Reč ima narodni poslanik Sreto Perić, a neka se pripremi narodni poslanik Miloš Simonović.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodin Stanimirović me malopre podsetio na to da mi treba da se zalažemo da naplaćujemo putarinu. Tu ste potpuno u pravu, slažem se, ali sećate se šta se desilo posle te naplaćene putarine. No, o tome neću govoriti, to nije predmet moje diskusije, ja ću sada govoriti o nečemu drugom.
Ne mogu da prihvatim insinuacije nekih ministara, a i ministar Ilić je u toku jučerašnjeg ili današnjeg dana rekao da je Narodna skupština, odnosno da su poslanici Republike Srbije krivi zbog toga što efikasnost Vlade Republike Srbije nije bila značajnija. Neću mnogo zbog toga, ali sigurno to ne stoji – nažalost neki od poslanika, čini mi se ovlašćeni predstavnik iz DSS-a, možda on jeste, mada sumnjam, kriv i odgovoran zašto ovaj parlament nije zasedao češće i u kontinuitetu – to apsolutno, poštovani građani, ne zavisi od narodnih poslanika.
Čim dobijemo obaveštenje i saziv, mi se nalazimo u Narodnoj skupštini i radimo po onome što je utvrđeno dnevnim redom. Međutim, tu postoje neki drugi problemi. Nemogućnost ministara, odnosno predsednika određenih političkih stranaka koje participiraju u vlasti da se dogovore o nekim pitanjima, i to je onaj problem što muči i Vladu Republike Srbije i Narodnu skupštinu Republike Srbije takođe.
SRS jeste za moderne železnice i imamo maksimalno razumevanje za sve zaposlene koji su, prihvatam deo priče gospodina ministra Ilića, koji je rekao da posebnim naporima, rekao bih čak i nadljudskim, zaposleni u železnici Srbije pokušavaju da građanima Srbije pruže kvalitetnije usluge i da svoj deo posla odrade profesionalno i korektno.
Da li oni koji rukovode železnicom, oni koji rukovode određenim ministarstvima u Vladi Republike Srbije daju sve od sebe da bi to tako bilo?
Koliko je nepraktično pet tačaka dnevnog reda uvrstiti zajedno i objediniti raspravu, a niste imali problema zato što ste vi to glasanjem došli do toga, pokazala je i jučerašnja rasprava, kada smo pravili česte pauze da bi ministri, ovlašćeni za pojedine tačke, došli da prisustvuju i mi u ovom momentu nemamo samo raspravu po tačkama koje se odnose na železnicu Srbije, nego imamo i ostale, i ne vidim da prisustvuju ministri iz tog ministarstva.
Ministar Cvetković je rekao da zaduživanje za njega nije problem.
Upravo zbog toga poslanici SRS detaljno i proučavaju i analiziraju ove predloge, jer je rečeno na kraju ovih zakona da sredstva obezbeđena za ove ugovore jesu u budžetu Republike Srbije. Da bih građanima Srbije pokazao o čemu se radi, uglavnom su poslanici NS afirmativno govorili o ministru Iliću i potrebi da se železnica Srbija zaduži, da se izgrade pruge koje bi omogućavale brzine koje postoje i u svetu, govorili su samo na afirmativan način, a niko nije otvorio predloge ovog zakona, da vidimo šta tamo piše, da li postoji mogućnost zloupotrebe, odnosno da li postoji neka opasnost za građane Srbije.
Zbog čega moramo da se zadužimo? Poznato vam je da je 125 miliona evra po tekućem budžetu izdvojeno za Železnice Srbije, i uvažavamo potrebu da se naprave i dodatna zaduženja da bi se železnica Srbije modernizovala, osavremenila, ali vidite šta piše u članu 2. odeljak 201, garant ovim bezuslovno garantuje kao primarni dužnik. Garant je Ministarstvo finansija, odnosno Republika Srbija. Garant neće nametnuti nikakve direktne ili indirektne poreze, dažbine, naknade i ostale troškove bilo koje prirode stranim konsultantima angažovanim od strane banke ili zajmoprimca. Ovo je za nas nedopustivo, opasno. Neće nametati nikakve obaveze, nikakve poreze, a da se radi o privrednim subjektima iz Srbije, tu bi bila situacija potpuno drugačija.
