Gospodine Topaloviću, imaćete vremena da govorite pošto ste na listi govornika SRS, hvala puno, vaše vreme je isteklo.
Po Poslovniku se javio narodni poslanik Zoran Krasić, izvolite.

Gospodine Duliću, baš ste došli u pravo vreme. Ja sam vas prozivao, naravno, ja se pozivam na povredu člana 27. Poslovnika, ali niste je vi uradili, nego vaš potpredsednik gospodin Albijanić. On to uvek radi kada je njegov predsednik stranke u pitanju.
O čemu se radi? Ja bih vas zamolio da uzmete Predlog zakona koji je sledeća tačka dnevnog reda i da pogledate prvu stranicu Zakona o duvanu i da uzmete prvu stranicu Predloga zakona o potvrđivanju sporazuma CEFTA i da vidite drugi pasus kako je napisan. Skrećem vam pažnju da su oni ljudi u Vladi vodili računa, imali u vidu koji će problemi da nastanu u Narodnoj skupštini.
Kada je u pitanju ova tačka dnevnog reda, oni su napisali: "Na osnovu člana 70. stav 1. Poslovnika Vlade, za predstavnika Vlade u Narodnoj skupštini određuje se magistar Mlađan Dinkić, ministar ekonomije i regionalnog razvoja".
Za sledeću tačku dnevnog reda svog predstavnika su nam predstavili, citiram: "Za predstavnika Vlade u Narodnoj skupštini određen je dr Mirko Cvetković, ministar finansija".
Gospodin Albijanić nije mogao da primeti razliku između ove dve formulacije. Nije u pitanju pismenost ili nepismenost, nego, jednostavno, ne sme da vidi da postoji razlika i u broju redova, jer znate kakva je diktatura u G17 plus; on je ionako na ledu, Dulićka jedva čeka da mu vidi noge.
Zašto je Vlada potencirala svoj poslovnik, a ništa nije rekla o Poslovniku Narodne skupštine? Ima razloga. Naravno, to sam ja sa njima dogovorio i to vam je potpuno jasno. Ovo je jedini primer gde se javlja član 70.
Pogledajte sve druge predloge zakona gde se određuje predstavnik Vlade. Ide stereotipna formulacija, kao kod Zakona o duvanu. Ja sam svojim vezama uspeo da oni ubace član 70. svog poslovnika, kako bi ga ograničili ovde da ne eksplodira. Zašto?
Nisu oni zadovoljni kako će da se zastupa ovaj predlog zakona o ratifikaciji. O tome se radi.
Sa pravom je Demokratska stranka tražila da se objedini ova rasprava. Zbog čega? Da jedan predstavnik zastupa oba zakona, da ne bi došla do izražaja očigledna podela u Vladi Srbije na sektore interesovanja.
(Predsednik: Vreme.)
Opet podsećam one gazde da malo stanu, da malo prikoče, počeli su mnogo da laju; ja hoću sa gazdama da razgovaram, a ne sa livrama. To je ta razlika.
Zato, gospodine Duliću, u skladu sa ovlašćenjima koja imate, vi morate da rešite ovaj problem – da li je član 70. stav 1. Poslovnika Vlade ovde namerno ubačen da bi se ovaj predstavnik, koga očigledno u Vladi nisu mogli da izbegnu, na ovaj način ograničio?
Dok ste vi bili odsutni, ja sam gospodinu Albijaniću malo čitao član 194. gde se navodi da predstavnik Vlade može ovde da zastupa u skladu sa zakonom. Ovaj predstavnik Vlade nema taj zakon, jer nijedan zakon ne tretira to ministarstvo.
Postoji Zakon o ministarstvima, Zakon o Vladi itd, ali materijalni propis, koji bi nam dokazao da je to ministarstvo na neki način kompetentno i za ovu materiju, ne postoji.

Razumeli smo vaše pitanje, gospodine Krasiću. Hvala vam puno.
Po Poslovniku se javila narodni poslanik Nataša Jovanović.

