Ima reč narodni poslanik Matić.

Gospodine ministre, poštovane kolege poslanici, DSS - Nova Srbija prihvata ovaj sporazum. Naravno da ćemo podržati predlog Republičke vlade. To je nepotrebno ponavljati, ali nije zgoreg da prokomentarišem stavove ostalih poslaničkih grupa koje su ovde iznele bojazan da ovaj sporazum ne vodi ka boljitku. Kada je u pitanju stav radikala, nisam čuo nijedan argumentovani kritički osvrt. Naime, sve ono što smo čuli od ovlašćenog predstavnika Srpske radikalne stranke prosto nije zapisano u ovom sporazumu. O čemu se radi?
Radi se o konkretnim efektima koje ova država dobija proširenjem zajedničkog tržišta sa zemljama susedima. Ja ne spadam u grupu jugonostalgičara, ali moram da kažem da svakako našoj privredi nedostaje ta komponenta saradnje sa ostalim tržištima. Ono što možemo da čujemo od privrednika jeste da svakako velikom tržištu odgovara ovakav način sporazumevanja. Srbija jeste najveće tržište u okviru CEFTA sporazuma i Srbiji svakako ide na ruku to da imamo jednu sređenu situaciju, vezano za međusobnu razmenu robe, usluga i ostalih stvari.
Podsetiću vas da je razmena sa zemljama susedima tokom 2006. godine bila na nivou od tri milijarde dolara. Od toga, najveća razmena je bila sa Bosnom i Hercegovinom u iznosu od jedne milijarde i 92 miliona dolara, od čega je 749 miliona bio naš izvoz, a ostatak uvoz. Robna razmena sa Hrvatskom ima negativan bilans i iznosi 585 miliona dolara, od čega je naš uvoz 334 miliona, a izvoz 251 milion. Sa ostalim zemljama imamo pozitivan bilans. Jedino sa Moldavijom, sa kojom gotovo nemamo nikakvu robnu razmenu, svega 11-12 miliona dolara, od čega je deficit u iznosu od nekih dva ili tri miliona. Dakle, imamo povoljnu situaciju kada je u pitanju ovaj sporazum i svakako nam ide na ruku.
Šta nam još ide na ruku? Ide nam na ruku, pre svega, sređivanje ovih bilateralnih dogovora između zemalja članica. Dakle, imaćete jednu sređenu situaciju, pa čak i u vezi sa sporovima koji su mogući (imate ovaj bosanski primer koji je pomenula Jorgovanka Tabaković), i moguće je da se oni razreše na nivou zajedničkog komiteta. To je jedna povoljnost koja svakako omogućava da privrede svih ovih zemalja imaju saradnju i mogućnost da razmenjuju robu i usluge na mnogo lakši način.
Dalji benefit jeste i veliko zajedničko tržište, između 25 i 30 miliona potrošača. To tržište omogućava velikim investitorima da znaju gde dolaze, da dolaze u jednu sređenu situaciju koja omogućava i veću sigurnost u poslovanju. Dalje, relaksiranje u sferi ekonomskih odnosa omogućava i relaksiranje političkih odnosa. To je sve u funkciji, da kažemo, političke i državne stabilnosti.
Naravno, ovde su prigovori vezani za Kosovo i Metohiju, da se potpisuje ugovor sa UNMIK-om i da je to problematična stvar za državu Srbiju, pošto je to nesumnjivo deo naše zemlje. Ja podsećam da UNMIK Kosovo zastupa na osnovu Rezolucije 1244 i mi ovog trenutka nemamo veliki izbor.
Što se tiče prigovora LDP-a i gospodina Čedomira Jovanovića, mene čudi da smo se danas prosto osvedočili da je gospodin Krasić postao javno, je l' tako, gospodine Krasiću, fan Čedomira Jovanovića. U čemu se to ogleda? Ogleda se u zajedničkoj želji da se opstruira rad ovog parlamenta. Da smo imali malo bolji odnos, malo normalniji odnos pojedinih poslanika prema ovoj govornici i prema Poslovniku o radu, ne bismo imali toliko zloupotreba i ne bismo imali ovaj datum, koji je gotovo poslednji datum, da usvajamo Sporazum CEFTA 2006, zato što nas čeka sastanak zajedničkog komiteta u Ohridu 28. septembra.
Vi pitajte, gospodine Jovanoviću, šta je radio danas vaš poslanik Vladan Batić, kome ste poklonili mandat. O čemu je on danas pričao?
Da li uopšte Srbiju interesuje to što priča Vladan Batić, posebno na onakav način, demohrišćanin koji još nije postao hrišćanin. Tako je on pričao, otprilike.
Dakle, sve su to problemi koje možemo da rešimo ovim sporazumom, ali možemo i jednim konstruktivnijim odnosom prema važnim zakonima koje očekuju, pre svega, mlađe generacije u ovoj Srbiji. Zbog toga će DSS sve svoje diskusije priložiti predsedniku parlamenta i ministru i nadamo se da ćemo u jednoj kratkoj raspravi nešto što je nesumnjivo korisno za našu zemlju jednoglasno, ili makar uz veliku većinu, doneti, kada budemo glasali o sporazumu CEFTA. Zahvaljujem.

