kažem nekoliko stvari u vezi sa tim, pa neću kad bude ovaj drugi zakon.
Tandem Đelić-Vlahović 2001/2002. napravio je jedan od najštetnijih postupaka po ekonomiju Srbije: ovaj prvi je predložio da se donesu izmene i dopune Zakona o akcizama i da se ukine akciza na tzv. domaće cigarete, a nekoliko dana nakon toga Vlahović je prodao sve duvanske kapacitete ove zemlje, koji su se nekad opravdano nazivali monopolom.
Tako je u tom trenutku država Srbija ostala bez fiskalnog potencijala od jedne milijarde, a onima koji su kupili jednu i drugu duvansku industriju (govorim o DIN-u i DIV-u, dakle, Nišu i Vranju) obećano je, pod protekcionističkim uslovima, potpuno suprotno ekonomskoj i tržišnoj logici, da će u ovoj zemlji određeni broj godina, a taj broj godina još traje, funkcionisati pod uslovima koje su zahtevali lično.
Sada kada je naša zemlja prinuđena da potpiše ovaj sporazum CEFTA i kada našu zemlju tretiraju, kompletnu zemlju, kao laboratoriju (a ljudi su izmislili laboratorije da na malom uzorku isprobaju negativne posledice neke pojave), dakle, sada kada smo mi kompletno laboratorija za ove koji nas na ovo teraju, veliki duvanski magovi teraju nas da izmenimo i dopunimo uslove pod kojima su oni postali vlasnici duvanskog monopola, da oni ne bi imali ekonomsku štetu. To je suština i spreman sam da o ovome govorim i na nekim drugim mestima, ako biste vi bili ljubazni da mi date pristojnog sagovornika.
Dakle, danas ovde nema ni gospodina Đelića, ni gospodina Vlahovića.
Želim da kažem da to što su onda uradili ima nesagledive posledice (kao i ovo oko "Sartida", i to je prodao Vlahović) po privredu Srbije i po njenu ekonomsku poziciju u budućnosti.
Sve ovo drugo može biti predmet različitog merenja, odmeravanja, usaglašavanja da li naša zemlja treba da potpiše jedan sporazum koji u izvesnom smislu treba da olakša ekonomsko, trgovinsko i komercijalno poslovanje. Naravno da treba.
Da li to treba da učini na takav način da zaštiti svoju ekonomiju? Takođe treba. Treba biti mudar i naći dovoljno snage i za ovu zemlju doneti odgovarajuću odluku koja će biti najmanje moguće štetna, ako je moguće da donese nekakvu korist, onda to nije rđavo.
Takođe, molim još jednom, pošto je iz Vlade nekoliko puta o tome bilo reči – ničim narodni poslanici nisu skrivili nijedan sekund kašnjenja ni po jednom pitanju koje se u štampi ovih dana povlači kao nešto što je od nas zavisilo.
Naprotiv, stranke koje čine vlast danas u Republici Srbiji organizujući i sprovodeći izbornu kampanju tvrdile su da čim zasednu u kabinet imaju spremljene zakone, da će odmah ispoštovati sve što se tiče Ustavnog zakona, da će izabrati članove Ustavnog suda, Saveta guvernera, Državne revizorske komisije itd, da će učiniti sve što je neophodno da Srbija dobije 40, 50, 90 zakona u prvih 150 dana.
Dakle, slagali su vas, poštovani građani, ništa nisu napisali, njihovi su pisci ili promenili stranu ili nemaju šta da napišu.
Onda Mlađan Dinkić, kao čuveni i poznati uzvikivač viših naslova u DOS-ovoj i ovoj drugoj koaliciji, saopštava javnosti da parlament jeste jedini krivac zbog toga što Vlada ne može efikasno da radi, jer nema ko da usvoji njihove predloge.
Moram da kažem, jedva sam čekao da se dokopam govornice i da to objasnim ljudima, zato što to naprosto nema smisla, zato što to jeste čista laž i zato što to Mlađanu Dinkiću nije prvi put.
Dakle, samo neka on iznosi neistine, baš mi je milo em drago. Ali, ovde se radi o ozbiljnim pitanjima. Oni mogu tako da urade dva-tri puta, da bace dimnu bombu i da kažu - poslanici su krivi, samo ne vredi, u laži su kratke noge.
Poštovane koleginice i uvažene kolege, ako vi pristajete da vas ministar svaki dan tako u štampi blati i da govori nešto što apsolutno nije tačno, mi možemo da budemo i vaši advokati, sa vašim dopuštenjem.
Nije tačno to što govori Mlađan Dinkić. Mlađan Dinkić laže. Sve što je ovde bilo u vezi sa aktivnošću narodnih poslanika je čista laž. Sramota je da ovaj parlament o tome ne zauzme nikakav stav, da se o tome apsolutno niko ne izjasni, već da se čeka da on ovde dođe i da se pri tom nikom ne izvini.
Pozivam vas da se o predlogu CEFTA izjasnite po svojoj savesti i na osnovu političkog programa svoje stranke, ali da svi glasate za zakon o Narodnoj skupštini, da se onemoguće ministar finansija i ministar ekonomije da drže parlament deset godina u šah-mat poziciji. Nadam se da ćemo to u narednih nekoliko nedelja učiniti. Zahvaljujem.

Narodni poslanik Zoran Krasić, po Poslovniku, a zatim narodni poslanik Marko Milenković.
Gospodine Krasiću, hoćete biti ljubazni da ostavite taj materijal kod mene?