Najpre sam htela da se javim, gospodine Duliću, da postavim pitanje Mlađanu Dinkiću, na osnovu člana 226, ali sada ću morati vama da održim jedno poslovničko predavanje, jer vi apsolutno ništa ne znate.
Pokušala sam pre izlaska za govornicu da vas upozorim da ne radite ovo što ste malopre uradili, jer to Nataša Mićić nikada ne bi; ona bi dala jednu opomenu, pa drugu, pa bi u svom maniru isključila tog poslanika, oduzela bi mu reč, a vi hoćete, kao, da budete fini, niste, kao, rigorozan predsednik kao što je bila Mićićka, pa se kao fini i dobri predstavljate javnosti, nego pritiskom na dugme i nestala struja, a ti, Krasiću, idi na mesto i mikrofon - ništa. Ne može, gospodine Duliću, zato što je to nepoštovanje Poslovnika. Vi se izigravate sa Narodnom skupštinom.
Možda ćete vi, pošto ne znam šta stoji u ovoj radnoj verziji Poslovnika, tamo da napišete ili da izglasa vaša skupštinska većina, u trenutku kad vi procenite da to prolongirano vreme posle tri minuta više nije vreme koje ćete vi da trpite i da tolerišete, da pritisnete dugme i nestane struja, ali sada ne možete, jer, po članovima 106. i 107. Poslovnika, vi samo u jednoj situaciji možete, kao što ste to jutros na početku zasedanja uradili u mom slučaju, sada u slučaju gospodina Krasića, da oduzmete reč narodnom poslaniku.
Povredili ste član 106. jer je najpre trebalo, ako ste hteli da primenjujete striktno ovaj poslovnik, da vidimo šta bi onda usledilo, jer je čovek govorio, na osnovu kršenja Poslovnika Narodne skupštine, o činjenici da Mlađan Dinkić ne može da bude predstavnik po ovoj tački dnevnog reda...
Trebalo je, ali samo u tim slučajevima, znači, nikako to niste mogli da primenite na Zoranu Krasiću i na meni jutros, da izreknete opomenu: ako je narodni poslanik prišao govornici bez dozvole predsednika Narodne skupštine, što Zoran Krasić nije uradio (ovo citiram i to ne može da mi ulazi u vreme); govori pre nego što je zatražio i dobio reč - nije, sačekao je strpljivo, iako je vaš prethodnik prenebregao činjenicu da se Krasić javio pre nekih drugih poslanika; "koji i pored upozorenja predsednika Skupštine govori o pitanju koje nije na dnevnom redu" - apsolutno nije, objašnjavao vam je zašto Mlađan Dinkić ne može i zašto ga je Vlada, protivno Poslovniku Narodne skupštine, poslala ovde; "ako prekida govornika u izlaganju ili dobacuje" - naravno da to nije uradio niko od poslanika SRS, "odnosno ometa govornika"; "iznosi činjenice i ocene koje se odnose na privatni život drugih lica" - ne, nego na neslavnu ministarsku i guvernersku prošlost Mlađana Dinkića, sve je argumentovano čovek rekao; "upotrebljava psovke i uvredljive izraze", i "ako drugim postupcima narušava red na sednici". Onda vi izreknete jednu, pa drugu opomenu, pa onda tek ide član 107 – mera oduzimanja reči.
Gospodine Duliću, vi ste prekršili članove 106. i 107. Isključivanje struje nigde ne postoji. Možda će jednog dana vas da strefi strujni udar, stvarno ne znam, kako ste krenuli i navikli da prekidate narodne poslanike. Ako vi hoćete da nastavite, a vi ste svi u istom konglomeratu, da radite kao Nataša Mićić, neka onda ona izađe i neka vam kaže kakve su to rigorozne mere, pa se onda nečasno upišite u istoriju predsedavanja Skupštine, kao što je to i ona uradila.

Po Poslovniku se javio narodni poslanik Zoran Krasić.

Gospodine Duliću, još nisam dobio odgovor, ali računam da je negativan. Naravno, o tome ćemo da glasamo.
