Gospodine Albijaniću, prihvatam, shvatio sam vaše izvinjenje.
(Predsedavajući: Nisam se izvinio. Mene je zamolio Žarko Obradović.)
Hvala, gospodine Albijaniću. Jedna mala digresija, ukoliko mi predsedavajući dozvoli, možda ne bi bilo loše da obojimo levu i desnu stranu, kako reče kolega Dragan Vujadinović iz DS, ali povodom jednog drugog predloga ako mi predsedavajući dozvoli.
Ne bi bilo loše da ovde sedi, dok mi izlažemo, jedan zapisničar iz Ministarstva unutrašnjih poslova i jedno ovlašćeno lice iz UBOPOK-a, ili ne znam već odakle, koje bi moglo odmah nakon izlaganja poslanika, pošto mi ovde svašta pričamo a ministarstva ne reaguju, da odmah napiše adekvatnim istražnim sudijama nalog i da se o tome redovno obaveštava Skupština.
Znam da narodni poslanici nisu nadležni za hapšenje, nisu nadležni za istrage, ne mešam te tri vrste vlasti, sudsku, zakonodavnu i izvršnu, ali je veoma interesantno da se ovde mnogo toga iznosi a da reakcije povodom toga nema. Doduše, znam da poslanici ne mogu biti kažnjeni za reči izrečene za ovom govornicom, ali verovatno moralno odgovaramo. Nije moguće da se iznose ovakve tvrdnje, a da još od 5. oktobra, osim onog ministra koji je zgazio članicu SPS-a na semaforu, nijedan drugi ministar nije morao da podnese ostavku, a novine su pune afera.
Pošto je ovde bilo govora i o raznim ideološkim aspektima i o svemu ostalom, ako ćemo barem delom govoriti ozbiljno o ovom sporazumu CEFTA, možda bi trebalo malo da pogledamo i u istoriju. Kada je organizovan Kritski samit lidera zemalja zapadnog Balkana Srbija je "dobila po ušima" zato što je nameravala da stvori zonu slobodne trgovine, ali tako što će se o njoj dogovoriti zemlje zapadnog Balkana. Svi se sećate šta je bilo posle Kritskog samita, ne govorim o akterima itd.
Danas imamo taj sporazum proširen za jednu ili dve zemlje, koji kasni verovatno zato što je kasnila prevodilačka služba. Zašto to kažem? Pa, potpuno sam siguran da proevropskoj orijentaciji ove vlade ili one pre nje, i one pre nje, odgovara jedan ovakav sporazum, ali ga prevodioci nisu na vreme preveli. Niti ga je naša vlada pisala, niti smo se mi oko njega nešto mnogo bunili, nešto smo se naizgled usaglašavali na nekim turističkim putovanjima, bar ja sam to tako shvatio, i potpuno sam siguran, gospodo poslanici i gospođe ili drugarice poslanice, da je za kašnjenje sporazuma CEFTA kriva prevodilačka služba.
Dalje, ono što ovaj sporazum čini, ni da ga potpišeš, ni da ga ne potpišeš, jer nije nama problem da treba da se ide u Evropsku uniju, jeste stanje naše privrede. Oni koji brane ovaj sporazum, s tim što ja ne želim da ga napadam, to je dobar signal Evropi, mi šaljemo gomilu dobrih signala Evropi i ona nama isto tako odgovara, a naročito sad... Znači, nije problem, ovo stupa na snagu 2010. godine, mi treba ovo da usvojimo, pa ako nam se ne bude svidelo mi ćemo iz toga možda, uz pomoć neke druge vlasti, izaći kao što to čini Bosna i Hercegovina. Ali, problem je što ovde traje već osam godina proces privatizacije srpske privrede okarakterisan kao burazerski, pljačkaški, dogovorni, kako god hoćete.
Ono što je nama socijalistima bitno jesu dve stavke. Prvo, da je taj proces bio socijalno nepravedan i, ono što smeta sporazumu CEFTA da bude u potpunosti u funkciji interesa Srbije, ekonomski neefikasan.
Nije problem da Srbija bude ekonomski, intelektualni ili ne znam kakav drugi lider u regionu.
Jedan od najozbiljnijih problema jeste što je ova privatizacija bila ekonomski neefikasna. Ona nije dovela ni do uvođenja novih tehnologija, ni do novog zapošljavanja, ni do efikasnog menadžmenta, ni do svežeg kapitala, ni do novih proizvoda. Sa čim ćemo mi da idemo u Evropu?
