Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić, izvolite.

Gospodine Mrkonjiću, to je član 104. Poslovnika. Gospodine Matiću, nadam se da vam je sada jasno, nemojte mene sa Čedom Jovanovićem da stavljate u isti koš. Videli ste i sami, znači, pokušali ste da prevarite birače kada ste mene stavljali u neki koš sa Čedomirom Jovanovićem.
Zašto sam izašao po članu 104? Zato što obično kada se skupštinska govornica koristi da se iznosi neka argumentacija, onda se onaj ko iznosi argumentaciju trudi da dokaže svoje navode.
Gospodin Gavrilović izašao pa kaže - pogledajte. Nije imao nameru da on dokazuje. I ja se ne ljutim zbog toga, da vam kažem iskreno. To je vaš politički stav, možete da pričate.
Ali, meni nije jasno šta će biti u odloženom prenosu – utakmica ili sednica Narodne skupštine. Sa gledišta nacionalnih interesa, važnije je da javnost čuje šta se priča u Narodnoj skupštini o sporazumu CEFTA. Jeste da je to tako skromno, ali šta se krije, to rasprava treba da pokaže. To je vrlo važno za građane, za one koji su ostali bez posla, za one koje deru banke, za sve redom.
Utakmica je takođe važna. Ako budete nastavili da radite posle 18 časova, onda će u sali, praktično, da budu dunsteri za fudbal, ljudi koji ne vole svoju reprezentaciju. Ja nisam taj.
Desiće se situacija da nema predstavnika vlasti, otišli da gledaju, pa kažu - neka drndaju tamo radikali, ionako će to možda u dva ujutru neko da gleda. Siguran sam da će Gavrilović u dva ujutru da gleda prenos, da vidi kako je ispao, da li ga je kamera uhvatila, da li je lep, da li je bio pametan kad je izlazio na repliku itd.
Sada se vraćamo na samu suštinu. Šta znači javnost rada? Javnost rada znači da u tom trenutku ko god želi ima mogućnosti da prati šta se dešava u Narodnoj skupštini. Kada se meni pomenu odloženi prenosi, to mi je kao Hag.
Kada preko interneta pratite suđenje u Haškom tribunalu, uvek ide sa pola sata odloženog prenosa. Zašto?
Zato što se za pola sata izbaci ono ako kojim slučajem svedoči neki zvaničnik SAD, dva državna službenika stoje pored onog u režiji i - seci, ubaci, zatvorena, otvorena, privatna, poluprivatna itd.
Znam da to neće da se desi, RTS će da pusti, ali u dva ujutru, kad se niko ne interesuje. Kada neko nešto javno prenosi i kada neko to prati, to ima i svoju dramaturgiju. Nije sasvim svejedno da pod tim utiskom čovek prati i kada u dva ujutru, birajući "one" kanale, natrči na kanal - Gavrilović za govornicom, znači, Skupština je.
Vi pričate o tehničkim problemima. Ko je stvorio te tehničke probleme? Prodali ste treći kanal, zašto to nije bio parlamentarni kanal? U svim državama postoje parlamentarni kanali, pa se paneli prenose direktno sa sednica.

