Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi predsedavajući, ova tema koju smo dotakli danas je ponukala mnoge moje prethodnike govornike da kažu niz fakata, niz činjenica, pretpostavljam da niko, ni zbog vremena ni zbog drugih razloga, nije mogao da dotakne baš sve aspekte zašto je ''za'' ili ''protiv'' izbora gospodina Radovana Jelašića za mesto guvernera Narodne banke Srbije.
Primetio sam da, uprkos iscrpnim podacima koje je gospođa Tabaković dala, koji su fakti koje smo svi znali, niko nije primetio jednu sitnicu, mi treba da biramo čoveka koji nešto već jeste. Kada se bira neko na neku funkciju, ta funkcija mora biti upražnjena.
Funkcija guvernera Narodne banke Srbije nije upražnjena. Na njoj se nalazi Radovan Jelašić. On će biti dva puta biran za istu stvar. Tačno, on bi morao podneti ostavku ili na neki drugi način biti oslobođen te funkcije, da bismo mogli da pristupimo glasanju oko njegovog izbora.
Međutim, onog momenta kada bi prestao da obnaša tu vrlo značajnu funkciju, jednu od najznačajnijih u zemlji, pretpostavljam da bi u tom trenutku bio u poziciji da mora da da odgovore za rad dosadašnji, a to je očigledno bolna tema o kojoj ovde razgovaramo.
Njegov prethodnik, gospodin Mlađan Dinkić, još pre nekoliko godina, kada sam vršio funkciju predsednika Skupštine AP Vojvodine, prilikom mog najljubaznijeg pitanja - zašto je bilo potrebno zatvoriti vojvođanske banke, zatvarati banke po Vojvodini i Srbiji? Prva stvar koja je urađena je bilo ukidanje Trezora Narodne banke u Novom Sadu.
Kada sam postavio to pitanje telefonski, sutradan me je u novinama dočekala izjava guvernera Dinkića da je to sramota kako se politika meša u struku. Ako ste, gospodo, toliko stručni, zašto tražite od ljudi koji su u politici da vas biraju? Neka vas onda struka izabere, jer to su u stvari paradoksi o kojima ovde razgovaramo.
Razgovaramo o paradoksu da se od nas očekuje da verujemo na reč nekome da je stručan, a da izveštaj o njegovoj struci nikada nismo bili u poziciji da vidimo.
Dolazimo u poziciju da treba ovaj visoki dom, tj. dom koji bi trebalo da je visok, a trebalo bi da je visok po svom autoritetu svih onih koji su glasali za ljude koji sede u Skupštini, umesto da se ti, koji treba da budu najponiznije sluge građana koji su glasali za poslanike Narodne skupštine, pojave ovde i odgovaraju vrlo ljubazno na svako pitanje koje im se postavi, njih je sramota da dođu u Narodnu skupštinu.
O ovome govorim samo zato, da bismo se razumeli, da ovde nema razloga govoriti o Radovanu Jelašiću, ali ima razloga govoriti o stanju u društvu, o stanju u državi i o stanju u kome se Srbija trenutno nalazi. Ovo što mi sada radimo je samo kompromitacija parlamentarizma kao takvog.
To što mi ne možemo da dovedemo ovde kandidata za guvernera Narodne banke Srbije, govori o tome da ova skupština nema nikakvu vlast, nego služi za izglasavanje volje izvršne vlasti parlamentarnom većinom koja je sklopljena pogodbama, u koje spada i ovo. Znači, pogodba da će Radovan Jelašić biti guverner Narodne banke Srbije.
Samim tim je potpuno licemerno govoriti o njegovoj stručnosti, govoriti o njegovim rezultatima ili čemu takvom, kada ovde nemamo nikoga ko bi nam dao odgovor na jedno jednostavno pitanje - koliko pasoša ima Radovan Jelašić?
Hajde da vidimo koliko pasoša ima Radovan Jelašić, koliko državljanstva ima Radovan Jelašić? Gde je radio Radovan Jelašić pre nego što je došao na mesto guvernera Narodne banke i gde će otići kada prestane da bude guverner Narodne banke?
