Reč ima narodni poslanik Suzana Grubješić, predsednik poslaničke grupe G17 plus, predsednica.

Gospodine potpredsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, o izboru guvernera ću izneti činjenice, a sve drugo možemo u toku rasprave.
Činjenice su sledeće: član 5. Ustavnog zakona predviđa izbor guvernera Narodne banke Srbije, te tako mi danas na osnovu predloga skupštinskog Odbora za finansije Narodne skupštine Republike Srbije raspravljamo o predlogu da se za guvernera Narodne banke Srbije, sa mandatom od pet godina, s pravom ponovnog izbora, izabere Radovan Jelašić.
Novi Ustav Srbije, takođe, kaže u članu 95. da je Narodna banka Srbije nezavisna institucija i da njenim radom rukovodi guverner. Zakon o Narodnoj banci Srbije, u članu 3, kao osnovni cilj Narodne banke Srbije navodi postizanje i održavanje stabilnosti cena i očuvanje finansijske stabilnosti.
Isti zakon, u članu 16, kaže da za rad guvernera može biti birano lice koje ispunjava opšte uslove za rad u državnim organima, ima visoku stručnu spremu, odgovarajuće radno iskustvo u oblastima ekonomije, finansija i bankarstva i koji se istaklo kao stručnjak ili naučni radnik u tim poslovima.
Radovan Jelašić ispunjava sve zakonske uslove, što je i ranije potvrđeno njegovim izborom za viceguvernera, a potom i guvernera Narodne banke Srbije, 25. februara 2004. godine, te ga za ponovni izbor, pre svega, kvalifikuju i preporučuju rezultati koje Narodna banka Srbije ostvarila od početka 2004. godine do danas.
Da krenemo redom. Kao što rekoh, osnovni cilj Narodne banke jeste očuvanje cenovne stabilnosti. Otkad znam za sebe, inflacija u ovoj zemlji, koja se nekada zvala Jugoslavija, a sada Srbija, bila je normalna pojava. Tako sada zvuči normalno kada se kaže da ukupna inflacija merena u periodu avgust 2007. na avgust 2006. bila svega 6,3%, a bazna inflacija svega 3%.
Poslednji put inflacija ispod sadašnje bila je daleke 1963. godine. Sa stanovišta visine inflacije, Srbija je upravo tamo gde joj je i mesto, među najboljima u regionu, ali za razliku od naših komšija, to je postignuto sopstvenom valutom, jakim srpskim dinarom.
Narodna banka Srbije, na čelu s guvernerom Jelašićem, uspešno je ostvarila i novi okvir monetarne politike. To je targetiranje inflacije.
Za tu meru su stigle pohvale od onih koje ne možete sumnjičiti da su pristrasni i blagonakloni prema potezima koje preduzimaju fiskalna i monetarna vlast u Srbiji. Tu su pre svih Međunarodni monetarni fond, Svetska banka i međunarodno finansijsko tržište. Ali, najbitnije od svega je podrška građana Srbije.
Urađene je maksimalna liberalizacija deviznog tržišta. Obim trgovine devizama između banaka, koji je 2005. godine iznosio dve milijarde dolara, utrostručen je 2006. godine, a u 2007. će najverovatnije postiću sumu od 14 milijardi dolara. Kurs se formira na međubankarskom tržištu, bez ikakvog upliva Narodne banke Srbije.
Devizne rezerve su rekordne, iznose 12,4 milijarde dolara, udvostručene su tokom 2006. godine. Nova štednja u bankama je krajem 2003. godine iznosila svega jednu milijardu evra, da bi krajem 2006. godine bila 3,4 milijarde evra, a trenutno iznosi preko četiri milijarde evra.
