Reč ima ministar ekonomije i regionalnog razvoja u Vladi Republike Srbije gospodin Mlađan Dinkić.

Postavili ste pitanje, čije pojedinačne navodne interese Vlada zastupa predlogom ratifikacije CEFTA sporazuma. Ako su pojedinačni interesi nešto što predstavlja 30 posto ukupnog izvoza srpske privrede, a 30 procenata ukupnog izvoza srpske privrede danas ide na ovih osam područja CEFTA zemalja, i osam posto uvoza, dakle, ako je to pojedinačni interes, trećina jedne ekonomije, onda se zapitajte da li vam je ova analiza dobra.
Da li je pojedinačni interes zalagati se za CEFTA sporazum ukoliko je činjenica da 50 posto izvoza naših domaćih prehrambenih proizvoda ide na CEFTA tržište? Mi, nažalost, ne izvozimo na neka razvijena tržišta, izvozimo tamo gde su ove zemlje CEFTA sporazuma i 50 posto onoga što proizvede naša prehrambena industrija ide na CEFTA područja.
Od kada smo počeli da primenjujemo sporazume o slobodnoj trgovini imamo značajan rast, 30 posto smo povećali izvoz hrane i naših prehrambenih proizvoda na ova tržišta. Kako nam onda ne odgovara, ako polovina, nećete reći da jedan čovek proizvodi hranu u našoj zemlji, pola izvoznika radi za CEFTA tržište.
Šta još izvozimo na CEFTA tržište – hartiju, karton, nameštaj, lekove, metalne proizvode, električnu energiju, ulje od nafte. To su najveće i najvažnije stavke u onome što izvozimo na tržište CEFTA.
Šta nam CEFTA pomaže u odnosu na dosadašnje bilateralne ugovore koje zamenjuje? Jednostavnija koordinacija, i ukoliko slabija ekonomija, kao što je na primer slučaj Bosne, uvede nama carine, mi lakše možemo da otklonimo i da rešimo sporove, mehanizam koordinacije je daleko jednostavniji.
Druga stvar, da li je CEFTA predvorje EU? Jeste, zato što se primenjuju neka pravila koja će se sutra primenjivati u EU. Koje su zemlje bile članice CEFTA sporazuma ranije, a sada su članovi EU? Češka, Poljska, Slovačka, Slovenija, Mađarska i sada Bugarska i Rumunija, sve one su bile u ovom CEFTA području. Ako mi želimo da budemo EU, a građani će se na referendumu pitati da li žele da Srbija uđe u EU ili ne, ima onih koji ne žele da Srbija bude član EU... Ova vlada jeste opredeljena da mi što pre uđemo u EU, s obzirom na to da će to podići standard i kvalitet života naših građana.
Evo to su neki od odgovora. Dakle, mi ovim pomažemo da negde gde smo jaki, a to je izvoz na ova područja, i kamo sreće da toliko izvozimo i u neke razvijenije zemlje, uključujući i Evropsku uniju, dobijemo šansu da izvozimo još više. Nama dalja liberalizacija sa ovim zemljama i te kako odgovara. Kada govorimo o nekim troškovima, ako se poveća uvoz za 1%, a izvoz za 10%, pa nama odgovara da nam brže raste izvoz na ta područja, jer ostvarujemo devizni priliv.
Inače, što se tiče primera firme koju ste pominjali, Slovenija nije članica CEFTA sporazuma, a ova firma o kojoj govorite je iz Slovenije.

Zamolio bih samo poslanike koji su se javili po Poslovniku da prvo imamo repliku. Reč ima gospođa Jorgovanka Tabaković.

