Poštovane kolege, gospodin Albijanić mi je uzeo deset sekundi na ispravljanje mikrofona, čisto da znate.
(Predsedavajući: Gospodine Bajatoviću, izvinjavam se, ponavljamo.)
Vi ste iz G17, u redu je. Šalim se, izvinjavam se za ovu opasku.
Hteo sam da počnem sa tim, kad čovek ovde dnevnopolitički govori, mogao bi da kaže - možda i nisam čovek, ja sam socijalista, nije ni važno.
Kad ovde čovek dnevnopolitički govori, onda bi trebalo za ovom govornicom da kaže sledeću stvar, što se vi bavite tom biografijom gospodina budućeg guvernera Narodne banke Srbije, i bivšeg guvernera, jer da je čovek napisao šta je sve radio ne bi se njime bavila Skupština nego verovatno Dragan Jočić. Prema tome, nije logično da tu piše sve šta je radio. Pa, zato što je ministar unutrašnjih poslova, ako neko ne zna.
S druge strane, opet narod kaže, zašto mu tražite sve te radove. Da biste bili ekspert veoma je važno da pre toga ništa niste radili i da imate, recimo, završen neki kurs. Pa, dobro, kursadžije ili tako nešto.
Ali, neću tako da govorim, postoji jedna mnogo ozbiljnija stvar. Mislim da je gospodin Jelašić, bez obzira što je učestvovao u mnogim stvarima, u stvari samo figura. Centralno pitanje, gospodo poslanici i gospođe poslanice, jeste čiji je kandidat Radovan Jelašić za guvernera Narodne banke? Vlade Republike Srbije? Nije.
Prošao je proceduru na Odboru za finansije, ali niko ozbiljan neće da ga brani. Gospoda iz G17 PLUS su ga branili, ali on je rekao da nije njihov član. Čiji je kandidat Jelašić? Jelašić je kandidat MMF za guvernera NBS.
Izvinjavam se gospodi iz vladajuće stranke što ne mogu da razdvojim ovde ulogu G17 od ostalih. Mene ne interesuje da li je njih ucenjivao Mlađan Dinkić ili ih nije ucenjivao.
Metodologija njihovog dogovaranja je očigledna. Kao što je svima poznata poslovica - možeš kako hoćeš, samo ne možeš dokle hoćeš.
Šta je danas MMF? MMF je danas jedna finansijski nesolventna institucija, koja je praktično proterana iz svih država, ponavljam, iz svih država u kojima je sprovodila tranzicione procese.
Gde god je radio MMF, tamo su reforme propale, gospodo. Onih koji su pobegli od uloge Međunarodnog fonda u svojoj državi, na primer Slovenija, ne daj bože da spominjemo Kinu jer se ne možemo meriti, ti imaju uspešnu i privatizaciju, i tranziciju, i uspešnu privredu danas.
Postoji jedno poslaničko pitanje koje bih hteo da postavim u okviru ovog svog izlaganja, a jeste - da li u NB zaista sede ljudi koji su predstavnici MMF u bilo kojoj formi? Mene interesuje da li ova nezavisna institucija vodi onu politiku koja odgovara Srbiji ili ne vodi onu politiku koja odgovara Srbiji. Prema tome, od toga treba poći.
Na osnovu Vašingtonskog sporazuma, šta je politika koju zagovara MMF? Liberalizacija, stabilizacija, privatizacija? O lopovskoj, burazerskoj ili već, ne znam kakvim sve imenima krštenoj, ili kakvim epitetima pridodavanim, privatizaciji svi smo ovde pričali. Ne samo što je ona socijalno nepravedna, nego je bila i ekonomski neefikasna i stvarno je stvorila elitu bogatih ljudi, za koje se postavlja pitanje da li oni mogu, treba da budu ekonomska elita Srbije.
Što se tiče stabilizacije, a kasnije ću pričati kako građani razumeju domete rada NBS, tačno je da je evro stabilan, ali je isto tačno da je evro potcenjen. Šta je istina? Istina je da danas u Srbiji zaista preveliku ulogu ima uvoznički lobi.
Nema ozbiljnog ekonomiste, nema veze kome i kojoj školi ekonomskoj pripada, koji vam neće reći da je u Srbiji stimulisan uvoz a destimulisan izvoz. Je li to ono što mi hoćemo? Ako ćete se braniti inflacijom u Miloševićevo vreme, teško da će vas građani razumeti.
Građani razumeju da projekat privatizacije i stabilizacije ima za rezultat milion nezaposlenih, da Srbija nije ekonomski efikasno društvo, da imamo 1,4 miliona penzionera koje vlast posmatra kao trošak. Hoćete dalje da pričamo o tome šta građani razumeju iz izveštaja koje vi podnosite u procentima, ciframa i gde se mi poredimo sa svetom, a daleko smo od sveta i po kulturi, i po tehnologiji i po proizvodima, a bojim se i po kvalitetu političke elite.
Prema tome, gospodo iz vlasti, pre svega se obraćam vama, ovde je teško razdvojiti da li je ovo rešenje gospode iz G17 ili vi svi ovo prihvatate.
Ako ćete sa 126 glasova ovo da prihvatite, onda morate prihvatiti i odgovornost za jedan takav potez.
Dalje, nikako ne mogu da se složim oko reformi bankarskog sistema. Neću ponavljati argumente koje su ovde dali neki drugi, ali ću izneti jednu tvrdnju. U ovu zemlju su, zahvaljujući malom cenzusu od pet miliona dolara, ušle samo one banke koje su se dogovorile sa vlašću. Tačno je iznela gospođa Jorgovanka Tabaković da su one izašle na 800 miliona evra.
