Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, predložena su četiri zakona - zakon o Vladi, o državnoj upravi, o platama državnih službenika i nameštenika i o državnim praznicima.
Više govore o tome kakva je Vlada, nego o samoj materiji. Ovo ću ilustrovati sa dva primera.
Naravno, govore i o tome kakav je odnos Vlade prema Narodnoj skupštini, prema javnosti, prema Ustavu, prema Ustavnom zakonu, ali i o tome kakav je odnos vladajuće parlamentarne većine prema Narodnoj skupštini.
Prvo, kada je u pitanju Vlada, Vlada je odgovorna za neustavno stanje u zemlji.
Danas smo konačno imali priliku da čujemo i od predsednika Narodne skupštine da je Vlada ta koja ne dostavlja zakone u proceduru Narodne skupštine, te zbog toga ne može da se sprovodi Ustavni zakon. Konačno da to prevali preko usta i predsednik Narodne skupštine.
Inače, ta ista Vlada stalno uverava javnost kako je zastoj u Skupštini, kako oni imaju neka 44 ili koliko evropskih zakona koji stoje, a ja potvrđujem, pridružujem se predsedniku Narodne skupštine, stoje, ali možda kod njih.
Drugo, Vlada ovim dokazuje da ne poštuje ni hijerarhiju, ni redosled. Umesto da predloži zakone kojima se sprovode Ustav i Ustavni zakon, kao prioritet - zakon o Ustavnom sudu i sve što je vezano za rad Ustavnog suda, zakon o predsedniku Republike, o izboru predsednika Republike, o spoljnoj politici, bezbednosti, odbrani, Vojsci, teritorijalizaciji Srbije, lokalnoj samoupravi, lokalnim izborima, glavnom gradu, sudovima, tužilaštvima, i da na taj način uređuje ovu državu, Vlada nudi četiri izmene zakona, o čemu ću kasnije nešto reći. Time Vlada, pored toga što je stupila na dužnost bez kredibiliteta i bez međusobnog poverenja, pokazuje i nedovoljnu kompetentnost i loš, arogantan odnos i prema Skupštini, i prema Ustavu, i prema Ustavnom zakonu.
Još jedan primer. Vlada je 14. juna, posle povlačenja, ponovo pustila u proceduru zakon o izmenama i dopunama Zakona o Vladi, da se razmatra po hitnom postupku, a on se razmatra posle tri i po meseca. Održano je devet vanrednih zasedanja, a nijedno nije zatražila Vlada Republike Srbije, iako ima ustavno pravo. Da joj je to stvarno hitno, da joj je nužno, ona bi već 15. juna zatražila vanredno zasedanje Skupštine Srbije.
Moram kratko da se osvrnem i na odnos vladajuće većine, parlamentarne većine, prema Narodnoj skupštini. Imamo usvojen predlog da se spoje četiri tačke dnevnog reda. Naravno, i predsednik Skupštine, koji je dužan da se stara o Poslovniku, prihvata to. Naravno da postoji mogućnost, u skladu sa članom 140. Poslovnika, da se spoje tačke, ali samo u dva slučaja - ako su međusobno uslovljene i ako su rešenjem međusobno povezane.
Voleo bih da mi neko objasni u čemu su to međusobno uslovljena, odnosno gde su ta rešenja međusobno povezana kod zakona o državnim praznicima i zakona o platama državnih službenika, ili zakona o platama državnih službenika i zakona koji reguliše odnos državnih organa i AP Vojvodine, da ne nabrajam dalje.
Očigledno, umesto da Skupština pokaže da je nezavisna, da je predstavničko telo, da je kontrolno telo, u kojoj se suprotstavljaju argumenti svih, poslaničke većina primenjuje argument sile i izglasa da se to spoji.
Samo nešto kratko o predloženim zakonima. Zadržaću se kratko na Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o Vladi. Ostaviću svojim kolegama da i oni dodaju, imaju šta da kažu.
Prvo, u samom obrazloženju ste videli da predlagač obrazlaže Ustav. Ne navodi razloge zbog kojih se menja Zakon, nego navodi razloge zbog kojih je trebalo promeniti Ustav.
Onda, samo u jednoj rečenici kaže - izvesna rešenja se usklađuju sa Ustavom. To je razlog za promenu Zakona.
Nisam baš siguran. Naravno, ne sporim ni potrebu da se sve to uskladi s Ustavom, ali sve četiri tačke nisu usklađivanje sa Ustavom. Mi tu potrebu ne sporimo, ali ćemo nastaviti, kao SPS, da insistiramo da se, pre svega, ključni zakoni u Srbiji, o kojima sam malopre govorio, nađu na dnevnom redu, pa tek onda ovi. Da li je to samo usklađivanje s Ustavom, malopre je bilo primera, govorile su kolege o tome, da ne gubim vreme.
