Poštovani predsedavajući, potpredsedniče, poštovani poslanici, poslanici Lige socijaldemokrata Vojvodine smatraju da je pooštravanje odredaba ovog zakona veoma važno. Nemile scene na igralištima, tuče, povređeni, pa i mrtvi, obavezuju nas na delanje.
LSV će podržati ovaj zakon. Maločas smo čuli i određene uslove. Mi ćemo podržati zakon ako se odredbe člana 7. ne promene i ako ne dođe do izbacivanja ili obesmišljavanja ovog dela koji se odnosi na isticanje parola i izazivanje nacionalne, verske i rasne mržnje.
Pripadnik sam opozicione političke stranke, ali smatram da i opoziciona politička stranka, kada je određeni zakonski predlog dobar, treba da glasa.
Smatram da nikako ne bi trebalo da dođe do promena ovih odredaba, jer bismo na taj način, u dobroj meri, zakon obesmislili. Baš su nam potrebne ovakve stvari, jer je u prethodnih 16, 17 godina na području Republike Srpske dolazilo do nemilih scena baš zbog izazivanja verske i nacionalne mržnje na stadionima.
Mislim da bi promena ovih odredaba mogla da obesmisli čitav ovaj zakon. Mi, poslanici Lige socijaldemokrata Vojvodine, mislimo da bi resorni ministar trebalo, kao što je to maločas učinio sa članom 7, da u vezi sa članom 6. pozove matični odbor, a to činim i ja sada, da član 6. donekle promeni.
Naime, vezano za zabranu prodaje i konzumiranja alkohola u sportskim objektima na udaljenosti jedan kilometar od sportskih objekata u Beogradu, Kragujevcu, Nišu ili Novom Sadu, tu treba da dodamo i ostala mesta koja imaju više od 70 hiljada stanovnika, znači, Pančevo, Suboticu, Zrenjanin, Čačak, Leskovac i neke druge sredine, jer smatramo da bi, po veličini i broju stanovnika, ta mesta trebalo da nađu svoje mesto u članu 6. Ponavljam, očekujemo da se ne promene odredbe člana 7. i LSV će podržati ovaj predlog zakona.
Kada sam već ovde, iskoristio bih priliku da napravim vezu ovog zakona i 7. oktobra. Postavljam pitanje, a pismeno sam to već uradio, gospodinu Jočiću.
Naime, pronacistička organizacija iz Novog Sada "Nacionalni front" za 7. oktobar je najavila protest, ili kako oni to kažu - šetnju, srpski marš u Novom Sadu. Ta pronacistička organizacija je pre nekoliko godina bila organizator i učesnik velikih rušilačkih demonstracija u Novom Sadu, baš posle jedne sportske utakmice, bila je izazvana velika materijalna šteta, bilo je povređenih.
Očekujem od Ministarstva da reaguje, da ovaj skup zabrani. Ukoliko to ne učini, čuli smo, a ovde ima raznih predloga, poslanici LSV i ovom prilikom pozivaju građane Novog Sada, Vojvodine i cele Srbije da se odazovu na veliki skup otpora nacizmu u Novom Sadu. Pošto verujemo u demokratsku Srbiju, očekujemo od MUP-a da ovaj skup zakazan za 7. oktobar, skup "Nacionalnog fronta", zabrani. Hvala.

Nema više prijavljenih predstavnika poslaničkih grupa. Idemo po redosledu narodnih poslanika. Imamo 30 prijavljenih narodnih poslanika za raspravu o ovoj tački.
Reč ima narodni poslanik Srđan Šajn, po članu 93. Poslovnika, pet minuta. Izvolite, a zatim narodni poslanik Rajko Đurić.

