Zahvaljujem narodnom poslaniku gospodinu Andriću. Reč ima narodni poslanik dr Zoran Šami.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo poslanici, najpre bih rekao jednu opasku. Postoji naravno dosta zakona koji se predlažu i koji su na određen način politički obojeni stavom one većine koja je trenutno formirana.
Međutim, postoje i zakoni koji nemaju nikakve veze sa tim ko je na vlasti, a ko u opoziciji i, odmah da kažem, ovo je jedan takav set zakona. Drugim rečima, održao bih ovakav govor kakav ću da održim i da je moja stranka trenutno u opoziciji.
Najpre nekoliko reči o tačkama 28, 19 i 30. Radi se o međunarodnim konvencijama, prve dve iz domena železnice, a treća iz pošte. Radi se o konvencijama koje bi, da nije bilo izolacije zemlje deset godina, odavno već bile ratifikovane i ne bi, a kolega je čitao spisak zemalja koje su te konvencije potpisale, mi verovatno sada bili na kraju.
Nema potrebe da vas uveravam kako je besmisleno uopšte i pomisliti da ne pristupimo konvencijama u ovoj oblasti.
Malo više bih se zadržao na tačkama 26 i 27. Radi se o kreditima. Jedan je za nabavljanje vagona, voznih sredstava, a drugi je za prugu. Ono što ovde nisam čuo, a što mislim da je veoma važno da se kaže, to je da je ako je reč o železnici strašno važno paralelno ulagati i u vozna sredstva i u prugu.
Naime, mi imamo interese da ulažemo i u jedno i u drugo. Svet oko nas nema tu vrstu interesa, naprotiv. Druge zemlje su jako zainteresovane da mi ulažemo u prugu, ali nisu nikako zainteresovane da ulažemo u vozna sredstva, jer ako mi nemamo vozna sredstva, voziće oni. Prema tome, u vođenju te saobraćajne diplomatije i politike, valja uvek ovako raditi, dakle, paralelno ulagati i u vozna sredstva i u prugu.
Kada se uzimaju neki krediti, onda je obično sva pažnja usmerena na to pod kojim uslovima se dobijaju krediti i kolike su kamate, rokovi otplate i tako dalje. Mislim da je nešto drugo još važnije, a to je na šta se troše krediti.
S druge strane, naša zemlja ako ima neki prioritet, neku pogodnost, neku šansu u nečemu, to je nesumnjivo saobraćaj. Kada kažem saobraćaj, ne mislim samo na železnicu, na drumski saobraćaj, mislim i na vazdušni saobraćaj.
Mi se nalazimo takođe, to mnogi ne znaju, na važnoj raskrsnici vazdušnih puteva. Lome se iznad našeg neba putevi i za Daleki Istokom i za Evropu i za Afriku. Mi razvojem vazdušnog saobraćaja u smislu izgradnje aerodroma, robnih terminala i tako dalje imamo veliku šansu. Nemojte to povezivati sa JAT-om, to ko je prevoznik to je manje-više nebitno. Bitno je da tu svoju poziciju možemo da iskoristimo.
Mi se nalazimo na važnom koridoru 7, to je Dunav, valja ulagati i u rečni saobraćaj. Mnogi ne znaju, mi perspektivno imamo 2.000 km vodnih puteva u Srbiji. Nažalost, dobar deo tih puteva trenutno nije osposobljen i to valja osposobljavati.
Nema potrebe, moj kolega iz DS-a je nešto juče pričao, da vam objašnjavam koja je to šansa da uvezivanjem svih ovih vrsta saobraćaja nešto napravimo. Naravno, posebna kategorija su pošta i telekomunikacije i to je takođe važno, jer ako je nešto globalno u ovom svetu to su upravo telekomunikacije.
Dakle, radi se o jednoj oblasti u koju je dobro investirati novac. Kada investirate novac u saobraćaju imate još jedan efekat i to je poznato decenijama u svetu.
Naime, novac investiran u saobraćaj po pravilu se troši u zemlji, bez obzira da li je izvođač radova ovaj ili onaj, na kraju i prugu, i put, i robni terminal i tako dalje grade naši ljudi i za to dobijaju novac.
Te pare ostaju u zemlji. One generalno uzevši nisu ni potrošene, jer se zapravo kroz džepove građana, kroz prihode države i sve ostalo ponovo ostaju državi. Bilo je takvih primera u istoriji, neću da ih navodim, tih velikih poslova kod gradnje puteva, autoputeva i tako dalje, gde je čak osnovni motiv bio taj da se narod zaposli.
Kada je pre neki dan na Odboru gostovao direktor Železnica, tada sam na odboru, a ponoviću i ovde, rekao da očekujem da i kod poslova vezanih za vagone dobar deo tih poslova, odnosno sve što je moguće, obavljaju naše firme, i to je jako važno. Jako je važno, nije važno ko je vlasnik firme, u tim firmama rade naši građani, naši ljudi i treba od tog kolača, od tog vagona kojeg naprave ili poprave da njima ostane novac, na taj način, generalno uzevši, novac ostaje državi.
Meni se čini, razumem političke motive svih stranaka, to je pravo opozicije da li će da podrži ili ne podrži, ali pozivam ipak da razmislite i prosto vas molim da na jednom ovako kapitalnom primeru... ovo je primer dobrobiti za državu, ne za stranku, ne za ovu ili onu vladu, ovo je nešto što je dobro za državu Srbiju, i to imajte na umu..
Konačno, time ću da završim, ovde sam čuo razne govore, da ne prepričavam, koji iza sebe imaju jednu pogrešnu logiku, nezavisno od toga šta je precizno rečeno. A logika je otprilike ovakva, tačno je da je zemlja okrugla, ali mi ćemo to priznati kada nam se bude dopala Vlada, odnosno ministar.
Ponoviću još jednom, ajte malo da razmišljamo o državi Srbiji i, verujte mi, ovaj zakon bih, a verujem i stranka DSS, podržali čak i da smo opozicija.

