Izvolite, gospodine Krasiću.

Gospodine Mrkonjiću, sada je mnogo lakše da se radi, vi ćete to mnogo bolje da shvatite od gospodine Albijanića, u to sam apsolutno siguran. Gospodine Mrkonjiću, pozivam se na član 104. i na član 136. našeg poslovnika, koji je sveto pismo za predsedavajućeg i onoga ko organizuje sednicu Narodne skupštine.
Radi javnosti, član 104. zabranjuje da se narušava dostojanstvo zakonodavnog tela, a ja sada hoću da kažem da nam Vlada narušava dostojanstvo, ne zbog ovih izjava sa Krfa ili Krita, odakle, iz nekih letovališta, to ću da objasnim malo kasnije, nego što nam dostavlja sve i svašta, pokušavajući to da predstavi nečim što odražava nacionalne interese Republike Srbije, državne interese Republike Srbije; između nacionalnih i državnih nema nikakve razlike, zbog građana da to objasnim.
O čemu se ovde radi? Vidite, u onom pravom i jedinom obrazloženju koje smo dobili, a malopre sam vam pokazao da je to nekih desetak redova teksta ovog obrazloženja, navode se prednosti zaključenja ovog sporazuma koje se ogledaju u sledećem: prva, druga, treća, četvrta, peta alineja, i sledi tekst: "Potvrda da je CEFTA dobra priprema za ulazak u EU je i činjenica da su Slovenija, Poljska, Češka, Slovačka, Mađarska, Bugarska i Rumunija, kao članice CEFTA, postale punopravne članice EU".
Sada, ako logički tumačite, prednosti zaključenja su potvrda. Šta su time hteli da nam kažu? Da se ova vlada raduje što su ove citirane države ušle u EU? Neka se raduju.
Šta je tu prednost što se oni raduju, šta je tu prednost za državu i narod što se Vojislav Koštunica sa ovim jatacima svojim raduje? Mogli su da se raduju, sednu na sednici Vlade tamo, popiju viski i raduju se do mile volje. Zašto bi to njihovo raspoloženje postalo opštenarodno raspoloženje? Slovenija ušla u Evropsku uniju.
Šta nas briga što je Slovenija ušla u Evropsku uniju? Treba da odgovaraju što su streljali one ljude, četrdeset vojnika.
Četrdeset vojnika su streljali, znate i sami. Da li se povodom toga raduje Vojislav Koštunica sa bratijom?
Kako takvo obrazloženje može da bude? Kako vrhunski ekonomisti i kolumnisti mogu da glasaju za ovo? U čemu se to ogleda?
Narušava se dostojanstvo. Zašto? Zato što nam se daje celofan pakovanje, neka ambalaža koja lepo izgleda, to je sve lepo upakovano, napravljena je medijska kampanja, a kad otvorite poklon - mućak, nema ništa.
Tako je bilo govora o bankama. Šta se desilo - mućak. Sada guverner poziva - ne zadužujte se. U Hrvatskoj i kravata ide na lizing. Kome mi da verujemo? U ovoj vladi postoji evidentno nejedinstvo. Zašto? Zato što svako ima svog gazdu.
Koristim priliku i dajem rok od 24 časa pravom gazdi Mlađana Dinkića da mi se javi telefonom. Zna on moj broj telefona. Da javi, a ako se ne javi, onda sve što radi Dinkić, radi on. I vi kada doživite neku nesreću, pretrpite štetu, vi se javljate gazdi i gazdu tužite, a ne tužite sredstvo. Da to malo pojednostavim ljudima - kada vas ujede kuče, jurite gazdu, jer kuče ne može da bude parnična stranka.
(Predsedavajući: Hvala, gospodine Krasiću.)
Svaka asocijacija nije namerna. Mora se, gazdi šaljem poruku - javi se, da ne bi nastradao zbog Mlađana Dinkića. Nadam se da će gospodin Jočić razumeti ovo i da će nam vrlo brzo dostaviti odgovor na moje pitanje kad će uhapsiti Mlađana Dinkića.

Hvala. Reč ima Nataša Jovanović, a onda Dragan Todorović, po Poslovniku, pa po Poslovniku narodni poslanik Slobodan Gavrilović.

Neću dugo da govorim, daću samo mali primer. Čestitam poslanicima vladajuće stranke koji su u parlamentu.
Ima vas malo, ali poštujete Narodnu skupštinu. Za razliku od vas, nema predstavnika, odnosno nema šefova poslaničkih grupa ni iz narodne koalicije, ni iz Demokratske stranke, ni iz G 17 plus. To govori o odnosu vladajuće koalicije prema radu ovog parlamenta. Zato je vama najbolja stvar da se Skupština uopšte ne prenosi. Vi jednostavno hoćete da se što pre završi, da narod ne čuje i ne vidi ništa. To je ono što mi želimo da sprečimo, što nije dobro ni za vas u krajnjoj liniji, a posebno nije dobro za građane ove države.