Sada se pozivam na drugu povredu Poslovnika. Možete da pročitate članove 101, 104. i 194. Mi ćemo stvarno imati problema sa današnjom raspravom. Zašto? Vidite koliko je došla do izražaja nekompetentnost predstavnika Vlade. On je, u replici povodom izlaganja predstavnika SRS, naveo podatke o prednostima i onome što je dobro urađeno na osnovu ovog sporazuma, a taj sporazum se i ne primenjuje, već je tek danas po prvi put postao tačka dnevnog reda. Znači, tu ima problema medicinske prirode.
Otprilike, to je kao Gašo Knežević. On je primenio nacrt zakona prilikom donošenja jednog rešenja i napisao je – na bazi nacrta zakona, koji još nije stupio na snagu, ja sam doneo rešenje.
Znači, nama ovde niko ne daje nikakvu projekciju, nikakvu pretpostavku, nikakav pokazatelj na osnovu čega zastupa da ovo treba da usvojimo. Ne, nego izađe i javnost obavesti da su velike prednosti ovog sporazuma već ostvarene, a sporazum nije ni stupio na snagu, barem što se tiče Republike Srbije. Znači, nema problema sa dijagnozom, bukvalno rečeno sa dijagnozom. Zašto bi dijagnoza razumne ljude dovodila u zabludu?
Moram da vas podsetim, u prethodnom sazivu je gospodin Nikola Milošević sedeo u drugom redu i kada predstavnici Vlade izvale tako nešto, on, pošto je čovek logičar, ne može da izdrži, lepo se pokupi i izađe napolje da se izduva, jer prosto ne može da shvati da 126 ruku može da pokrije dijagnozu. Narodna skupština je mesto gde treba da reprezentujemo normalne ljude Republike Srbije. Nama trebaju normalni argumenti da se iznose, a ne da nam se iznose neke bajke, neke iluzije i nešto što neuropsihijatri treba da stave u anamnezu, u onaj izveštaj.
Zato sam vas ja najblagonamernije, gospodine Duliću, upozorio. Vlada je imala razloga kada je pri određivanju predstavnika za ovu tačku dnevnog reda ubacila taj član svog poslovnika, da bi ograničila, da bi nam skrenula pažnju, puj pike ne važi se. Nije to tako. U nastavku ću vam vrlo precizno, autentičnim tekstovima, ukazati na sklonost i stereotipe u ponašanju ovog predstavnika Vlade, kakav je bio prema Đinđiću, prema Živkoviću, prema Koštunici, prema Labusu. Kada takav čovek zastupa ovakav predlog zakona, pa ko to sme da uzme zdravo za gotovo. Molim vas, prekinite sednicu, tražite od Vlade da se izjasni ko će da bude pravi predstavnik po ovoj tački dnevnog reda.

Zahvaljujem. Reč ima ovlašćeni predstavnik Socijalističke partije Srbije, gospodin Nikolić.

Poštovano predsedništvo, uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, danas razgovaramo o veoma važnom dokumentu, verifikaciji sporazuma o izmeni i pristupanju Sporazumu o slobodnoj trgovini u centralnoj Evropi, ili jugoistočnoj Evropi, kako god želimo.
Geneza trajanja ovog sporazuma potiče od 1992. godine, sa izmenama i dopunama u Krakovu i Brnu, a definitivni tekst izmena došao je u Bukurešt 2006. godine. Mi smo sada u prilici da konstatujemo da su učesnici u potpisivanju tog sporazuma u svojim parlamentima, osim Srbije, verifikovali ovakav sporazum i da, evo, mi danas o tome razgovaramo i treba da procenimo šta činiti i da li pristupiti ovakvom jednom sporazumu.
