OSMO VANREDNO ZASEDANjE, 12.09.2007.

2. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

OSMO VANREDNO ZASEDANjE

2. dan rada

12.09.2007

Sednicu je otvorio: Oliver Dulić

Sednica je trajala od 10:05 do 18:05

OBRAĆANJA

Oliver Dulić

| Predsedava
Hvala. Gospodine Batiću, kao što sam rekao, danas je poslednja javna rasprava vezana za zakon o Ustavnom sudu i zakon o postupku pred Ustavnim sudom. Taj zakon bi, po informacijama koje imam, trebalo da se nađe na sledećoj sednici Vlade i da uđe u skupštinsku proceduru. Sledeću sednicu ćemo početi zakonom o Ustavnom sudu i zakonom o postupku pred Ustavnim sudom. Nadam se da ćemo do tada imati zaokruženu listu kandidata za sudije Ustavnog suda koju će Skupština predložiti predsedniku, pošto smo od predsednika dobili listu kandidata od kojih treba da izaberemo pet sudija Ustavnog suda, a treba ceo postupak da se obavi na istoj sednici.
Što se tiče izbora guvernera, tokom ove ili sledeće nedelje na Vladi će biti Zakon o Narodnoj banci Srbije, a nakon usvajanja tog zakona na narednoj sednici će biti izbor guvernera.
Pričam vam o striktnom poštovanju odredaba Ustavnog zakona, odnosno o činjenici da mi u ovom trenutku u skupštinskoj proceduri nemamo zakone na osnovu kojih bismo mogli da izvršimo ova imenovanja. Lično ću se potruditi da ih bude. Svedoci ste da do sada nijedna sednica nije počinjala bez nečega od imenovanja ili zakona koji su definisani Ustavnim zakonom, a tako će biti i u budućnosti.
Po Poslovniku se javio narodni poslanik Žarko Obradović.
...
Socijalistička partija Srbije

Žarko Obradović

Gospodine predsedniče, kada sam se javio po odredbama Poslovnika i podsetio vas na poslove iz vaše nadležnosti ja nisam upotrebio nijednu ružnu, nekorektnu, netačnu reč ili tvrdnju, vezano za situaciju u lokalnoj samoupravi i stanje u Skupštini opštine Smederevo. Uprkos tome, vi ne poštujete odredbe Poslovnika, ne poštujete dostojanstvo Narodne skupštine i pravite razliku među poslanicima. Niste našli za shodno da kažete jednu reč povodom mojih pitanja, ćutite. Recite nam nešto.
Recite da kao predsednik Narodne skupštine niste upoznati sa tim problemom. Recite, kao predsednik Narodne skupštine, da od obavljanja državničkih poslova niste imali vremena za tako nešto. Recite nam da vas ministar nije obavestio da postoji takav slučaj u jedinicama lokalne samouprave. Recite da vam služba nije pripremila ništa vezano za stanje u Skupštini opštine Smederevo ili nešto drugo. Recite da vas nije briga kako funkcionišu jedinice lokalne samouprave. Recite da jednostavno za vas ništa ne znači što je doneta jedna odluka koja nije u skladu sa Ustavom. Recite da vas se ne tiče to što zakon propisuje jedno i što imate obavezu, a vi to nećete da uradite.
Recite nešto. Recite nešto, građana Smedereva radi. Recite nešto Skupštine radi, jer svako se na svoj način trudi da pravilno održimo dostojanstvo Narodne skupštine. Naše reči mogu biti izgovorene nekim većim ili manjim tonalitetom, ali ako su tačne nema razloga da izbegavate odgovore, ni vi ni bilo ko drugi.
Pitao sam vas zašto do juče niste raspisali izbore u jedinicama lokalne samouprave gde su stečeni zakonom utvrđeni uslovi. I to je neki odgovor, ali nešto moramo čuti danas. Recite - dostaviću vam informaciju sutra, prekosutra. Recite zašto ne poštujete Zakon o lokalnoj samoupravi i nemojte da objašnjavate o ovim velikim državnim pitanjima i stvarima.
Reč je o jednoj jedinici lokalne samouprave, Skupštini opštine Smederevo, činjenici da je Vlada Republike Srbije novembra 2006. godine, pre deset meseci, uvela prinudnu upravu i oformila veće, da je pre nekoliko meseci promenila tu odluku i, suprotno Ustavu, u privremeni organ stavila predstavnike stranke koji nisu prešli cenzus na lokalnim izborima. Da li mislite da ta nezakonitost treba da traje? Da li mislite da to protivustavno rešenje treba da traje? Recite nam nešto.
Vi imate ovlašćenja da, koliko danas, raspišete izbore za odbornike Skupštine opštine Smederevo.
Imate ovlašćenja, za to vam ne treba velika konsultacija, niti bilo šta. Niko u ovoj skupštini, ni u ovoj državi, a ni u Ministarstvu za lokalnu samoupravu neće smeti da vam kaže išta zato što poštujete zakon. Recite nam da li poštujete zakon ili ne poštujete. Hvala.