Dajte da se dogovorimo da nećemo da razgovaramo kao ljudi koji se ne čuju.
Znači, sporazum CEFTA je danas na dnevnom redu. Ako sam ja u Skupštini, ja Jorgovanka Tabaković, pripadnik Srpske radikalne stranke, sporazum počinje da se primenjuje po ratifikaciji osam dana i po deponovanju instrumenata, kao zadnja zemlja članica.
Šta ste vi mogli da uračunate u ovih 30% po sporazumu CEFTA, koji tek treba usvojiti, kada on samo zamenjuje 32 bilateralna sporazuma koji se zovu - špageti međunarodne trgovine, znači, to su dvostruki bilateralni sporazumi?
Nemojte sebi pripisivati zasluge, odnosno nemojte vrednovati CEFTA sporazum, a da on još nije stupio na snagu, odnosno da nije uticao pozitivno na povećanje izvoza u zemlje CEFTA. Znači, hoćemo da pričamo logički. Nećemo zamarati građane ispravkama, ali jednostavno nemojte to da radite, jer to nije tačno.
Odmah da odgovorim. Znači, to što Slovenija nije članica CEFTA, a gospodin o kojem smo pričali Vučićević jeste jedan od direktora, to je najgori argument koji ste mogli izneti, jer mi on omogućuje da vam kažem da 300 preduzeća iz Slovenije, koja je za mene simbol Evropske unije, simbol integracije, radi u Srbiji.
Nijedno srpsko preduzeće nema predstavništvo i razmenu, a po rečniku CEFTA bi to nazvali carinskim ili necarinskim barijerama, kojima se zaustavlja da ne uđe.
Dokaz za to je i poslednji primer pokušaja "Delte" da sa "Istra bencom" uđe, kada je država preko paradržavnog fonda dala veću cenu, promenila postupak prodaje akcija i istisnula...
Nije meni bitan Mišković, ali je istisnula jedno srpsko preduzeće. Vi ste naučili svet da radimo na tom principu – ne kao partneri, dužni poštovanja, nego kao poslušnici koji rade u njihovom interesu.
Znači, Slovenija i "Droga Kolinska", to je za mene princip po kojem vi otvarate ovo tržište, po kojem oni kažu – šta hoćete, Slovenci su vam zaposlili 3.500 ljudi.
Pa, ljudi, to je uvredljivo! Ja poštujem slovenački kvalitet, čovek sam koji ne ume da mrzi nikoga, poštujem vredne i radne, ali reći da su "Merkator" i slovenačke firme zaposlili 3.500 ljudi... A koliko kupaca je dobilo svako slovenačko preduzeće dolaskom na ovo tržište? Ja samo hoću precizne podatke.
Onog trenutka kada budete, kao Vlada, zaslužili poštovanje i uvažavanje, po efektima koje proizvodite, ja ću vam ga odati. Ali, uverena sam da vi meni nećete pružiti takvu priliku.

Po Poslovniku ima reč narodni poslanik Zoran Krasić.

Gospodine predsedavajući, znao sam da nećete da pustite struju, jer znate da ću da pročitam nešto, na šta vi morate da se trudite da pokažete da ne znate čak ni srpski jezik.
Radi se o teškoj i najvećoj povredi Poslovnika koja se desila za proteklih sedam godina u Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Do sada nikada nije reklamirana povreda člana 194. Poslovnika Narodne skupštine. Ovaj predlog zakona i ovaj predlagač, odnosno predstavnik predlagača predstavljaju dokaz da je Vlada Republike Srbije prekršila ovu odredbu Poslovnika prilikom određivanja svog predstavnika u Narodnoj skupštini za ovu tačku dnevnog reda. Ovaj predstavnik Vlade nije određen po Poslovniku Narodne skupštine, nego po Poslovniku Vlade. Nas Poslovnik Vlade ne obavezuje.
Pre bilo kakvog upuštanja u neku stručnu, politički opravdanu raspravu, u kojoj bi se razmatrala celishodnost, opravdanost itd. usvajanja jednog ovakvog zakona, mi treba da tražimo da nam Vlada, u skladu sa Poslovnikom, odredi svog predstavnika, tim pre što smo potpuno sigurni da je i Vlada u velikoj meri u neizvesnosti ko treba da je zastupa povodom ovog predloga zakona.
Samo da vas podsetim da smo juče glasanjem odbacili inicijativu da se spoje dve tačke dnevnog reda. Pogledajte, gospodine Albijaniću, u tom članu 194. se kaže da predstavnik koji predstavlja Vladu treba da radi u skladu sa zakonom. U skladu sa kojim zakonom bi ovaj predstavnik Vlade mogao da zastupa, kada u ovoj zemlji ne postoji nijedan zakon koji se tiče tog ministarstva?
Dalje, na bazi ovih nekoliko rasprava povodom ovog predloga zakona mogli ste da zaključite da postoji svojevrsna kontradikcija između ove tačke dnevnog reda i sledeće tačke dnevnog reda.
To, naravno, potvrđuje tezu Srpske radikalne stranke da se ovde deli po pašalucima, da ovo mora da gura jedan pašaluk. Ja gazde tog pašaluka upozoravam, neka vežu, da ne bi ovaj pretres danas prerastao u veleizdajnički proces nekima. Zašto? Zato što je predstavnik Vlade po ovoj tački dnevnog reda poprilično nekompetentan.
Imam sijaset dokaza i koristiću vrlo često priliku da se javljam po Poslovniku i da citiram ljude koji su radili sa ovim predstavnikom, poput, recimo, Vuka Draškovića, koji je kazao da je ovaj predstavnik uzimao američke pare. To je izjava iz 2000. godine.
Skrenuo bih vam pažnju da ga je jedan novinar opisao kako je sa maslinovom grančicom ušao u Narodnu banku, a znamo kako je ušao. To svi znaju, to se priča. Do onih optuživanja na račun Zorana Đinđića, da on kao predsednik Vlade izgleda kao krava muzara koja da puno mleka, pa onda sve rasturi.
(Predsedavajući: Računa se na terminalu vreme, a vreme je tri minuta.)
Ne, vreme je da vi shvatite da sam ja citirao odredbu člana 194. i unapred rekao da vi to nećete da shvatite.
(Predsedavajući: Hvala, gospodine Krasiću, imate reč.)
Znači, pošto vi, gospodine Albijaniću, ne smete da se izjasnite o ovoj povredi Poslovnika, ja vam predlažem da prekinete sednicu, da lepo obavestite predsednika Narodne skupštine o ovoj povredi Poslovnika i da zatražite od Vlade da nam odredi pravog predstavnika koji bi mogao o ovim stvarima da priča. Ja ću da vas podsetim da su nekompetentnost, nestručnost, malicioznost, bezobrazluk i nepoštovanje prema Narodnoj skupštini prirodne odlike ovog predstavnika; sećate se da je svojevremeno u dva ujutru dolazio u farmerkama. Pre nekoliko dana je rekao da je cela Skupština odgovorna, da su svi poslanici odgovorni. Mi ovde nemamo kvalitetnog predstavnika koji bi u skladu sa zakonom zastupao ovo, jer nam čak na početku nije ni rekao ko je potpisao u ime Srbije ovaj sporazum.