Hvala, gospodine Krasiću. Reč ima narodni poslanik Dragan Todorović.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodinu Gavriloviću stvarno ne zameram što je izašao sa nekim činjenicama iz malo dalje prošlosti, jer je stvarno teško setiti se svega što se dešavalo. Bilo je burnih događaja u ovoj skupštini, stizali su jedan za drugim i to je potpuno jasno.
U mom izlaganju nije bilo ništa posebno vezano za Srpsku radikalnu stranku. Govorio sam o činjenicama koje su bile vezane za jedno konzistentno delovanje SRS kada je u pitanju javno prenošenje sednica Skupštine. Sećam se da smo mi tada, sve one stranke koje su bile u opoziciji, zajednički nastupali na konferencijama za štampu i mi taj sporazum nismo prekršili, kao što nikada nismo prekršili nijedan sporazum.
Moram da vam kažem, vi ste ipak neke stvari pobrkali. Mi smo 1996. godine bili u opoziciji, i to u dosta teškom položaju. Samo da vas podsetim, 1994. godine je predsednik naše stranke bio u zatvoru, pa 1995. godine potpredsednik, zamenik predsednika, nekoliko poslanika; na noćnoj sednici Odbora za mandatno-imunitetska pitanja itd. Cela 1996. i 1997. godina prošle su u teškoj, da ne kažem rovovskoj borbi sa tada vladajućom koalicijom, a to je bila Socijalistička partija Srbije i jedan vaš deo, tadašnja Nova demokratija, koja je pomogla da se formira vlast, pa je onda prešla kod vas 2000. godine, pa je posle izašla, ponovo ste se uhvatili za gušu itd.
Izašao sam, pretpostavljam da vas je to u tom momentu na neki način zabolelo, zato što šefovi poslaničkih grupa nisu bili u sali. Još uvek nije tu predstavnik DSS-a ili "narodnjačkog bloka". Pozdravljam što je šef poslaničke grupe Demokratske stranke gospođa Nada Kolundžija došla u salu, što govori da javnost rada Skupštine ipak ima uticaja. Za to se mi zalažemo.
Da to nije čuo narod, verovatno ne bi bilo tako važno da se dođe odmah posle te informacije, kao što je i šef poslaničke grupe G17 plus takođe došao posle ove informacije. Zato je važno da se sednice Skupštine prenose.
Možda smo, hajde da kažem, u prošlosti i grešili. Nemamo pravo da to sada radimo. Zašto to sada obrazlagati sa "samo sad, zato što je utakmica"? Stvarno je besmisleno.
Rekao sam vam, da smo se dogovarali, kao što ste obećali, pa da vidimo, ali unapred, a ne kad vas stisne i kad vam je nužda, ne. Usvojite jedan princip, da pokušamo normalno da funkcionišemo, da parlament radi na način kao što rade parlamenti svuda u svetu. Onda možemo da dođemo do nekih rešenja koja će nam omogućiti da lakše radimo, da nemamo ovih nepotrebnih iskakanja, kao što je to sada.
Treba da znate, kada je u pitanju SRS, dogovorom, ukoliko ima određene granice, možete sve. Na ovakav način ne možete ništa. Jednostavno, sa nama to ne može, za ovoliko godina je trebalo da naučite. Ni posle 5. oktobra, kada ste nas čekali ispred Skupštine, niste mogli ništa, kad nas je bilo svega 23, a ne sada, sa 82 poslanika.
Prema tome, jedanput usvojite način rada koji će pomoći i vama i parlamentu i mislim da ćete u Srpskoj radikalnoj stranci naći odgovarajuću stranu koja će uvek uvažiti argumente, ukoliko je potrebno da se neke stvari usaglase i da se dogovorimo.

Reč ima narodni poslanik Rajko Baralić.

Gospodine potpredsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, ima nekoliko mogućih alata da se reši ovaj problem. Sedam ili osam narodnih poslanika, kažem sedam ili osam, jer gospodin Hiber ne dolazi, članovi su Programskog odbora RTS.
Gospodine Gavriloviću, u ponedeljak se održava sednica Odbora za kulturu i medije. Predlažem da proširite dnevni red, ja ću predložiti, ovom tačkom.
Gospodine Gavriloviću, vaša odbornička grupa u Čačku napustila je koaliciju sa Novom Srbijom, jer je Nova Srbija ukinula direktan TV prenos sednica SO Čačak, i na tome vam čestitam. Očekujem da ćete sprovodeći konzistentnu politiku DS (nadam se da vam je takva politika) učiniti to i ovde. Dakle, kada nema direktnih prenosa napustite parlament. To je prva stvar.
Druga stvar, prilikom usvajanja zakona koji je pisao čuveni Rade Veljanovski za velike pare, govorio sam, uzmite stenogram, da je sakrivena frekvencija trećeg kanala RTS i da je ona sada "Avala". U međuvremenu je jedna nova televizija "Enter", potpuno mimo zakona, mimo svih pravila, postala vlasnik frekvencije "Ju info" kanala.
Postoji nekoliko načina da se iz ovoga izađe. Razumem poziciju RTS-a, mogu da budem i elementarno lojalan prema njima, samo moram da budem lojalniji prema parlamentu i prema javnosti Srbije. Oni ne mogu na taj način da funkcionišu zato što se najvećim delom finansiraju iz ličnih prihoda građana Srbije, što inače nije porez nego je obaveza na osnovu Zakona o TV pretplati. Ne može neko da ubira tolike milione evra mesečno, a da se na taj način ponaša prema Narodnoj skupštini Republike Srbije. Mogli su da se izbore još 2001. i 2002. godine da Treći kanal ostane u onoj funkciji, kako je to ovde nazvao neko od prethodnih diskutanata.
Inače, ako nas Radio-televizija Srbije svaki dan bude obaveštavala depešom do koliko mi možemo da radimo, onda to nema nikakvog smisla. Zna se ko je u Srbiji stariji. Ukoliko i to ne pomaže, pozivam kolege da zajedno podnesemo inicijativu da se ukine TV pretplata, pa onda neka RTS iz komercijalnih aranžmana radi ono što treba da radi. Inače je nemoguće da svaki građanin Srbije plaća mesečno 350 dinara, a da se oni na ovaj način odnose prema jednom poslu koji možda za njih nije interesantan. Možda u "šeru" ne odgovara onome što oni očekuju, možda nema gledanost i ne mogu da imaju ekonomsku propagandu, ali oni nisu privatna televizija.
Previše je da u ovoj državi postoje dve američke i dve nemačke televizije sa nacionalnom frekvencijom, a da RTS odnosno televizija Srbije ne može da prenosi sednice parlamenta u direktnom prenosu. Tražićemo i vanrednu sednicu programskog odbora RTS i tamo ćemo saopštiti svoje stavove.
Pozivam DS da izabere svog člana u ovom telu, jer gospodin Hiber bojkotuje ovaj programski odbor, zbog toga što su u njemu gospodin Vučić i gospodin Momir Marković. Potrebno je da se poslanici tamo kompletiraju, oni su tamo jedna trećina od onoga što jeste ukupan broj članova, i da se s tim u vezi dogovaramo. Inače, ne može RTS ispostavljati ultimatum Narodnoj skupštini Republike Srbije. Hvala lepo.

