Narodni poslanik Nadica Momirov, po Poslovniku.

Reklamiram član 104. Poslovnika - narodni poslanici dužni su da poštuju dostojanstvo Narodne skupštine i da se jedni drugima obraćaju sa uvažavanjem, a u vezi sa onim što je izjavio gospodin Bajatović, odnosno postavio je pitanje - ko predlaže gospodina Jelašića, odnosno, otkud ova tačka dnevnog reda na današnjoj sednici.
Prvo, član Ustava 95. kaže - Narodna banka Srbije je centralna banka Republike Srbije, samostalna je i podleže nadzoru Narodne skupštine, kojoj i odgovara. Narodnom bankom Srbije rukovodi guverner koga bira Narodna skupštine.
Vama je po Poslovniku poznata procedura predlaganja kandidata za guvernera, što je urađeno. A ovde imamo saziv, tako da na osnovu člana 106. stav 3. Ustava Republike Srbije, podnosimo zahtev za održavanje vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2007. godini i molimo da, na osnovu člana 166. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, odredite vreme održavanja vanrednog zasedanja, gde su potpisani mnogi poslanici iz nekoliko poslaničkih grupa. Molim vas da se sa uvažavanjem odnosite prema nama koji smo predložili ovu tačku dnevnog reda.

Po Poslovniku, narodni poslanik Dušan Bajatović.

Hvala, gospodine predsedavajući. Javio sam se samo u vezi sa tim pošto me je gospođa ili gospođica Momirov loše interpretirala.
Dakle, nije sporno ko je predložio Jelašića u formalno-pravnom smislu. Nije meni sporan ni član Ustava, ni procedura u Skupštini, ni hitna procedura, ni što sam jutros dobio izveštaj Narodne banke, ništa to nije sporno. Postavio sam suštinsko političko pitanje i voleo bih da me ubedite da nisam u pravu.
Po mom shvatanju, Jelašić nije kandidat ni Vlade, ni Odbora, ni G17; on je kandidat MMF-a. Izneo sam razloge zašto Srbija treba da izađe iz te pozicije. Svugde, iz Poljske, iz kompletne Južne Amerike, iz svih zemalja u Evropi iz tranzicije MMF je proteran.
Sede još samo po kancelarijama u delu Vlade i u Narodnoj banci. To je moj politički stav, o tome imam informacije i ako bude trebalo, hajde da ukrstimo koplja oko toga.
Molim vas, procedura jeste ispoštovana u smislu da smo do kandidata došli u nekoj predloženoj proceduri, ali je politički krajnje sumnjivo kako smo do kandidata došli.

Po Poslovniku, narodni poslanik Zoran Krasić.

Naravno, to je član 104. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, znate o čemu se radi, gospodine Albijaniću, pa da vam to ne objašnjavam.
Mislim da je gospodin Bajatović stvarno u pravu i ako nam je stalo do dostojanstva zakonodavnog tela, onda bi mi stvarno morali da dobijemo odgovore.
Svi oni koji su potpisali da se hitno održi ova sednica, pobegli su iz sale. Evo, DS se svela na pet-šest, DSS na tri-četiri, Nova Srbija na nekoliko, G17 uredno sa napisanim govorima, ne sporim, to je njihovo pravo, znam da su vežbali u Subotici.
Gospođa Momirov je vežbala kao pretpostavljeni za repliku Zoran Krasić. To znam, to godinama vežbaju oni, ali nije to bitno. Pred ogledalom, na mikrofon, vežbaju oni. Nije to problem, to je njihov individualni izbor. Ali, mi stvarno treba da dobijemo odgovor ko predlaže ovog čoveka.
Zvanični predstavnik predlagača pobegao jadnik, ne sme ni da se slika ovde. Doduše, i njemu će da ripnu kraci za koji dan u Nišu. Šta da radimo? Demokratska stranka pobegla, kaže - s tom bandom nemam veze. DSS, neće ni da čuju.
Objasnite čemu onda služe narodni poslanici. Gospodin Bajatović je potpuno u pravu. Da li iza ovog kandidata stoje vanzemaljci? Kada smo dolazili u Skupštinu nama su podelili letke. Kaže - Srbija na prvom mestu. Ili, ko je Radovan Jelašić.
Da li je Srbija banana republika u kojoj svaki međunarodni prevarant može da se dokopa visoke državne funkcije i srpskih para. Ovde ima državljanstvo, odluka itd. Evo vam, gospodine Albijaniću, da imate.
E sada, ovo banana republika; pa banana njega zastupa ovde. On je izašao i pročitao onu biografiju. Predlažem da se ova sednica prekine.

Gospodine Krasiću, molim vas da se sa uvažavanjem odnosimo jedni prema drugima i prema Narodnoj skupštini.

