Gospodine Albijaniću, ako ste imali nameru da stvarno uzmete taj materijal, onda ste morali da isključite mikrofon, jer niste ovlašćeni da iznosite neke lične sumnje u gospodina Dinkića na javnom mestu, a ja vam i ne bih preporučio zbog vašeg budućeg statusa u stranci, a on se drma odavno, s obzirom na to da ste u izbornoj kampanji mogli da budete samo u 17. redu, niste smeli ni da pričate. Ja vas pazim, štitim od Mlađana Dinkića i Ivane Dulić, pošto je ona odavno bacila oko na vas. Naravno, ne u tom smislu, nego da ga eliminiše zato što je igrao u nekom kolu uz "Spremte se, spremte, četnici", a to je u G 17 teška povreda.
Pored toga što tražim odgovor povodom povreda Poslovnika, na koje sam na vreme ukazao, zamolio bih vas, gospodine Albijaniću, da obratite pažnju i na član 225. stav 1. i u skladu sa tim članom Poslovnika tražim da budem obavešten, ali ne bih voleo da me vi obaveštavate, ne bih voleo da me obaveštava bilo ko drugi, javno kažem da hoću da me obavesti Vojislav Koštunica. Znam da on nije tu, ali znam da postoji obaveza službe da se dostavi ova moja intervencija i da na bazi toga bude upoznat šta ja tražim, kakvu vrstu obaveštenja tražim.
Zašto tražim tu vrstu obaveštenja, koja je vrlo važna pre nego što se glasa i raspravlja o ovom zakonu? Zato što je gospodin Dinkić, kao ministar finansija, 27. avgusta 2004. godine rekao da postoje gospodari sa Sejšela.
Da ne čitam taj tekst, pošto će Albijanić da strada. Onda je posle nekoliko dana pričao o nekim vladarima iz senke, a bio je sve vreme na vlasti. Nije raščišćavao ko su ti vladari, kako oni vladaju, preko koga vladaju itd.
Da znaju gospodin Rajko Baralić, gospođa Vesna Pešić i drugi koji su ljuti na Dinkića što ovako kaže, on je ovu parolu da je Skupština kriva smislio na Krfu, mesto je Ipsos, kafić "Kalipso". Tu je on smišljao kako vas da kritikuje što ste na odmoru. On je bio na odmoru. Znači, pod nekim inostranim uticajem je on napadao...
(Predsedavajući: Otkud vi znate te informacije? Jeste li vi bili tamo?)
To ću da vam objasnim kada ugasite mikrofon, gospodine Albijaniću, do detalja, s kim je sedeo u kafiću. Bio je moj čovek, naravno. Znate da sam ja dobro obavešten čovek. Sve znam šta se dešava.
Da bismo raspravljali o ovom predlogu zakona moramo da znamo šta je bilo sa Nacionalnom štedionicom, šta je bilo sa bankama, šta je bilo sa "Sartidom"...
(Predsedavajući: Vreme, gospodine Krasiću.)
Vreme je da dobijemo informaciju, ja to pričam, gospodine Albijaniću. Odavno mi tražimo tu informaciju, jer su povodom toga i Kipra gospodina predstavnika po ovoj tački dnevnog reda prozivali Vladan Batić, Dušan Mihajlović, Velimir Ilić, cela Demokratska stranka ga je prozivala. Zbog čega? On je rušio DS, znate i sami, krajem 2003. godine. Znate kakva je afera bila oko toga da li će on da bude guverner u kontinuitetu.
(Predsedavajući: Hvala vam, gospodine Krasiću.)
Izvinite, molim vas, vi ste mlad čovek, gospodine Albijaniću, u politici je vrlo važno iskustvo i dugo pamćenje. Zašto dugo pamćenje? Ako pamtite samo od danas do sutra, onda ćete zaboraviti kakvog je karaktera neka ličnost i šta je opredeljuje da se bavi politikom, da li su u pitanju moralni motivi uključivanja u politiku. Ja sam saznao, a i nezvanično se priča od strane najboljih prijatelja gospodina Dinkića da je on pred velikom dilemom – ili će biti na vlasti ili će biti u zatvoru. To njegovi najbolji prijatelji kažu, eksperti sa kojima je došao, i naravno, oni će meni da pomognu.