Reč ima narodni poslanik Srboljub Živanović.

Dame i gospodo, dobro je što je gospodin Gavrilović ostao da govori posle mene. Izašao sam za ovu govornicu baš lično zbog njega, da bih mu odgovorio na neka postavljena pitanja.
Vi sigurno znate da je pre mesec i po dana, ili dva, kada je Skupština zasedala, Gavrilović ovde zavijao kao vuk samotnjak kada je poslanica koja sedi pored njega izjavljivala da je Srboljub Živanović, poslanik SRS, krao električnu energiju.
Međutim, moram vam reći da su stručni nalazi pokazali da je elektrosistem, u stvari, potkradao mene kao potrošača. Ali, gospodin Gavrilović nije zavijao kao vuk samotnjak kad su ovde poslanici govorili o zloupotrebama, krađi, malverzacijama njegovih stranačkih kolega, bivših ministara, Vlahovića, Pitića, koji su bili u društvu sa ovim čovekom koji danas sedi ovde.
Prema tome, vidite, ono vreme koje je bilo, pa i ovo vreme koje je danas jeste vreme koje pokazuje da se zločinci vraćaju na mesto zločina. Žao mi je što oni koji su uvređeni, oni koji ispaštaju, a to su u stvari građani i radnici ove Srbije koji su ostali bez posla zbog kriminalne privatizacije koju je uradio gospodin Vlahović... Zato se i čudim, gospodine Gavriloviću, otkud tada niste zavijali kao vuk samotnjak da dokažete svojim stranačkim kolegama kako su izvodili takve malverzacije, ali očigledne.
Ali, pogledajte, u ovom zapisniku piše, mogu kamere da pokažu, kako je u stvari elektrosistem čitavo vreme potkradao Srboljuba Živanovića, potrošača električne energije. Vidite i sami, gospodine Gavriloviću, šta ste propustili, da javnost upoznate sa malverzacijama i kriminalnim radnjama svojih stranačkih kolega.
Što se tiče CEFTA, kratko ću se samo obratiti svima, jer vidim da mnogi ovde govore o dobrobiti, ali izgleda da je mnogo krokodila a mala bara. Mala bara je, u stvari, Srbija. Vi sada želite da proširite svoj kriminalni dosije, da ga proširite širom ili van granica Republike Srbije.
Ono što meni pada u oči jeste da zemlje koje učestvuju u ovom sporazumu Hrvatska, Makedonija, Slovenija, koja je nekada učestvovala, i da ne govorim Moldavija... Verovatno bi Moldavija bila interesantna da je u pitanju, jer obično sam za skupštinskom govornicom bivše Savezne skupštine Srbije i Crne Gore govorio poslanicima Crne Gore da je za njih verovatno Moldavija interesantna po ovom sporazumu, a vi sigurno znate zbog čega.
Ali, što se tiče ovog prenosa, gospodine Gavriloviću, nemojte, ovo nisu porno filmovi da se gledaju posle 12 sati, mi nismo deca kojoj je to zabranjeno; prema tome, pustimo da se sednice ovog parlamenta odvijaju u onom vremenskom roku u kojem treba da budu završene. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Slobodan Gavrilović.