Zatim, kakva je kamata? Kamata je varijabilna. Šta je još opasno, odnosno može da bude opasno po osnovu ovih zakona? Na nepovučene iznose zajma plaćala bi se naknada po osnovu angažovanja sredstava po stopi od 0,5%. Prošlo je mnogo vremena, a da ovaj parlament ne snosi nikakvu odgovornost od momenta kada se ovaj ugovor potpisao, pa do momenta kada je on pred narodnim poslanicima, da bi se izvršila ta ratifikacija.
Ima ovde još jedan problem, čini mi se da su sredstva kojima se želi zadužiti železnica da bi izvršila potrebne radove bila predviđena i u momentu kada je bila zajednica Srbija i Crna Gora, i ta sredstva su i danas potrebna. Onda se postavlja opravdano pitanje, da li je ta članica zajednice bila potpuno zanemarena u smislu razvoja železnice, iako vi sada govorite o drugom kraku pruge Beograd-Bar, ali ne proizilazi to iz ovoga o čemu ste govorili, pa se plašim da to nije bio jedan od razloga zbog čega je Crna Gora pokazivala interes da napusti ovu državnu zajednicu.
Šta se može desiti ukoliko mi, donošenjem i prihvatanjem ovog zakona, prezadužimo građane Srbije? Može se desiti da nećemo imati dovoljno sredstava u budžetu ove, sledeće ili možda za dve ili tri godine za isplatu plata zaposlenima u zdravstvu, u školstvu i u niz drugih delatnosti za koje smo dužni da obezbedimo sredstva, a uzimanjem poreza od građana Srbije dužni smo da obezbedimo dovoljno sredstava za funkcionisanje tih segmenata društva u Srbiji.
Ne možemo da budemo potpuno sigurni da ovo ne može da proizvede neki problem, jer vidite koliko se dugo Vlada Republike Srbije dogovarala o podeli javnih preduzeća u smislu čiji će biti direktor, čiji upravni odbor, i videli ste sada da je DS lansirala jednu tezu da u javnim preduzećima, gde je direktor iz njihove stranke, moraju i upravni odbori da imaju većinu, predsednika ili možda bukvalno kompletan upravni odbor da bude iz te stranke.
Izostaje kontrola od strane drugog koalicionog partnera. Sumnjamo u funkcionisanje ove vlasti, ali pod uslovom da ste svi koji sačinjavate ovu vlast u ovom momentu podjednako uključeni, da imate pravo da kontrolišete drugog, sigurno bi to bilo manje opasno za građane Srbije.
Na kraju, da zaključim, SRS jeste za moderne i dobre železnice, za pomoć zaposlenima u železnici, ali izražavamo sumnju da bi ovde mogli da nastupe određeni problemi.
Ministre, jedne novine su juče, pitate me koje, to je ''Pravda'', objavile da sada u Srbiji postoji 55% anketiranih građana koji se zalažu za smrtnu kaznu u Republici Srbiji. To je veoma opasno i to premijer ove vlade treba da zna, to treba da zna ministar unutrašnjih poslova, ministar pravde.
Ukoliko određen broj građana u tom broju izražava potrebu uvođenja smrtne kazne u krivično zakonodavstvo, to ukazuje da su određeni funkcioneri izgubili poverenje, ne samo da su izgubili, nego da u velikoj meri zloupotrebljavaju svoje položaje i da zbog toga građani Srbije žele da se na jedan sigurno nepopularan način obračunaju, pa makar i uvođenjem smrtnih kazni.
Ne morate ministre odmah, ali želeo bih da prilikom završne reči po ovom pitanju date odgovor na dva pitanja.
Jedno ste doduše pominjali, konkretni planovi na izgradnji pruge Loznica-Valjevo, i niste vi, to je mnogo davno započeto, mnogo davno postoji taj projekat.
Da li imate dinamiku kada će se pristupiti ozbiljnije toj izgradnji. I most na reci Drini, koji je u određenoj meri lokalna samouprava Ljubovija, gde treba i da se gradi taj most, određene stvari uradila, odnosno predradnje, da nam kažete nekoliko rečenica o tome.