Zahvaljujem. Gospodine Krasiću, član 194. stav 2. Poslovnika o radu Narodne skupštine Republike Srbije kaže da Vlada određuje članove Vlade koji je predstavljaju po pojedinom pitanju koje je na dnevnom redu sednice Narodne skupštine, odnosno sednice njenog odbora. Na osnovu člana 70. stav 1. Poslovnika Vlade, za predstavnika Vlade u Narodnoj skupštini određen je gospodin Mlađan Dinkić, ministar ekonomije i regionalnog razvoja.
Imamo redosled poslanika.
(Zoran Krasić, sa mesta: Tražim reč po Poslovniku.)
Niste zadovoljni. Ići će na glasanje. Zahvaljujem, ako niste zadovoljni, tako je po Poslovniku, ići će na glasanje.
Molim da uđe u zapisnik da će se o ovome glasati i da će se izjasniti Narodna skupština.
Po Poslovniku ima reč narodni poslanik Vesna Nikolić-Vukajlović.

Dobar dan, gospodine ministre, čast mi je da vas vidim u ovoj skupštini i volim što vas ovako gledam u oči.
Želim da vam postavim nekoliko pitanja. Kako ste vi uspeli na tako brz način, doduše nije brz način, od 2000. godine, da upropastite čitavu privredu Srbije, a sada konkretno govorim o Kraljevu?
Znači, vi ste uspeli da upropastite sve veleprodaje koje su radile u Kraljevu, a bilo ih je pet-šest. Iz ličnog iskustva vam govorim, jer sam ja jedan od vlasnika takve veleprodaje. Samim tim, upropastili ste sve samostalne trgovinske radnje koje su izdržavale najmanje po 4-5 članova, od toga školovale decu i na neki način su se ljudi izdržavali od toga.
(Predsedavajući: Gospođo Vukajlović, molim vas da kažete koji član Poslovnika.)
Član 226, pitam čoveka kako je sve to uspeo da odradi. Još jedno pitanje, ja vas molim.
Znači, svi smo morali da zatvorimo, a zatvorili smo iz razloga što je neki gospodin Drašković počeo da kupuje "Svislajon", pa "Takovo", i tako redom, misleći da je to naš čovek koji će i dalje ulagati u našu privredu i u našu zemlju, a onda su mu malo bile sve te fabrike, pa je počeo da kupuje i sve velikoprodaje prehrambene robe.
Kupio je "Visol", "Nanu", "Impeks" iz Niša se još nešto bori, "JU komerc" se još nešto bori, zahvaljujući nekoj stranačkoj pripadnosti pretpostavljam, a svi oni koji nisu imali veze sa nekom stranačkom pripadnošću bili su osuđeni na propast.
Sada je Kraljevo jedna pustoš kada je u pitanju trgovina prehrambenom robom; možemo kupovati samo u objektima gospodina Miškovića, koji je sad više ne znam čega sve vlasnik, da li "Merkatora", da li "Pekabete", da li "Delte", da li banke.
Još nešto, prošle godine sam išla da kupim tele u Livađu, pazite, Livađa je selo iza Brzeća, da kupim zdravu hranu za moju decu, i možete misliti, i on je tamo došao i tamo otkupljuje, znači ima dane kad otkupljuje isključivo žensku telad jer je ona nešto jeftinija nego muška. Sve se to plasira preko njegovih proizvoda.
Vi se sada hvalite da ste otvaranjem tih marketa uposlili mnogo naših građana. Uposlili ste 50, a 5.000 ljudi ste ostavili bez hleba.
Zašto ste to uradili, ja vas pitam, i da li vi stvarno možete tako da razmišljate i toliko da mrzite ovaj srpski narod? Prosto odgovorite da li vi to svesno ili nesvesno radite i da li je moja koleginica Jorgovanka Tabaković u pravu kada vas pita da li vi to morate tako da radite? Izađite ovde, pa recite da li morate da radite, vidite koliko smo nezadovoljni.
Molim vas, dajte neki odgovor na sve to, a imam još pitanja za vas, jer smatram da ovo pitanje ne može da se završi danas, nego mora trajati mnogo više. Hvala.