Ne zaboravite, evropski proizvodi će ovde dolaziti i bez ono malo carinskih ograničenja što smo do sada imali. Svih nekoliko prethodnih vlada imale su dobru volju da primene preporuke Evropske unije. Preporuke nisu obavezujuće, ali spadaju u slanje dobrih signala. Tako smo ostavili poljoprivredu i neke grane naše industrije nezaštićene.
Mislim da nije moguće obezbediti da srpska poljoprivreda opstane ako je izložena dampingovanim proizvodima iz Evrope, a da pri tome ova vlada nije u stanju da obezbedi nikakve subvencije.
Dakle, tu je problem. Ovde je Srbija razapeta između potrebe da potpiše CEFTA sporazum i da time pošalje dobar signal i toga da li srpska privreda, srpsko društvo i politički odnosi u Vladi Republike Srbije, koji su potpuno nestabilni, mogu da podnesu primenu jednog takvog sporazuma, sve uz prisustvo tajkuna i uz očigledne interese uvozničkog lobija.
Poštovani kolega Dragan ovde reče da bi kamate kad se ponderišu bile 50% niže. Zašto se gospodin Dinkić, koji je trenutno odsutan, ne potrudi, zajedno sa ovim čuvenim guvernerom Jelašićem, da ukine oligopole banaka? Jelašić, ne vi, gospodine Krasiću.
Gospodin Jelašić i gospodin Dinkić koji je odsutan. Ako bi se ukinuli oligopoli banaka i ako bi garancije za poslovanje tih banaka ovde bile zaista njihove bankarske centrale, a ne pet miliona dolara kapitala, onda bi i tržište novca u Srbiji, uz sve rizike koji navodno ovde postoje, a ulažu se milijarde, valjda bilo drugačije.
Dakle, da skratim ovu celu priču, nije problem, gospodo poslanici, u CEFTA sporazumu, problem je što za prethodnih osam godina, već je žargon da kažemo - demokratske vlasti, Srbija nije pripremljena, ni njena privreda, nažalost ni njeno društvo, ni stanje svesti kod prosečnog čoveka u Srbiji, ni njegov ekonomski status i ono što je najvažnije, nije pripremljena odgovorna politička elita, nego u Srbiji vlada neodgovorna politička elita.
To će biti problem za primenu CEFTA sporazuma i zato će, ako uopšte dođe do primene ovog sporazuma, posledice po srpsku ekonomiju i po standard srpskog radnika biti loše.
Mi treba da ovaj sporazum možda i izglasamo. Videćemo.
Ali, u svakom slučaju, ovde treba da otvorimo raspravu ne o 100 dana vlade, koja se vodi na RTS i na još ponekom mediju, nego da li Srbija ima strategiju o ulasku u evropske integracije, pri čemu je moguće zaštititi naše nacionalne i ekonomske interese, ili ćemo sve raditi po preporukama, ponekad očigledno loše prevedenim sa engleskog, nemačkog ili nekog drugog jezika.
U tome i jeste spor, potpuno sam siguran, između onih koji danas u ovom parlamentu čine poslaničku većinu i misle da sa 126 glasova mogu šta hoće i onih koji su heterogeni, nisu iz istih političkih opcija, ali koji bi da Srbija ide u te integracije, ali onim tokom i na onaj način koji bi više odgovarao Srbiji.
Meni je potpuno jasno, gospodine Milivojeviću, da je Srbija geografski u Evropi, da je Srbija mentalno u Evropi, ali naša vlast je u južnoj Africi, lopovi, lažovi i kriminalci. Možda vam više odgovara da tako pričam.
(Predsedavajući: Molim vas, gospodine Bajatoviću, nemojte tako da se izražavate.)
Ako vi imate neke lepše izraze za te pojave ja ću ih rado koristiti. Nisam znao za druge izraze.
Dakle, mada ja to pričam zbog vladajuće koalicije, vidim da me ljudi ne razumeju, možda im je lakše da ovako pričam. Kad govorim o neodgovornoj političkoj eliti oni mi se smeju. Kad kažem lažovi, lopovi i kriminalci oni bi da ih drugačije zovem. Pa, ne znam. Ne kažem da je svako. Uvek ima poštenog sveta, uvek ima dobronamernih ljudi, ali ajmo da pričamo o nečemu drugom.
