Zahvaljujem. Po istom amandmanu, kolega Zoran Krasić. Izvolite.

Podnosilac amandmana je ovim tekstom amandmana hteo nešto da kaže. Pre nego što protumačimo šta je stvarno hteo da kaže, a sumnjam da je to ono što je on sada rekao sa ove govornice, moram da kažem da ovo nikako ne bi moglo da prođe, što se tiče ovog amandmana, jer u toj relaciji između fizičkog lica i njegove pravne veze sa državom važne su prevashodno njegove obaveze prema državi.
Vi imate tamo kod otpusta da se traži dokaz da su izmirene dospele poreske obaveze itd.
To je ta jedina veza gde država, vodeći računa o svojim dospelim svojim prihodima, uslovljava otpust ako se izmire ti prihodi, odnosno te obaveze koje taj građanin ima koji je tražio otpust iz državljanstva.
Neprimereno je da se u ovakvoj formulaciji definiše nešto kao uslov za sticanje državljanstva, jer ako bi se navelo ovo ''da prijavi u Srbiji svoju imovinu i prihode'', meni nije jasno da li samo imovinu i prihode koje ima u Srbiji ili uopšte. Obaveza postoji. Prema poreskim propisima, svaki građanin je dužan da prijavi svoju imovinu radi plaćanja poreza na imovinu.
Svaki građanin je dužan, što neposredno što posredno, ali uvek se računa da je građanin, da vodi evidenciju i uredno plaća porez na dohodak građana, pa bez obzira koji je oblik tog poreza. To su neke obaveze koje proističu ne samo iz činjenice državljanstva, nego iz činjenice da li je rezident ili nije rezident neke države. Pokušavam da vam ukažem da ovo nikako ne bi moglo da bude u zakonu o državljanstvu, ali gospodin Batić je ovde otvorio jednu interesantnu temu.
Možemo hipotetički da zamislimo šta bi se desilo. Milo Đukanović je već 15 godina dobar predmet interesovanja pravosudnih organa Italije. Čini mi se da sam jednom sa ove govornice obavestio javnost, ali nije problem da ponovo to kažem, on je bio predmet interesovanja njihovog najvišeg suda, jer je tužilaštvo tražilo odgovor na pitanje da li njemu imunitet predsednika Crne Gore važi i u inostranstvu.
Onda su oni rekli da ne važi, važi samo u Crnoj Gori. Kada je u inostranstvu, po principima međunarodne krivične saradnje, mogu da ga spakuju i da se završi posao. Zato on godinama nigde nije, jadnik, ni putovao, i ako je išao negde u inostranstvo, onda je morala da bude velika garancija, obezbeđenje.
Teoretski je moguće da gospodin Đukanović poželi da bude državljanin Republike Srbije. Znam da sama činjenica da se na nekom papiru vidi njegov potpis, da tu stoji da želi da bude državljanin Republike Srbije, da se smatra Srbinom itd, može da prouzrokuje nekakve reakcije, bilo pozitivne bilo negativne, ali u svakom slučaju biće zaprepašćenje.
Mogu da uzmem drugi primer, koji ne bi bio zaprepašćenje sa gledišta porekla, radi se o Svetozaru Maroviću. On je poreklom iz Lastve Grbaljske, Grbljanin, najsrpskiji deo svih srpskih zemalja, nije to sada Šumadija, kako vi delite, nego apsolutno. Oni još tamo seljaci pričaju - kada dođu naši, pa misle na četnike. On je iz te familije, ali on je Latin. Onako malo cvili kao da je pio helijum, manire one ima čisto rimokatoličke, latinske; Latini, to nikada ne verujte, to će uvek da vas prevari.
Vi znate da je dugo boravio u Beogradu, svašta je radio. Čujem da ima i sina ovde, valjda mu sin tu živi. I on može da podnese zahtev za sticanje našeg državljanstva. Znači, ima taj etnički faktor, ima taj faktor koji se zove prebivalište, i sa gledišta zakona, bez obzira što prigovaram na ovo šta se dešava sve u Srbiji, ali u odnosu na poštovanje zakona u Crnoj Gori za dva posto ste bolji. Tih dva posto je za njega odlučujuće.
Sada u ovu priču ubacujem, recimo, i Srećka Kestnera. To je čuveni ortak duvanske mafije. Progovorio je u Švajcarskoj, objasnio kako se to radi, ko ih je naučio, ko sve stoji, napomenuo ko to iz Srbije radi, koliko je Đinđiću preko Mićunovića dodeljeno para 1996. godine da bi se očuvale demonstracije po nalogu Jovice Stanišića, koje je donosio u kesama. Sve je opisano, sve se zna šta ste radili, nema tu više nikakve nepoznanice. To je u knjigama već objavljeno i nalazi se u sudskim spisima, ne samo u zemlji nego i u inostranstvu.