Oliver Dulić

| Predsedava
Hvala puno. Mogu jedino da vam kažem da ću vam informaciju dati u toku današnjeg dana i dobićete je sutra, ako nije problem. To je moj odgovor.
Po Poslovniku, narodni poslanik Gojko Radić.

Gojko Radić

Poštovani poslanici, dobio sam odgovor na svoje pitanje kada sam konstatovao sa ove govornice da su Srbi u Subotici ugroženi i da mi u Subotici kao pripadnici srpske nacionalnosti ne tražimo zaštitu od Beograda, nego samo da nas Beograd ravnopravno tretira ili uvažava kao i pripadnike manjina.
Dobio sam odgovor gde se konstatuje da je sud u Subotici privatnom preduzeću ''Rasadnik'' oduzeo 200 hektara zemlje i dodelio opštini. ''Rasadnik'' se žalio opštini.
Prvi opštinski sud u Subotici je uvažio ovu žalbu, poništio je i, pošto je kontrolom Agencije za privatizaciju konstatovano da je ''Rasadnik'' uvećao svoj zasad od 10 hektara na 45 hektara, 2 hektara zasada kajsije, jedan i po hektar kruške i drugih kultura, konstatovano je da ''Rasadnik'' treba da ostane u posedu te zemlje.
Nakon poništenja odluke Prvog opštinskog suda u Beogradu Ministarstvo poljoprivrede ponovo podiže zahtev da se oduzme zemlja i preko noći se donosi presuda u Opštinskom sudu u Subotici gde se zemlja oduzima 11.01.2006. godine. Šta se dešava?
Ministarstvo je mene obavestilo da oni znaju da je oduzeta zemlja vraćena ponovo. Kako to da Ministarstvo i Vlada ne znaju za ovu drugu presudu, gde se zemlja ponovo otima ''Rasadniku''?

Oliver Dulić

| Predsedava
Hvala vam puno. Za reč se javio narodni poslanik Petar Jojić, a neka se pripremi narodni poslanik Nebojša Stefanović.
...
Srpska radikalna stranka

