Reč ima narodni poslanik Radiša Ilić, a neka se pripremi narodni poslanik Ognjen Mihajlović. Izvolite, Ognjene, i neka se pripremi narodni poslanik Slaviša Topalović.

Žao mi je što gospodin ministar Jočić ovog trenutka nije ovde, jer imamo jedno pitanje koje je upućeno upravo njemu. Izašao je, dobio je neki poziv na mobilni, ko zna o čemu se radi, može biti da je napokon spreman taj amandman koji nam obećava već, evo, drugi dan.
On je spomenuo da će biti uvedeno u Predlog ovog zakona i nešto što bi ličilo na ono što su srpski radikali predložili.
On ga je najavio i voleo bih da nam objasni, ne postoji u proceduri i to je tačno, ali voleo bih da mi objasni o čemu se ovde radi, da li će srpsko državljanstvo dobiti Srbi i da li imaju čemu da se nadaju, ili su, kao i obično, Tadić i Koštunica opet samo iz propagandnih razloga putovali u Banjaluku.
Kada je nešto konkretno u pitanju, naravno, to neće biti urađeno. Plašim se da će se to desiti sa ovim zakonom i da će to biti samo jedna oficijelna struktura na papiru, od koje srpski narod neće imati apsolutno nikakve koristi. I dalje će srpski državljani i Srbi biti apsolutno nezaštićeni, ne samo u Srbiji, kao što je to slučaj danas, nego će, što je još gore, biti izloženi teroru kako su izloženi danas pre svega na Kosovu i Metohiji. Mi njih tretiramo zaista kao apatride, iako još uvek žive u jedinstvenoj Srbiji. Ili, Srbi u Hrvatskoj, koji su narod drugog reda koji je izbačen iz ustava, gde je bio konstitutivni narod; ili, vidite samo šta se dešava sa Republikom Srpskom, Bosnom i Hercegovinom.
Mi srpski radikali mislimo da je uvođenje našeg amandmana u ovaj zakon poslednja šansa da se uradi nešto dobro na zaštiti srpskog naroda. Dakle, ovo nije samo pitanje državljanstva, nego je pitanje i opstanka. Toliko.

Hvala vam. Reč ima narodni poslanik Slaviša Topalović.

