Kolege i koleginice narodni poslanici, moraću da budem malo objektivnija od svih vas zato što sam imala prilike da gospodina Jelašića, koji je sada kandidat za guvernera, sretnem u bankarstvu '99. godine, kada je on imao prvu godinu svog bankarskog rada.
To je bilo u Dojče banci i veoma mi je drago što sam u ovoj kratkoj biografiji baš pročitala to za šta se pripremao gospodin Jelašić '99. godine, u toj banci gde sam i ja bila onda u svojstvu predsednika te Beogradske banke, koja se danas pominje u takvom svetlu, a koja je onda bila 17. banka među 500 najvećih, a sedma banka u Evropi. Ja se njega ne sećam. On me je na to podsetio kada je bio u kriznom štabu i, nažalost, takvog sam ga upamtila.
Znači, iz biografije gospodina Jelašića se vidi da se on za ovu funkciju već pripremao u ovoj banci. Kaže da je u Frankfurtu proveo na poslovima bankarskih projekata, na sektoru u Nemačkoj, Poljskoj, Bugarskoj, vezanih za kreditiranje, privatizaciju, preuzimanje kompanija, organizacione i restrukturne promene, izradu strategije za hipoteku itd.
To iskustvo otprilike po ovoj biografiji iznosilo je preko godinu dana. Moja zemljakinja je sada pomenula da je to jedini guverner koji je u jednom kratkom periodu u jednoj zemlji pokazao velike rezultate.
Morala bih da kažem da sam imala mnogo kontakata sa guvernerima, baš onih velikih zapadnih zemalja, Kine i Japana, istočnog bloka, i nisam nikada srela guvernera, a imala sam prilike, išla sam na 17 sastanaka MMF-a i Svetske banke, po svetu i kod nas 1979. godine, profil ovakvog guvernera, stručno, profesionalno, nisam srela. To bih htela mojoj zemljakinji da kažem, pošto je u svom izlaganju to iznela.
Želela bih da vam kažem nešto o gospodinu Jelašiću i to sam dužna.
On je možda bio jedini od ovih koji je posle delatnosti kriznog štaba navalio na banke, ne samo Narodnu banku, govorim o poslovnim bankama, Beogradskoj, Investicionoj, Jugobanci, Beobanci, on je sa nama imao te kontakte za sprovođenje procesa likvidacije ovih banaka. Moram da kažem da je on jedini bio pripremljen stručno i da je to naučio negde, znači negde gde je tada bio. Prema tome, nije došao potpuno nespreman. Videli ste sa kojim je kvalifikacijama došao.
Htela bih da podvučem da je on jedini primer da je koristio jednu instituciju da nekada dođe na konsultaciju i to veoma dugačku konsultaciju vezano za iskustva jedne banke na otkupu naših dugova u periodu sankcija. Moram da kažem da je taj sastanak bio veoma interesantan i nikada više.
Tom prilikom potvrđeno je moje ubeđenje da čitavo rukovodstvo novo, koje je došlo u bankarstvu i našoj privredi, nije imalo nikakvog obzira na kontinuitet u ekonomiji i u razvoju bankarstva. Smatram da je gospodin Jelašić taj koncept, prethodni kolega je o tome govorio, ne bih se zadržavala na tome, da je sve to posledica makroekonomskog projekta koji se realizuje i u našoj zemlji. Smatram da je to osnovni problem i da je on apsolutno pripremljen isključivo za to.
Prema tome, moje iskustvo i moje zapažanje bilo je takvo da sam stvarno, razmišljajući o gospodinu Jelašiću, želela da kažem da je on jedan čovek na tom sektoru sa aspekta bankarskog stručnjaka, sa aspekta onoga ko treba da bude nezavisan, nedovoljno zreo, jer to iskustvo nema.
Ne mogu da govorim o tome jer stvarno nemam podataka. To se rešava po jednom drugom kanalu.
Htela bih da kažem da stvarno mislim da je to osnovni problem. On je mogao, imao je mogućnosti da produži taj svoj kontakt sa bankarima i onima koji su mu mogli u onom momentu pomoći da se nešto možda učini, da se dalji razvoj naše privrede nastavi u jednom kontinuitetu. Jasno je objasnio da zastupa onu politiku, ima takvu direktivu u smislu diskontinuiteta i da sve počinje od nule. Mislim da je to najveći problem.
To je bilo u bankarstvu, sve se počinjalo od nule, pa i ove četiri razvojne banke, koje su uglavnom njegovom stručnom sposobnošću i onim što je video u svetu, moglo pokazati da su stvarno od te četiri banke, u onom periodu se događalo u celom svetu i u najrazvijenijim zemljama, Italiji, Nemačkoj, pa i u Americi, integracija banaka. Pokušavala sam o tome nešto da razgovaram, koje su donosile ozdravljenje ekonomije i koje su donosile reprogram, koje su donosile sanacije, konsolidacije itd.
Najviše mu zameram u onom periodu kada je na tome radio još u okviru kriznog štaba, posle postao i guverner, on i čitava ta ekipa je bila okrenuta ka tome da sve to ne valja, podataka o tome nije bilo, a danas se svašta govori o tim bankama.