Zahvaljujem. Po Poslovniku se javio narodni poslanik Čedomir Jovanović, pa potom Dragan Todorović, pa potom Zoran Krasić. Izvolite.

Poštovani predsedniče,  poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, to što mi koristimo svoje pravo da branimo sporazum koji je predložila vaša nesposobna Vlada, a nesposobna je zbog toga što sprovodi politiku koja je direktno suprotna sporazumu za koji tražite podršku... Nesposobna je zbog toga što ne može da brani taj sporazum ovde iz skupštinskih klupa. Nesposobna je i zbog toga što ste vi jedini poslanik stranke predsednika Vlade ovde u Skupštini, ili imate, izvinjavam se, dva ili tri. Dva poslanika DSS-a su ovde.
Vi optužujete nas za neusvajanje ovog sporazuma u vremenu u kojem je taj sporazum mogao da bude usvojen. Pa Vladu smo vam napravili, koliko ste bili nesposobni! Vladu vam je opozicija napravila. Vodite računa o onome što prati obaveze proizašle iz činjenice da ste vi vlast u ovoj zemlji. Dokažite to na bilo koji drugi način, osim iživljavanjem nad onima koji su nemoćni. Preuzmite odgovornost za nešto. Makar sedite ovde.
Što se tiče slepila Miloševića, u vremenu na koje se vi pozivate kao slavno u potrošačkoj korpi se uglavnom nalazilo korenje. Jeste, imamo potpisan sporazum sa Rusijom, ali ga Rusija nikada nije ratifikovala. Nikada Duma o njemu nije raspravljala. Dok ste trčali za loptom po Marakani mogli ste da ih pitate - izvinite, a kada ćete da potvrdite glasovima sporazum do kog je nama tako puno stalo. E, kada se dovoljno sagnete, tada ćemo ga potvrditi. Cenimo podršku, ali to je socijalna pomoć, a ne poslovni uspeh. Šta smo mi to izvezli u Rusiju tokom devedesetih godina? Šta izvozimo danas? Kako je izgledala ta zemlja i njena ekonomija pre 15 godina, kako naša, a kakve su današnje karakteristike?
Što se tiče gospodina Mrkonjića, lepo je što se on povezuje sa izgradnjom u Srbiji. Loše je što je uglavnom pravio ono što su prethodno on i njegova stranka i politika kojoj je služio srušili.
To se u narodu iz koga vi dolazite često zove - presipanje iz šupljeg u prazno. Mi smo danas najsiromašnije evropsko društvo, sa najnefunkcionalnijim obrazovanjem, sa najtežim socijalnim obavezama, najkrupnijim političkim problemima i to je zaostavština jednog pogrešnog vremena.
Bilo bi dobro da oko toga ne polemišemo previše, a da vrlo razumno kažemo ljudima da smo sposobni da formulišemo politiku koja će na drugačiji način ostvariti interese o kojima se možda i tada govorilo. Nema ničeg lošeg u ideji da se ovde razvije švedski standard, ali onda hajde da primenimo metode koje su oni primenili da bi do toga stigli. Hajde da cenimo uspeh, znanje, nečiji rad, hajde da promenimo ono pravilo po kome ste najluđi ako prvi dođete na posao, a poslednji sa posla odete.
(Predsednik: Vreme.)
Hajde to da uradimo. Što se tiče vladajuće koalicije, ovo je sramota šta se dešava u ovom trenutku.