Hvala, gospodine Krasiću, na izlaganju, vreme vam je odavno isteklo. Narodni poslanik Marko Milenković ima reč, a zatim narodni poslanik Vladan Batić.

Dame i gospodo narodni poslanici, Sporazum o slobodnoj trgovini u centralnoj Evropi - CEFTA u najmanju ruku je štetan po našu državu i građane, i to sa više aspekata, a najpre sa aspekta državnog integriteta i suvereniteta, gde je država Srbija direktno ugrožena, jer se Kosovo nalazi kao samostalna strana, potpisnik međunarodnog ugovora, bez obzira što potpisuje UNMIK u ime Kosova, to nije opravdanje.
Dakle, vi danas, u toku pregovora o Kosovu i Metohiji, dozvoljavate sebi da se u jednom međunarodnom ugovoru Kosovo pojavi kao ravnopravni partner Srbiji. Mislim da nije kasno da već danas ispravite ovu vašu namernu ili nenamernu istorijsko-državničku grešku i povučete sporazum.
Kada je vaš predsednik Vlade u Bukureštu potpisivao CEFTA za Srbiju to se automatski, prema svim normama međunarodnog prava, odnosilo i na Kosovo i Metohiju. Sudeći po tome da su CEFTA najpre ratifikovali Albanija i UNMIK u ime Kosova, sve nam je jasno, vi neumoljivo vučete Srbiju u propast.
Sledeći prigovori poslaničke grupe SRS odnose se na ekonomski štetne posledice po našu privredu koje će proizvesti stupanje na snagu ovog sporazuma. Kao prvo, ukidanjem carine znatno će se smanjiti carinski prihodi.
U svim sektorima privrede, a najpre u poljoprivredi i industriji, zbog naglog rasta uvoza i njegovog uticaja na naše proizvode doći će do jake konkurencije koja će mnoge od naših proizvođača udaviti, a usled toga i mnoge ljude ostaviti bez posla. Sasvim je izgledno da će CEFTA naneti ozbiljnu štetu domaćoj proizvodnji i ozbiljan poremećaj na tržištu. U onome u čemu smo bili najjači postaćemo slabi, a tamo gde smo bili slabi, to će biti potpuno uništeno.
Zamislite poljoprivredne proizvođače iz Pčinjskog, Jablaničkog, Nišavskog i Topličkog okruga, koji već sada, na primer, u opštini Žitorađa iz najplodnijeg zemljišta Dobriča ne mogu izvući profit koji bi im nadoknadio rad i uložena sredstva.
Dakle, zamislite te ljude i situaciju u kojoj će se oni naći kada tržište bude preplavljeno voćem i povrćem iz Makedonije. Znate šta će biti sa tim ljudima, od čega će oni živeti? Verovatno isto kao i stotine hiljada onih koji su od 2000. godine do danas ostali bez posla. Država Srbija mora, i to će uraditi sa SRS, prema našim poljoprivrednicima uvesti zaštitne, protekcionističke mere. Pa, oni su građani Srbije, nisu vaši neprijatelji.
Naravno, postoji "pozitivna" strana ovog sporazuma, a to je da će korist imati uvoznički lobi, koji uporno radi na tome da postanemo potrošačko društvo, sa svim negativnim posledicama koje to donosi, magacin za stranu robu i konačno da pređemo u dužničko ropstvo.
U članu 1. ovog sporazuma, kada se govori o ciljevima CEFTA sporazuma, stoji da on doprinosi skladnom razvoju i širenju svetske trgovine. Širenju svetske trgovine svakako da, ali skladnom razvoju ni u kom slučaju. Bosna je zaštitila neke svoje poljoprivredne proizvode i uvela je carine od 40 posto na meso i mleko poreklom iz Srbije, a Vladi Srbije je jedino bilo bitno da NIS ostane jedini uvoznik nafte, naravno, da bi se što unosnije prodao u budućem postupku privatizacije.