Hvala, gospodine Todoroviću. Reč ima narodni poslanik Slobodan Gavrilović, po Poslovniku. Izvolite.

Zbog izvrnutih činjenica, dužan sam da pomenem neke stvari. U ovom parlamentu nisu bili direktni prenosi od 1994. do 1998. godine.
(Dragan Todorović, sa mesta: Nije tačno.)
Sada ćemo videti da li je to tačno ili ne. U vreme kada je sa ove govornice faktički ukinut direktan prenos, bez odluke ovog parlamenta, kada su sve stranke opozicije, uključujući i SRS, napustile parlament, ko se prvi vratio, bez direktnog prenosa - Srpska radikalna stranka. Pogledajte, pa onda recite, molim vas. To pogledajte.
Nemojte pripisivati samo sebi određene važne elemente za parlamentarnu debatu u Srbiji u ovo vreme. Ima društava koja su demokratska, a u kojima nema direktnih prenosa, pa nije problem. Mi smo zastupali tu tezu, pa i danas, kao demokratska stranka, jer se nalazimo u takvoj fazi razvoja društva, da su direktni prenosi poželjni i važni za rad parlamenta. Zašto to onda pripisivati samo jednome?
(Dragan Todorović, sa mesta: To nije važno.)
Zašto nije važno? To nije u redu. Znači, ovde se radi o tehničkom problemu koji je vezan za odigravanje nacionalno važne sportske priredbe, pri čemu će biti odložen prenos u trajanju od sat i 20 minuta. Zašto to tumačiti kao želju predlagača da ukine direktne televizijske prenose? Možete reći - ne prihvatamo ni odložen prenos za ovaj sat i 20 minuta, i to smatram legitimnim stavom, kakav god da je vaš stav, ali ne da sa tim automatski povežete nečije političko nastojanje da se u ovom parlamentu nešto sakrije, da se od očiju javnosti nešto sakrije itd. To nije u redu, jer to nije istina.
Izneo bih još jednu napomenu vezanu za direktne televizijske prenose. Evidentno je da njih ovde koriste političke stranke za promociju svojih ideja, i to je legitimno pravo svake stranke. Otuda, ako u ovom trenutku gledamo suštinu, a ne gledamo samo formu, a i ona je važna, jer ne predlaže se da bude odložen prenos svih skupštinskih zasedanja, već samo za ono vreme koliko traje jedna važna nacionalna sportska priredba, a mi i juče i danas...
(Dragan Todorović, sa mesta: To je ponižavanje.)
Nije to ponižavanje. Jer, morate razumeti, ono o čemu ste vi govorili, o usklađenosti određenih planova koji nisu mogli ovog trenutka da uđu u to vreme i da nemamo jedan kanal koji smo nekada imali itd. Potrebno je vreme da se tome prilagodimo. Imajte razumevanja za nešto što nije odluka i nije teranje maka na konac, da se odmah kaže – a, nešto hoće da prikriju od javnosti. Znači, nemojte tehničku stvar, koja je oročena na sat i dvadeset minuta, tretirati kao princip i načelo, jer iza toga nismo nikada stajali i nećemo stajati. Vrlo dobro znate, pre ulaska u tu koaliciju 1996. godine, Srpska radikalna stranka se vratila u parlament, čak i pre Demokratske stranke, godinu i po dana.

Hvala, gospodine Gavriloviću. Ima reč Nataša Jovanović, po Poslovniku, pa gospodin Čedomir Jovanović, pa gospodin Krasić, pa gospodin Todorović, pa gospodin Baralić.