Samo bih rekao par uvodnih napomena, pre nego što bih dao konkretno mišljenje o zakonu.
Svi moramo da posmatramo funkciju sporta kao nešto što razvija zdrav takmičarski duh i kao poligon na kome moraju da se razvijaju opšteprihvaćene vrednosti u jednom društvu.
U tom smislu, moramo da uložimo sve napore, a vidim ovaj zakon kao nešto što treba da dovede do toga, da zaštitimo društvo od bilo kakvog oblika nasilja, bilo kakvog oblika huliganstva i da ne dozvolimo da se nasilje iz jedne oblasti života prenosi u neke druge sfere.
Kada govorimo o tome i o ovom zakonu, da bi on sve to ispunio, mora da učini kompromis između dve stvari koje, možda, nisu na najbolji način definisane u ovom tekstu, kompromis između toga da događaji na terenu ne smeju da budu izvor nacionalne, verske i rasne netrpeljivosti, ali, s druge strane, ne mogu da budu ni izvor obračuna različitih političkih ideja i zloupotrebe takve situacije.
Ne sme da bude takva norma koja će dati mogućnost da se vrlo široko tumači i da preraste u svoju suprotnost.
U tom smislu, u ime Romske partije, predlažem Odboru da unese jedan vrlo bitan elemenat u normu, a to je elemenat namere, jer ne možemo da govorimo o krivičnom zakonodavstvu ako ne govorimo o elementu namere.
Svi pravnici i advokati vrlo dobro znaju da, ukoliko sankcionišemo samo radnju, a ne kažemo da postoji jedan lični odnos učinioca radnje prema određenom krivičnom delu koje je definisano, onda često govorimo o nepostojanju krivičnog dela, jer ne može neko ko nema psihički odnos prema određenoj radnji da bude kažnjen zbog takvog svog postupanja.
U tom smislu, samo da navedem jednu situaciju. Ne možemo na isti način da tretiramo onog ko, recimo, obuče majicu Ratka Mladića, ubeđen da je Ratko Mladić srpski junak, i izađe na teren u tom uverenju i, na primer, nekoga ko kaže zvezdašima - cigani, a ne misli time ništa loše, jer ih, jednostavno, smatra kao takve, i, s druge strane, nekoga ko, u jasnoj nameri da nekoga omalovaži, kaže - zakoljite Roma, zakoljite katolika, Srbina, pravoslavca, ili bilo koga.
U tom smislu, moramo jasno da definišemo u članu 7. individualan odnos učinioca, onog ko je učinio radnju, da bi jedino u toj situaciji to bilo krivično delo.
U suprotnom, time završavam, poništavamo sve osnove na kojima se zasniva srpsko krivično zakonodavstvo. Govorim o zakonodavstvu Srbije. Onda stvaramo jedan dodatni izvor koji ne polazi od tih osnova.
Ako to budemo na jasan način precizirali, u tom pravcu pozivam Odbor da to uradi, onda ćemo da otklonimo ove dileme i zaista ćemo učiniti pravu stvar, da događaji na terenima budu u funkciji jačanja suživota u Srbiji, a ne da budu mogućnost za različite zloupotrebe.
Hvala najlepše.

Reč ima narodni poslanik Rajko Đurić. Nije tu.
Reč ima narodni poslanik Željko Vasiljević, a zatim narodni poslanik Miljan Ranđelović.

Dame i gospodo, izgleda da ja nikad nemam sreće. Kad god želim da govorim, ministar izađe, ne ovaj, nego svi.

Gospodine Vasiljeviću, sve vreme je ministar tu, morate da imate razumevanja.