Treba otvoreno reći da uz CEFTA sporazum opstaju samo veliki, pa i tu samo oni povlašćeni od državnog vrha. Za male ljude koji nose državu na leđima nema budućnosti; oni će, pored privrede, poljoprivrede i industrije, biti kolateralna šteta. Konkurencija je dobra, pozitivna, ali onda kada imate jaku proizvodnju i jaku privredu, u suprotnom nestajete.
Ne slažem se sa vama ni kada kažete da CEFTA podstiče strana ulaganja, jer su sami zvaničnici i pregovarači iz nekih zemalja potpisnica CEFTA priznali da im je Srbija veoma interesantna zbog bescarinskog izvoza u Rusiju, gde smo mi kao država i bez CEFTA privlačni za strana ulaganja i investitore i to opet zahvaljujući Rusiji.
Nije nam potrebna CEFTA da bismo zaštitili intelektualnu svojinu. Nama su potrebni zakoni i njihovo poštovanje i sprovođenje.
Srpska radikalna stranka vas upozorava i opominje da ne smete žrtvovati domaću privredu na račun susednih zemalja. Pogledajmo Rumuniju koja je istupila iz CEFTA i 1. januara ove godine postala članica EU, gde se nalazi na lestvici ekonomski razvijenih država sposobnih da u domaćoj proizvodnji adekvatno konkurišu ostalim članicama EU.
Ako je CEFTA preduslov ulaska u EU i ako je otimanje 15 posto naše teritorije preduslov ulaska u EU, moramo reći, kao odgovorna država, da nam nisu potrebni ni CEFTA ni EU. Ne može koordinator Pakta za stabilnost jugoistočne Evrope, neki Erhard Busek, da kaže – ako želite da se takmičite van regiona, potrebno je da kroz regionalnu saradnju izađete na evropsko tržište. Moramo reći da mi ne želimo da se takmičimo, ne pod ovakvim uslovima i na ovakav način.
Mi srpski radikali želimo da naš narod bolje živi i da kao država utvrdimo prioritete u proizvodnji za izvoz, a tržišta ima gde god se okrenemo. Tu su Rusija, Kina, Indija, arapski svet, afričke zemlje, latinoameričke zemlje. Dakle, mi ne moramo kroz CEFTA obnavljati bivšu SFRJ, po ko zna koji put na štetu Srbije. Jedino na taj način će građani vrlo brzo ubirati plodove ekonomskog razvoja i budžetskog suficita. Hvala vam najlepše.

Reč ima narodni poslanik Dragan Vujadinović, a zatim narodni poslanik Radovan Milovankić.
Vi ćete odmah dobiti reč posle ovog govornika.
(Zoran Krasić: Ja želim da pričam po Poslovniku. Zahtevam da mi uključite mikrofon.)
Gospodine Krasiću, molim vas da odstupite od govornice.
(Zoran Krasić: Ja želim da pričam po Poslovniku.)
Po Poslovniku, narodni poslanik Zoran Krasić.

Morate da znate da sam se javio po Poslovniku i vi ste me upozoravali da prekinem, da nema potrebe, i onda ste namerno pozvali ovog poslanika ni krivog ni dužnog, čovek je krenuo ovde sasvim nepotrebno, ne znajući da imamo već komunikaciju i da sam se na vreme javio. To je sada sve poznati scenario – navodno, radikali sada opstruiraju Narodnu skupštinu, znate, oni su primitivni i prosti. To je taj stereotip na kojem počiva...
(Predsedavajući: To ja nisam rekao, gospodine Krasiću, to ste vi rekli.)
Znam ja šta ti misliš i šta možeš da uradiš. Ja još po članu 100. nisam dobio odgovor, ali pošto vi terate svoje i ja moram da teram na neki način, pa koristim priliku da se pozovem na član 226. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije. Moram da kažem da taj član postoji zato što je prilikom izmena i dopuna Poslovnika to ugradio demokratski blok računajući na to da je to najveća demokratska tekovina.