Po Poslovniku za reč se javio Dragan Vujadinović.

Poštovane dame i gospodo, javljam se po članu 225. i 226.
Dozvolite mi da pre toga kažem jednu rečenicu. Kolega Dragan Todorović je verovatno omaškom rekao da je gospodin Grujica Spasović učesnik drumske mafije, pa se posle popravio da je major Cije, a ja vas izveštavam da je gospodin Grujica Spasović bivši glavni i odgovorni urednik lista "Danas", a trenutno je ambasador Srbije u BiH.
Javio sam se po članu 225. i 226. i žao mi je što ministar Ilić nije tu, jer po mom mišljenju, Vlada, izvršna vlast, niti Skupština ne treba da beže od stanja naših javnih preduzeća. Ne treba niko da beži od trenutnog katastrofalnog stanja naših javnih preduzeća, što nije ni čudo.
U svim zemljama jugoistočne Evrope, javna preduzeća su prilikom ulaska u sistem tranzicije i promene vlasništva bila u katastrofalnom stanju, jer ih je država, kao dokazano loš preduzetnik, u suštini dovela u takvo stanje. To nije sporno.
Mi sada to treba da priznamo i da kažemo da taj vrući krompir, koji se zove povećanje efikasnosti 17 javnih preduzeća na republičkom nivou i 450 na lokalnom nivou, da je to jedan od prioriteta izvršne vlasti i da se ne može odlagati, ali ne može odlagati korenita promena politike na toj sferi.
Po meni, prva tačka te korenite politike jeste da pred Skupštinu i u javnost uđe dokument koja se zove Strategija povećanja efikasnosti, restrukturiranja i privatizacije javnih preduzeća, ovih 17, gde ćemo mi videti namere i mogućnosti i termin-plan, rokove, aktivnosti i rokove u kojima će se javna preduzeća restrukturirati, odnosno povećati efikasnost.
Neki ekonomski analitičari, možda je nabiflano, ali oni kažu da u toku jedne godine NIS bog neefikasnosti i zbog loše organizacije, iako je monopolista, gubi 300 miliona evra, odnosno 24 milijarde dinara. Eto nam za infrastrukturu i za poboljšanje efikasnosti Železnica.
Dakle, nužno je da se ministar za infrastrukturu i ostali ministri i svi mi kao država suočimo sa problemom koji se zove povećanje efikasnosti, restrukturiranje i privatizacija javnih preduzeća i da na osnovu jednog konkretnog termin-plana, sadržaja i rokova zaista uđemo u taj proces.