Te banke i danas sedam godina postoje, imaju svoje račune, imaju svoja sredstva, oročavaju svoja sredstva kod drugih banaka koje su došle, onih 20 ili 23 koliko ih ima, i moja je ocena da je pokazao da nije dovoljno zreo bankarac i nije mogao da se uklopi u ono što je u tom momentu moglo da napravi mnogo bolje efekte i rezultate. Zbog toga sam kada sam videla da je kandidat za guvernera bila veoma iznenađena, ali to je tako.
Ono što je krupna stvar i što se može zameriti svakome ko se priprema za jednu ovakvu funkciju, to je da je ipak trebalo da bude sa nama danas ovde. Više bi njemu možda pomoglo nego nama, više bi možda ona pitanja koja su ovde veoma osetljiva, moral i tako dalje, bila drugačije posmatrana i možda bi doneli neku drugu sliku. No, na Odboru za finansije imala sam prilike da vidim kako će to da se završi.
Koalicioni partneri su glavni, ovde je dogovor napravljen. Sistem je takav da guverner mora da se postavi, sa tim se potpuno slažem. Ne može ostati guverner neregulisan i dalje. Ono što bih želela da podvučem to je to, mi ne možemo dati realnu ocenu o gospodinu guverneru ako nemamo završni račun. Mi nemamo izveštaj. Nisam videla nijedan izveštaj, mada sam sve pogledala, od Saveta guvernera.
Postoji Savet guvernera i na Odboru za finansije je pomenuto da je jedan član Saveta dao ostavku, čini mi se da ih ima pet, tako reći da taj savet i ne radi. Mi nismo videli ni jedan izveštaj merodavan, onako kako se on podnosi po našim postojećim propisima, da bi mogli nešto da ocenimo. Dok ne ocenimo završne račune od 2001. do 2006. godine, koliko ih nemamo, ne samo završne račune, nego i njihovu reviziju, onda ćemo možda imati potpuno pravu sliku o čemu se tu radi.
Moram da kažem da ne verujem u niz podataka, monetarna politika je ovde bila mnogo istaknuta i ne bih htela o tome da govorim, ali moram da kažem da je devizna rezerva meni veoma sumnjiva, da strukturu devizne rezerve posle nekoliko pitanja nismo dobili. Znamo da su doznake iz inostranstva preko tri, četiri i ne znamo koliko je jer ih nemamo, on je to povremeno davao, da one u stvari pokrivaju naš deficit platnog bilansa.
Prema tome, takvu ocenu, dok nemamo izvršenu reviziju, teško je da govorimo o nečemu drugom. Zameram Narodnoj banci i njemu kao guverneru na odnosu prema dijaspori, čiji je doprinos ne samo doznake, koje su stvarno velike i koje pokrivaju puno puta razne potrebe u inostranstvu, zameram i to što još uvek imamo nerešenih problema sa dijasporom. Jedan od tih problema bio je i ovde.
Zameram mu što nikada nije hteo da primi predsednika, niti članove Fonda dijaspore za maticu. To je Fond, koji ste imali prilike kada smo imali amandman da rešavamo, veoma značajan za nas, to bi bio lep investicioni fond. Taj fond je nerešen ravno šest-sedam godina.
Prema tome, odnos guvernera prema nekim najkrupnijim pitanjima nije bio takav kakav je trebalo i mogao da bude, s obzirom da je to jedno značajno pitanje vezano za sektor deviznog poslovanja. Isto, bilo je dosta promena viceguvernera, koji su sada članovi monetarnog tela, ali mi nemamo dovoljno pregleda da ocenimo ove realne podatke.
Zbog toga moram da vam kažem da sam mnogo razmišljala i slušala od naših koji su nas birali, od našeg naroda, zašto nema još neki kandidata za guvernera. Kaže - mi nemamo kandidata. Kako nemamo? Nije red da ja pomenem. Znam veoma ugledne ljude, profesore, privrednike ili ekonomiste, kao recimo gospodin Dunjak Nenad, profesor Univerziteta, kao što je Oskar Kovač, kao gospođa Ćurčin, Danica Popović itd.
Hoću da kažem da se meni ne sviđa i stvarno treba podvući da je nekako, ako već biramo guvernera na ovakav način, da se to ništa ne radi u svetu, jer se guverner uvek unapred usaglasi, jer je on takav, ali je naš vanserijski i ne možemo da ga uporedimo sa drugima.
Prema tome, zaključkom bih završila da velika greška njegova je bila u tom diskontinuitetu i u privredi i u finansijama. Veliki problem sa kojim ćemo se sretati, bez obzira da li će guverner danas ili sutra biti potvrđen od Skupštine, jer to je na kraju pred Skupštinom, mislim da je veoma važno da se zna da budući guverner treba da ima ovo u vidu, a to je kontinuitet u finansijama i privredi. Ali, ono što je mnogo, mnogo važnije, što pre treba završiti završne račune i izveštaje o finansijskom poslovanju, tada ćemo moći mnogo više i mi da pokažemo šta Skupština može na tom planu da uradi.