Taj član meni omogućava da sa ovog mesta javno zatražim ne odgovor na pitanje nego objašnjenje - od koga, naravno od Vojislava Koštunice. Daćete vi njemu lepo taj stenogram, da on obavesti poslanike da bi mogli uredno da obavljaju svoju dužnost. O čemu da nas obavesti? Da li je gospodin Dinkić 23. oktobra 2004. godine zastupao Vladu Republike Srbije kada je dao jednu izjavu u kojoj je napao, zamislite, čak i patrijarha Pavla?
Kažem, ni javno ni tajno, ali patrijarh Pavle je posetio Vatikan i da je Jovan Pavle Drugi u to vreme bio živ, i on bi posetio Srbiju. Interesuje me šta o tome misli Vojislav Koštunica, da li je to tačno ili nije tačno. Ne smem da upotrebnim neku drugu reč, jer znate, lustracija se svodi na izbor za mis, s tim što se najlepši pomeraju. Gospodine Baraliću, vi ste malopre upotrebili jednu reč zbog koje ćete verovatno biti tuženi, da znate. To je novina. Sada, ako se u političkoj borbi neko koristi sudom da bi zaštitio svoj autarhični tip ličnosti, onda je to druga stvar. Ja sa tim nemam nikakve veze.
Kada mi već odgovara na to pitanje, bilo bi dobro da mi gospodin Koštunica kaže šta to znači što je gospodin Batić rekao – Labusu prekipelo zbog Dinkića. Ja ne znam šta je Batić mislio kada je to rekao, ali je to rekao u vreme kada je Dinkić bio ministar finansija u Vladi Vojislava Koštunice. Znači, prekipelo mu zbog Dinkića, i gde je našao rešenje - oteran.
(Predsedavajući: Vreme je isteklo, gospodine Krasiću.)
Naravno, ja poštujem vreme.

Reč ima narodni poslanik Vladan Batić, a zatim narodni poslanik Dragan Vujadinović. Izvinjavam se, gospodine Vujadinoviću, pošto je poslanik Batić upravo stigao.

Poštovani predsedavajući, poštovani poslanici, poštovani gospodine ministre, tema koja je na dnevnom redu je važna, aktuelna i ona bi trebalo da predstavlja jedan od prvih testova na putu Srbije ka evropskim integracijama.
Naravno, tu je samo pobrkan red poteza ili lončića. Ovde bi trebalo da bude premijer, koji je i potpisnik sporazuma CEFTA, ali on nema vremena. Pokušava da stekne jeftine političke poene dočekujući na aerodromu Đokovića. Svaka čast Đokoviću, osvetlao je Srbiju na svim terenima na kojima se borio.
Ali, to je jeftino politikantstvo čoveka koji ne zna ni pravila teniske igre, nikad reket nije ni držao u ruci. Računa da je dobro da se slika, jer može neko da se prevari i da pomisli da on ima neke veze sa sportom. Sreća što je dočekao Đokovića, jer koga on isprati na neko takmičenje, tome spasa nema. Ja sam u jednoj kolumni rekao košarkašima, mogli su odmah da se vrate kući jer ih je blagosiljao Vojislav Koštunica.
Ali, šala na stranu. Nema ovde ni potpredsednika Vlade zaduženog za evropske integracije gospodina Božidara Đelića. On se opet bavi univerzijadama. Vrh vlasti se dao u neka sportska takmičenja, a problema i tema koliko hoćete.
Evo, tu je ministar Dinkić. Ne znam zašto. Ja mislim da je ovde pogrešan dopis stigao iz Vlade. Da je gospodin Dinkić za Zakon o duvanu, to bih još mogao da razumem zbog njegovih veza sa kompanijom "Japan tobako" ili "Japan tobacco", zbog otvaranja njihove fabrike duvana u Senti itd. To mu nekako priliči. Putuje u Japan o trošku firme "Japan tobacco" sa svitom novinara. O tome će biti priče drugom prilikom i pred nekim drugim institucijama, a ne samo u parlamentu.