Petar Jojić

Dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo da raspravljamo o izmenama i dopunama Zakona o državljanstvu Republike Srbije. U prvom delu svog izlaganja želeo bih samo da skrenem vašu pažnju i da ukažem kako je to regulisano u uporednom pravu.
Državljanstvo je pravni izraz pripadnosti pojedinaca određenoj državi. Iz državljanstva proističu za državu i za pojedinca koji uživa status državljanina određena prava i dužnosti, iako u pojedinim sistemima ta prava nisu identična.
Ona obično obuhvataju politička, građanska i socijalno-ekonomska prava, koja je država dužna da garantuje, i njima odgovaraju određene dužnosti državljanina, npr. vojna obaveza i drugo.
Kako se u uporednom pravu stiče državljanstvo? Državljanstvo se stiče zakonom, naturalizacijom i opcijom. U pogledu sticanja državljanstva na osnovu zakona određene države postoje tri grupe pravnih sistema: zemlje u kojima se ono stiče po rođenju, i to ili dete stiče državljanstvo svojih roditelja, sticanje po poreklu i po krvi, ili države u kojoj se rodio - princip teritorijalnosti; države u kojima se državljanstvo stiče po mestu prebivališta posle određenog vremena; države u kojima su kombinovana dva prethodna načina. Sticanje po sistemu rođenja, porekla, po krvi, primenjuje se uglavnom u evropskim zemljama.
Da vidimo kako je to regulisano u anglosaksonskom pravu, to jest u SAD, Velikoj Britaniji i Velsu, i u skandinavskim zemljama. U SAD i Velikoj Britaniji, kao i u skandinavskim zemljama, kombinuje se načelo porekla s principom teritorijalnosti, uz prevagu jednog ili drugog.
U sticanje državljanstva po zakonu spadaju i slučajevi sticanja na osnovu međunarodnih ugovora, usled promene državnih granica, pozakonjenjem, usvajanjem i udajom.
Naturalizacijom se državljanstvo stiče na osnovu molbe stranca i pravnog akta državnog organa u jednom udovoljenju. Opcijom se državljanstvo stiče izjavom volje zainteresovanog lica koje je u situaciji da se opredeli između dva ili više državljanstava.
Poseban je slučaj tzv. ponovnog sticanja državljanstva ili reintegracije, za koju se traže dodatni uslovi u odnosu na naturalizaciju.
Državljanstvo prestaje po zakonu u sledećim slučajevima: udaja za stranca, pozakonjenje od stranca, navršenje državljanskih dužnosti za vreme odsustva iz zemlje i promenom državnih granica; otpustom, suprotno od naturalizacije; odricanjem, za koje se obično postavlja zakonski uslov; oduzimanjem, jednostranim aktom državne vlasti.
Zbog određenih slučajeva koje neki pravni sistemi dopuštaju postoji mogućnost da jedno lice ima više državljanstava, tzv. bipatridi, dok se usled izvesnih okolnosti neko lice može naći u situaciji bez državljanstva, tzv. apatridi.
Za građane bivše Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije postojalo je jugoslovensko državljanstvo, kao i republičko državljanstvo.
Po Ustavu iz 1963. godine jugoslovenski državljanin nije mogao biti lišen državljanstva, udaljen iz zemlje ili ekstradiran.
Po Zakonu o državljanstvu SFRJ iz 1964. godine, jugoslovensko državljanstvo se sticalo poreklom, rođenjem na teritoriji Jugoslavije i na osnovu međunarodnih ugovora, a prestajalo otpustom, odricanjem, oduzimanjem i saglasno međunarodnim ugovorima. Gubitkom jugoslovenskog državljanstva gubi se istovremeno i republičko državljanstvo.
Dame i gospodo, u odnosu na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona, želim da istaknem sledeće. Ostajemo bez 250 - 300 hiljada ljudi u Crnoj Gori, i to bez velikog dela našeg naroda koji je želeo državnu zajednicu SCG, pa i jedinstvenu državu srpskog naroda i tzv. jedinstveno državljanstvo.
Dame i gospodo, zbog ograničenosti vremena koje imaju poslanici Srpske radikalne stranke, ja ću govoriti o ovome u narednim izlaganjima, vezanim za amandmane, i obrazložiti još neke stavove u međunarodnom pravu, a i u odnosu na stavove SRS. Hvala vam.

Oliver Dulić

| Predsedava
Zahvaljujem se. Reč ima narodni poslanik Nebojša Stefanović, a neka se pripremi narodni poslanik Momir Marković.
...
Srpska radikalna stranka