Stičem utisak da je gospodin Batić ovim amandmanom hteo svima nama da skrene pažnju. Ono što je pričao o tajnim biračkim spiskovima i o tajnom spisku državljana Republike Srbije, on ima neko saznanje i nije nama pošteno ovde izašao da kaže do kraja o čemu se radi.
Sada nagađam, možda on ima neka saznanja kako su se neki obogatili u Srbiji, preko Srbije, zahvaljujući tome što su bili navodno državljani neke druge republike, pa su imali neku zaštitu. To me ne bi iznenadilo, jer znam i 2000. godine, a i skoro, kada je bio njihov referendum, svi činovnici koje je Milo poslao ovde uredno su išli da obave svoju građansku dužnost u Crnoj Gori 2006. godine da obore, da budu nezavisni.
Gospodin Batić hoće da kaže da postoji ta malicioznost. Ona se zasniva na sledećem, narod to obično ovako tumači - kupus gleda, meso vadi. Stičem utisak da mi ovde nekako u Srbiji ili smo mnogo naivni, ili smo genetski glupi ili stvarno neko treba sve da nas zatvori i da nas premlati. Stvarno tako mislim, jer ne vidim racionalno ponašanje. Nema ga ministar, pobegao je zbog toga.
Njihov koncept zakona se zasniva na zaštiti odabranih ljudi, ne svakog onog koji živi van Srbije, srpskog je porekla i želi da bude srpski državljanin, a želi da bude srpski državljanin da bi mu Srbija pružila zaštitu. Njega ti ljudi ne interesuju.
Znate kada će ti ljudi njih da zainteresuju? Kada bi ove moje reči patrijarh Pavle u jednoj poslanici poslao Tadiću. Mi se četiri godine ubismo za one pelene, sećate se, te amandmani, te ne može, te ovamo, te onamo. Patrijarh napisa dve rečenice, vlada promenila mišljenje. Mi tri godine ubi, ubi, menjaj mišljenje, ma nema šanse da promeniš mišljenje. Lica koja nisu poslanici utiču na vladu, poslanici uopšte ne utiču na vladu.
Znači, ovde se krije jedna posebna kategorija. Malo mi je čudno što gospodin Batić to radi, jer znam kada je bilo još 2003. godine, nezavisna Crna Gora, najdrastičniji po tom pitanju bili su Batić i još neki, neću druge da pominjem, pošto su mnogo nervozni, ali u tom finansijskom delu jedan je nastupao i na vreme ljude upozoravao šta će se desiti sa Crnom Gorom.
Bez obzira što je moj politički protivnik, on je tada bio u pravu, objašnjavao je DOS-u šta će se desiti, ko treba da bude državni agent, zašto oni ne mogu da budu itd, ali to je vaša dosovska stvar, ne interesuje me. Ali, oni kojima je Đukanović dao putničke automobile da vode u Srbiji kampanju za nezavisnu Srbiju, oni sada da se na ovaj način štite, oni na ovaj način se prikazuju kao da su zaštitnici interesa Republike Srbije i srpskog naroda, to nas zbunjuje.
Znam da je neke ''audije'' dobio Batić, znam da je i Hašim Tači dao nekima pare. Ne samo Čedi, dao je i drugima. Išli su u Grand hotel na dogovore, svašta su radili. I kada sa te strane zapljusne ta količina čudnog srpstva na koju, na prvi pogled, ne možete da reagujete, nemate šta, šta biste mogli da zamerite Batiću ono malopre što je pričao. Gotovo ništa, lepa uspavanka.
Onda se nalaže, daj malo da pročačkamo, da se skine sa površine prašina, da vidimo šta je pozadina. Pozadina je u tome što su se posvađali ljudi oko para, vrlo prosto i jednostavno. U osnovi svega se nalaze pare, da budemo načisto. Neka interesna grupa je pronašla da im smeta ova druga interesna grupa. U pronalaženju razloga za napad može da se poteže od toga i gde mu je đed bio.
Malopre ste čuli, neko kaže guslanje, nemojte gusle da napadate, to je naš nacionalni instrument, kamo sreće da imamo akademiju za gusle, Bugari imaju akademiju za gajde, što napadate gusle, aman, ne znam kakav je to način? Napadate nešto što je tradicionalna vrednost srpskog naroda. Pre neki dan napada se šajkača, sada gusle.
Nemojte, i vas ću da smirim, kao što sam i Đelića smirio. On je reklamirao svoju banku preko onog: "More Marko, ne ori drumove". I, jednog dana ga sretnem ovde u hodniku, pre godinu i po dana, i kažem - Đeliću, dođi ovamo, je li ono tvoja banka; pa, znaš, ovo, ono; je li Kraljević Marko istorijska ličnost; on kaže, jeste; je li Zoran Đinđić istorijska ličnost; pa nije još, ali biće; e, kad ja budem na vlasti, spotovi za moju banku imaju da budu kako Vlada Zorana Đinđića deli drogu i deli pare. Sutradan su prekinuli spotove "More Marko, ne ori drumove". Nemojte da mi dirate gusle, nemoj da mi dirate zemlju, nemojte da mi rasturate državu, ne dirajte šajkaču.