Po Poslovniku, narodni poslanik Vjerica Radeta.

Dame i gospodo poslanici, član 87. Poslovnika - na sednicama Narodne skupštine, pored narodnih poslanika, učestvuju članovi Vlade, ovlašćeni predstavnici drugih predlagača zakona i sekretar Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo, kao i druga lica koja predsednik Narodne skupštine pozove.
Zaista je nedopustivo, a pogotovo nerazumljivo od strane poslanika koji podržavaju Vladu Republike Srbije da dozvoljavaju da ministri Vojislava Koštunice na ovaj način ponižavaju Narodnu skupštinu.
Pre sat i po vremena sam tražila da, gospodine Mrkonjiću, poštujete ovaj član Poslovnika, da se pozovu ministri koje je Vlada odredila da ovde predstavljaju predloge zakona.
Pored gospodina Velimira Ilića, koji ovde sedi, ovde treba da budu gospodin Cvetković i gospođa Aleksandra Smiljanić. Niti ste nam rekli da li ste ih pozvali, niti ste nam rekli zašto ih nema.
Mislim da takav odnos članova Vlade Republike Srbije prema ovom parlamentu je zaista nedopustiv i posle se čudimo zašto novine pišu o narodnim poslanicima ovo ili ono, kada mi sami sebi dozvoljavamo da nas na ovaj način omalovažavaju, da vređaju dostojanstvo Narodne skupštine ministri Vojislava Koštunice.
Zaista očekujem, gospodine Mrkonjiću, a očekujem i od gospodina Olivera Dulića, koji pretpostavljam negde prati rad ovog parlamenta, pošto on očigledno ima mnogo prečih poslova nego što je onaj koji mu je prevashodni, insistiram, još je malo vremena do pauze u prepodnevnom radu, insistiramo mi iz SRS-a da u popodnevnom radu budu prisutni svi ministri, koje nismo mi tražili, Vlada ih je odredila da budu ovde predstavnici Vlade kao predlagača.
Nije to nikakva naša volja, nikakav hir, jednostavno Vlada mora da pošalje gospodina Cvetkovića, a znamo mi zbog čega on neće ovde da dođe.
Neće zato što zna da ćemo njega da pitamo od čijih para ima nameru da isplati eventualno 2,5 miliona evra koje je obećao za prodaju srpskih glava i da mu poručimo da narodnim parama ne sme na taj način da se ponaša, da kažemo građanima Srbije šta sve za ta 2,5 miliona može u Srbiji da se uradi, koliko obdaništa, koliko novih radnih mesta, koliko plate mogu da se povećaju, i da poručimo Vladi Vojislava Koštunice i Borisu Tadiću - nema u Srbiji više duša za prodaju.
Sve što je bilo za prodaju već je kupljeno. Kupili su vas Amerikanci, Soroš, Šiptari, Englezi, ostali su časni i pošteni, koji nikada i ni za koje pare neće prodati nijednog Srbina.

Još prilikom vašeg javljanja prošli put sam rekao da smo pozvali ministre. Gospođa je stigla, upravo očekujemo ministarku Smiljanić i nadam se gospodina Cvetkovića. Prema tome, preduzeli smo mere.
(Vjerica Radeta, sa mesta: Ko je gospođa? Novoimenovani ministar?)
Državni sekretar u Ministarstvu.
Što se mene tiče, preduzeo sam sve mere. Gospodin Ilić sedi strpljivo ovde i sluša.
Po Poslovniku, narodni poslanik Petar Jojić.

