Reč ima gospodin ministar, a potom narodni poslanik Milorad Belić.

Gospodine predsedniče, gospodo i dame poslanici, želeo bih da odgovorim na ovo pitanje narodnog poslanika, koje se provlači već više puta i nisam imao nameru da komentarišem bilo šta, jer video sam čemu to sve vodi, jer su diskusije, sem gospodina Mrkonjića i pojedinih poslanika koji su diskutovali o problemu koji je na dnevnom redu, potpuno marketinške. Zato nisam ni smatrao da treba nešto posebno odgovarati.
Vlada Republike Srbije, Ministarstvo i srpske železnice konkurisale su za kredit sa određenim projektima. Znate da ima problema, da je propala infrastruktura na železnici godinama, da su zbog toga neke pruge u teškom stanju, satrulili potpuno tragovi i železnica je u stanju potpune rehabilitacije. Treba 4.000 km rehabilitovati.
Mi smo uradili jedan deo. Radimo svake godine i ne može ni izvođački da se stigne da se to sve uradi odjednom.
Evropske banke su podržale naš projekat i formirale svoj tim. Taj njihov tim je bio u tenderskoj komisiji. Raspisan je međunarodni tender.
Ako sada mi ovo odobrimo, znači ide međunarodni tender, javljaju se izvođači na međunarodnom tenderu i Evropska banka kontroliše sprovođenje ovog programa i projekta tačno po stavkama koje su date u projektu. Tako smo i do sada radili.
Prema tome, nemojmo manipulisati javnošću. Ovde, srpske železnice, sa svojim nadzorom i stručnim kadrom, deo su tima koji će kontrolisati ceo proces. Tačno se zna i definisano je šta uraditi na pruzi Beograd-Šid, odnosno Golubinci-Batajnica, šta uraditi na relaciji Niš-Dimitrovgrad. Tačno se znaju stavke koje su definisane.
Potpuno se slažem sa nekim poslanicima, a posebno sa Mrkonjićem, koji je dosta stručno diskutovao o ovom problemu. Tačno je da ima problema, ponavljam, imamo pruge gde je dozvoljena brzina 10 km. Zašto? Sve je trulo. Ne može da se promeni. Treba 4.000 pruga promeniti u Srbiji. To košta jedno 10 milijardi evra, otprilike.
Znači Srbija nema ta sredstva. Idemo fazno i radimo ono što je najpotrebnije u državi i gde su trenutno i najveće frekvencije saobraćaja. Strategija je urađena, Vlada podržala, usvojena je svojevremeno ta strategija i moramo je realizovati do kraja. Evropa hoće da pomogne i to stoji.
Tačno je, isto, da ima pruga koje su u očajnom stanju, koje je trebalo da se zatvore, a na intervenciju lokalne vlasti pustili smo da funkcionišu sa malim brzinama.
Mi bismo želeli da imamo brze pruge. Tamo gde je rekonstruisano brzine su 120 do 130 km, i to stoji, a gde nije rekonstruisano ne možemo pustiti vozove u sunovrat, da budu neke tragedije itd. Tuneli se moraju rekonstruisati. Vi znate da se Šarganski tunel nedavno obrušio sam od sebe. Rekonstruiše se. To košta sedam miliona eura.
Znači, dotrajala infrastruktura u državi, sankcije, 20 godina nije bilo ulaganja, nismo mogli zbog sankcija da dođemo do međunarodnih kredita, i sada smo krenuli i radi se.
Gospodo, da skratim ovu priču. Kada su se u prethodnoj vladi delila javna preduzeća, železnice niko nije hteo da uzme.
Na kraju kada su ostale od svih preduzeća železnice, onda su rekli - evo neka resorni ministar uzme. I uzeo sam i činim sve što mogu. Tamo su svi kadrovi ostali koji su stručni i dobri. Ima tamo i socijalista, i radikala, i demokrata, i svi rade dobro, jedan su tim i čine, ali treba mnogo para.
Para nema. Vi znate koliko košta jedna lokomotiva, jedna kompozicija, jedan vagon, koliko košta. Svi su oni jedan tim i to je dobro, to je kompaktno i oni se slažu odlično.
Jedino nema niko iz LDP-a. Meni je jako žao što nemaju nikog ko se u to razume. Evo, možda će onaj dramaturg napisati neku dramu, vidim da ga danas nema, o železnicama, o tim putovanjima, pošto on sve zna. To je jedina partija koja nema svoje predstavnike. Svi imaju, i mnogi su i direktori, i vrlo su stručni, i dobro rade svoj posao, ali treba mnogo para za železnicu. Verujte, jedan km rekonstrukcije pruge je od 1-3 miliona evra. Prema tome, lepo je to, ali 4.000 km.
Juče je neko rekao da je 2.400 pružnih prelaza. Tačno, ali jedan pružni prelaz košta 120.000 eura da se montira. Mi smo prošle godine namontirali oko 10-12. Ako ima para, ajde namontiraćemo 100 i 200, i nema problema, ali nema, gospodo, para. Sada kada smo razgovarali o NIP-u rekli su - nema dinar za železnice. Šta ću, ako ima, ako se izdvoji, naravno namontiraćemo.
(Vjerica Radeta, sa mesta: Neka se ne da za Karadžića i Mladića. Treba uzeti za železnicu.)
Izvinjavam se, u tome nisam učestvovao i ne znam, ali verujte, železnica je uvek bila na margini i železničari su godinama radili sa malim platama i pod najtežim uslovima, i jednostavno bili vrlo korektni, jer oni vole svoju železnicu.
Drago nam je da sada tamo ima 26.000 ljudi i da je restruktuiranje javnih preduzeća najviše uspelo na železnici. Najsiromašnija je firma, ali ti koji su tamo bili, bili su najkorektniji ljudi, prihvatili su da odu, da dobiju te otpremnine kolike su bile i vrlo su korektni bili.
Prema tome, dajte da ubrzamo ovaj proces. Nemojmo na železnici, kojoj svi sada ovde treba da pomognemo, da ubiramo neke sitne političke poene, da se sada jurimo, da pljujemo jedni druge, psujemo, vređamo itd.
Nemojte misliti, na železnici, gospodo, plate se daju iz subvencija države. Tamo nije imalo šta da se ukrade, i nemojte sve samo tako - lopovi, lopovi.
Nemojte tamo je uvek kriza, verujte, železnica je jedina firma kada sam došao za ministra kojoj je EPS isključio struju. Zamislite, u momentu kada su na otvorenim prugama bili vagoni i vozovi u punom zamahu - neko je isključio struju i sve je u momentu stalo, što nije smelo da se dogodi. Rekli su - nemate pare, doviđenja.
Železnica uspeva da ispunjava sve obaveze, i struje, maziva i goriva, i kod NIS-a, i kod EPS-a je najuredniji platiša od javnih preduzeća, a najsiromašnija je. To sve trpe ti jadni železničari koji tamo imaju male plate i nisu dobili stanove.
Tačno je da železnica ima imovinu ne 17%, nego 11% zemljišta, ali sve je to u Direkciji za imovinu, a Železnica Srbije je korisnik određenog dela imovine - ništa ne može da otuđi, ništa ne može da proda, ništa ne može da zameni, već sve mora da ide preko državne Direkcije za imovinu.
Još jednom vas pozdravljam, zahvaljujem se na današnjoj vrlo konstruktivnoj diskusiji koja je bila od pojedinih poslanika, vrlo stručnoj, i nadam se da će i ovaj parlament pomoći da ubrzamo proces restruktuiranja srpskih železnica, a mi ćemo u Ministarstvu i Vladi to raditi. Ako nešto loše uradimo, slobodno kritikujte, nema problema.