Dakle, ovde bi trebalo da bude cilj da u ovom parlamentu postoji mogućnost da zaista otvorimo poštenu priču o tome da li treba da se uvek prebrojavamo na 126 glasova, da li nama trebaju ideološke priče, pa je G 17 za Amerikance, DSS i DS za Evropljane, radikali za Rusiju, SPS i za Rusiju i za Evropu?
Da li mislite da će to negde da odvede Srbiju? Neće, gospodo. Srbija je imala dobre istorijske rezultate samo kad je imala dobar i jasan link i prema Istoku i prema Zapadu. Za nas, koji bi trebalo da budemo najbolji deo ove neodgovorne političke elite, to je ne ideološko nego pitanje na koji način će se najbolje zaštititi interesi Srbije.
Da se vratim na ono što treba da bude poenta CEFTA sporazuma. Srbija ne treba da bude protiv bilo kakvih integracija, ali naša vlast mora da vodi računa da naše društvo, naša privreda, naših milion i 400 hiljada penzionera, naših milion nezaposlenih... Naši tajkuni, koji su slučajno, odnosno namerno, uz pomoć vlasti, došli do ove sume novca i neadekvatno upravljaju njim, nisu u stanju da iznesu teret primene jednog ovakvog sporazuma.
Uostalom, žao mi je što nemam više vremena, ali se može, to bi mogao moj kolega Milan Nikolić da pokaže, videti da u nekim oblastima privredne razmene trenutno bolje stojimo u odnosima sa Evropom nego što ćemo stajati onog momenta kad budemo morali da primenimo sporazum CEFTA.
Izvinjavam se, gospodine Albijaniću, što sam produžio. Hvala vam.

Po Poslovniku, narodni poslanik Zoran Krasić, zatim narodni poslanik Nataša Jovanović, pa onda narodni poslanik  Radovan Milovankić.

Gospodine Albijaniću, ja se pozivam na član 136. Poslovnika Narodne skupštine. Nemate potrebe da listate, da se sekirate. Moja osnovna primedba je u tome što obrazloženje ovog predloga zakona nije u skladu sa Poslovnikom Narodne skupštine. Da to bude jasno svima, ja ću da pokažem, ovo je predlog zakona. Ovaj predlog zakona na prve 433 strane ima neki tekst na engleskom jeziku. Engleski jezik nije službeni jezik u Republici Srbiji. Znači, to možemo lako da smanjimo.
Ovo je predlog zakona - srpska varijanta, pogledajte, a ovo je obrazloženje. Uvek obrazloženje treba da sadrži mnogo više od teksta da biste učinili što jasnijim norme, ono što stoji ovde. Sad će neko da kaže - nije to potrebno, s obzirom da je ovo jasan tekst. Mi ovde nemamo ni potvrdu prevodioca da to odgovara ovome. Zašto bi ta potvrda verodostojnosti bila potrebna? Sada ću da dam jedan primer.
Čini mi se da je bio Đelić, on je bio hiperaktivan. Donet je Zakon o javnim nabavkama i onda se pojavio problem što je pet članova koji treba da čine neku logičnu celinu kontradiktorno. Ja pošaljem jednog prijatelja da mu stručnjaci, ovi eksperti koji su dobili diplomu čekajući vodu iz oluka kod nekog pozorišta, daju objašnjenje. I on čekao, čekao, čekao, došao taj pomoćnik ministra zadužen za te stvari, iz fioke izvadio tekst zakona i kaže - pa, ovi preveli slovenačku verziju, pa pogrešili u prevodu.
Znači, mi ne znamo da li je to to. Zašto sam prigovorio zbog obrazloženja? Obrazloženje može sve da bude, stoji naslov dole, pa je to obrazloženje. To vam je isto kao da izložite fiću pa napišete iznad njega - ovo je supersonični avion. Ja sam napisao supersonični avion, to je supersonični avion. To bi sada bilo isto, kaže - to je obrazloženje; tu se sve nalazi, i razlozi, i ustavni osnov i efekti itd. Da vide građani u tom debelom obrazloženju, dve strane, i ovo možemo da iscepamo, pošto ničemu ne služi...
(Predsedavajući: Vreme.)