Nebojša Stefanović

| Ministar odbrane
Dame i gospodo, danas je pred nama Zakon o državljanstvu koji, nažalost, ne donosi u potpunosti sva ona rešenja koja smo očekivali vezano za ovu veoma važnu materiju. Suštinska pitanja koja muče građane, prvenstveno srpske nacionalnosti, koji su izbegli iz bivših republika SFRJ pod progonom iz Hrvatske i BiH, i ovo što je veoma aktuelno vezano za državljane Crne Gore, mogla bi biti rešena prihvatanjem amandmana koje je podnela poslanička grupa SRS.
Što se tiče samih Krajišnika, o kojima bih želeo nešto više da kažem, mnogi od tih ljudi su već godinama smešteni u kolektivnim smeštajima, neki više od decenije, u neuslovnim prostorijama, ostavljeni na milost i nemilost državi matici koja nije baš želela da misli na njih previše.
Slušali ste kakvi sve problemi muče Krajišnike koji ne mogu da se vrate u Hrvatsku i na lak i jednostavan način dođu do dokumenata koja su im potrebna da bi ovo pravo ostvarili u Republici Srbiji, da bi mogli da ostvare pravo da steknu naše državljanstvo. Više od polovine Krajišnika koji treba da se odjave u vojnim odsecima Hrvatske ne smeju to da urade jer rizikuju maltretiranje, progon, hapšenje i ko zna šta sve drugo, ono što se već dešavalo, a to nije pretpostavka. Visoke takse koje je Hrvatska nametnula za dobijanje ovih dokumenata takođe su velika prepreka za građane koji to pravo žele da ostvare.
Naša država mora da nađe način da ove procedure uprosti i da pomogne svojim državljanima da jednostavnije i lakše dođu do državljanstva svoje matične države, koje oni zaista žele.
Takođe, ovo treba da se odnosi ne samo na građane koji žive na teritoriji bivše Jugoslavije, SFRJ, već i na sve građane širom sveta koji izjave da žele da priznaju Republiku Srbiju kao svoju državu i da su, naravno, srpske nacionalnosti. Imamo situaciju da je država uvela cenovnik još ranije, kao državna zajednica SCG, da faktički naši građani koji žive u zemljama EU treba da plate 500 evra za uvod u državljanstvo. U Australiji je to 817 australijskih dolara, u Americi to je 600 američkih dolara, u Švajcarskoj 845 franaka.
Ovo je naročito pogodilo upravo građane koji žive u našem regionu, gde je standard mnogo niži nego u zemljama EU. Oni iz tih razloga u mnogo manjem broju konkurišu za naše državljanstvo. Ima njih u inostranstvu koji nikada nisu došli u maticu, a žele da vide Srbiju, ali država kao da se trudi da im ne dozvoli da to pravo ostvare.
Dosta pažnje smo posvetili građanima Crne Gore srpske nacionalnosti koji žele da imaju državljanstvo Republike Srbije, ali to mora da se ostvari na način kako je svojim amandmanom predvidela Srpska radikalna stranka, jer ako to omogućimo svima, onda ćemo nagraditi one koji se zalažu za separatizam, one koji su jasno rekli da ne žele zajednički život sa Srbijom. Moramo se potruditi da ljude zaštitimo, naš narod, što je ustavna obaveza Republike Srbije, jer član 13. Ustava obavezuje Republiku Srbiju da štiti prava i interese svojih državljana u inostranstvu i da razvija i unapređuje odnose Srba sa matičnom državom. Kako će se to bolje uraditi, nego upravo na ovaj način kako predlaže SRS?
To je upravo posao i Narodne skupštine Republike Srbije i Republike Srbije, svakog poslanika u ovom domu, da se bori za svoj narod, da se bori da što više građana srpske nacionalnosti ima pravo na naše državljanstvo, da okupljamo svoj narod kao što to rade sve države u svetu, da ga ne odbacujemo.
Kad smo već kod toga šta je posao Republike Srbije, iako nije direktno vezano sa državljanstvom, juče smo imali vest da je preduzeće "Univerzijada 2009" bez tendera sklopilo ugovor sa firmom "Varteks" iz Varaždina da ovo preduzeće postane ekskluzivni dobavljač odeće i obuće za naše sportiste i sve predstavnike na Univerzijadi, bez ikakvog tendera za predstavnike Republike Srbije, za našu državu. Znači, ovo je sramota. Zar u Srbiji nema tekstilne industrije koja treba da se razvija? Ovo je ono o čemu država mora da brine, a što se tiče državljanstva, mislim da su poslanici Srpske radikalne stranke bili potpuno jasni. Hvala.

Oliver Dulić

| Predsedava
Zahvaljujem se. Reč ima narodni poslanik Momir Marković, a neka se pripremi narodni poslanik Radiša Ilić.