Sve bi to bilo veselo, kao što vidite, da nije tragično. Tragično je, kao što rekoh, jer je ovo prvi test koji mi treba da prođemo prema evropskim integracijama.
Moram da vam kažem da su Albanija, Crna Gora, Makedonija, Hrvatska i UNMIK, u ime Kosova, ratifikovali sporazum o zoni slobodne trgovine CEFTA. Bugarska i Rumunija kao članice Evropske unije ne moraju da ga ratifikuju, jer su one automatski potpisom tog sporazuma pristupile CEFTA. Ostale su samo nesrećna Bosna i Hercegovina i Srbija, i to voljom Vlade, a ne voljom parlamenta.
Zašto Vlada nije ranije podnela Narodnoj skupštini Predlog zakona o ratifikaciji sporazuma CEFTA? Zato što to iskreno ne želi. Jer, onaj kome je nacionalni brend Guča, pri čemu sve najbolje mislim o Guči, ali oni ne misle tako, jer najprodavanija roba u Guči nisu bili diskovi sa muzikom truba i trubačkih orkestara, nego majice sa likovima Mladića i Legije...
Na tim manifestacijama je neizostavno bio premijer i zato CEFTA nije u istoj toj matrici, jer to je nešto drugo. To je slobodan protok robe, ljudi, ideja. To je konkurentnost. To je uvođenje pravila, pravnog reda, sigurnosti u zoni trgovine. To je podsticanje zaposlenosti, brži tehnološki razvoj proizvodnje.
To je sve ono što ne odgovara onima koji ne bi da se udružuju u evropske integracije. Jer, kakve veze ima Vladivostok i neka druga mesta sa evropskim integracijama. Ponašaju se po onoj staroj maksimi – daj desni migavac, ali skreni levo.
Krajem septembra treba da bude ministarski savet i da je Srbija ranije ovo uradila bila bi punopravan član CEFTA. Ali, to radi nevoljno, jer ne zna gde bi, da li da bude Nagorno Karabah, Čečenija ili deo novog Sovjetskog Saveza, ili da stidljivo pokuša da igra na kartu evropskih integracija. To je problem. Zato Vlada izigrava i narodne poslanike i, što je još gore, građane Srbije.
Postoji još jedan važan razlog. Neće moći da se lovi u mutnom. Vladini tajkuni, niko se od njih ne bavi proizvodnjom.
Svi se oni bave trange-frange trgovinom, a kada se uvede red u trgovinu onda ni njihov monopol u trgovini neće imati takav značaj. Zato je sve ovo ovde jedna velika prevara, jedna velika šarena laža za koju je odgovorna Vlada.
Naravno, kao predsednik Demohrišćanske stranke Srbije i kao član poslaničkog kluba LDP-a glasaću za ovo, ali ne zbog toga što to želi Vlada, nego upravo zato što to ne želi Vlada, ali iz nužde pokušava da to, kao, ipak prođe u ovom parlamentu. Dakle, ovo je test koji ova vlada, koja se bavi sobom a ne problemima Srbije i njenih građana, još nije položila i teško će ga položiti.
Kada već pričamo o evropskim integracijama, kada slušate Božidara Đelića kako slavodobitno govori o potpisivanju Sporazuma o stabilizaciji i asocijaciji, moram da vas podsetim da je taj sporazum pre četiri godine potpisala Albanija. Pa, ako neko smatra da je to veliki domet, grdno se vara.
Još nešto ću kazati. Nemojmo više obmanjivati građane. Potpisivanje tog sporazuma je samo vrlo mali, prvi i ne mnogo važan, korak ka evropskim integracijama. Nemojte slušati ženu koja se odaziva na ime Tanja Miščević i svake večeri kada se pojavi, maltene, mi smo najvažniji član Evropske unije, a na delu od svega toga nema ništa i neće ni biti dok glavni brend u Guči bude Ratko Mladić.

Poslaničkoj grupi LDP ostaje još jedan minut. Za reč se javio narodni poslanik Dragan Vujadinović.