Hvala. Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)

Na član 16. stav 3. amandman je podneo narodni poslanik Dejan Mirović.

Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu predlažu da se amandman ne prihvati, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Da li neko želi reč? Magistar Dejan Mirović, izvolite.

Dame i gospodo, amandman na član 16. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o državljanstvu treba prihvatiti zbog sledećih razloga.
Okvirna konvencija za zaštitu nacionalnih manjina Saveta Evrope u članu 1. propisuje: ''Zaštita nacionalnih manjina i prava i sloboda pripadnika tih manjina sastavni je deo međunarodne zaštite ljudskih prava i kao takva spada u oblast međunarodne saradnje.''
Sa druge strane, po rezultatima popisa održanog u Crnoj Gori 2003. godine, Srbi su bili manjina u Crnoj Gori, Srbi su činili 31,9 posto od ukupnog stanovništva ili 198.000 stanovnika. Dakle, kada sagledamo ove činjenice, jasno je da Srbija kao članica Saveta Evrope ima pravo da brine o srpskoj manjini u Crnoj Gori.
Naravno, odredbe ove Okvirne konvencije Saveta Evrope treba primenjivati u smislu člana 2. u dobroj veri, u duhu razumevanja i tolerancije i u skladu sa načelima dobrosusedstva, prijateljskih odnosa i saradnje među državama.
U tom kontekstu SRS je usvojila deklaraciju o pravima Srba u Crnoj Gori, koja se upravo poziva na principe iz Okvirne konvencije za zaštitu nacionalnih manjina Saveta Evrope.
Dame i gospodo, predlagač zakona se poziva i na Evropsku konvenciju o državljanstvu iz 1997. godine, ali i odredbe te konvencije daju pravo našoj državi da uredi pitanje dvojnog državljanstva, kao što se to predviđa u amandmanu na član 16. Predloga zakona.
Na primer, u članu 1. Konvencije se predviđa da svaka država po svom vlastitom pravu treba da odredbi ko su njeni državljani.
Takođe, u članu 7. Evropske konvencije o državljanstvu navodi se da treba da postoji stvarna veza između države ugovornice i državljanina koji stalno boravi u inostranstvu.
U članu 18, koji reguliše pitanje sukcesije države i državljanstva, kao prvo načelo se predviđa stvarna i efektivna veza lica sa državom.
Dakle, ovaj član upravo reguliše situaciju koja je nastala 2006. godine.
Kada sagledamo ove međunarodne odredbe i realnost u Crnoj Gori jasno je da postoji stvarna veza između srpske manjine u Crnoj Gori i Srbije. U tom kontekstu i Okvirna konvencija za zaštitu nacionalnih manjina Saveta Evrope i njene odredbe mogu poslužiti kao osnov za definisanje ove stvarne veze.
Tačnije, Okvirna konvencija u članu 5. predviđa obavezu unapređivanja uslova potrebnih za održavanje i razvijanje kulture pripadnika nacionalnih manjina i očuvanje nacionalnih elemenata vere, jezika i tradicije.
Dakle, to je definicija stvarne veze koju treba primeniti u Zakonu o državljanstvu. Iz nje proizilazi da samo Srbi u Crnoj Gori imaju stvarnu vezu sa Srbijom.
Na primer, Srbi u Crnoj Gori su vernici Srpske pravoslavne crkve, a ne nekakvih drugih novoosnovanih organizacija ili udruženja. Srbi u Crnoj Gori govore srpskim jezikom.
Sa druge strane, pojedini visoki državni funkcioneri u susednoj državi tvrde da postoji crnogorski jezik. Ako je tako, onda su to dva različita jezika. Ne mogu postojati dva ista jezika, ili jedan jezik sa dva imena.
Dakle, amandman ne ulazi u naučnu opravdanost ovih tvrdnji o novim jezicima, amandman se isključivo zasniva na realnosti u Crnoj Gori koji proizvodi jedna politička volja dominantna u ovoj susednoj državi. U tom smislu amandman podupiru i odredbe Evropske povelje o regionalnim i manjinskim jezicima iz 1992. godine, kao i član 10. Ustava Srbije, koji propisuje da je u Republici Srbiji u službenoj upotrebi srpski jezik.
Što se tiče tradicije i kulturnog nasleđa, koja se takođe predviđa u članu 5. Okvirne konvencije Saveta Evrope, i tu postoji stvarna veza između srpske manjine u Crnoj Gori i države Srbije.
Sa druge strane, postoji politička realnost u susednoj državi Crnoj Gori, u kojoj se forsira drugačije tumačenje tradicije i kulture. To tumačenje zastupaju pojedini visoki državni funkcioneri, brojni mediji, novoosnovane organizacije i udruženja. U tom smislu tvrdi se da razlika između srpske tradicije i kulture i ove druge dukljanske postoji još iz perioda od pre hiljadu godina. Dakle, i ovo je politička realnost.