Pre nego što odlučimo, mislim da je važno da nekoliko činjenica imamo u vidu, koje su to prednosti pristupanja ovom sporazumu koje mogu da budu od koristi, pre svega privredi Srbije i nacionalnoj ekonomiji Srbije. Iskustvo Češke i Mađarske govori da potpisivanje ili verifikacija jednog ovakvog sporazuma približava ovu zemlju EU. Time se postižu, takođe, ovi osnovni demokratski principi koji se zasnivaju na vladavini prava, na ljudskim pravima i na osnovnim slobodama. Vlada tržišna ekonomija, potvrđuju se principi iz Memoranduma o razumevanju o liberalizaciji, otvara nam se tržište od 25 ili 30 miliona stanovnika u statusu domicilnih potrošača, podstiču se strana ulaganja, povećava se konkurentnost i podstiče razmena robe, jača regionalna privredna saradnja i obezbeđuje se širok asortiman kvalitetne robe sa jeftinijim cenama u ponudi.
Naravno, razvojem trgovinskih odnosa i mnogih drugih oblika saradnje pruža se mogućnost da u toj regionalnoj saradnji imamo i nešto stabilniju političku situaciju u regionu nego što je sada. Potpisivanjem sporazuma sublimirali bi se svi do sada potpisani sporazumi, njih tridesetak, o liberalizaciji trgovine između zemalja, sada kandidata i potpisnica CEFTA.
Pomenuo sam malopre da je Srbija jedina zemlja od osam, odnosno 10 zemalja, koja je poslednja potpisala ovaj sporazum, a po pravilima sporazuma ukoliko se ne pristupi na vreme, u roku od 30 dana se ne može doći u status članice CEFTA. Posledice su takve da mi na prvoj sednici, koju je Komitet zakazao za kraj septembra, nećemo moći da punopravno odlučujemo i donosimo odluke u određivanju pravila igre u sprovođenju tog sporazuma; moći ćemo da budemo samo posmatrači, jer nam vreme od 30 dana prelazi rok dogovoren za zakazivanje ove sednice.
Možemo iz sporazuma da izvučemo nekoliko zaključaka. Njegova primena će početi odmah, a puno sprovođenje sporazuma krenuće od 2010. godine pa nadalje. Posebna je novina da se uvodi trgovina uslugama i posebno investicijama, odnosno u njihovoj apsolutnoj zaštiti ako dolaze iz strane potpisnice do mere da imaju nacionalni tretman.
Posebnim plulateralnim sporazumom ukidaju se sve moguće i postojeće barijere u odvijanju jedne harmonizovane, slobodne trgovine između potpisnica. Uvešće se potpuno slobodna konkurencija između privrednih subjekata, čak između javnih preduzeća, tako da jednostavno neće moći biti nikakve vrste zaštite. Sve javne nabavke, ma odakle se odvijale, moraju da budu transparentne, nediskriminatorske i moraju imati nacionalni tretman. Uvodi se primena veoma važne dijagonalne kumulacije porekla proizvoda između svih strana potpisnica, a to će reći i nekih materijala iz EU, preko aneksa koji reguliše kako se tretira roba i kakvo je njeno poreklo.
Poštovana gospodo narodni poslanici, potpisivanje, verifikacija i primena ovog sporazuma podrazumeva potpuno liberalizovanu trgovinu u okviru potpisnica CEFTA sporazuma, ali rekao bih i dalje prema EU. To znači da se stvara ambijent za poslovanje u bescarinskim uslovima, bez mogućnosti posebne zaštite nacionalne ekonomije. Opstaće samo oni koji su najbolji u kvalitetu, najpovoljniji po cenama i ostalim uslovima ponude. To će se dogoditi u uslovima kada je naša nacionalna ekonomija slabašna i krhka, sa teškim tranzicionim posledicama i još uvek ranjiva, neoporavljena od posledica embarga.
Ako potpisivanje sporazuma znači da nema zaštite nacionalne ekonomije ili nema dovoljne zaštite nacionalne ekonomije jer neće biti carina na uvoz, niti carine na izvoz robe, za robu koja je poreklom iz zemalja potpisnica ili u daljem lancu iz EU, rekao bih čak i na poljoprivrednim proizvodima neće moći da se primenjuju neke posebne mere zaštite, niti pak podsticajne mere makroekonomske politike, postavlja se pitanje hoće li naša nacionalna ekonomija da to izdrži.