Dame i gospodo narodni poslanici, žao mi je što nema gospodina Jočića. Danas nastavljamo, po hitnom postupku, raspravu o Zakonu o državljanstvu. Iz ovog materijala vidimo da je to zakon o državljanstvu Crnogoraca koji žive u Beogradu. Zašto? Evo, iz dva razloga. Prvi razlog je da crnogorski državljani ne bi postali nedržavljani, a drugi je razlog da se omogući nesmetan rad državnih organa, kako stoji u materijalu.
Malo bih rastumačio ovaj drugi razlog. Hoćete da kažete, za ovaj drugi razlog, da je veći ili dobar deo funkcija u državnim organima Srbije na kojima su državljani Crne Gore. Gospodine Jočiću, tu ste u sali, da li je to tačno? Evo, opšte je poznato da su u Srbiji na funkcijama direktora i rukovodilaca pretežno građani Crne Gore. Ako vi mislite da ja nisam u pravu i pošto kažete da nije tačno, pitajte gospodina Tadića, Bulatovića, Hamovića, Lazarevića, BK, Zoricu Radović... Pa i vi, gospodine Jočiću, odakle ste vi?
(Dragan Jočić: Iz Beograda.)
Pola državnog vrha Srbije su Crnogorci ili poreklom iz Crne Gore. To nije suština ovog predloga zakona. Suština je to da crnogorski državljani imaju pravo da postanu državljani Srbije samo uz pismenu izjavu.
Postavljam pitanje, gospodine ministre, šta ćemo sa 250.000 ljudi koji su došli sa prostora zapadno od Drine, iz Republike Srpske i Republike Srpske Krajine? Šta ćemo, gospodine Jočiću, sa našim narodom sa tih prostora? Kako oni mogu da ostvare svoje pravo na državljanstvo i zašto oni ne mogu da napišu izjavu i reše svoj problem koji traje mesecima i godinama?
Gospodine Jočiću, da li odobravate onima koji uzimaju 400-500 evra po državljanstvu da ga ubrzaju i da ga završe? Zašto su ti građani drugog reda? Zašto svi vaši i Tadićevi zemljaci više vrede od njih? Evo, navešću vam jedan primer: Paravinja Danica stanuje u Novoj Pazovi, Proleterska br. 4, i rođena je 9. novembra 1933. godine u Hrvatskoj, opština Obrovac. Starica sada ima 74 godine.
Gospodine Jočiću, ja se izvinjavam ako ste uznemireni, ali donosim informaciju sa terena šta narod kaže, a vi to proverite, pa nas izvestite.
Posle smrti supruga gospođa Danica Paravinja je zatražila državljanstvo jer u Novoj Pazovi živi već 50 godina i državljanstvo joj treba radi nove lične karte; stara lična karta joj je istekla, a lična karta joj treba da bi mogla da primi penziju, kao i da izvadi novu zdravstvenu knjižicu, da bi mogla da se leči. MUP je odbio da joj izda rešenje o državljanstvu i traži rekonstrukciju izvoda iz matične knjige rođenih.
Ovo je nemoguće uraditi u Hrvatskoj, pošto se rekonstrukcija radi za rođene posle 1945. godine, a gospođa je rođena 1933. Da bi to rešila, mora naknadno da ima upis u knjigu rođenih, a to je komplikovan proces. Ona ne može da ode u Hrvatsku jer je stara i bolesna i nema nikakav dokument. Ne može nikome da da punomoćje da to obavi umesto nje, jer joj je istekla lična karta. Znači, nerešiv je problem. Ponavljam da u Srbiji živi neprekidno 50 godina, a njena porodica se 300 godina unazad predstavlja i izjašnjava kao srpska i pravoslavna.
Gospodine Jočiću, postavljam pitanje koliko je građana srpske nacionalnosti koji imaju isti ili sličan problem kao gospođa Danica Paravinja? Šta ste povodom toga preduzeli? Da li možda pravite selekciju ko pripada i kojoj političkoj opciji?
Da li vam je u donošenju ovako važnog zakona za građane koji žele srpsko državljanstvo na prvom mestu politička pripadnost? Ako vam je to na prvom mestu, onda to stavite u zakon pa da pročitamo i da znamo o čemu se radi.
Kako to da Albanac koji želi srpsko državljanstvo treba samo da na papiru napiše svoje ime i prezime i podatke, preda u MUP i preko veze dobije državljanstvo? Priča se u vašem ministarstvu za ovaj slučaj, a ja bih vas molio da proverite i obavestite ovu skupštinu. Zašto samo Srbi imaju problema sa dobijanjem državljanstva u Srbiji?
Vi, ministre, ovakvim predlogom bežite od Srbije i srpskog naroda i terate Srbe da uzimaju tuđa državljanstva.
Da li vi stojite iza ovoga ili neko ko vam je to naredio, ne znam, ali vi uskraćujete elementarna prava građanima.
Amandmanima Srpske radikalne stranke rešićete velike probleme građana u vezi sa ovim zakonom, a takođe ćete rešiti i vaše probleme tako da se ispetljate iz te kučine u koju ste se upetljali predlogom ovako nakaradnog zakona, gospodine ministre. Hvala

Hvala gospodinu Topaloviću. Izvinjavam se, reč ima gospodin ministar Jočić. Izvolite.

Gospodine poslaniče, molio bih da ono što je u vezi sa vašim saznanjima, ako su tačna, o licima koja uzimaju novac i rade državljanstva dostavite Ministarstvu unutrašnjih poslova, a takođe da dostavite i konkretne podatke u vezi sa ovim poslednjim slučajem koji ste naveli. Verujte, ja ću energično postupiti po vašim podacima. Ja ih očekujem.