Zato kao argumente za prihvatanje amandmana nećemo navoditi istorijske rezultate popisa iz 1909. godine, niti one iz 1921. godine, niti reči iz intervjua svojevrsnog priznanja Milovana Đilasa, datog francuskom "Mondu" početkom sedamdesetih godina, niti želimo da nekome određujemo kako će se izjašnjavati. Osnovni argument je realnost u Crnoj Gori.
Amandman na član 16. Predloga zakona treba prihvatiti i zbog odredbi iz člana 17. Okvirne konvencije Saveta Evrope, koje predviđaju pravo pripadnika nacionalnih manjina da osnivaju slobodne i miroljubive veze preko granice sa licima koja zakonito borave u drugim državama, posebno sa onima sa kojima imaju zajednički etnički, kulturni, jezički ili verski identitet ili zajedničko kulturno nasleđe.
Dakle, evropski međunarodni standardi daju pravo predlagaču zakona da usvoji amandman na član 16.
Takođe, ne sporimo ni dobru nameru predlagača amandmana na član 23, ali taj usvojeni amandman u suštini ne menja ništa. To je neuspešan pokušaj kompromisa između naših amandmana i rešenja koja već postoje u zakonu. U tom smislu i taj amandman je daleko od realnosti koja postoji u Crnoj Gori.
Dame i gospodo, predlagač zakona u obrazloženju tvrdi da je neophodan hitan postupak i to zbog regulisanja statusa oko 260.000 državljana Crne Gore koji žive u Srbiji.
Slažem se da je ovo veoma važno pitanje. Svakako treba regulisati položaj ovih ljudi, to su naši građani, ali treba istaći da je o njima ova država trebalo da brine još 2006. godine.
Oni nisu imali prava da glasaju na referendumu, iako su im to pravo garantovale brojne međunarodne konvencije.
Na primer, Rezolucija Parlamentarne skupštine Saveta Evrope o zabrani ograničenja izbornog prava iz 2005. godine. Ta rezolucija preporučuje članicama Saveta Evrope da ''obezbede izborna prava svim državljanima, bez nametanja uslova boravišta''.
Takođe, član 25. Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima garantuje pravo svakom građaninu da glasa i da bude biran. U tom smislu političko i zlonamerno tumačenje Venecijanske komisije da se Rezolucija Saveta Evrope ne odnosi na Srbiju i Crnu Goru je primer dvostrukih standarda.
Istovremeno, prihvaćena je i odredba iz člana 5. Zakona o biračkim spiskovima Crne Gore, koja glasi: "U birački spisak upisuju se i građani koji borave u inostranstvu prema njihovom poslednjem prebivalištu pre odlaska u inostranstvo".
Tako je došlo do apsurdne situacije da državljani Crne Gore koji su živeli u Srbiji nisu imali pravo glasa na referendumu, a oni koji su živeli u Australiji ili Americi jesu. Zato je 260.000 ljudi, koji bi verovatno glasali za zajedničku državu, ostalo bez prava glasa.
U tom kontekstu postavljaju se sledeća pitanja - da li je trebalo izaći na ovakav referendum? Da li je EU bila dobronameran posrednik ili je trebalo tražiti posredovanje i Ruske Federacije?
Da li je uspeh, kao što se tvrdi u našoj javnosti, što smo posle 88 godina izgubili izlaz na more? U svakom slučaju na ova pitanja će odgovoriti istorija. Zato se treba okrenuti budućnosti. Ne treba se opterećivati događajima iz prošlosti, pa ni onima iz '90.
Sada je realnost drugačija. Promenile su se međunarodne okolnosti. Rusija je ponovo velika sila. Od njene ekonomske politike zavisi cela EU. Međunarodno pravo i brojne međunarodne konvencije su na našoj strani.
Dakle, neće se desiti ništa dramatično ako damo državljanstvo Srbima u Crnoj Gori. Tako bi donekle ispravili grešku iz 2006. godine, kada je omogućeno da se samo u slučaju Srbije i Crne Gore primenjuju dvostruki standardi.

Da li se još neko javlja za reč o ovom amandmanu? (Ne.)

Narodni poslanik Miroslav Petković podnio je amandman, kojim je predložio da se posle člana 16. doda novi član 16a. Pošto su Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, konstatujem da je amandman postao sastavni dio Predloga zakona.

Pošto nemamo više amandmana, zaključujem pretres Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o državljanstvu Republike Srbije, u pojedinostima.

Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i cjelini.

Predlažem da napravimo pauzu do 14,30 časova.

(Posle pauze – 14,50)

Nastavljamo rad posle pauze.
Prelazimo na 3. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O DUVANU
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Petar Jojić, Nebojša Stefanović, Vjerica Radeta, Veroljub Arsić, Srboljub Živanović, Milorad Krstin, Zoran Krasić, Slavko Jerković, Jadranko Vuković, Marina Raguš, Saša Valjarević, Vitomir Plužarević, Momir Marković, Jorgovanka Tabaković, Dejan Mirović, Nataša Jovanović, Sreto Perić, Dragan Živkov, Radiša Ilić, Aleksandar Martinović i Zoran Antić.
Primili ste amandman koji je podnela Vlada. Primili ste mišljenje Vlade i izveštaj Zakonodavnog odbora o podnetim amandmanima. Primili ste pismo kojim Vlada obaveštava da je za predstavnika Vlade u Narodnoj skupštini, prilikom razmatranja Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o duvanu, određen dr Slobodan Milosavljević, ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 140. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Petar Jojić.
Vlada predlaže da se amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč?(Ne.)
Narodni poslanik Petar Jojić nije u sali.
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Nebojša Stefanović.
Vlada predlaže da se amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li gospodin Stefanović želi reč?
Izvolite, gospodine Stefanoviću.