...ali ovo ovde kaže. Dobro, da vas ne mučim ponovo da se javljam, gospodine Albijaniću, znam da imate simpatije prema SRS.
Daju se, recimo, dve-tri alinejice, šta će to da bude korist, kako će da bukne sve ovde, a onda se kaže: "Potrošačima u regionu se kroz primenu sporazuma obezbeđuje veći asortiman jeftinijih i kvalitetnijih proizvoda". Oni da budu jeftiniji od kineskih proizvoda? To nas ubeđuje Dinkić da svi ovi proizvodi mogu da budu jeftiniji od kineskih.
Dalje: "Zaključenje sporazuma doprinosi političkoj stabilnosti regiona". Potpisnik - Albanija, ona je za nezavisno Kosovo i Metohiju, Hrvatska itd. Koga oni ovde lažu? Izvinjavam se zbog upotrebe reči - lažu, jer ću dobiti još jednu tužbu. Ali, vi biste stvarno morali da mi napišete koje reči da koristimo za ovo.
Znači, kada uzmete sve ovo što sam danas ovde iscepao, od ovolikog obrazloženja, ovo odbacite, dobijate ovo. Vi dobijate ovoliko, građani Srbije ne dobijaju ništa, a koliko dobijaju oni koji brane ovaj zakon u Skupštini, zvanično, kao predstavnici Vlade? Ja tražim da malo razmislite o ovome - koliko.

Po Poslovniku, narodni poslanik Nataša Jovanović, izvolite.

Gospodine Albijaniću, javljam se na osnovu člana 1. Poslovnika, da nam kažete kakve su vam namere u toku današnjeg dana, šta vas je obavestio, ili nije, Aleksandar Tijanić, šta ste se dogovorili sa predsednikom koji vas je ovlastio da ga zamenjujete, zato što reprezentacija Srbije nastavlja sa, verujemo i danas, svojim uspešnim rezultatima u odbojkaškim mečevima, kao i večeras u fudbalu, ali vi morate da nam kažete do kada planirate da Skupština zaseda, s obzirom na to da će prenos biti prekinut u 17.30 časova.
Očigledno je da i ministar Dinkić nije zainteresovan za ovu raspravu. On je verovatno pomislio, kada mu je koleginica Tabaković pričala o špageti-trgovini, odnosno o tom modelu, kroz bilateralne sporazume između zemalja koje su potpisnice CEFTA, da je neki špageti-vestern u pitanju, ili tako nešto, što njemu nije jasno. Ali, bar vi nama objasnite, računam, ozbiljan ste čovek, iako ste u G 17, predsedavate, znate kako dalje treba da teče današnji radni dan, da bi poslanici SRS, a uglavnom su oni preostali na listi onih koji treba da učestvuju u raspravi o CEFTA sporazumu, znali kako i na koji način da zastupaju interese građana, što jedini i radimo u ovoj skupštini, to je sasvim očigledno.
Vidi se da vas predsednik vaše stranke uopšte ne poštuje, gospodine Albijaniću, i to vam samo dodatne poene daje kod srpskih radikala. Načinom na koji ste do sada rukovodili Skupštinom, jer niste isključivali mikrofon i kada poslanik prekorači vreme, a hoće nešto ozbiljno da kaže, pokazali ste da imate veći demokratski potencijal od samog predsednika parlamenta.
Prema tome, nastavite i danas da se ponašate u tom demokratskom duhu i lepo nam saopštite do kada su direktni televizijski prenosi, da bismo znali dalje kako da učestvujemo u radu. U slučaju da vas je Tijanić obavestio da planira neki odloženi prenos, ne znam kada, u koje gluvo doba noću, da znate da poslanici SRS neće u tome da učestvuju i da se ne šali ni on, niti bilo ko u Narodnoj skupštini sa našim strpljenjem. Sa argumentovanom raspravom, koju vodimo o svakoj tački dnevnog reda, želimo da nastavimo u ovakvom duhu i atmosferi, ali i da znamo, a ne da nam se to saopštava u pet do 12, šta nas dalje čeka.
Zato zahtevam od vas da nam odmah date odgovor, da bismo znali dalje da se organizujemo i da se ne bismo ovde domunđavali po klupama, da naslućujemo, ili da nam kažu ljudi iz tehnike RTS-a – to smo planirali i to će da nas strefi.