Šta će se desiti sa našim bilansom u poslovanju sa ostatkom sveta ako i danas, makar sa delimičnom liberalizacijom, imamo ogroman platni deficit u poslovanju sa svetom, duži niz godina; on se prenosi iz godine u godinu, a mi nemamo mehanizme da trgovinski deficit smanjimo.
Ne smemo zaboraviti da je naša proizvodnja, ovakva kakva je, izuzetno uvozno zavisna, te da za dve godine nije moguće napraviti kapacitete koji će moći da proizvode materijale i sirovine konkurentne u odnosu na ponudu koja dolazi iz zemalja potpisnica sporazuma i oslobode nas uvozne zavisnosti. Naša tehnologija je zastarela, uz to nam je organizacija arhaična, a menadžment nedovoljno pripremljen. Posledica će biti niska produktivnost, a šansa da budemo konkurentni u odnosu na industrijske sisteme neće biti na našoj strani.
Umesto da stvaramo efikasnu i po broju malu državnu administraciju, mi je iz godine u godinu stalno povećavamo. Imamo skup državni aparat koji ovakva privreda mora da izdržava, a to poskupljuje proizvodnju i čini nas još nekonkurentnijim. Takođe, na teret proizvodnje i onih koji stvaraju dohodak, u elemente koji čine cenu ulazi i armija od preko 900.000 nezaposlenih, radno sposobnih građana Srbije. Da li je realno da ćemo tu armiju zaposliti do pune primene sporazuma i da ćemo na taj način smanjiti izdvajanja za socijalna davanja, a da će ti radnici ostvariti konkurentniju proizvodnju nego što je imamo danas?
Cena prelaska iz socijalističkog društva, kroz tranziciju, u kapitalizam ne sme biti na teret otpuštenih i ne mogu je plaćati penzioneri, njih blizu milion i 400 hiljada. Zapravo, mi moramo da računamo na dalja izdvajanja od strane onih koji ostvaruju dohodak za ove kategorije stanovništva, a u isto vreme moramo da računamo i na stvaranje konkurentne proizvodnje.
Srbija spada u grupu zemalja koja ima dosta visoku stopu izdvajanja na ime poreza i doprinosa iz ličnih dohodaka i visok procenat PDV-a. Upravo iz napred navedenih razloga mi ćemo i dalje ostvarivati skuplju proizvodnju nego što će tržište moći da prizna i teško ćemo moći da se uklopimo u konkurentsku borbu koja nam predstoji. Ovo tim teže što mi zbog već izgrađenih kapaciteta u ovom regionu CEFTA ne možemo da računamo na visoke tehnologije i visoke intelektualne usluge.
Naše šanse su u oblasti prerađivačke proizvodnje i u oblasti poljoprivrede, gde je konkurencija veoma izražena. Naravno da pred nosiocima ekonomske politike stoji mnogo ozbiljan, odgovoran i težak zadatak, kako pripremiti nacionalnu ekonomiju da se u pravila sporazuma uklopi i da opstane. Mnogo je do sada napravljeno tih koraka na putu ka Evropskoj uniji i do odustajanja će teško moći da dođe.
Dakle, to je ona filozofska – prići sporazumu, kajaćemo se, odustati od sporazuma, takođe ćemo se kajati. Na poslaničkim grupama, na parlamentu je da donese odluku. Hvala vam.

Hvala puno. Po Poslovniku se javio narodni poslanik Rajko Baralić, pa potom Zoran Krasić.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, javio sam se zato što je prekršeno dostojanstvo Narodne skupštine, to je osnov. Očekivao sam, gospodine predsedniče, da će gospodin Mlađan Dinkić, ministar Vlade Republike Srbije, današnje izlaganje započeti izvinjenjem zato što je u proteklih nekoliko dana dao nekoliko nepreciznih, netačnih, zlonamernih i neodgovornih izjava. Time je prekršio Ustav Republike Srbije. Dakle, podsećam vas, gospodine Dinkiću, i javnost da ste rekli da Narodna skupština nije zasedala zbog toga što narodni poslanici nisu tu.