Dame i gospodo, podneo sam amandman na član 3. koji faktički smanjuje administriranje u smislu podnošenja izveštaja koji imaju proizvođači i obrađivači duvana.
Pročitaću vam ceo član: "Lica upisana u registre iz člana 5. stav 1. tačka 3-6 ovog zakona nisu upisana u evidencionoj listi člana 6. stav 1. tačka 2. ovog zakona, dužna su da upravi dostavljaju polugodišnje..." - moja izmena je "godišnje" - "... izveštaje o podacima o kojima se vodi evidencija najkasnije u roku od 15 ..." - predložio sam "30 dana" - "... od dana isteka perioda za koji se dostavlja izveštaj." Član ide i dalje, ali ovo su izmene za koje smatram da su potrebne.
Vlada nije prihvatila moj amandman, pominjući da se na takav način onemogućava, u smislu Zakona o akcizama, Upravi za duvan da izvršava poslove predviđene upravo ovim zakonom, da se ''polugodišnje predlaganje Vladi iznosa najpopularnije cene duvanskih proizvoda radi utvrđivanja akcize itd.'' To bi bilo tačno kada bih se slagao sa politikom Vlade oko Zakona o akcizama.
SRS ne smatra da je Zakon o akcizama koji je donet dobar i smatramo da i u ovom zakonu treba napraviti izmene, pogotovo imajući u vidu da Zakon o duvanu, o kojem razgovaramo danas, ne može da se sagledava u celini dok ga ne razmatramo u smislu donošenja Sporazuma o CEFTI i to je, faktički, suština onog o čemu se radi. Pošto je moj amandman samo jedan u nizu amandmana, o čemu ćete još čuti od mojih drugih kolega, koje je SRS podnela na Zakon o duvanu, želeći da ispravi ovo što smatramo lošim zakonom.
Smisao donošenja Zakona o duvanu faktički se svodi na to da se smanjuje obaveza otkupa ili proizvodnje domaćeg obrađenog duvana, duvanskih proizvoda na nekih 1.600 tona, odnosno amandmanom Vlade na 1.200 tona godišnje, a od 1. januara za par meseci faktički više neće biti obaveza po zakonu otkupa domaćeg duvana. Time se izlazi u susret domaćim proizvođačima cigareta. Međutim, bitno se ide na štetu proizvođača duvana.
Iako Vlada kaže da u pojedinim slučajevima ne postoje, u nekim situacijama, dovoljne količine kvalitetnih sorti duvana da bi se proizvodile cigarete, postavlja se pitanje zbog čega je to slučaj. Može se dogoditi neka vremenska nepogoda, pa da se to godišnje smanji za određenu kvotu, što može da se razume.
Međutim, suštinski i strateški, bez državnog ulaganja, što će biti onemogućeno potpisivanjem, odnosno ratifikacijom sporazuma CEFTA, jer će se to smatrati kao nelojalna konkurencija, bez suštinskog državnog učešća u pomoći proizvođačima duvana, kao i u drugim strateškim proizvodima u Srbiji, o čemu smo dosta govorili, biće teško da ovi ljudi imaju ozbiljnu proizvodnju i biće teško da oni mogu da prežive i prehrane svoje porodice.
Sećate se, kada smo govorili o Zakonu o duvanu, pominjali smo loše posledice malih carina koje smo imali, samo 15% na uvoz cigareta, dok je npr. Hrvatska imala u isto vreme 38%, EU 57%, što je dovelo do toga da Hrvatska npr. u Srbiju uveze 11,3 miliona evra vrednosti cigareta, a da Srbije ne izveze ni jedan evro, ni jednu jedinu cigaretu u Hrvatsku.
Kompanija "Filip Moris", koja posluju u Hrvatskoj i u Srbiji, iako ima 11 do 15% tržišta, u Hrvatsku je uvozila cigarete iz EU jer joj je bilo daleko više isplativo, iako je fabrika u Srbiji mnogo bliža.
Opet govorim povezano sa sporazumom CEFTA, biće šteta po Srbiju velika ako akcize ostanu na ovom nivou, a carine nema.
Što se tiče samog amandmana, ponoviću još jednom, suština onoga što predlažem ovde je faktički smanjenje administracije koju će ovi ljudi imati da podnose nadležnim državnim organima, a Vlada bi trebalo da boljom i bližom saradnjom sa proizvođačima i onima koji obrađuju duvan, ima mnogo bolju saradnju sa njima i da predvidi kako će se to kretati, pa će mnogo bolje imati uvid kakve akcize da predloži i šta da se radi u ovoj oblasti.
Dakle, država mora obratiti pažnju, ovo je strateška oblast za Srbiju, kao što je proizvodnja nafte, Srbija mora da posveti mnogo više pažnje i da zaštiti domaću proizvodnju, ali i da zaštiti budžet Republike Srbije, jer upravo vi znate da su akcize na duvan jedan od načina kako se budžet najviše puni, kao i u svakoj drugoj zemlji.
Međutim, ovim što se planira, i ovim zakonom i ovo što se planira, ratifikacijom sporazuma o CEFTI, državni budžet će u narednim godinama biti bitno oštećen, ne samo državni budžet, što je naravno veoma važno, jer od njega zavise mnogi državni korisnici budžeta, već i sami proizvođači duvana, što smatramo da je zaista važnim.
Mi ne brinemo previše o multinacionalnim kompanijama, već o proizvođačima, međutim treba se zapitati i kakvu šaljemo poruku o ljudima koji su došli da investiraju, kako već sam predlagač zakona kaže, više od milijardu dolara u prethodnih nekoliko godina u industriji cigareta i uopšte u promet duvana i preradu duvana u Srbiji.
Pa se postavlja pitanje, kakav signal šaljemo drugim proizvođačima, kada na ovaj način uništavamo jednu ovakvu investiciju.
Naravno, treba da zaštitimo domaćeg proizvođača i treba da zaštitimo neposrednog proizvođača duvana koji faktički svojim radom živi, prehranjuje porodicu i vredno plaća sve svoje doprinose.
Takođe, kada to kažem treba imati u vidu da duvan i uopšte promet duvana i industrije koje se time bave zapošljava posredno ili neposredno preko 130.000 ljudi u Srbiji, što je negde oko 6% zaposlenih u Srbiji. To je ono što zabrinjava kakav će udarac ovo biti na te ljude i koliki broj njih će ostati bez posla.
U teškoj ekonomskoj situaciji, u kojoj se Srbija danas nalazi, mislim da je ovo veoma ozbiljno pitanje i da treba mnogo više pažnje da se posveti tome, a bogami sve češće i ozbiljni ekonomisti, i sa strane i u drugim državama, daju negativno mišljenje o ovakvim potezima, kakvi se odvijaju u našoj ili u drugim zemljama.
Čak su i ozbiljni listovi koji se bave ekonomijom pisali o tome, pogotovu o tom ekonomskom teretu koji će država podneti, s obzirom da je recimo struktura prihoda, kada se pogleda od najvećih preduzeća u Srbiji, vidi da je npr. najveći neto profit od 4,66 milijarde dinara upravo imao DIN - fabrika duvana iz Niša.
Dakle, kada sve ovo uzmete u obzir i sve što smo govorili o zakonu o duvanu, a kažem da je ovo moj amandman i samo prvi od 20 amandmana koji je podnela SRS, u cilju da ispravimo ovo što se ovim zakonom predlaže i da poboljšamo položaj proizvođača, i da zaštitimo Republiku Srbiju, i da zaštitimo i građane, ali i velike kompanije koje ulažu ovde, jer mi zaista želimo da strana ulaganja, jer se time obezbeđuju nova radna mesta za građane Srbije.
Pozivam da usvojite ovaj amandman, kao i ostale amandmane predstavnika SRS, i da pokušamo da istinski se borimo za građane Srbije, za njihov bolji život i za nešto što će zaista ostati njima i njihovoj deci. Hvala vam.