Dame i gospodo narodni poslanici, direktor programa RTS... Ovo sam uzela sa stola predsedavajućeg, jer kao potpredsednik takođe treba da budem obaveštena o tome šta će dalje da se dešava u Skupštini.
Vama ću sada, gospodine Gavriloviću, malo da osvežim pamćenje, vidi se da ste dugo bili odsutni iz Narodne skupštine Republike Srbije. A i kako biste, kada ste propali na izborima 1997. godine, pa niste bili ni u jednoj skupštinskoj klupi. Srpska radikalna stranka je imala 82 poslanika. Ovih iz propalog SPO-a je bilo 45. Vi imate potpunu amneziju što se tiče svih događaja, gospodine Gavriloviću; od kad niste, od početka devedesetih godina, vi kao Slobodan Gavrilović, ovde u Narodnoj skupštini, ne znate i sve lončiće ste pobrkali.
Sad ću na to da se vratim i da vam kažem kako je to hronološki teklo, a onda ću da pročitam šta ovde piše. Kaže, neki Vladan Škrkić je rekao da će odloženi prenos ići, vidite šta piše, ili noćas u 2 sata, možete li to da zamislite, ili sutra u 8 ujutru.
Na šta mi vama, gospodine Gavriloviću, ličimo? Šta biste vi u to vreme, kada ste bili opozicija i kada vas je bilo tu sedam-osam sa sve Đinđićem i ovih iz DSS-a, Koštunica, onaj jedan Petrović, drugi Petrović, Jočić i ona šačica, koliko vas je bilo, po sedam-osam, bilo vas je sedam plus sedam ili devet plus devet, nije važno, šta biste vi onda uradili?
Gospodine Gavriloviću, podsetiću na činjenicu da se baš samo Srpska radikalna stranka za to izborila. Jer, kad su nas vukli i tukli u Narodnoj skupštini Republike Srbije baš zbog tih direktnih prenosa, neki su upali, kao što ste i vi posle, samo u sofisticiranoj verziji, takve iste ste doveli u Narodnu skupštinu, na Dedinje, svuda, i u Narodnu banku Srbije, 2000. godine. Nisu vas ovde razvlačili, nego gospodina Todorovića i gospodina Nikolića.
Vi se sećate da je tada postojala odluka svih opozicionih stranaka, te 1995. godine, da se napravi neki tzv. alternativni, odnosno paralelni parlament. Mi opšte u tome nismo želeli da učestvujemo jer je bilo sasvim očigledno da je i vaša stranka u to vreme, jer je već radila na ukidanju Zakona o privatizaciji kada vam je Đinđić bio predsednik, pa je Vuk Drašković celog života, tada kao navodno opozicija, šurovao sa režimom... Evo, tu vam je gospođa Pešić, koja doduše kao samostalni učesnik nije imala nekog velikog uspeha, i tadašnja njena stranka, ali hajde da vam malo osvežimo pamćenje.
E, onda je 1997. godine Srpska radikalna stranka na velika vrata, sa najvećom podrškom birača, ušla u Narodnu skupštinu Republike Srbije. Počeli su direktni TV prenosi od tog saziva ponovo i redovno.
Onda je SRS, o čemu je govorio gospodin Todorović, učestvujući u vlasti u koaliciji sa SPS-om i JUL-om bila krajnji i potpuni zagovornik direktnog prenosa rada Skupštine.
Čak je u jednom trenutku predsednik naše stranke dr Vojislav Šešelj, tada potpredsednik Vlade, sa skupštinske govornice rekao, na upozorenje građana koji su se javili Draganu Veselinovu da dok on govori, ili Jožef Kasa, ne mogu sada da se setim, ali bilo je u više navrata takvih slučajeva, javlja se direktno izveštač RTS-a iz one kabine i ne čuje se šta Veselinov ili Kasa pričaju, mi smo rekli da se ne šale sa time, da bez obzira na to da li smo u vlasti ili opoziciji mora da bude direktnog TV prenosa.
Budite sigurni, gospodine Gavriloviću, kada se neka skorija istorija bude pisala ili pravila analiza od strane ljudi koji će ozbiljno time da se bave, a ne vašim petooktobarskim pučem, da će svetlim slovima biti zabeležen svaki radikalski pokušaj za razvoj parlamentarne demokratije u ovom najvišem skupštinskom telu.
Vi se sećate da su u tom periodu predstavnici vaše stranke, iako vas je bilo tako malo, a moj sugrađanin a vaš tadašnji kolega Borivoje Radić bio je u vašoj poslaničkoj grupi, napisali preko 1000 amandmana na Zakon o lokalnoj samoupravi. Niko reč zbog toga tada nije rekao, a danas se usuđujete da kažete da mi vršimo opstrukciju i da upotrebom naših prava koja izviru iz Ustava, iz Poslovnika mi zapravo zloupotrebljavamo... Dobro, vi to niste rekli, kažete - promoviše se. Pa, šta ćemo drugo da radimo nego da promovišemo naše političke ideje? Naše političke ideje i naša briga za Srbiju i za narod u svakom slučaju su iskrene, časne, sa najboljim namerama, za razliku od vas, jer ste se usudili da malopre obmanete građane i da mislite da ovde nema nas koji se sećamo hronološki kako se sve to dešavalo.
Prema tome, direktan prenos, pa ćemo mi da nastavimo da radimo u demokratskom duhu i atmosferi, koja će da pokaže građanima Srbije ko je ko u Srbiji. Hvala.