Radiša Ilić

Dame i gospodo narodni poslanici, posle tri godine od donošenja Zakona o državljanstvu Republike Srbije prisiljeni smo da menjamo pojedine članove ovog zakona.
Razlog delom leži u tome što više ne postoji državna zajednica SCG, ali istovremeno ovo je prilika da Republika Srbija jednom za svagda reši odnos između države Srbije i Srba koji su ostali van granica Srbije posle raspada SFRJ, odnosno državne zajednice, kao i Srba u dijaspori.
Mnogi narodi imaju svoje matične države, ali imaju i svoje sunarodnike u drugim državama. Te države su se potrudile da im svojim zakonima o državljanstvu omoguće neki vid državljanstva, dvojno, kako bi mogli lakše da prevazilaze svoje probleme. Država se na taj način stavila u ulogu zaštitnika svakog pripadnika nacije, ma gde se on nalazio. Mnoge nacionalne manjinske zajednice u zemljama Evrope i sveta upravo opstaju zahvaljujući podršci svoje matice. Jednostavno, ti se ljudi ne osećaju sami i nisu odbačeni.
U ovom slučaju, Srbima van Srbije biće otvoren put za lakše zapošljavanje u Srbiji, za lakše socijalno zbrinjavanje, školovanje dece, zaštitu ljudskih prava u matici itd. Prosto rečeno, Srbin iz Benkovca ili Banjaluke ne sme biti tretiran u Srbiji kao stranac.
Ne zaboravimo da danas srpski narod van granica Srbije prolazi ponovo kroz novu golgotu. Srbima su ugrožena ljudska prava skoro u svim novonastalim državama na Balkanu, počev od zapošljavanja, zastupljenosti u državnim organima, izgradnje infrastrukture u srpskim sredinama, kao i dozvoljenog prostora u državnim medijima za emisije na srpskom jeziku, pa sve do prosvetnih programa za srpske učenike. Slika je poražavajuća. Uz to, ako dodamo često terorisanje i maltretiranje Srba, paljenje imovine, pretnje čak i deci, uništavanje kulturne baštine pred očima Evrope, stanje je još gore.
Na papiru su državljani neke zemlje koja je prema njima sve samo ne država koja ih poštuje i uvažava. Tu sada na scenu treba da stupi država Srbija i da se prihvati podneti amandman Srpske radikalne stranke. Tako bi se pripadnici srpskog naroda van granica Republike Srbije našli pod zaštitom matične države i sigurno bi se promenio i stav prema njima u toj državi. Taj broj nije mali, mada će se opet naći neko ko će u tome videti veliku srpsku zaveru, aveti prošlosti. Kada to druge države rade, to je u redu, a za Srbiju će verovatno biti primenjena neka tajna direktiva EU ili Pentagona, da se do kraja vodi politika nacionalnog mrtvila i apatije.
U članu 16. nešto se pokušava sa terminom "crnogorski državljani sa prijavljenim prebivalištem u Srbiji..." itd. To nije dovoljno i to je, na neki način, možda čak i smešno. Gde se ovde vidi zaštita građana Crne Gore koji su se izjasnili kao Srbi? Nigde se to ne vidi. Svako je mogao da ima prebivalište u Srbiji, čak i oni koji se kunu u crnogorstvo i ideologiju Sekule Drljevića.
Upravo je najviše Srba u Crnoj Gori koji su oduvek živeli i koji žive i dan-danas na svojim ognjištima i koji nikada nisu imali potrebu da imaju neka druga prebivališta, i zbog njih treba prihvatiti ono što je predložila Srpska radikalna stranka. Ne samo zbog njih, već i zbog Srba u Skoplju, Kumanovu, Sarajevu, Banjaluci, Kninu, Karlovcu, Podgorici, Sidneju, Torontu i gde god da se nalaze. Po čemu bi Srbin, student sa Korduna, iz Bileće ili Skopske Crne Gore imao manje prava od nekog studenta iz Ćuprije, Paraćina, Valjeva, Užica, koji, recimo, studira u Beogradu?
Da ne bude zabune, prava nacionalnih manjina se ni u kom slučaju ovim zakonom ne narušavaju. Ona se moraju poštovati, u skladu sa normama međunarodnih konvencija, ali svaka država, pa i Srbija, mora da misli na opstanak sopstvenog naroda.
Uzmimo za primer poslednji slučaj vladike mileševskog Filareta: na granici između dve srpske države zaustavljen je vladika Srpske pravoslavne crkve, i to samo zato što je neko čudovište iz haškog tužilaštva htelo da kroji svetovne obaveze srpskog vladike. To ni oni Turci nisu mogli najmonstruoznijim metodama da zaustave.
Najteža uvreda koju je doživela SPC i sam episkop Filaret je upravo ona koju je naneo ministar unutrašnjih poslova Crne Gore Jusuf Kalomperović koji je pokušao navodno da reši ovaj problem. Zamislite samo, da bi dobio crnogorsko državljanstvo, odnosno da bi ušao u Crnu Goru, vladici je, ni manje ni više, predloženo da se oženi!
Eto kako se ophode prema Srbima, bez obzira da li se radi o običnom čoveku ili o vladici. Takođe, kada su u pitanju vladike, setimo se šta su samo radile makedonske vlasti sa vladikom Jovanom. Takvo poniženje srpska lica doživljavaju gde god da se nalaze.
Na kraju, pošto se danas u Crnu Goru ulazi samo sa ličnom kartom, to nije dobra volja crnogorskih separatista i vlasti, već bojazan da bi uvođenje pasoša njihovu zaradu u vreme turističke sezone svelo na nulu. Hvala vam.