Replika, narodni poslanik Dragan Todorović.

Izvinjavam se, to što trenutno nisam u sali, ne znači da ne pratim Skupštinu. Spremam se za Odbor za lokalnu samoupravu. Pretpostavljam, svi članovi koji imaju prilike i koji su dobili stenogram da shvataju o razmerama neverovatnih stvari koje su se desile u Skupštini Grada.
Kada je u pitanju Grujica Spasović, stvarno se čudim da vi izlazite i tako olako dajete ocenu i pokrivate Grujicu Spasovića činjenicom da je on ambasador. Nažalost, ubeđen sam da je od 2000. godine, otkako je DOS došao na vlast, postavilo bi se pitanje ko nije špijun ili ne radi za neke druge strane zemlje ili nečije druge interese.
Kada je u pitanju Grujica Spasović, tu su stvari potpuno jasne. Imate knjigu koja je izašla, zove se ''Cijin major Grujica Spasović''. Pročitajte to, pogledajte sve dokaze koji su navedeni u toj knjizi, pa dođite da o tome raspravljamo.
Šta je to čudno za situaciju i za zemlju u kojoj smo mi živeli i u kojoj smo se nalazili? Mi smo bili potpuno izbušena zemlja od strane stranih agentura, u kojima su jedan deo navodno novinara suštinski radili za strane obaveštajne službe, među njima i Grujica Spasović. To što ste se vi njima odužili, meni je potpuno jasno, jer i među vama su bili ljudi koji su radili za strane obaveštajne službe.
Ne mislim na vas personalno, govorim o DOS-u, a vi pripadate toj grupaciji. Možda se vi ne osećate kao pripadnik DOS-a, ali je to činjenica.
Neke stvari onda raščlanite sami sa sobom. Potpredsednik Vlade DOS-a, general u penziji, Momčilo Perišić, bivši načelnik Generalštaba, koji je, između ostalog, i smenjen zbog toga što su postojale opravdane sumnje da poverljive informacije daje stranim službama, bio je smenjen sa tog mesta, a uhapšen je pred kamerama kako daje podatke Džonu Nejboru, agentu CIA, koji je radio na našim prostorima.
Pogledajte sada, evo imate zadnjih dana vodi se polemika oko uloge nekih ljudi u otmici Slobodana Miloševića, njih šest u Engleskoj, između ostalih, Džon Nejbor, koji je na vrlo misteriozan način poginuo u Mađarskoj.
Ali, ovaj drugi, Talbot, koji je došao ovde i praktično organizovao otmicu Slobodana Miloševića, s kim je on to uradio? Sa čelnicima DOS-a, na čelu sa Zoranom Đinđićem i svima ostalima. Vi pričate o nekim stvarima ovde, iznosite i kažete to što je on novinar i što je ambasador da je to činjenica koja ga abolira od svega onoga što je uradio protiv naše zemlje.