Nije prošlo tri minuta i ne možeš da me prekidaš. Vodi računa o tom poslovniku.
Predlažem da oni koji su zaduženi da sprovedu Ustavni zakon da se hitno organizuju, dogovore šta će i kako će, jer očigledno se ovim predlogom vređa Narodna skupština.
Mi smo sve i svašta ovde doživljavali, jedan upada u dva u jutru u farmerkama, drugi dođe ovde pa zeva, pa se kliberi po ceo dan. Dosta, bre, ljudi, prekinite više.
Kada sam već izašao, moram da skrenem pažnju svima, godinu i po dana čekam odgovor na pitanje gde se državne rezerve Republike Srbije nalaze, u kojoj banci, pod kojim uslovima.
Samo da podsetim da smo pre dva meseca i gospođa Jorgovanka Tabaković i ja, ovde sa ove govornice, verovatno dvesta puta postavili pitanje, šta je to urađeno sa blagajničkim zapisima, ko je pokrao pare, ko je napravio deficite. I nema ga ovde ministar finansija da mu postavim pitanje, kako ga nije sramota, nikada neće moći da napravi suficit kao njegov prethodnik.
Zato, gospodine Albijaniću, zovite predsednika, organizujete normalan rad u Narodnoj skupštini i prekinite sa ovim omalovažavanjem cele države Srbije.

Reč ima poslanik Dragan Vujadinović.