Razmišljam ovako, ako nam u ovom predlogu koji smo dobili sa odlukom koja glasi - bira se Radovan Jelašić za guvernera Narodne banke Srbije, a ne prestaje mu mandat, ništa se ne događa, samo se bira. A kaže ovde - posle odlaska iz Narodne banke Srbije, u koju je došao 2000. godine, a prema dokumentaciji koju imam, on je 2000. godine došao u Srbiju uopšte; znači, 2003. godine, a to vam piše u materijalu, on je zasnovao radni odnos kao savetnik u HVB banci u Beogradu.
Sada postavljam pitanje - zar nije logično da onaj ko može da odredi, svim ovim diskrecionim pravima o kojima je ovde bilo reči, koja će banka moći ili neće moći da ima povlašćeni položaj, zar neće on ugrejati sebi jedno pristojno direktorsko mesto za budućnost time što će banka u kojoj će biti posle isteka mandata dobiti nekakav privilegovani položaj.
Meni to nekako na to zvuči i meni sve ovo zvuči upravo na tu sramotu, da svi mi treba da se bavimo kakav je Radovan Jelašić, a on je potpuno nebitan.
O čemu se radilo u Narodnoj banci, a Narodna banka nije htela kao institucija proteklih sedam godina da kaže o čemu se tu zaista radi. Kada je birana Kori Udovički za guvernera NBS, moram podsetiti da je zahtev LDSV bio samo jedan, da od četiri viceguvernera jedan bude iz Vojvodine. Tačka. To je bio sav naš zahtev.
Ni da bude član stranke LDSV, niti da ne bude, niti da bude ovo ili ono, da bude stručnjak ko god hoće izabere, ali da znamo šta se događa u tom važnom sektoru za vojvođansku privredu.
Odgovor je bio - čućete sve kada budem izabran. U tom se i desilo ono što se desilo. Upravo zbog toga podvlačim da je očigledno da je godinama već Narodna banka ključ nekih stvari o kojima svi mi ne znamo, a ne znamo zato što je to deo tih pogodbi, koje su od ove skupštine napravile mašinu za glasanje, koje su od Srbije napravile feudalnu državu, sa podeljenim feudima, tebi Narodna banka, tebi ovaj veliki kompleks, tebi onaj, tebi putevi, tebi energetika i samo jedan drugoga da ne diramo, a sve u nekakvim širim i višim interesima.
Interes je bio prošle godine, gospodo i dame, da se donese novi Ustav Srbije, je li tako bilo? Ovde seda oni koji su glasali za taj ustav, i šta je dobra bilo od tog ustava, da li je nešto dobro bilo kada je već na prvoj sednici pogažen, jer je tim ustavom i Zakonom za sprovođenje Ustava jasno definisano da Kosovo nije u Srbiji. Nije, jer nije dat datum kada će se na Kosovu održati izbori, a ceo Ustav je, bože moj, bio zbog Kosova.
Sada imamo ovu vladu, ova vlada koja je bila mrtvorođenče, o tome sam govorio i ranije, samo je sada počela da smrdi. Znači, ta vlada sada pokušava sa svojim naknadnim feudalnim rešenjima, gde više ne mogu ni u oči da nas pogledaju.
Podsetiću vas, Vojislav Koštunica je čak smogao snage, u svojoj nejakosti, da dođe ovde pa da krije oči, a ovaj nevoljnik čak ne sme ni da dođe, da ne bi morao da odgovori na jednostavno pitanje - a čemu sve to služi osim da nastavite da se talite, da između sebe delite funkcije, da između sebe delite sinekure, da između delite upravne odbore.
Jer u politici ste već sve izgubili, sve za šta ste tvrdili da se borite, izgubili ste sve za šta ste tvrdili da se zalažete i zbog čega ste bacali pod noge principe elementarnog civilizovanog funkcionisanja države. Jer, institucija je ono što razlikuje pleme od države, institucija je ono što razlikuje državu navrat-nanos skupljenog stada kojim upravljaju čopori.
A Srbija je danas upravo to zbog ovakvog načina na koji se dovodimo pred svršen čin i treba da poslužimo za podsmeh svima onima koji kažu - opet će po Poslovniku da se raspravlja ovo ili ono, a od tih poslovničkih rasprava nema ničega osim što se i dalje urušava parlamentarizam u ovoj zemlji.