Da obavestim one koji ne znaju, nije reč o fudbalu, već o odbojci. Toliko o činjenicama i zalaganju i nacionalnim strastima koje ovde preovladavaju a bez dovoljno informisanosti, da ne kažem znanja.
Reč ''opstrukcija'', pogledajte stenogram, nisam upotrebio uopšte, niti bih upotrebio ikada kada je reč o opoziciji. Opstrukcija je jedno normalno sredstvo kojim se služi opozicija u svim parlamentima i prilagođava to onim vremenima i okolnostima u kojima se nalazi. To je za mene prirodna, legitimna stvar. O tome uopšte nisam govorio.
Šačica demokrata koja je tada bila u parlamentu, bilo je 29 demokrata, a ta silna većina radikala, bilo ih je 39, pazite, to je taj odnos... Kad se prikazuje taj odnos onda građani treba da čuju kako je to bilo, zaboga, nekih dva-tri i nekih 150. Ne, odnos je bio taj koji sam sad naveo. Parlament su, ponavljam, napustile sve tadašnje opozicione parlamentarne stranke kada je ukinut direktan TV prenos i u parlament se 1996. godine vratila Srpska radikalna stranka, a 1997. godine i Demokratska stranka. Postoje činjenice pa vi vidite da li je tačno.
Kada se pozivamo na taj famozni zakon o lokalnoj samoupravi i zakon o izborima, koji je tada menjan mimo dogovora koji je bio postignut za okruglim stolom vlasti i opozicije, to je faktički bilo uz podršku budućeg koalicionog partnera - SRS. To smo mi ovde tada, pre izbora 1997. godine, jasno govorili šta sledi u Srbiji nakon tih izbora. Mi na tim izborima nismo počišćeni, kao što je ovde rečeno. Većina stranaka demokratske opozicije ili gotovo sve stranke demokratske opozicije tada su bojkotovali te izbore iz jasnih razloga, zato što je poništen dogovor vlasti i opozicije, postignut na okruglom stolu, o 29 izbornih jedinica i sveden ovde nasiljem na devet, za šta je Srpska radikalna stranka glasala. Problem je što je prethodno bio okrugli sto vlasti i opozicije i dogovoreno je 29 jedinica. To je problem. To je pitanje držanja sporazuma.
Zbog toga sam izašao ovde, da se niko ne kiti načelnom borbom za ono što nema pravo. To u Čačku što je bilo, to je tačno, ali to je naša politika; čuli ste ovde predsednika Dulića, on je rekao prilikom svoje inauguracije, ili pre toga, da neće dozvoliti ukidanje direktnih televizijskih prenosa. U Čačku se radilo o ukidanju televizijskog prenosa, a ovde je reč o pomeranju jedne sednice od sat i 20 minuta. Da li je to isto? To nije ukidanje i to nije načelo, to je izuzetak od pravila za koja se uvek zalagala i zalaže se Demokratska stranka.
Na kraju, što se tiče te insinuacije koja je ovde izrečena od strane gospođice iz Kragujevca, znate, u ovom parlamentu je bilo i tog beščašća da su ulazili predstavnici policije ili neki drugi ljudi koji nisu bili u uniformama i da su tukli poslanike. To je činjenica. Mi smo kao demokrate, ja sam lično i sa ove govornice i u skupštinskoj sali štitio te poslanike, iako su mi politički protivnici; to ću činiti i sutra ako budu u toj prilici, jer smatram da nijedan poslanik ...
Izvinite, ja govorim o principu. Kada su vaši šefovi bili po zatvorima naši su poslanici dolazili na proteste da govore u prilog njima i da ih brane na vašim skupovima.
Ne postoji primer, gospodo, da su srpski radikali branili demokrate za ovih deset godina. Pa ni onda kada je naš pokojni premijer, kada je samo bio predsednik stranke, optužen na pravdi boga i osuđen na godinu dana robije uslovno na određeno vreme u sporu sa Mirkom Marjanovićem, tadašnjim predsednikom Vlade a budućim vašim predsednikom Vlade, ni tada niste ustali u zaštitu. Toliko o činjenicama i o načelima.