Hvala. Predsednik Narodne skupštine gospodin Oliver Dulić je obavestio sve narodne poslanike o produžetku rada posle 18 časova. Istovremeno je obavestio narodne poslanike da se u 17.50 časova prekida direktan televizijski prenos i da je u tom vremenu utakmica, ali da se odmah posle utakmice nastavlja odloženi prenos sednice Narodne skupštine Republike Srbije, u skladu sa dopisom koji je dobijen od RTS-a, sa takvim garancijama. Svakako će biti obezbeđen TV prenos u celini ove sednice Skupštine Srbije, što je i ranije bila praksa. Zahvaljujem. To je objašnjenje, ponovljeno, jer je predsednik Skupštine gospodin Oliver Dulić već to podrobno dao, ne znam da li ste bili prisutni.
Reč ima narodni poslanik Nataša Jovanović, po Poslovniku.

Gospodine Albijaniću, u trenutku kada je predsednik dao tu informaciju bila sam na Odboru za odbranu i bezbednost koji je zasedao skoro dva sata. Ali, samo da vam kažem, sad sam čula od poslanika da nije dao tu informaciju...
(Predsedavajući: Tačno u 15 časova je dao objašnjenje, kada je nastavljen popodnevni rad.)
On je mogao da pročita to što je sastavio, što se dogovorio sa nekim, ali osnovni red i praksa u ovoj skupštini je da pita predsednike poslaničkih grupa i da im saopšti to što je dobio kao informaciju. Gospodin Dragan Todorović ni juče ni danas nije uopšte bio konsultovan od strane Olivera Dulića; Oliver Dulić je ne konsultujući druge šefove poslaničkih grupa sam, na svoju ruku odlučio da to tako bude. Onda, pošto je kasnije, pod našim pritiscima i argumentima da je to besmisleno i da mi sad imamo jedan celodnevni tok rasprave...
Doduše, nema ministra, njega to ne zanima, čovek se ne razume u to, ispričao nam je nešto što nema veze sa realnim stanjem, niti ima uporište u zvaničnoj statistici Republičkog zavoda.
Danas je govorio o tome koliki je naš izvoz prema zemljama CEFTA sporazuma, koliki uvoz, i dao je netačne podatke i pokupi se čovek, što kaže - ne znam ja ništa, hajde da idem, a vi ostanite pa sami sa sobom razgovarajte.
Mi sad treba, gospodine Albijaniću, kažete, uz garancije Aleksandra Tijanića, da razmišljamo da li će to da bude ili neće.
(Predsedavajući: Pisana garancija.)
Koja pismena garancija? Pa, povodom akcije SRS, u kojoj ćemo prikupiti najmanje milion potpisa građana Srbije (od kojih se traži pretplata) za zahtev da se direktno prenosi suđenje našem predsedniku u haškom kazamatu, koje će otpočeti u novembru mesecu, taj čovek se drznuo sutradan da kaže da on to hoće i razmisliće ako Tomislav Nikolić ili Aleksandar Vučić priznaju da je RTS najgledanija televizija, ako mu kažu ovo ili ono.
Ja takvom čoveku treba da verujem? Pa nikakve pismene garancije... Vi ste potpisali da nećete da kidnapujete Slobodana Miloševića i da ga isporučujete u haški kazamat, pa ste ga oteli i odveli ga tamo i tamo su ga zlikovci ubili. Nemojte da mi pričate o pismenim garancijama i o tome kako se vi poigravate i sa srpskim herojima i sa predstavnicima naroda.
Prema tome, gospodine Albijaniću, možda bismo bili spremni vama... Eto, da vas opet pohvalim, po treći put danas (ali ako krenete ovim stopama Dulića, bogami, i vama neće dobro da se piše), da ste se do sada uvek kad ste predsedavali sednici Narodne skupštine koristili isključivo onim što su vaša prava i ovlašćenja. Sada vas je Oliver Dulić opet ostavio u nebranom grožđu, i to vam nije prvi put. Lepo recite da nećete u tome da učestvujete i da nikakve garancije ne mogu da remete redovan tok sednice Narodne skupštine.