Finansijski sektor. Ajmo da vidimo banke i bankarski sektor. Bilansna suma bankarskog sektora je više nego utrostručena za tri godine. Krajem 2006. godine dostigla je preko milijardu dinara. Za tri godine krediti su porasli za 224% samo od domaćih banaka i dostigli su nivo od 545 milijardi dinara.
Prosečna ponderisana kamatna stopa na kredite smanjena je sa 19%, koliko je iznosila sredinom prošle godine, na 9,75% u avgustu 2007. godine. Svojim doslednim reformama, Narodna banka Srbije je doprinela da za akcije u bankama pojedini investitori plate i po šest do sedam puta veću vrednost od knjigovodstvene, što je značajan prihod u državnom budžetu po osnovu privatizacije državnog vlasništva u bankama.
U bankarskom sektoru je za tri godine broj zaposlenih povećan za trećinu. Trenutno u bankarskom sektoru radi 30.000 ljudi, dok je nakon zatvaranja četiri velike državne banke broj zaposlenih iznosio 14.000. Istovremeno, broj poslovnih jedinica je povećan za 47%. Danas ih ima 2.158 širom Srbije. Nijedan drugi sektor u Srbiji ne raste ovom brzinom.
Donet je novi Zakon o osiguranju depozita. Potpisani su memorandumi o saradnji sa šest centralnih banaka, vezanih za kontrolu banaka. U cilju jačanja transparentnosti bankarskih usluga uvedena je obaveza iskazivanja cene kredita u obliku jedinstvene efektivne kamatne stope.
Oblast osiguranja; tržište osiguranja je zakonski organizaciono preuređeno. Zatvorena su 24 nesolventna i nelikvidna osiguravajuća društva. Značajno je unapređen kvalitet usluga tih društava, obezbeđena sigurna naplata šteta. Za svega dve godine ukupna premija je povećana za 70 posto. Tehničke rezerve, koje garantuju sigurnost, povećane su za čak 150 procenata. Broj zaposlenih u osiguravajućim društvima je povećan za 45 procenata. Izdato je pet novih licenci za osiguravajuća društva. Najzad, nakon 15 godina, pokrenut je međunarodni kurs za aktuare.
Dobrovoljni penzijski fondovi; doneta je celokupna regulativa, postavljen je novi sektor za nadzor i izdato sedam licenci. Međunarodni odnosi - uspešno je završen trogodišnji aranžman sa MMF. Dobili smo dodatni otpis dugova u iznosu od 700 miliona dolara. Prevremeno je vraćen celokupan dug MMF u iznosu od jedne milijarde dolara. Do pre godinu dana Srbija je bila najveći dužnik MMF.
Posle više od jedne decenije rešeno je pitanje duga prema Londonskom klubu poverilaca, uz otpis od 1,7 milijardi dolara. Na ostatak duga otplaćujemo do 2010. godine kamatu od svega 3,75 posto na godišnjem nivou. Trenutno ukamaćujemo dolarska sredstva po stopi od 5,3 posto.
Dakle, više dobijamo nego što plaćamo za dug. Guverner Jelašić je bio jedan od glavnih pregovarača ovako povoljnog aranžmana.
U godišnjem izveštaju NBS i mišljenju nezavisnog revizora za 2006. godinu, koji je 28. juna dostavljen svim narodnim poslanicima, odnosno, bolje rečeno, dostavljen u skupštinsku službu, a ne znam da li je dostavljen svim narodnim poslanicima, nema ni jedne primedbe. To znači da NBS posluje transparentno i profesionalno i da je novac poreskih obveznika na sigurnom mestu.
Guverner Jelašić je inače i predsednik Kluba centralne Azije, Crnomorskog regiona i balkanskih zemalja, kluba koji obuhvata 19 zemalja. Uz sve prethodno rečeno, nadam se da i ova činjenica govori u prilog izbora Radovana Jelašića za guvernera NBS.