Jedan interesantan detalj, koji je ovim zakonom o izmenama i dopunama Zakona predviđen, jeste da se razradi odredba Ustava kojom je Vlada dužna se stara o ustavnosti i zakonitosti opštih akata opština. Tu se postavljaju dva pitanja.
Dakle, stara se o ustavnosti i zakonitosti, onda, u roku od pet dana, treba da pokrene postupak pred Ustavnim sudom. Prvo, pitam - ako se to sada dogodi, kome će Vlada da piše da se otvori postupak ocene ustavnosti i zakonitosti, ko sad to treba da uradi i šta se sad tu događa? Akti će nastaviti da funkcionišu.
Ima još gore pitanje od toga, drugo pitanje - da li može neko ko ne poštuje ustavnost i zakonitost da se stara o ustavnosti i zakonitosti?
Da Vlada ne poštuje ustavnost, malopre sam navodio primere, jer ne poštuje Ustavni zakon kojim je jasno precizirano šta, kad i kako treba da se uradi, a ni zakonitost. Evo, opet, jednog primera.
Zakonom o lokalnoj samoupravi i lokalnim izborima, Vlada je ta koja uvodi privremene mere u skupštinama opština u Srbiji. Te privremene mere mogu da traju tri meseca. Vlada nezakonito održava takvo stanje u deset opština, u Užicu, Smederevu, Babušnici, Zrenjaninu, Valjevu, Leskovcu, Bogatiću, Kuli, Velikom Gradištu i Smederevskoj Palanci.
Dakle, u deset opština su privremeni organi, privremene mere. Od toga, u pet opština je od prošle godine, a ovih drugih pet - u ovoj godini, već istekao rok od tri meseca.
Jedino što je Vlada uspešno radila, to je da je u junu izmenila postojeće privremene organe i sprovela princip koji su oni promovisali, nulti princip, tako da su svuda stavili DS, DSS-Novu Srbiju i G17 plus, iako u nekim opštinama neke od tih stranaka nemaju nijednog odbornika.
Ustav, član 192, vrlo jasno i precizno kaže - kada se formira privremeni organ, mora se poštovati odnos koji postoji u skupštini opštine, i politički i nacionalni. Time, u stvari, Vlada pokazuje da ne sprovodi zakon, a, malopre sam rekao, ni Ustav.
Samo još vrlo kratko, da bi moje kolege došle do izražaja. Podneli smo veliki broj amandmana i ima priliku ministar da ih razmotri i da popravi ovaj predlog zakona o Vladi.
Rešenja koja su data su nejasna i mogućnosti tumačenja su različite, počev od toga da je Vlada dužna da obustavi opšta akta opštinama, s tim što nema odredbe da je dužna da pokrene postupak pred Ustavnim sudom, nego ima poslednji član, pa, ako ga ne pokrene u roku od pet dana, pa zatim, umesto da razmatra na prvoj narednoj sednici, predlagač nam je ponudio da - počinje da razmatra. Šta znači to - počinje da razmatra? Vrlo jasna formulacija stoji u Ustavu i može da se prepiše.
Zatim, kod prava Vlade koja je u ostavci, između ostalog, umesto da ne može da imenuje funkcionere, što je bilo do sada, kaže se - može da imenuje funkcionere, ne može samo državne službenike. Šta se promenilo? Jeste smanjen broj funkcionera, ali i dalje ostaje opcija da funkcionere može da promeni.
Bilo bi interesantno, gospodine ministre, kada se budete javljali, da nam date podatak o tome koliko sada u ovoj vladi ima državnih sekretara, koliko pomoćnika sekretara, boga pitaj, ali bi bilo važno da se saopšti tačna cifra.
Završiću delom koji govori o poverenju Vladi, jer kada budemo razgovarali o amandmanima, imaću prilike još nešto da kažem. Naravno, zakon poznaje institut nepoverenja, i to je jasno. Nepoverenje pokreće opozicija. Da bi izglasali nepoverenje, mora da ima 126 poslanika. Vlada pokreće pitanje poverenja, ali i ona mora da obezbedi 126 poslanika.
Ovde je stavljena jedna formulacija koja je vrlo diskutabilna, kada bude bilo rasprave o tome, tada ćemo razgovarati, jer ne kaže onako kako stoji u Ustavu - Vladi je izglasano poverenje ako je glasala većina od ukupnog broja poslanika, a sve ostalo nije, nego obrnuto - Vladi nije izglasano poverenje ako ne glasa većina od 126 poslanika.
Dakle, biće još prilike da razgovaramo o tome. Mi nećemo glasati za ove zakone dok ne vidimo sve amandmane, a nastavićemo da insistiramo da se na dnevnom redu nađu zakoni koji su bitni za građane Srbije, koji su veoma važni za život građana Srbije. Hvala lepo.