Nemojte se čuditi sutra kada nas budu pitali, sve nas poslanike u ovoj skupštini, šta ste vi uradili da do parlamentarizma zaista dođe.
Da li ova skupština ima snage da sad svi izađemo iz sale i kažemo da nećemo da radimo dok ne vidimo te koji traže od nas da ih biramo, dok ne tražimo da nam Vlada, koja je navodno izvršni organ ove skupštine, ne položi račune za ono što radi? Nismo dobijali ni izveštaje o tim pregovorima o Kosovu, a to je bio glavni razlog zbog čega je sve rađeno.
U ovoj zemlji više nema razloga, postoje samo izgovori. Upravo zbog toga vas pitam, dame i gospodo, šta će ova skupština i šta će ova vlada uraditi povodom najavljenog marša neonacista kroz Novi Sad 7. oktobra ove godine, na rođendan Himlerov, na rođendan komandanta SS-a, na rođendan najvećeg krvnika Srba i srpskog naroda, svih građana koji su ovde živeli?
Kakvi su to srpski patrioti koji će u nacističkim uniformama marširati Novim Sadom, koji će umesto sveća za slavu da zapale sinagogu. Da li je to ono za šta su se generacije ovde borile i ginule, da li je to Srbija za koju svi ovde u ovoj sali tvrde da se zalažu? Šta će se uraditi po tom pitanju, zašto nema ministra policije da odgovori na to?
Kako je moguće da se legalno prijavi skup neonacista u Novom Sadu, gde su hiljade Novosađana bačene od njihovih kolaboracionista pod led, gde su hiljade Srba ubijeni u Žablju i Čurugu od strane istih takvih, gde su hiljade Jevreja poslati da izginu u Buhenvaldu, Mathauzenu i Aušvicu od strane istih takvih?
I to se dozvoljava, i ova skupština se bavi Radovanom Jelašićem, kome bi bilo najlogičnije da se izglasa oduzimanje svih pasoša, da ostane i posle svog mandata ovde da položi račune posle mandata, a ne pre mandata obećanja, da ostane ovde i da vidimo gde će se i u kojoj banci zaposliti i da vidimo da li će moći da podnese sve ono što mu se natovarilo na leđa pre svega njegovom zaslugom proteklih godina. Zbog čega nemamo snage za to?
Lično sam se uvek zalagao za to da se zabrani SRS, ali kada je većina rekla ne, u tom slučaju ne.
Postavljam pitanje, hoćemo li sada svi mi da dozvolimo teror većine koja će nam uraditi to da Radovani Jelašići, plaćenici raznoraznih banaka, ne mogu da pobrojim gde je sve čovek radio, sednu na kormilo NBS i prilagode Srbiju u bankarskom smislu svojim potrebama sutrašnjih sinekura.
Da li je to ono što ćemo dozvoliti?
Možda će nas prinuditi, ali neću da pristanem na to da sam to uradio bez da kažem reč protiv, bez da iznesem elementarno pitanje.
Ako ne budemo od ove zemlje napravili Srbiju u kojoj vredi živeti, onda se nemojte čuditi što u njoj u sledećih 30 godina niko neće ostati.
Ova zemlja je već najstarija po proseku starosti stanovništva na planeti zemlji, izuzimajući Japan. U Japanu je starost odraz načina života i dobre zdravstvene brige, ovde je starost populacije posledica toga što nema omladine.
I nemojte zaboraviti, ako se ne suprotstavimo Radovanu Jelašiću, s jedne strane, neonacistima s druge strane, ako se ne suprotstavimo svemu što od ove zemlje pravi ruglo, a to ne počnemo ovde na ovom mestu, u ovoj skupštini, u ovoj skupštini koja mora da bude glavno sidro parlamentarizma i demokratije u ovoj zemlji, jer ako ova skupština to nije, nema ko da bude.
Jer, iznad ove skupštine više u ovoj državi nema nikoga, osim možda poneke banke, osim možda ponekog društva tajkuna, koji novcem poreskih obveznika ove zemlje kupuju svoj sutrašnju poziciju u Srbiji, kao vlasnika Srbije, kada prestanu da budu njeni vladari.
Imamo li pravo na to da pristanemo? Ja na to neću da pristanem. Zahvaljujem.