Ali, šta to znači? To znači da nema ozbiljnih banaka. To znači da su formirani balkanski oligopoli. To znači da je NBS centralizovala bankarske poslove. To znači da će previše dugo vremena bankarske stope biti jako velike za privredu, a naročito za poljoprivredu potpuno destimulativne.
Jasno je zašto su oni išli na stanovništvo. Stanovništvo je željno svega. Dugo godina je vladalo ratno stanje. Posle toga DOS, narod osiromašio, opljačkan, sve je to u redu, ali sa čime ćemo pokrenuti privredu. Ova banka ne radi prema privredi.
Vi morate imati mehanizam da utičete na razbijanje bankarskih oligopola. To ne možete NIP, za koji se nadam da će biti razvojni a ne politički, a već sad sumnjam da će biti razvojni. To morate tako što imate domaće banke.
Šta je urađeno sa domaćim bankama. Ne samo što su na nakaradan i na krajnje sumnjiv način oterane u stečaj, a bilo bi zanimljivo da se pogledaju bilansni papiri tih banaka, nego je uništen mehanizam kojim bi naša država, ukoliko bi te banke bile u njenom posedu, mogla da utiče na kamatne stope.
Zaista se postavlja jedno pitanje i želeo bih da bude postavljeno i kao poslaničko. da li je tačno da, recimo, približno ovome, u Beogradskoj banci danas na računu postoji 11 milijardi dinara, da sa njim raspolaže neki pojedinac, po zahtevu ministra finansija ili nekog drugog ministra. Jedanaest milijardi dinara su jako velike pare za našu privredu, a voleo bih da se isto zna za bivšu Investicionu banku, pa i Jugobanku, Beobanku, kako god hoćete, da ne brojimo sve te banke.
Molim vas, neka to bude poslaničko pitanje. Možda ljudi zaista imaju odgovor zašto su te četiri banke upropašćene. Da li je moguće da sedam godina nije završen postupak stečaja ili je pre toga moguća politička volja da država prosto nema mehanizam, jer na taj način oni koji to rade imaju jasno objašnjenje zašto ne mogu na dobar način da intervenišu na finansijskom tržištu i da pomognu pre svega domaću privredu.
Isto se odnosi i na stepen zaštite domaće proizvodnje, ali pošto to u ovom momentu nije tema, zaista se postavlja pitanje da prilikom primene ovih preporuka koje dolaze iz EU mi možemo da zaštitimo, recimo, našeg poljoprivrednog proizvođača koji je izložen dampiranim proizvodima iz EU.
Ovde se postavlja i sledeće pitanje - zašto neke banke, poput Siti banke, Dojče banke, Frankfurtske banke, pa i neke dobre ruske banke, ne mogu da dobiju licencu? Zato što bi time bio poništen dogovor srpskih oligarha, političkih moćnika, od kojih mnogi sede u Vladi Republike Srbije, i malih banaka, da im ne spominjem imena, jer nemate kome drugom da se obratite, o bankarskim oligopolima, zato su kamatne stope u Srbiji tako visoke.
Moram da kažem i da sam veoma zadovoljan što ovde neki, koji su prodali ideje 5. oktobra ili ih izneverili, kako god hoće, danas jedni o drugima jako lepo pričaju, kako su to lopovi, kako su to kriminalci, kako su to međusobno suprotstavljene strane, iznose jedni o drugima prljav veš. Isto tako, hoću da pitam...
tako je, gospodine Todoroviću, zato sam i tražio da ovde sedi zapisničar iz Specijalnog suda i da postupa po službenoj dužnosti.
Recimo, samo jedan primer, zaista ne bih da vređam ženu, možda ona super radi, ali viceguverner se zove Ana Gligorijević, filolog. Molim vas, vodi samo tri sektora u NBS - Sektor za devizne poslove, međunarodnu saradnju, poslove trezora. Inače, od finansijske struke ima završen kurs u Vašingtonu, Institut MMF-a, tehnika finansijske analize i planiranja.
(Zoran Krasić, sa mesta: Na kom jeziku?)
To bi bilo na engleskom, gospodine Krasiću.
Inače, postoji jedna opravdana sumnja, kao što je bio slučaj i sa CEFTA-om, da je najvažnije da vi poznajete engleski ili možda neki drugi međunarodni jezik, iz prostog razloga što, šta se onda dešava - stigne vam ono što treba da uradite, vi to prevedete na srpski i saopštite našoj dragoj javnosti sve što treba.
Da ne bih i svojim kolegama uzimao previše vremena, nužno je što pre doneti zakon o Narodnoj banci, promeniti ova ovlašćenja guvernera, hitno da se napravi restitucija domaćeg bankarskog sistema. Oni su, naime, i Komercijalnu banku počeli da rasprodaju, o Vojvođanskoj banci neću ni da govorim, koja je trebalo da ostane da radi, sve one banke koje su bile domaće i trebalo da ostanu, oni su ih takođe privatizovali. Prema tome, nema mehanizma.
Mora se, gospodo, što pre napraviti domaća razvojna banka, sa pristojnim kapitalom, koja će uticati ne samo na kamatne stope, nego biti državni mehanizam za regulisanje kamatnih stopa u celini.
Imam jedan predlog za gospodina Jelašića. Pitali su me novinari - šta biste vi preporučili gospodinu Jelašiću, kada bude izabran, da uradi? Zaista imam preporuku - neka da ostavku.