Dakle, svim srcem, ispod srpske trobojke ovde i u srcima sa našim odbojkašima, fudbalerima i bilo kojim sportistima navijamo i radujemo se svakom uspehu, ali onda da sačekamo (kao što je to radio gospodin Predrag Marković, vi vrlo dobro znate) da se završi ta utakmica, pa da nastavimo rad. I, nije isto, gospodine Albijaniću, ni u žaru političke borbe (vi to vrlo dobro znate, kao i svaki iskusan poslanik), kada govorite i znate da se nešto snima i da će ide odloženi prenos ili da govorite a znate da vas u tom trenutku gleda toliki auditorijum.
Prema tome, mi ne želimo da se na takav način igramo sa javnošću rada Skupštine i ne prihvatamo, i da znate da ćemo u skladu sa tim i da postupimo, kada rekoste ono, u 17.50.

Reč ima narodni poslanik Dragan Todorović, po Poslovniku.

Nije toliki problem, neću trošiti puno vremena. Dame i gospodo narodni poslanici, meni je žao što predsednik Skupštine nije tu. Vi ste imali prilike da pre nekoliko dana čujete od samog predsednika Skupštine, između ostalog i da pročitate u sredstvima javnog informisanja, koji je rekao da će se u narednom periodu potruditi da na sednicama Skupštine dođe do što manjih problema i da će jedan od načina kako bi se problemi izbegli biti saradnja sa predstavnicima poslaničkih grupa u Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Nažalost, on izgleda nije trebalo uopšte ništa da obećava, bilo bi mnogo bolje, jer, evo, po ko zna koji put krši sopstveno obećanje. O ovoj odluci da se nastavi rad sednice Skupštine Srbije ja ne znam. Srpsku radikalnu stranku niko nije obavestio, možda je obavestio neku drugu poslaničku grupu.
Moram da vas obavestim, a pretpostavljam da se vi svi sećate, i sa jedne i sa druge strane ima tu poslanika koji su od početka ili tokom ovih godina učestvovali u radu Narodne skupštine, da je direktan televizijski prenos jedna od tekovina za koje smo se izborili svi zajedno, jer to je ipak na neki način bila garancija da vladajuća većina neće moći da zloupotrebljava javne televizijske prenose i da na takav način onemogući građanima Srbije da vide i čuju ono što se u Skupštini Srbije govori.
Moram da vas podsetim, ne bez ponosa, 1998. godine, kada je Srpska radikalna stranka bila u koaliciji sa SPS-om i JUL-om, da je tada želja naša dva koaliciona partnera bila da se javni prenosi ukinu. Iako smo bili na vlasti, mi smo se tome suprotstavili i stavili smo do znanja da nećemo učestvovati u radu Skupštine ukoliko ne bude javnih prenosa.
Sada vam kažem – bez želje da ovo shvatite na bilo koji drugi način, nego samo kao dobronamerno i zbog vas, zbog nekog sutrašnjeg vremena kada se odnos snaga u ovoj skupštini promeni – da mi nećemo učestvovati u radu Skupštine koja ne bude direktno prenošena od strane javnog servisa. Razumem da RTS ne može da planira uvek i da ulazi u ugovorene obaveze, vezano za neke prenose kao što su sportska takmičenja itd, ali to nije naša greška. To posebno nije greška opozicije.
(Predsedavajući: Hvala vama na razumevanju.)
Ja se izvinjavam, završavam. Mislim da bi jedan normalan rad skupštinske administracije omogućio da da potpune informacije javnom servisu i da kaže - mi planiramo sednice Skupštine tada i tada, i da u skladu sa tim planom i oni prave neki plan. Mi tu odgovornost nemamo. A to što vi niste u stanju da se između sebe dogovorite, što svakodnevno nailazite na probleme i što vam je praktično koalicija dovedena do pucanja, i vi to dobro znate, da se ne lažemo i praktično je moguće da se to obznani vrlo brzo, da mi sada zbog toga trpimo ne pada nam na pamet.
Mi smo vam rekli, onog momenta kada ste stvorili koaliciju - vi niste u stanju da funkcionišete i vrlo brzo ćete to pokazati i pokazujete se, ali nećete to da radite preko naših leđa.
Prema tome, ono za šta se ova skupština od 1990. izborila sigurno nećete ni vi 2007. godine da uništite. Hvala vam.

Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić, po Poslovniku.
Gospodine Mrkonjiću, molim vas, u skladu sa ovlašćenjima predsednika Skupštine, da zauzmete mesto predsedavajućeg i da sednete da radite. Hvala vam.