Hvala, Nataša. Narodni poslanik Čedomir Jovanović, narodni poslanik Zoran Krasić, narodni poslanik Dragan Todorović, pa narodni poslanik Rajko Baralić. Izvolite.

Gospodine predsedavajući, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Dinkiću, možete da se vratite, što se nas tiče, tamo gde ste bili do sada, jer ste vi između ostalog svojim postupcima i ponašanjem na najdirektniji način potvrdili sve ono o čemu smo mi u prepodnevnoj raspravi govorili, ukazujući na neodgovornost vladajuće koalicije, predsednika Vlade Vojislava Koštunice i stranaka koje čine vladajuću koaliciju u trenutku u kome se vodi rasprava o jednom od najznačajnijih pitanja za budućnost zemlje o kojoj mi treba da se staramo.
Za LDP je ratifikacija sporazuma CEFTA najznačajnija politička odluka koju je ovaj parlament do sada donosio, mnogo značajnija od guslanja o Kosovu i rezolucija koje su propale pre nego što su stavljene na papir. U kakvoj atmosferi protiče ta rasprava - vladajuća koalicija se stidi onoga što predlaže. Vodite nas u ekonomske integracije sa državama sa kojima ste u međuvremenu, umesto političke saradnje, počeli da razvijate politiku konflikta i sukoba. Pitali smo kakvi su nam odnosi danas sa našim susedima, sa Hrvatskom, Makedonijom, Crnom Gorom, Rumunijom, Albanijom, kako mislimo da razvijamo politiku ekonomske saradnje u trenutku u kome smo u potpunom političkom nesporazumu sa njima?
Tražili smo odgovornost za štetu koja je proistekla iz aljkavosti, nerada, nesposobnosti Vlade. Ovaj dokument je ušao u Skupštinu 23. jula, mi danas raspravljamo o njemu. Potrošeno je uludo 20 godina, 100 dana isto tako, neko za to mora da odgovara. Ušli ste u ovu salu u 5.15 i to vas ne interesuje.
Mi insistiramo na odgovornosti. Građani Srbije nemaju prava čak ni da prate raspravu o tome, raspravu u kojoj mi želimo da branimo ono što je Vlada dužna da brani, a to je ideja tržišne ekonomije, razvijene demokratije, modernizacije, reformi. Šta je važnije od toga, zašto se relativizuje i toliko ponižava i parlament i naša želja da doprinesemo promenama u ovom društvu, šta je važnije od ove rasprave?
Pitali smo kog trubača treba da dovedemo da bi se ovde pojavio premijer, kog sportistu (koji je uprkos svim preprekama uspeo) treba ovde da dovedemo da bi se Vlada pojavila i na takav način njegov uspeh prisvojila sebi. Šta to treba da se desi pa da sedne u ove klupe i da izađe pred građane i da kaže - da, CEFTA je dobra, ekonomska saradnja je dobra.
Ona će se ostvariti ukoliko postoji politička spremnost na tako nešto. Nećemo da stišćemo i pritišćemo Crnu Goru, hoćemo tamo da prodamo svoje proizvode, hoćemo da trgujemo, hoćemo da napredujemo, hoćemo partnerstvo sa Hrvatskom, hoćemo da se dogovorimo sa Kosovom i oko drugih pitanja kada smo se dogovorili oko CEFTA. Da, moguć je dogovor Srbije i Albanaca, eto, ta CEFTA tako nešto potvrđuje.
Umesto toga, biće odložen prenos. Ko je to odlučio, poslao Skupštini faks? JUL nas je obavestio o tome, čestitao nam je 1997. Pa, to se tako radilo pre 10 godina, danas to više ne može. Nema odloženog prenosa. Ili će ovaj parlament upravljati ovim društvom, ili Srbija neće biti demokratsko društvo. Javite nam onda da li imamo Skupštinu ili ne, ali dok smo mi ovde ponašaćemo se na onaj način na koji se ponašaju ljudi koji cene podršku građana koju su dobili na izborima. Naših 220.000 glasova od 21. januara nas na tako nešto obavezuje.
Oni za nas vrede mnogo više od obaveza koje ste vi preuzeli da biste održali ovu propalu koaliciju na vlasti.
Toliko je jadno sve ono što danas moramo da slušamo, ova prazna sala, obrušavanje onih koji su uništili ovu zemlju na jedan projekat koji je jedino vredno što se desilo u 2007. godini.
Nema rasprave u parlamentu bez prenosa koji će građanima omogućiti da shvate da je ova CEFTA šansa za njih, a ne pretnja. A oni koji nam umesto toga nude kvizove, gatare, loto, političke emisije pod sloganom "Šta radite, bre" neka jednom nauče da u parlamentarnoj demokratiji društvo vodi parlament, a ne njihova bahatost.