Hvala. Reč ima narodni poslanik Jovan Damjanović. Jovane, izvinite molim vas, po Poslovniku ima reč narodni poslanik Dragan Todorović.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, verujem da ste vi za ovo vreme koliko ste na čelu Ministarstva mogli barem u jednu stvar da budete sigurni – da je korupcija jedan od najtežih oblika kriminala baš zbog toga što se teško dokazuje, zato što se u najvećoj meri odvija između dvoje ljudi bez svedoka. To su poznate stvari. Nije to samo problem ovog trenutnog vremena i nije problem samo dobijanje državljanstva, nego mnogih stvari koje su potrebne građanima.
Tražiti od narodnog poslanika, koji sigurno ima informacije od ljudi koji se žale, ne samo za državljanstvo, nego i za mnoge druge papire u bilo kojoj drugoj državnoj administraciji da ih je nemoguće dobiti ukoliko ne da novac za to...
Narodni poslanik ima mogućnosti da iznese taj problem, a jedino ako hoćemo ovde da se lažemo i da kažemo da taj problem ne postoji, pa da kažemo – to što ne možemo da pokažemo znači da ne postoji. Tražiti od narodnog poslanika ipak je malo previše.
Vi ste na čelu Ministarstva kojem je obaveza, zadatak da to polako iskorenjuje. Ako vam dobronamerno sa ove govornice neko uputi primedbe, ne optužujemo mi vas da ste vi doprineli tome, ali tražimo od vas da poklonite dovoljnu pažnju ovim informacijama koje ste dobili, da probate da rešite problem, a ne da tražite od poslanika da vam on dostavlja podatke.
(Dragan Jočić, sa mesta: Ako zna.)
On vam je sve što je znao rekao sa ove govornice. Ako hoćete dodatno da se upoznate, možete da uzmete novinske članke, pa da pogledate, recimo, kako Albanci dobijaju naše pasoše, i sve informacije koje ste mogli da čitate u novinama, gospodine ministre, o pojedinim policijskim stanicama, gde je to već uhodan posao. Koliko se sećam, neki od pripadnika Ministarstva unutrašnjih poslova su zbog toga uhapšeni. Vi se sada čudite kako izlazi narodni poslanik i priča da se i prilikom dobijanja državljanstva takođe uzima novac. Potrudite se. Nema čovek šta da kaže, osoba je mogla da se uzdrži, bolje bi bilo da je mogla. Prema tome, gospodine ministre, radite vaš posao u skladu sa zakonom.

Hvala. Reč ima narodni poslanik Jovan Damjanović. Neka se pripremi narodni poslanik Momir Marković.