Hvala puno. Dragan Todorović, izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, nažalost, postoje poslanici koji nikada neće shvatiti neke stvari. Jedini sudija na političkoj sceni Srbije je narod, odnosno glasači. Rezultat onoga kako se mi tim glasačima predstavljamo vidimo posle nekih izbora. Kritikovati ovde opoziciju da opstruira ili na neki ružniji način onemogućava da se donese ovaj zakon, i to u poslednjem momentu, od strane poslanika vladajuće koalicije, jeste prosto neverovatna stvar. Mesec i po dana mi nismo zasedali. Pa, nije ovaj sporazum stigao juče u Skupštinu Srbije, pa sada to treba, a mi ne damo. Gde ste bili mesec i po dana?
Pogledajte koliko sedi ovde poslanika stranke poslanika koji ovog momenta ne sedi u sali, već je izašao napolje. I on nalazi da spočitava predstavnicima opozicionih stranaka, poslanicima SRS, da opstruiraju donošenje ovog zakona. To je naše pravo, mi se ponašamo u skladu sa Poslovnikom. Ili vi mislite da predsednik parlamenta krši Poslovnik? Ne mogu i jedna i druga stvar da budu istinite. Znači, izađite sa predlogom da predsedavajući, odnosno predsednik Skupštine krši Poslovnik, pa da stavimo to na glasanje.
Sećam se, jednom prilikom, u vreme kada je DOS došao na vlast, jedan predstavnik te snažne grupacije žali se da predsedavajući krši Poslovnik, i to u mom slučaju, kada sam ja to potvrdio i tražio da se to stavi na glasanje, on sam nije glasao za sopstveni predlog. Takvi ste vi, ono što vam u ovom momentu odgovara, vi biste to...
To je naše pravo i mi ćemo to pravo koristiti na način kako je predvideo Poslovnik. Niti možete, niti treba da nas sprečavate u tome. Iznesite vi sve dobre strane ovog sporazuma i neće biti nikakvih problema.
Mi ovde ukazujemo na kršenje Poslovnika, još uvek nismo čuli od predsedavajućeg da li je to tačno ili nije. Kako je moguće da predstavnik Vlade u jednom slučaju bude (ne samo u jednom slučaju, u svim slučajevima) u skladu sa Poslovnikom Narodne skupštine, a samo u jednom slučaju sa Poslovnikom Vlade? To su neke stvari koje bodu oči i te stvari morate da razrešite, ali pre nego što dođu u Skupštinu, jer čim dođu u Skupštinu dajete nam pravo da to kritikujemo i da skrećemo pažnju na to.

