Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani potpredsedniče, poštovano predsedništvo, mislim da je malo državnih funkcionera na našoj političkoj sceni u prošlosti koji su tako profesionalno vršili svoju dužnost, kao što je guverner NBS, gospodin Radovan Jelašić. On je uspeo da uticaj politike potpuno odvoji od rada NBS.
Podsetiću samo da je NBJ oktobra 2000. godine imala 360 miliona dolara deviznih rezervi, a zaključno sa 31. 12. 2006. godine, NBS je imala 12 milijardi dolara, što je 33 puta više. Htela bih da podsetim da su devizne rezerve eks-Jugoslavije bile 10,3 milijardi dolara u vreme raspada, pomena radi. Vraćanje stare devizne štednje, jačanje bankarskog sistema, vraćanje poverenja naših građana prema bankama, sigurno su zasluge Vlade Republike Srbije i, naravno, aktuelnog guvernera NBS, gospodina Radovana Jelašića, na čijem se čelu nalazi od 1. marta 2004. godine.
Kao odraz monetarne stabilnosti, obim dnevnog prometa na međubankarskom deviznom tržištu za poslednjih godinu dana u Srbiji je povećan 2,5 puta, a u avgustu je iznosio 174 miliona dolara.
Iako je ovaj nivo prometa relativno mali u odnosu na tržište u nekim od članica Evropske unije, ohrabruju visoke stope rasta dnevnog prometa, što ukazuje da se međubankarsko devizno tržište u Srbiji ubrzano približava razvijenom deviznom tržištu.
Svedoci smo i da je guverner Jelašić za nešto više od tri godine, koliko je na čelu Narodne banke, držao čvrst kurs dinara i stabilnost dinara. Politika stabilnog dinara je veoma važna, jer ne samo da sprečava inflaciju, nego i dovodi do smanjenja kamatnih stopa na kredite, koje su se tokom prošle godine smanjivale.
Nema razloga da ne verujemo rečima guvernera da će devizno tržište biti dodatno liberalizovano tokom ove godine.
Za svaku je pohvalu i namera da se putem mehanizma supervizije više usmeravaju krediti prema privredi, a manje prema građanima, kako bi manje novca išlo u potrošnju.
Upravo je guverner Jelašić, gledajući kreditni portfelj banaka, jedini smogao hrabrosti da kaže da i dan-danas ljudi u Srbiji imaju iste potrošačke manire kao što je to bilo 80-ih godina, ali plate dugo još neće biti kao što su bile 80-ih, i da ovo zaduživanje, u koje građani sada hrle, neće pojesti inflacija kao u vreme 90-ih, jer je sve indeksirano.
Naš građanin treba sam da proceni da li želi da živi u nekoj monetarnoj bajci, da dobije više dinara a da mu obaveze konstantno rastu ili da kaže da je bolje da sve to spusti na mnogo niži nivo i da se više bavi poslom, a ne time da li će na jednom mestu uzeti zajam od 2,5 ili 2%. Dakle, ove dugove ovog puta neće pojesti inflacija.
Namerno ističem ovaj segment kao primer odgovornog ponašanja jednog državnog funkcionera. Kao što reče u jednoj prilici novinar Miša Brkić, za guvernera Jelašića ne može se reći da je politička opozicija srpskoj vladajućoj koaliciji i da tako oštro javno upozorava Vladu i njene ministre kada su u pitanju njihovi politički ciljevi i ambicije.
Njegova upozorenja, bar se tako do sada pokazalo, imala su u stranačkim krugovima visoku specifičnu težinu i tumačena su kao zabrinutost odgovornog državnog činovnika kome je na čuvanje poverena nacionalna valuta.
Pošto mu to i piše u opisu radnog mesta, Jelašić je svoj posao shvatio i kao obavezu da, kad god je ugrožena stabilnost cene i valute, javno progovori o merama i učincima onih koji su do toga doveli.
Upravo iz ovih navedenih razloga odgovorno tvrdim da je Radovan Jelašić očigledno stručan, jer je očuvao stabilnost dinara, finansijsku stabilnost, vratio poverenje bankama i funkcionisanje kreditnog biroa.
Ali, da li zadovoljava apetite nekih i da li možemo postati normalna država, u kojoj će se neke stvari vrednovati po rezultatu a ne po političkoj pripadnosti, ostaje da pokaže vreme koje je pred nama, pred odgovornosti svakog od nas i odgovornosti ove skupštine. Hvala.