Poštovane dame i gospodo, kolege poslanici, govoriću kao što sam uvek govorio i kao što sam sugerisao kolegama s leve i desne strane da govore, da o ekonomiji i ekonomskim temama govorimo ciframa.
Drugo, ni u kom slučaju neću govoriti o personalnom rešenju, bez obzira da li u pozitivnom ili negativnom smislu. Znači, tiče se institucije Narodne banke i tiče se makroekonomske politike Vlade.
Dalje, neću govoriti o dobrim osobinama, o dobrim parametrima, zato što institucija i postoji da ostvaruje rezultate, neke standardne učinke.
Pojedinac i institucija postoje da bi ostvarili nešto što se očekuje, što se planira. U tom smislu devizne rezerve, kamatne stope i svi ostali pozitivni pokazatelji su morali i podrazumevalo se da se ostvare.
Govoriću, i mislim da to svaka problemska rasprava, bez obzira da li dolazi sa leve ili sa desne strane, treba da sadrži, o problemskom smislu, o lošim, po mom mišljenju, pojavama koje su karakterisale našu makroekonomsku politiku.
Dakle, ne vezujem za pojedinca, već za instituciju, za Savet Narodne banke i za Vladu Republike Srbije. Sve tri pojave ću vezivati terminski za 2006. godinu.
Prva tačka, kurs i spoljnotrgovinski deficit. Najpre cifre. Prvog januara 2005. godine - kurs 79,08.
U maju mesecu 2006. godine, posle 17. meseci - 88,50 prodajni. Na kraju prošle godine 79, posle 24 meseca. Danas, 25. septembra, kurs je 79 dinara.
Trideset tri meseca su prošla, kurs je nominalno isti, a u tom intervalu zvanične stope inflacije, one koje je objavio Zavod za statistiku su: 2005. godina - 17,7, 2006. godina - 6,6 i 1. septembar 2007. godine oko 7%. Ukupno kumulativna stopa rasta cena domaćih je 1,34 koeficijent, odnosno 34%.
Prema tome, gospodo, neto izvoznici, oni koji su više izvezli nego što su uvezli danas dobijaju isto dinara kao pre 33 meseca, a u međuvremenu su njihovi imputi porasli u proseku 34%, neki daleko više. Toliko o izvozničkom lobiju.
Kakav izvoznički lobi? Ja sam predstavnik jedne fabrike velikog neto izvoznika. Kada je počeo ovaj, ničim izazvan, jak dinar, mi smo imali platu u Srbiji veću za 12% od proseka Republike, sada imamo platu manju za 25%. Razlika je preko 30%.
Ono što je jak dinar doneo, ono što imamo kao posledicu jeste deficit spoljnotrgovinskog bilansa.
Deficit spoljnotrgovinskog bilansa je jedna od kategorija parametara koja je praktično direktno uzrokovana od strane kursa evra prema dinaru. To je ono što sam lično, kao neko ko se bavio našom ekonomskom stvarnošću, osetio.
Ispred firmi koje su neto izvoznici, pisali smo poslednjih 20 meseci upozorenja Vladi Republike Srbije da makroekonomska politika umesto da stimuliše neto izvoznike, ona je njih napravila žrtvama ekonomskog trenutka.
Zašto? Zato što je jak dinar protivteža velike javne potrošnje. I to je gospodin Jelašić govorio, više puta je to govorio, ali praktično je makroekonomska politika napravila rezultantu, umesto da se dođe do smanjenja javne potrošnje praktično je inflacija čuvana, ciljana inflacija je čuvana jakim dinarom, odnosno nerealnim kursom dinara u odnosu na evro, i time je smanjila izvoznu konkurentnost.
Gospodo, Nikola Sarkozi, predsednik Francuske, oštro zamera evropskoj centralnoj banci zato što je evro prejak u odnosu na dolar i time smanjuje izvoznu konkurentnost.
Dakle, makroekonomska politika Vlade u idućoj godini, a to ćemo videti u budžetu, mora preokrenuti stvari. Umesto jakog dinara i smanjivanja izvozne konkurentnosti naše privrede i velikog spoljnotrgovinskog deficita, koji iza toga sledi, mora se ići na kresanje javne potrošnje, a na ravnotežni kurs evra...
(Predsedavajući: Molim vas malo da čujemo govornika.)
...odnosno evro koji će stimulisati privredu.
Zaključak je da mi u budžetu za 2007. godinu očigledno nemamo prostora za promenu makroekonomske politike.
Kurs će i dalje biti jak, zato što praktično je zbog ugovora, zbog povećanja javne potrošnje, zbog povećanja plata nema prostora za smanjenje javne potrošnje.
Ali, budžet za 2008. godinu, ministar finansija je već nagovestio da će doći do promene ravnoteže, da će se ići na realan kurs, a na drugoj strani da će se bazna inflacija, odnosno projektovana inflacija braniti kresanjem javne potrošnje, koja je nepodnošljivo visoka. Ona dolazi preko 46- 47% bruto društvenog proizvoda.
Druga tačka, gde je već govoreno, državne obveznice, odnosno prodaja državnih papira u 2006. godini, već je više govornika ukazivalo na tu tačku.
Mi imamo definitivan propust u 2006. godini, kada je referentna kamatna stopa Narodne banke iznosila od 18 do 24%, istovremeno kada je planirana inflacija od 6,6% i kada je došlo do apresijacije dinara od 10%.
Znači, jedan nespretan potez, u najmanju ruku nespretan potez Narodne banke. A za taj nespretan potez, mislim da nije odgovoran, bez obzira šta kolega Todorović govori, mislim da nije odgovoran pojedinac, odgovorna je politika Vlade i Savet Narodne banke.
Da se radilo o nespretnom potezu pokazuju parametri u 2007. godini.
Gospodo, referentna stopa Narodne banke je 9,75 sada, a stopa inflacije oko 7%. To pokazuje da je referentna eskontna stopa Narodne banke uvek na dva-tri posto iznad ciljane stope inflacije i to treba održati.
Treća tačka, krediti poslovnih banaka. Mislim i tu da je Narodna banka i makroekonomska politika mogla drugačije da postupi.
Sa propisivanjem velikih obaveznih rezervi poslovnik banaka praktično ništa se nije desilo, već se zaduživanje pravnih lica vršilo iz inostranstva, zato što su obvezne rezerve kamatne stope inostranih banaka bile niže, tako da se krajnji dužnici zaduživali u inostranim bankama.
Koleginica mi nešto sumnjičavo pokazuje.
Konačno, mislim da što se tiče makroekonomske politike Centralne banke i Vlade ovih nekoliko tačaka, a to je referentna stopa Narodne banke, koja je već praktično usklađena, ona iznosi 9,75 u odnosu na inflaciju od sedam-osam procenata, ali pre svega politika kursa, to je pitanje na kome mi kao poslanici moramo ceniti budžet 2008. godine.
Moramo po njemu zaključiti da li je došlo do promene u makroekonomskoj politici u onoj meri gde privreda Srbije to zahteva.
Inače, mi sa kursom evra, odnosno dinara prema evru na ovom nivou i sa nepostojanjem mera makroekonomske politike, koje bi supstituisale izvoznicima ono što gube na kursu, mi ćemo zaista doći u poziciju da će se spoljnotrgovinski deficit stalno povećavati.
Završavam diskusiju; spoljnotrgovinski deficit u ovom momentu prognoza je da će biti oko 8 milijardi dolara, to je opasnih oko 15% bruto društvenog proizvoda.
U tom smislu, makroekonomska politika Vlade i Centralne banke se mora menjati, počev najdalje od 2008. godine, jer sa produžavanjem politike prejakog dinara i smanjivanjem izvorne konkurentnosti naš spoljnotrgovinski deficit će preći opasnu zonu visine bruto društvenog proizvoda. U tom smislu moja poslednja poruka jeste - mi treba da glasamo ubuduće i da govorimo o promeni makroekonomske politike u sferi monetarne politike, a da je personalno rešenje stvar, kao što ste i sami rekli, političkog dogovora između stranaka koje sada trenutno predstavljaju vladajuću koaliciju.