Poštovani poslanici, ko čeka, dočeka. Evo, i ja dočekah da izađem za govornicu. Ja sam možda naivno mislio da će ovo biti tačka gde će prilikom glasanja ekran da pozeleni i da će se ovde povodom ovog sporazuma, odnosno zakona leva i desna strana prilikom glasanja ujediniti. Nažalost, za sada teško da će se to ostvariti, mada ostaje vreme do glasanja da se to zaista i dogodi.
Dobar smer ka tom cilju je pokazao gospodin Milan Nikolić, kao ovlašćeni predstavnik Socijalističke partije Srbije, kao deo opozicije, govoreći o tome da ima mnogo potencijalnih opasnosti koje svaka evropska integracija donosi. Ali, integracije su ekonomski imperativ, mi nemamo drugih mogućnosti i u tom smislu potencijalne prednosti, potencijalna dobit daleko nadmašuje opasnosti koje mogu nastati od ove integracije koja predstavlja prvi korak ka onoj velikoj integraciji koja se zove EU, a i od drugih integracija.
Ono što sam očekivao jeste da će i leva i desna strana oštro kritikovati Vladu kao predlagača zbog toga što se sporazum o pristupanju CEFTA nije ranije pojavio na dnevnom redu, da bismo već sada postali punopravni članovi CEFTA i da ne bismo zadnji došli na red da potpišemo ovaj sporazum. Gospodin Batić je rekao da nije Bosna. I Bosna je ratifikovala sporazum.
Znači, ostali smo mi koji govorimo o sebi, u nekom našem stalnom, tradicionalnom hiperbolisanju, kao lideru, da poslednji potpišemo sporazum o regionalnim ekonomskim integracijama.
Ako govorimo po savesti, bez obzira na to ko iz koje partije dolazi, teško je naći argumentaciju da se dokaže štetnost nekih kreditnih linija i ovog sporazuma, kako to u ovom slučaju predstavnici desne strane govore. KWF banka, Nemačka razvojna banka, daje kredit koji je 40% potpuno besplatan, pa kada se podeli dobije se kamatna stopa koja je 50% ispod tržišne; euribor plus 2,5 - 3% kao najniža kamatna stopa; ako dobijemo 50% nižu kamatnu stopu i to bude uslovljeno da kupimo opremu iz Nemačke, pa šta je tu loše, oprema je iz Nemačke, nije iz Kine, nije iz Rumunije. Mi smo prošle godine imali kreditnu liniju za opremu iz Italije, koja je prosto razgrabljena. Znači, Italija je kreditirala uvoz opreme iz Italije. Taj kredit je prosto planuo, gospodo, zato što su se pravna lica normalno zaduživala i kupovala opremu od dobrog proizvođača.
Zbog toga je po mom mišljenju zaista čudno, ja na primer sebi nikada ne bih dozvolio da branim ovogodišnji budžet koji je pregrejan, friziran i praktično je bio prinudan. U momentu donošenja nije bilo izbora, ali zbog toga gospoda sa desne strane, ako hoće pošteno da govore, ne mogu zbog slabosti prve vlade, druge, treće, koje postoje, kritikovati ono što je potpuno u redu, ono što je prvi korak Srbije ka integracijama, ka slobodnom tržištu; oni će morati po svaku cenu da dokažu da je to štetno. To je, nažalost, sudbina našeg parlamenta i sa takvom sudbinom našeg parlamenta mi zaista ne možemo ići ka toj Evropi.
Slobodno tržište je majka ekonomije. Kako je onaj grčki filozof rekao: "Čovek je mera svih stvari" (Protagora, Plotin, ne znam, Marina može da kaže kako se zove), tako je i u ekonomiji slobodno tržište mera svih stvari. Sve ono što su kolege govorile o slabostima, o monopolima, o korupciji, o tajkunima, o nezaposlenosti, o nedovoljnoj investiciji rešava se slobodnim tržištem.