Ministar je za svaku pohvalu, što se toga tiče, jeste sedeo, ali ja baš nemam sreće.
Što se tiče zakona o sprečavanju sukoba na sportskim terenima, mislimo da je to društveno opravdano i zaista postoji potreba za jednim ovakvim zakonom. Da li ćemo glasati za ovaj zakon, videćemo posle amandmana, zavisi od toga da li će ministar moći i želeti da prihvati neke amandmane kojima želimo da popravimo ovaj zakon. Mislimo da, pored dobre volje, postoji i potreba da se u tehničkom smislu, a i u smislu podsticanja cilja, ovaj zakon prepravi.
Ova društvena pojava je jako opasna iz još jednog razloga, ne samo što ugrožava bezbednost građana, nego i zbog toga što, uglavnom, sportske priredbe, sportske utakmice, prenosi televizija, pa je onda široka javnost upoznata sa događanjima na tim utakmicama. Uređivačka politika naših televizija i medija je uglavnom takva da iz jednog celog sportskog događaja uvek izvuku i apostrofiraju te neprijatne događaje, pa ceo događaj padne u jednu senku tih nemilih događaja, tako da oni budu još više istaknuti i podignuti na jedan nivo koji, po nama, ničim ne zaslužuju.
Pričao bih nešto o konkretnim rešenjima ovog zakona sa kojima se ne slažem i za koja mislim da će mnogo otežati njegovo sprovođenje.
Jedna od odredaba je da sportska utakmica traje 120 minuta. Mislim da treba da razmislimo. Srbija je dovoljno velika, pa grupe navijača i navijači, kada dolaze u sportski objekat, moraju da krenu mnogo ranije od dva sata od početka utakmice. Možda oni iz kruga dvojke mogu za dva sata da stignu do sportskog objekta. Mislim da to moramo drugačije da definišemo i ne možemo minutima odrediti kada počinje neka utakmica.
U ovom zakonu se nije posebno obratila pažnja na jednu pojavu, a to su organizovane grupe navijača, njihovi dolasci na teren, na utakmicu i sportske objekte.
Mislim da bi na to trebalo posebno obratiti pažnju, jer su, uglavnom, inicijatori i oni koji prave nemire na utakmicama - organizovane grupe navijača. Teško da pojedinci koji dolaze na utakmicu prave neke veće nemire i pojave koje društveno treba osuditi.
Jedna pojava koja, po mom mišljenju, u ovom zakonu nije nikako definisana, a na nju moramo ukazati, jeste pojava uniformisane policije na sportskim terenima i u sportskim objektima. Mislimo da ovim zakonom treba jasno definisati u kojim situacijama i na kojim događanjima uniformisana policija treba da pristupi intervenciji, odnosno treba da se pojavi u sportskim objektima, a naročito na sportskim terenima na kojima se sportisti takmiče.
Zašto je to važno? Čini nam se da bismo time mogli da prenebregnemo neke od sumnji koje su ovde poslanici izneli, a odnose na zloupotrebu službenih lica, odnosno obračuna, pre svega, policije sa navijačima u neke druge svrhe, a ne u svrhu sprečavanja nereda. Tu naročito mislim na sprečavanje navijača da iznose političke i neke druge stavove. Mislim da bismo, ako jasno definišemo situacije kada policija može da interveniše, mogli da prenebregnemo neke od ovih sumnji i neke od nemilih događaja.
U svakom slučaju, Poslanička grupa SPS-a je za smanjenje maksimalnih kazni koje su ovim zakonom predviđene. Mislimo da su zaista rigorozne i da su, možda, prilagođene situacijama u nekim drugim zemljama.
Verujte mi da ćete u početku, dok se naši navijači ne naviknu na rigorozne mere i rigorozne kazne koje su predviđene u ovom zakonu, imati znatan broj mladih ljudi koji će biti neprimereno kažnjeni visokom kaznom za neka dela koja sigurno ne zaslužuju tako visoke kazne. Potpuno sam ubeđen da bi smanjenje maksimalnih kazni dalo puni efekat ovom zakonu i pomoglo ostvarivanju njegove ideje da se spreči nasilje na sportskim terenima.
Jedna pojava koja nanosi veliku štetu našoj državi i našem društvu, a u ovom zakonu nije definisana, to su neredi naših navijača na stranim sportskim terenima, odnosno u stranim državama.
Njihova krivica u tom slučaju podleže, verovatno, sankciji države u kojoj su načinili to delo, ali mislim da oni time nanose mnogo veću društvenu štetu našoj državi i našem društvu nego toj stranoj zemlji.
Mislim da bi ovim zakonom to trebalo posebno sagledati i učiniti da ti ljudi, odnosno te grupe navijača i pojedinci koji čine te nerede i nanose nesumnjivo veliku štetu našem društvu, budu sankcionisani kroz neke mere, moramo videti koje.
Prodaja alkohola, kako je to definisano u ovom zakonu i način kako je to određeno – na udaljenosti od kilometar u Beogradu, Novom Sadu i Nišu, a 300 metara u nekim drugim gradovima, mislim da neće dati veliki efekat. Apsolutno sam za meru da se spreči točenje alkohola, kao i prisustvo alkoholisanih lica u sportskim objektima, ali zaista mislim da ova mera neće dati neki efekat.
Danas, kada u svakoj radnji možete da kupite flaše piva od pola litra, litar, litar i po, dva, dva i po litra, to zaista ništa ne znači, jer onaj ko bude hteo da konzumira alkohol, on to neće raditi na tih 300 metara ili kilometar od sportskog objekta.
Mislim da bi ovde trebalo individualizovati krivicu pojedinca koji je u alkoholisanom stanju, a ne sprečiti, čak i onima koji ne idu u sportski objekat, da kupe u nekoj radnji pivo ili neki alkohol.
Mišljenje da će ovaj zakon sam po sebi rešiti problem huliganstva i nedoličnog ponašanja navijača je pogrešno. Moje mišljenje je da je ovo jedan ozbiljan problem i ozbiljna društvena pojava, koju moramo sankcionisati. Ona zahteva široku društvenu akciju za sprečavanje uzroka ovakvih pojava. Posledice ćemo sankcionisati, verovatno, ovim zakonom i to treba samo da pomogne da se ti uzroci eliminišu. Međutim, ja sam potpuno siguran da ovo zahteva široku društvenu akciju, kao i to da Ministarstvo unutrašnjih poslova ne može da bude nosilac te akcije, niti organizacija koja će da sprovede ovu akciju.
Osvrnuo bih se na jedno izlaganje, odnosno pojavu koja je ovde često pominjana, a to je kukasti krst na evropskoj zastavi.

Vreme, gospodine.

Imam samo još jednu rečenicu.
Ovde se pominjao kukasti krst i optuživani su naši omladinci, naši mladi ljudi za te potpuno neprihvatljive pojave, naročito prema Evropskoj uniji.
Moram da kažem da su mnoge od tih pojava u naše društvo došle, upravo, iz Evropske unije i da su naši ljudi videli to od omladine i od ljudi iz Evropske unije, tako da bismo morali da budemo malo umereniji u kritici takvih pojava.
Hvala vam.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Jaroslav Hrebik, a neka se pripreme narodni poslanici Tomislav Nikolić i Borko Ilić.