Na strani 63. Ustava Republike Srbije, u odeljku 3. kaže se: "Vlada je nosilac izvršne vlasti u Republici Srbiji." Molim, gospodine predsedniče, da mi citat ne ulazi u vreme. "Vlada utvrđuje i vodi politiku, izvršava zakone i druge opšte akte Narodne skupštine, donosi uredbe i druge opšte akte radi izvršavanja zakona, predlaže Narodnoj skupštini zakone i druge opšte akte i daje o njima mišljenje kad ih podnesu drugi predlagači"... Ali, nema predloga zakona. Što bi rekao pesnik, a poslanici zalud, zalud čekaju. Ništa od onoga što su govorili u kampanji nema u fioci. Nijedan zakon nisu napisali. "Usmerava i usklađuje rad organa državne uprave i vrši nadzor nad njihovim radom, vrši i druge poslove određene Ustavom i zakonom."
Član 124: "Vlada je odgovorna Narodnoj skupštini za politiku Republike Srbije, za izvršavanje zakona i drugih opštih akata Narodne skupštine i za rad organa državne uprave."
Nigde ne kaže Ustav da su narodni poslanici, ne daj Bože, odgovorni Vladi i ministrima u toj Vladi.
Vladu čine predsednik Vlade i ministri. "Ministri su za svoj rad i za stanje u oblasti iz delokruga ministarstva odgovorni predsedniku Vlade, Vladi i Narodnoj skupštini." Dakle, nigde nema obrnuto, itd, itd.
Dakle, dimna zavesa koju ste, gospodine Dinkiću, bacili ovih dana imala je da posluži kao loša argumentacija i rđavo obrazloženje da, zaboga, zato što narodni poslanici nisu na okupu parlament ne može da zaseda, pa zbog toga razni pisci u jeftinoj štampi povećavaju tiraže. To nije fer. Nije fer pre svega prema onoj većini koja je vas izabrala, ali nije fer ni prema instituciji narodnog poslanika. Onog momenta kada ste prvi akt prosledili Narodnoj skupštini, mi ga, evo, danas razmatramo. Neki će ga kritikovati, neki će ga hvaliti. Očigledno da će on dobiti dovoljan broj glasova i neće biti sporno njegovo usvajanje.
To vama, gospodine Dinkiću, nije prvi put. Ranije ste izjavljivali - pokazaću ja narodnim poslanicima. Baš da vidim šta je to što ćete pokazati. Ako vam se ne sviđa pozicija ministra, dođite u Narodnu skupštinu, budite narodni poslanik, bili ste prvi na listi, imate pravo da budete narodni poslanik, i onda kritikujte Vladu do mile volje. Ali, ne možete kao ministar kritikovati narodne poslanike što Skupština nije zasedala, a nije zasedala samo zbog toga što ta vlada nije u stanju da prosledi nijedan akt ovoj skupštini.
Dakle, to je jedina istina i moja je obaveza bila da u ime kolega koje ovde predstavljam, i nadam se u ime svih vas, to kažem, jer nema nikakvog smisla to što ste izjavili. To je netačno, zlonamerno, to doprinosi da se ugled ove institucije narušava, a da ona to ničim nije zaslužila. Dajte zakone i razmatraćemo ih, dajte ono što je iz nadležnosti Ustavnog zakona da se sprovede. Ništa od toga niste uradili. Evo, da izaberemo guvernera; to je jedna od obaveza pa vi nikako da to prosledite.
Dakle, molim vas, nemojte se ponašati kao da smo mi vaša svojina. Mi to nismo nikako, niti to vi možete na bilo koji način da ostvarite. Nema smisla da to radite. Vi ste ranije, kao ministar finansija, držali parlament u šah-mat poziciji. Nadam se da ćemo usvojiti zakon o Narodnoj skupštini i da vam to više neće biti omogućeno.
Molim vas, postavio sam vama lično poslaničko pitanje – koje akte je vaše ministarstvo prosledilo Narodnoj skupštini na usvajanje, a da mi to nismo učinili? Hvala vam.