Dame i gospodo narodni poslanici, svi znamo da je posle secesije u našoj državi bilo veliko pomeranje našeg stanovništva. To pomeranje stanovništva neko je doživeo manje, neko više, ali je bilo strašno tragično. Ja znam da je i srpski narod doživeo tu secesiju jako teško, da su bile tragedije i da je to strašno, ali kao pripadnik romske zajednice želim da vam kažem da smo mi Romi danas u Srbiji u najtežem položaju, što se tiče ekonomske, socijalne, zdravstvene, stambene i svih drugih oblasti. Znam da država nema ništa protiv nacionalnih manjina, a osobito prema Romima ima pozitivne mere i pozitivne stavove, ali pojedinci nam stvaraju mnogo problema i teškoća i zbog toga je romski narod danas na najnižoj lestvici socijalne bede, da kažem živopisno.
Što se tiče državljanstva, Romi su živeli na celoj teritoriji SFRJ. U eks-Jugoslaviji bilo je preko 1.500.000 Roma. Danas imamo oko 800.000 Roma u našoj demokratskoj Srbiji. Romi su rasuti i nema mesta, nema grada gde nema Roma. U vreme Miloša Obrenovića rekli su - tamo gde nema Cigana, gde nema Roma, nemojte tamo da idete. Hvala Bogu, u našoj demokratskoj Srbiji ima svuda Roma. Neki žive dobro, a neki žive jako teško. Ovi što žive dobro, oni se snalaze, situirani su. Ovi što žive teško, tome je doprinela i secesija, doprinelo je i ratno stanje na teritorijama gde su oni bili.
Posle potpisivanja Vojno-tehničkog sporazuma, kada se povukla policija, srpska vojska i srpski narod i kada je nastao jedan vakuum, romski narod se nije albanizovao. Ja sam razgovarao sa svim romskim predstavnicima na Kosovu, u Peći, pa su svi predsednici romskih organizacija i udruženja na Kosovu meni dali besu da neće skrnaviti našu istoriju sa srpskim narodom. Stvarno je nisu skrnavili, i oni su sada u Srbiji. Kada pogledamo kako žive ti Romi... Moram da kažem da su oni na Kosovu imali velike kuće, bili su privrednici i mnogo dobro su živeli. Danas Romi žive ispod Gazele, na Karaburmi; imamo oko 168 nehigijenskih naselja.
Strašno je to kada jedan patriotski narod, koji je zbog sudbine naše države i srpskog naroda bio istorijski povezan, i sada je, sa srpskim narodom... Mi državu drugu nemamo, ovo je naša domovina, ovo je naša država. Srpski narod je bratski narod romskog naroda i svih nacionalnih manjina u ovoj Srbiji.
Kao predstavnik Roma Srbije i potpredsednik Svetske organizacije Roma, znam kako u celom svetu, a i u državama u okolini žive Romi. Mnogo strašnije, kod nas je velika demokratija prema onome kako oni žive. Zamolio bih vlast, mi živimo jedni pored drugih, mi znamo kako ko živi, konačno ova vlast i ova država mora da pokrene pitanje romskog života, romske problematike, njihovog daljeg statusa u ovoj državi. Gradska vlada ništa nije učinila za poboljšanje položaja romskog naroda, čak je zloupotrebila neke velike donacije.
Samo bih hteo da kažem, narod bez državljanstva nema pravo u mnogim oblastima i segmentima naše države, ni u socijalnom pogledu, ni u stambenom, ni u obrazovnom, a nema pravo, ako nema državljanstvo, ni što se tiče političke integracije u našoj državi; apatridi, tzv. narod bez domovine... Mi imamo državu, mi smo priznati u našoj državi i dobili smo status nacionalne manjine. Međutim, naša država i te kako poštuje romski narod i sve druge nacionalne manjine, ali od pojedinaca imamo velike probleme. Izneću to.
Šta želim da kažem? Molim državu, molim Narodnu skupštinu, molim sve kompetentne institucije u našoj državi da omoguće po skraćenom postupku, što se tiče Roma i romske zajednice... Ko će sada da ide, molim vas, na Kosovo da traži tamo podatke gde, šta, kako? Znamo da ne može, ne smeju da idu Romi. Mi svi znamo kako se albanski narod i albanski separatisti ophode prema romskom narodu, zločinački. Prema tome, romski narod neće moći da koristi sva svoja prava u našoj državi iz svih onih oblasti ako nema državljanstvo.
Još jednom podvlačim da određena ministarstva koja izdaju državljanstva treba da po skraćenom postupku ili, da kažemo, po pozitivnoj, afirmativnoj meri omoguće građanima romske nacionalnosti, jer oni su odvajkada građani i države Jugoslavije i države Srbije.
Iskoristiću momenat da se obratim gospodinu Jočiću. Gospodine ministre Jočiću, ja ne znam, mi Romi ne pravimo kriminal, bavimo se sitnim stvarima, a ovi koji prave veliki kriminal guraju Rome u kriminal. Razgovarao sam sa ministrom za državnu upravu i lokalnu samoupravu Markovićem i tražio sam da me primi. Vi danas imate u Nacionalnom savetu ljude koji nisu bili kriminalci, ali su kriminalci. Dobili su pare namenski, nenamenski potrošili. Imamo gospodina Ljuana Koku koji je radio trafiking, ja imam te dokumente, on je i dalje u ministarstvu za nacionalne manjine, dobija velike pare, velike projekte, a ne zna se gde idu. Imamo i drugih podataka zašto se on održava tu.
Molim vas, ljudi koji su radili protiv interesa romskog naroda i afirmacije naše države moraju da se sklone. U Nacionalnom savetu imate kriminalaca koje država štiti. Ja imam sve te podatke, dobili ste i vi, gospodine Jočiću, imam obaveštenje da ste i vi dobili tu prijavu. Njima je prošao mandat u Nacionalnom savetu, oni se i dalje tamo drže i traže ponovo preko nekih projekata da dobiju velike pare da bi se zloupotrebile. Molim vas da se to vidi i da se otkloni i da se zakaže Skupština upravo zbog Nacionalnog saveta Roma, gde će biti postavljeni ljudi koji zaslužuju da vode romski narod i da afirmišu našu državu. Hvala lepo.