Ne može se kroz carine zaštititi domaća industrija i poljoprivreda sto godina, to se štiti 20, 30 godina, ali se mora napraviti slobodno tržište da bi baš ta domaća industrija i ta domaća poljoprivreda bila konkurentna. To je aksiom ekonomije, o tome se ne može diskutovati. O teoremama se diskutuje, a o aksiomima - oni su lako dokazivi.
Zaista, meni je kao ekonomskom analitičaru, nezavisnom potpuno, makar mislim nezavisnom, bila draga diskusija Milana Nikolića, koji kaže – ima mnogo potencijalnih opasnosti, ali sve te potencijalne opasnosti, kao što su tranzicione žrtve, daleko su ispod onoga što je dobit, što su prednosti, što su preimućstva.
Mi dobijamo EUR 1. Znate li vi šta znači EUR 1? Roba sa poreklom, gde neće učestvovati samo Srbija sa 50%, nego se akumulira, kumulativno se dobija EUR 1 i ulazimo bez carine na treće tržište. Znate li vi šta je to? Ko je radio u privredi, ko je radio u izvozu, on zna da je to nešto neverovatno, verujte mi.
Ili, zašto ova grupa od 25 do 30 miliona stanovnika i sa teritorijom nekoliko puta većom od Srbije, zašto to ne bude, postaće zona slobodne trgovine, ali zašto ne bude zona investicije, zašto to ne bude južna Koreja, zašto? Ne možemo mi zbog slabosti Vlade, zbog korupcije i zbog eventualnih krađa, ne možemo reći da to nije naš jedini pravac. To je, gospodo, naš jedini pravac, mi drugog pravca nemamo. Da imamo... Molim vas, pa znate ko je, vi pričate o njima, ali nema veze sa sporazumom CEFTA.
Gospodo, da može drugačije ne bi Češka sada imala prosečnu zaradu 2.000 evra. Koja je još zemlja koja je bila u CEFTA pa ušla u Uniju koja je tražila, kako vi kažete dokazivala, štetnost ulaska u CEFTA, odnosno Uniju, koja je to zemlja? Mi smo govorili kada je izašla Slovenija – molićete nas vi da se vratite; pa smo rekli kad izađe Hrvatska, pa smo stalno govorili – molićete vi nas da se vratite, a umesto toga ostali smo sami. Ispada, po nekim teorijama, da Srbi vole samo da trguju sami sa sobom. Pa, sa tom trgovinom, sa tom filozofijom ostaju samo prazni rafovi, tegle džema i jeftin keks, to je jedino što ostane. To mi znamo, u Rusiji je tako bilo, u Poljskoj, ostali su prazni rafovi, u autohtonoj ekonomiji koja se ponašala autistički.
Prema tome, gospodo, mi treba svi da zahtevamo, da tražimo odgovornost od Vlade što je zakasnila sa dostavljanjem sporazuma o pristupanju CEFTA ovoliko vremena i da zahtevamo da što brže pravimo slobodno tržište, kao majku ekonomije. Bez toga, mi smo svi izgubljeni, i poslanici, i Vlada, i svi zajedno, i ceo naš narod. Jer, da nije tako, ponavljam i time završavam, onda bi drugi narodi... Ubedite druge narode, gospodo, da oni izađu iz tih sporazuma. Zašto niko neće da izađe iz Unije, zašto svi kažu – moj jedini, osnovni, prioritetni cilj jeste EU. Nema naroda u Evropi koji to nije rekao. Pa, šta mi hoćemo, kome mi šta dokazujemo?
Prema tome, zaista molim kolege, apelujem na koleginicu Tabaković, koja se sprema na repliku, da govori po savesti. Ne mogu se slabosti Vlade i slabosti političara bilo koje vrste koristiti za to da se nešto što je čisto, kao što je kreditna linija KFW banke ili sporazum CEFTA, napada neargumentovano. Hvala.

Hvala, gospodine Vujadinoviću. Jedna mala intervencija, aksiome se ne dokazuju, teoreme se dokazuju, jer se mrštio gospodin Šami, profesor, zbog matematike.
Replika, narodni poslanik Jorgovanka Tabaković, ovlašćeni predstavnik Srpske radikalne stranke. Izvolite.