Hvala vam. Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne)       
Na član 3. amandman je podnela narodni poslanik Vjerica Radeta. Vlada predlaže da se amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć. Da li gospođa Vjerica Radeta želi rep? Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, najpre jedna informacija radi javnosti, da ne ispadne da su narodni poslanici neozbiljni. Mi smo u sali sedeli 25 minuta i čekali ministra Milosavljevića, čisto da se zna.
Kada je u pitanju Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o duvanu i amandman koji sam u ime poslaničke grupe podnela na ovaj zakon, neophodno je najpre reći nekoliko principijelnih stvari.
Ovaj zakon u svom osnovnom tekstu donet je 2005. godine, menjao se 2006. godine i menja se evo i 2007. godine.
Zaista postaje degutantno, a pogotovu neozbiljno da mi već nekoliko godina u ovom parlamentu donosimo zakone za jednokratnu upotrebu.
Kao pravnik, naravno, razumem da su zakoni živa materija, da se zakoni menjaju, dopunjuju, da se javljaju situacije u društvu kada je to neophodno, ali doneti jedan zakon i svake godine ga menjati u najmanju ruku je neozbiljno. Do duše, vi ministre niste bili odgovorni u to vreme, ali da očekujemo recimo da će ovo biti izmene i dopune za neki duži period.
Ovde je sada još nešto čudno u odnosu Vlade prema narodnim poslanicima. Mi smo dobili Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o duvanu 15. juna ove godine i tada nam je rečeno da je za predstavnika Vlade u Skupštini određen dr Mirko Cvetković, ministar finansija.
Sada smo dobili, danas, 18. 9, obaveštenje od Vlade gde nam kaže, dobili ste tada kada ste dobili predlog i s tim u vezi obaveštavamo vas da je za predstavnika Vlade u Narodnoj skupštini, prilikom razmatranja navedenog predloga zakona, određen i dr Slobodan Milosavljević, ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.
Ovo je obmana. Dakle, Vlada ima pravo i odredila je ministra Cvetkovića u to vreme i ima pravo da u međuvremenu iz nekih razloga, ministar Cvetković možda nije u Srbiji i ima neke druge obaveze i sve je to nešto što možemo da razumemo i što razumemo.
Ali je onda Vlada trebala lepo da kaže - zato što ministar Cvetković ne može da prisustvuje sednici Narodne skupštine, u raspravi o pojedinostima Vladu će predstavljati ministar Milosavljević. Onda je to u redu. Vlada ne može da kaže tri meseca kasnije, da je toga dana za predstavnika Vlade određen i ministar koji je danas ovde. Toliko o odgovornosti Vlade Republike Srbije.
Kada je u pitanju amandman koji sam podnela u ime poslaničke grupe SRS, on se odnosi na član 3, gde smo predložili da se posle stava 1. dodaje novi stav 2. koji glasi - da se u članu 7. osnovnog zakona stavovi 3. i 4. brišu.
Član 3. se naravno odnosi na ove izmene zakona, a član 7. osnovnog zakona, gde predlažem brisanje stavova 3. i 4, odnosi se na st. 1, 2. i 3: ''Lica upisana u registre iz člana 5. stav 1. tač. 1) i 2) ovog zakona dužna su da ministarstvu nadležnom za poslove poljoprivrede dostavljaju tromesečne izveštaje o podacima o kojima vode evidenciju iz stava 1. ovog člana.''
Stav 4. glasi da se ''izveštaji iz stava 3. ovog člana dostavljaju najkasnije u roku od 10 dana od dana isteka perioda za koji se izveštaj dostavlja.''
Zašto smo mi predložili amandmanom da se ova dva stava brišu?
Pre svega, iz principijelnog razloga i da bismo pokazali, i narodnim poslanicima i javnosti Srbije, da SRS ima principijelan stav o svakom pitanju, da je SRS za poštovanje zakona, za primenu prava, za pravnu sigurnost, za pravnu državu, ne samo deklarativno, nego zaista i stvarno.
Zašto ovo naglašavam? Zato što je SRS, kada smo donosili ove tzv. vaše reformske zakone u ovih poslednjih sedam godina i kada ste u svaki zakon koji je usvojen u ovom parlamentu ugradili ili neku direkciju, ili neku upravu, agenciju, uvek smo govorili da nam je jasno i da to radite da bi ste zaposlili što više kadrova i aktivista vaših stranaka. Što veća koalicija u Vladi, to veća potreba za raznoraznim agencijama, upravama itd.
Dakle, mi smo principijelno apsolutno protiv paralelnih ministarstava, jer ovo što ste vi uveli kao novinu u naš pravni sistem jesu paralelna ministarstva.