Dame i gospodo narodni poslanici, koristim priliku, pošto je tu ministar Ilić, zašto država Srbija ne naplaćuje drumarinu švercerima i profiterima, pošto na hiljade i hiljade transportera dnevno prolazi i isključuje se sa autoputa kod Smedereva i prelazi u severni deo Srbije i tako ugrožava saobraćaj, opterećuje saobraćaj i pričinjava ogromnu štetu.
Prema nekim našim procenama, u odnosu na dnevni protok saobraćaja od Smedereva prema Kovinu, Pančevu, Zrenjaninu, Opovu, Kovačici i severnom delu Srbije, milijarde dinara su ostale nenaplaćeno. Ne znamo koji su razlozi, zašto se ne naplaćuje drumarina, zašto se naplata ne vrši pri ulasku u našu zemlju i koji su razlozi da do sada država, i Vlada Republike Srbije i nadležni državni organi nisu preduzeli nikakve mere.
Na tom delu su, ljudi verujte, drumovi razbijeni, po 30, 40, 50 tona, kada krenu šleperi. To nije autoput, ni kategorija autoputeva koja može da izdrži to opterećenje. Ti putevi u severnom delu Srbije se uništavaju, a naplata drumarine od međunarodnih profitera i švercera se ne vrši.
To je propust Vlade. To je direktna pričinjena šteta državi. Zbog toga postavljam pitanje gospodinu ministru, ako nisam u pravu, da danas odgovor da na ovo pitanje - postoji li mogućnost i ako plaćaju gde plaćaju, ako ne plaćaju, na kom delu ne plaćaju? U kojoj to državi ima na svetu da drumarinu plaćate na parče? Uđete na granicu u jednu državu, platićete 50 km, a ostalih 200 nećete, zato što ćete uhvatiti krivinu negde sporednim putem - ne, on mora da plati drumarinu na ulasku. To se vidi iz njegove dokumentacije koju poseduje, odakle dolazi i kuda ide.
Zbog toga tražim odgovor na ovo pitanje i mislim da će ministar Ilić dati valjano obrazloženje, postoje li uslovi, postoje li zakonske mogućnosti i da li građani Srbije, odnosno država trpi na ovaj način štetu.

Zahvaljujem narodnom poslaniku Petru Jojiću. Reč ima narodni poslanik Zoran Despotović, po Poslovniku. Izvolite.

U vezi člana 226., dame i gospodo narodni poslanici, povodom dešavanja i stanja u železnici, o čemu se ovih dana raspravlja u Skupštini, obratili su mi se radnici obezbeđenja mostova u stanici Prijepolje.
Prosečan radni staž tih radnika je otprilike 32 godine. U avgustu 2007. godine došlo je do odvajanja datog sektora obezbeđenja od železnice i njihove prodaje.
Usled takve prodaje ukinula su se mnoga radna mesta na ovom delu pruge. Trenutno ti isti radnici se nalaze u teškoj ekonomskoj situaciji.
Radnici nisu upoznati sa uslovima rada niti im je ponuđen nekakav socijalni program, s obzirom da su mostovi neodvojivi objekti železnice i značajni za obezbeđenje od opasnosti, i da se moraju čuvati i poštovati železnički propisi. Oni su se i obratili ovom visokom domu jer ti isti radnici žele da se vrate na železnicu, jer su počeli i svoj radni vek u toj železnici, bez obzira na teškoće, u kojoj i kakvoj situaciji se danas nalazi železnica.
Moram da vam napomenem, gospodine ministre, da ste vi u obraćanju javnosti rekli da niko neće ostati bez posla i da će biti raspoređeni ti isti radnici iz jednog sektora u drugi. Prekvalifikacija i doškolovavanje radnika, sa radnim stažom od 32 godine, nije realno moguće i oni ne žele da u tome učestvuju. Molim vas da nam pojasnite ovakve i slične probleme, a naravno i rešite, ako je to moguće. Zahvaljujem.

Zahvaljujem gospodinu Despotoviću. Reč ima narodni poslanik Srđan Spasojević.

Javljam se po Poslovniku.