Hvala puno. Ovde stajemo, određujem pauzu od sat vremena. Nastavak sednice je u 15 časova, hvala.
(Posle pauze – 15.00)

Dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad. Po Poslovniku se javio narodni poslanik Krasić, zatim Rajko Baralić, a za repliku se javio narodni poslanik Milutin Mrkonjić.
Želim da vas obavestim da će Narodna skupština nastaviti rad nakon 18 časova, dok se ne završi ova tačka dnevnog reda.
Takođe želim da vas obavestim da smo dobili informaciju da direktan prenos na drugom programu traje do 17.50 časova, ali smo ovoga puta obezbedili odloženi prenos. Ukoliko Narodna skupština bude radila i duže od 18 časova, odloženi prenos će biti od 21 sat.
Po redosledu narodnih poslanika, prema prijavama za reč o jedinstvenom pretresu Predloga zakona, dajem reč narodnom poslaniku Vesni Pešić, a neka se pripremi narodni poslanik Rajko Baralić. (Nisu prisutni.)
Dajem reč narodnom poslaniku Petru Kuntiću, a neka se pripremi narodni poslanik Marko Milenković.

Uvažena gospodo poslanici, poštovani predsedavajući, upravo u uvodnom izlaganju ministar Dinkić je kazao da je 19. decembra 2006. godine u Bukureštu osam zemalja regiona potpisalo Sporazum o slobodnoj trgovini u jugoistočnoj Evropi, skraćeno nazvan CEFTA.
Ovaj sporazum stupio je na snagu polovinom avgusta ove godine i osim Srbije sve ostale države potpisnice su ratifikovale ovaj sporazum. Tog 19. decembra prošle godine u rumunskoj prestonici su otvorena vrata najznačajnijem trgovinskom sporazumu posle pada komunizma na ovim prostorima. Objektivno gledano, to je najznačajniji ekonomski dogovor u istoriji regiona.
Postavlja se pitanje - zašto? Razvija se ekonomska saradnja u regionu formiranjem zone trgovine bez carina, najkasnije, kako smo čuli, do 31.12.2010. godine.
Ubrzava se proces evropskih integracija, jer je regionalna saradnja preduslov za priključenje EU. Zato je važna ova ratifikacija, zbor poruke da se želimo integrisati u region.
Potrošačima u regionu obezbeđuje se puno veći asortiman proizvoda. Ovo tržište CEFTA postojaće za 25 miliona potrošača i više neće biti carina za robe članica. Privreda Srbije će biti primorana da poboljša pokazatelje uspešnosti proizvodnje, posebno produktivnost, ekonomičnost, rentabilnost i ostale pokazatelje, tj. obavezno će morati podići konkurentnost i potpuno izostati će tzv. državna briga i potpora u preduzećima sa izvoznim sektorom.
Sporazum CEFTA doprineće i političkoj stabilizaciji čitavog ovog regiona. Zašto? Zato što imamo iskustvo EU, gde su zemlje koje su ratovale jedna protiv druge u Drugom svetskom ratu, posebno Francuska i Nemačka, zatim Italija i zemlje Beneluksa, napravile iskorak i formirale Uniju uglja i čelika 1951. godine, što je, u stvari, bio začetak jedne nove Evrope. Rimskim sporazumom 1957. godine faktički su otvorene perspektive evropskih integracija.
U takvoj uniji infrastruktura koja bude građena prevazilazi državne granice, usaglašeni su standardi u svim zemljama i gradi se carinska unija. To sve doprinosi političkoj stabilnosti.
Ratifikovanjem sporazuma CEFTA zaista ćemo morati da promenimo i način razmišljanja kada govorimo o privredi u Srbiji, da se prestanemo žaliti kako teško ide prodaja i izvoz našeg automobila "jugo", već da vidimo kako to radi Rumunija sa "dačijom", koja je već prodala nekoliko hiljada automobila građanima Srbije.
Zato pozivam narodne poslanike da i mi pozitivnim glasanjem izvršimo ratifikaciju sporazuma i pošaljemo jasnu poruku susedima i Evropi da želimo integraciju u region, a vreme će pokazati blagodeti ovog sporazuma za građane. Sasvim sam siguran, sa sporazumom CEFTA se otvara nova, bolja stranica istorije Balkana.

Replika na izlaganje poslanika Matića, narodni poslanik Zoran Krasić.