S druge strane, ako je skupštinska većina donela takav zakon, onda ćemo se mi u SRS uvek zalagati za primenu tog zakona, ma kakav on bio i ma koliko se mi ne slagali s njim. Kad dođe vreme, menjaćemo zakon. Dok nemamo mogućnost da menjamo zakon, insistiramo da se zakon poštuje.
Ako ste u osnovnom zakonu predvideli Upravu za duvan, onda nema potrebe da nadležno ministarstvo preuzima poslove iz te Uprave za duvan. Vlada i nadležno ministarstvo, po osnovnom zakonu, vrše samo nadzor i kontrolu rada Uprave, a ne rade njen posao.
Dakle, ministre Milosavljeviću, izjasnite se, u ime Vlade Republike Srbije, da li ste za to da ne postoji Uprava, sa čime se SRS slaže, već da svoj posao radi isključivo ministarstvo, ili zadržavate ministarstvo, ali posao Uprave onda dajete da radi Uprava. Ne možete da mešate babe i žabe. Ne može i jedno i drugo. Moramo da raščistimo tu stvar.
Evo šta kaže Vlada zašto ne prihvata amandman koji sam podnela u ime naše poslaničke grupe. "Amandman se ne prihvata iz razloga što Ministarstvo nadležno za poslove poljoprivrede, u okviru svog delokruga rada definisanog Zakonom o ministarstvima, vodi politiku razvoja i finansiranja primarne proizvodnje i obrade duvana, za šta je neophodno da ima kontinuirane podatke o proizvođačima i obrađivačima duvana u Republici Srbiji".
Dakle, ovo obrazloženje uopšte nema veze sa suštinom amandmana koji sam podnela.
U obrazloženju amandmana sam vam napisala da to jeste nadležnost vašeg ministarstva, automatski i Vlade Republike Srbije.
Vi ste i ovim članom pokazali svoju neprincipijelnost, pokazali ste da vi, zapravo, ne znate šta hoćete, da vi izgleda ne čitate zakone, ne pratite kontinuitet sopstvene vlade, što je neophodno, bez obzira ko je bio u koaliciji u onoj prethodnoj vladi, u kojoj ste sada vi.
Da li ste vi tu u nekom ne-dogovoru ili u nekom nesporazumu sa delom Vlade Vojislava Koštunice iz onog prethodnog saziva, to je vaš problem. Ovo ne bi bilo ni jedinstven slučaj, ni izdvojen slučaj.
Mi svakodnevno slušamo o tome koliko se vi u Vladi Vojislava Koštunice ponašate kao rogovi u vreći. Pratimo u medijima, ministar iz jedne grupacije ima potpuno dijametralno mišljenje o nekom važnom državnom pitanju od ministra iz neke druge grupacije u okviru Vlade.
Ali, to su vaše izjave koje mi, naravno, kao političari i komentarišemo i donosimo određene zaključke na osnovu njih, ali kada u Narodnoj skupštini govorimo o predlogu zakona, onda moramo da vodimo računa, pre svega narodni poslanici, naravno svi, ali oni koji su po struci pravnici svakako treba da vode računa da, bar ono što je flagrantno kršenje nekog pravnog principa, ne može da bude ugrađeno u zakon.
Donosite zakone, i ovo je jedan od primera, koji su, faktički, neprimenljivi. Šta ćete vi, kao ministar, sa direktorom Uprave da obarate ruku, ko je jači i ko će da radi ovaj posao? Zakon mora da bude decidan, jasan, precizan, pravna norma u zakonu mora takođe da bude jasna, a ne sada treba neko da čita pet propisa da bi zaključio šta ste vi hteli ovde da kažete.
Gospodine ministre, pozivam vas da ovaj amandman prihvatite, jer kad razmislite malo bolje videćete da je ovaj amandman zaista, više bih rekla, pravno-tehničko uređivanje teksta zakona, ne ulazi uopšte u suštinu ni osnovnog zakona, ni ovih izmena i dopuna koje ste predložili.
Dakle, da biste imali zakon koji zaista ima jedan pravi pravni oblik, da biste imali zakon koji može bez nedoumica da se primenjuje, prihvatite ovaj amandman, biće vam mnogo lakše.
Ne znam ko će biti taj ko će da arbitrira između vas i Uprave ko će ovo da radi. Znate, u jednom zakonu imate da ovo radi Uprava, u drugom zakonu imate da radite vi. Ko je arbitar koji će da kaže - do podne će da radi Ministarstvo, popodne će da radi Uprava ili obrnuto?
Neozbiljno je ovo, gospodine ministre. Možda vi niste ni odgovorni, s obzirom da je gospodin Cvetković bio zadužen za Predlog ovog zakona, ali opet pretpostavljam da na Vladi, osim što raspravljate o platama ministara i pomoćnika ministra, da ponekad raspravljate nešto i o predlozima zakona pre nego što ih predložite narodnim poslanicima.
Ukoliko ministar ne prihvati ovaj amandman, pozivam kolege poslanike da, ukoliko nisu, pogledaju i uporede ovo što sam rekla i ovo što smo napisali, videćete da je zaista vrlo logično amandmansko rešenje. Predlažem da u danu za glasanje glasate za ovaj amandman.

Povredu Poslovnika reklamira narodni poslanik Laslo Varga.