Po Poslovniku, narodni poslanik Ivan Andrić.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, imajući u vidu važnost ove tačke i uopšte teme o kojoj danas govorimo, i neprikladno ponašanje vladajuće većine, o čemu su svi prethodnici dali svoj sud, a takođe uzimajući u obzir predstavnika poslaničke grupe predlagača, koji nije dao odgovor ni na jedno postavljeno pitanje koje su predstavnici opozicije danas izneli, rasprava je tek počela, mi imamo čitav niz pitanja koje imamo da postavimo njemu, a u skladu sa članovima 98, 87. Poslovnika Narodne skupštine, dajem predlog da se sednica prekine dok gospodin Jelašić ne dođe ovde, da bi mogao da nam da sve potrebne odgovore na pitanja. To ćete učiniti tako što ćete, u skladu sa članom 87, iskoristiti svoje pravo predsedavajućeg i pozvati gospodina Jelašića da dođe ovde i, takođe, tražim da se Skupština o ovome izjasni. To je član 98.

Nije obaveza da prisustvuje kandidat, ovo je izbor guvernera NBS. Hvala vam.

Po Poslovniku, narodni poslanik Ivan Andrić.

Molio bih Skupštinu da se sada izjasni o tome, s obzirom na to da se moj predlog odnosi na sad, na tok sednice koja sada traje. Ne prihvatam objašnjenje da bi se o ovom predlogu moglo glasati na kraju sednice, već tražim da se Skupština izjasni sada o tome.

Skupština će se u danu za glasanje izjasniti o povredi Poslovnika koju ste demonstrirali. Molim vas da napustite govornicu za početak i da odete na mesto.

Po Poslovniku, narodni poslanik Ivan Andrić.

Gospodine Albijaniću, stvarno vas molim da me ne vređate tim pogledom i takvim tonom. Ja vas nisam uvredio.        Druga stvar, ne znam u čemu leži vaša snaga, osim da ste član G17 plus. Još jednom vam kažem, to što vama možda zvuči logično, nije logično da se Skupština o ovom izjasni u danu za glasanje. Moj se predlog odnosi na sada, na ovaj trenutak.
Dakle, mi postavljamo pitanje u vezi sa temom koja je jako važna. Nas svi ignorišu. Mi ne dobijamo odgovore. Izlaze predstavnici vladajuće koalicije i čitaju nekakve referate, ne razumevajući čak ni šta u tim referatima piše. Mi imamo konkretna pitanja. Ova sednica sada ima dva toka pred sobom.
Molim vas da konstruktivno prihvatite moj predlog ne da se izjasni u danu za glasanje nego sada, ovog trenutka. Za to postoje poslovničke mogućnosti. Dakle, tražim da gospodin Jelašić dođe, kao neko ko je prihvatio na sebe tu čast ili, kako god, obavezu, da bude kandidat za guvernera i da odgovori na konkretna pitanja, obzirom da niko drugi neće na ta pitanja da nam odgovori.
Da li sam sada bio dovoljno jasan? Vi možete sve, gospodine Albijaniću, vi imate većinu, ali nadam se da ste svesni da preuzimate odgovornost za dalji tok sednice tada.

Hvala vam, gospodine Andriću.

Na osnovu člana 87. Poslovnika, na sednicama Narodne skupštine, pored narodnih poslanika, učestvuju članovi vlade, ovlašćeni predstavnici drugih predlagača zakona i direktor Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo, kao i druga lica koje predsednik Narodne skupštine pozove.

Dakle, pošto je tačka izbor guvernera, ponovo kažem da nije obaveza prisustva. Prosto, nastavljamo sednicu normalnim tokom.

Po Poslovniku, narodni poslanik Čedomir Jovanović, predsednik poslaničke grupe LDP.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, pomoći ću vam, gospodine Albijaniću, i zamoliću vas da doslovno primenite član Poslovnika koji ste upravo citirali, i podsetiću vas na jedno od lepih pravila koje smo mi uspostavili u periodu vlasti koju je formirala parlamentarna većina vlade Zorana Đinđića.
Naime, tokom leta 2003. godine, u onom spornom izboru guvernera, makar jedna stvar je bila pozitivan izuzetak, a to je spremnost kandidatkinje za guvernera, gospođe Kori Udovički, da odgovori na sva pitanja poslanika. Ona je učestvovala u raspravi i odgovorila na sva pitanja koja su joj poslanici postavili.
Vi imate poslovničku mogućnost da pozovete Radovana Jelašića na ovu sednicu, tim pre što je on još uvek osoba koja obavlja poslove guvernera, pa i po tom osnovu može da učestvuje u ovoj raspravi i ponudi odgovore na pitanja koja su ovde postavljena.
Na takav način može, recimo, nama da omogući da mi u njemu vidimo ono što sada vidi parlamentarna većina, a mi ne - stručnu i profesionalnu osobu spremnu da radi tako ozbiljan i odgovoran posao, kao što je posao guvernera.
Ovako mi vidimo jednog partijskog činovnika, koji je došao voljom partije 2004. godine na funkciju guvernera. Kada je ta partija izgubila političku podršku i on je izgubio bilo kakve pozicije u okviru nove vlasti, da bi se sada na njih vraćao zajedno sa svojom oronulom strankom.
Dakle, neka dođe ovde gospodin Jelašić, pa neka odgovori na pitanja koja mu se postavljaju, umesto nemuštih odbrana koje čujemo iz te slabašne grupe poslanika stranke G17 plus; znači, umesto referata neka dođe ovde pa neka ponudi odgovore na sva pitanja koja su sporna i pitanja koja su preduslov bilo kakve ozbiljne rasprave i glasanja o njemu.