Narodni poslanik Čedomir Jovanović, predsednik poslaničke grupe LDP, po Poslovniku. Odustajete? Hvala.
Narodni poslanik Slaviša Topalović, po Poslovniku, zatim narodni poslanik Zoran Krasić, po Poslovniku.

Gospodine Albijaniću, znam da vi imate malo tremu, tu vam je predsednik stranke, malopre ste ga dočekali i uveli u salu, ali poštujte i nas ostale narodne poslanike i nemojte da uzurpirate mesto predsedavajućeg, kao što to umete. Ne znam da li to gospodin Dinkić zna, ali da mu skrenem pažnju i na to.
Pozivam se na član 226. i tražim nekoliko objašnjenja od gospodina Dinkića, ministra. CEFTA su osnovali Poljska, Čehoslovačka i Mađarska 21.12.1992. godine u Krakovu, dakle, bivše zemlje istočnog bloka, po nalogu Zapada, kako bi svoju privredu oslobodile državnih carina i kako bi što lakše bio omogućen upliv multinacionalnih kompanija.
Kasnije su članice postale takođe bivše komunističke države: Slovenija, Rumunija, Bugarska, Hrvatska i Makedonija. Ulaskom u EU njihovo članstvo je prestalo, tako da danas ovaj naziv CEFTA ne odgovara stvarnom stanju, jer ga ne čine zemlje centralne Evrope, već zemlje jugoistočne Evrope. CEFTA je sporazum koji danas definiše jedinstvenu zonu slobodne trgovine u jugoistočnoj Evropi, iako ime sporazuma opisuje države srednje Evrope.
Kada je Srbija u pitanju, od nas se traži da po hitnom postupku usvojimo ovaj sporazum. Njega je u ime Srbije potpisao bivši ministar Parivodić, po nalogu premijera Koštunice, u decembru 2006. godine.
Postoje dva razloga zbog čega smo protiv ovakvog sporazuma.
Prvi razlog, srpski ministar, srpska Vlada su potpisali ugovor sa delom svoje teritorije i trećim zemljama. Dakle, potpisan je međunarodni ugovor sa Kosovom, čime je faktički potvrđeno da je Kosovo samostalno.
Naravno, mi tražimo odgovornost onoga ko je uradio ovo, nikada nećemo podržati nijedan sporazum u kome je Kosovo druga strana.
Drugi razlog, istina je da ovih devet zemalja koje bi trebalo da čine ovo tržište imaju oko 30 miliona stanovnika. Da se u Srbiji vodila nacionalna ekonomska politika poslednjih sedam godina, možda bi nam ovo tržište dobro došlo, ali je situacija u srpskoj privredi, zahvaljujući vama, gospodine Dinkiću, i ostalima, sasvim drugačija. O njoj najbolje govore cifre.
Na jednoj strani su ministri, sadašnji, bivši, pogledajte šta su sve stekli za sedam godina, Vlahović, Đelić, Dinkić.
Na drugoj strani je država Srbija, za sedam godina ostvaren je spoljnotrgovinski deficit od oko 40 milijardi dolara. Samo u ovoj godini za prvih sedam meseci on iznosi 4,930 milijardi dolara, sa velikim šansama da do kraja godine dostigne 9 milijardi dolara.
Šta vam ovo govori? Pa, u Srbiji se ništa ne proizvodi, sve ste uništili vašom vladavinom. Milion ljudi traži posao, otvaraju se samo skladišta u koja se uvozi strana roba.
Na ovom poslu zarađuje isključivo spoljnotrgovinski lobi. Inače, to su sponzori takozvane vladajuće koalicije.
(Predsednik: Vreme.)
Naše vreme tek dolazi, zahvaljujem, evo završavam. Osnovna uloga Vlade u ekonomskom smislu je da zaštiti domaću privredu i da obezbedi uposlenost njenih građana.
Kako ste to radili poslednjih sedam godina govore cifre, dakle, 40 milijardi dolara....