Po Poslovniku, narodni poslanik Nataša Jovanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, kada je prof. dr Vojislav Šešelj napisao knjigu ''Cijin major Grujica Spasović'', to je bilo pre sedam godina, on je na osnovu ne samo njegovih izjava, nego i raznih medijskih nastupa, pres-klipinga, dijagnostikovao još jednog izdajnika među tom branšom, koga vi, gospodine Vujadinoviću, hvalite.
Međutim, tragedija našeg naroda je što su najgori od najgorih i došli na vlast 2000. godine i što nas takvi, nažalost, predstavljaju u našoj diplomatiji. Njega ste poslali upravo tamo gde on treba da štiti interese napaćenog srpskog naroda, kome je oteta jedna trećina teritorije i kome hoće da, sada zaokruženu celinu Republiku, otimaju i dalje i da nas potpuno obesprave. Međutim, moram da vam dam jedno obaveštenje. Zbog svoje veleizdajničke delatnosti, sada na mestu kao ambasador, koga ste vi iz DOS-a postavili, on je u međuvremenu u Ciji avanzovao, pa više nije major, nego je pukovnik i verovatno će da nastavi dalje, pošto mu je izdajnička uloga takva.

Po Poslovniku, narodni poslanik Vjerica Radeta. Izvinjavam se, kada vi budete rukovodili, gospodine Mihajloviću, onda vodite. Prema tome, molim socijaliste da se malo smire. Jeste da je železnica lepa tema, ali smirite se malo. Gospodin Dušan Bajatović je na redu sada da govori. Imate tada priliku da govorite i o tome. Ako misle socijalisti da mogu da rukovode svi, pa neka izvole.

Dame i gospodo poslanici, govorim po članu 225. stav 1 - narodni poslanik ima pravo da bude obavešten o svim pitanjima potrebnim za vršenje funkcije narodnog poslanika.
Svakako da su svi narodni poslanici koji su ovde u sali vrlo zainteresovani da saznaju neke detalje, evo kada smo već pomenuli Cijinog majora Grujicu Spasovića, sasvim slučajno je gospodin Todorović pomenuo njegovo ime i ne znam zašto je nekome palo na pamet da ga brani, da brani neodbranjivo.
Tačno je da je dr Vojislav Šešelj izdao knjigu ''Cijin major Grujica Spasović''. Ta knjiga, između ostalog, sadrži komplet sudski spis, s obzirom da je gospodin Vojislav Šešelj, koji je inače uvek pre svih iznosio činjenice, pogotovo o funkcionerima DOS-a, evo juče smo bili svedoci kada je ministar Velja Ilić pominjao Morović, pijanke Nataše Mićić itd, Vojislav Šešelj je o tome govorio 2001. godine i tada su svi reagovali otprilike kako je sada, sigurna sam potpuno nezlonamerno, kolega ovde reagovao.
Dakle, trebalo bi da imate svest o tome da ono što kažemo mi iz SRS, makar vam se u tom momentu i učinilo da nije istina, vrlo brzo ćete se uveriti da to jeste istina i ovako, s vremena na vreme, kao Velja Ilić, kada ga naljuti Dragan Đilas, mada se ovde odnosilo na neke druge, ali vidim danas u novinama da su ga u stvari naljutili Boris Tadić i Đilas, ali o tome ću govoriti kada on bude ovde prisutan.
Dakle, taj Cijin major, Grujica Spasović, tužio je prof. dr Vojislava Šešelja za klevetu, za uvredu, zato što je iznosio činjenice o njemu i naravno da je taj sudski spor izgubio, kao što ga je izgubio i Nebojša Čović, i Dušan Mihajlović i svi oni koje je Vojislav Šešelj na konferencijama za novinare i sa ovog mesta javno prozivao, kao što to mi danas radimo, sigurna sam neuspešnije nego što je to radio dr Vojislav Šešelj, ali ipak dosta smo od njega naučili i nemamo nikada problem da sa ovog mesta i sa bilo kog javnog mesta iznesemo ono što znamo da je istina.
Nikada ne lažemo, ne zbog vas, nego zbog građana Srbije. Zato nam građani Srbije veruju i zato građani Srbije veruju i znaju da je Grujica Spasović, alkoholičar, Cijin major.