Hvala, gospodine Iliću. Meni deluje da se vi rastajete od nas, mi tek počinjemo sa diskusijom, upravo od prvog govornika. Nadam se da ćete biti ovde i saslušati sve govornike. Reč ima narodni poslanik Milorad Belić, a neka se pripremi narodni poslanik Ivan Andrić.

Poštovani predsedniče, dame i gospodo, poštovani ministre, set zakona o kojima danas razgovaramo, a tiču se unapređivanja železničke mreže i železničkog saobraćaja, zaslužuje posebnu pažnju iz više razloga.
Pre svega zbog potrebe uključivanja naše železnice u međunarodni železnički prevoz putnika i robe, zatim zbog potrebe ulaganja u modernizaciju i rekonstrukciju naše železnice, što je naravno bilo dosta zapostavljeno poslednjih godina, ali i zbog neosnovanih napada koji se periodično obnavljaju i vode i protiv menadžmenta Nove Srbije, i protiv resornog ministarstva. Pođimo redom.
Konvencija o međunarodnim železničkim prevozima je osnovna konvencija koja reguliše međunarodni železnički prevoz putnika i robe između država članica organizacije, o čemu je moj uvaženi kolega dr Vučićević govorio. Eventualnim neusvajanjem ove konvencije Srbija bi bila izolovana, kao što je bila od 1992. do 2001. godine. Međunarodni železnički prevoz bi ostao pravno neregulisan, bez mogućnosti za direktnu otpremu i putnika i robe. Kakve bi negativne posledice bile za železnice Srbije i celokupnu srpsku privredu nemoguće je sagledati, a kamoli izračunati. To je dakle što se tiče konvencije.
Što se tiče Sporazuma o uspostavljanju železničke mreže visoke performanse u jugoistočnoj Evropi, to se odnosi na povezivanje železnicom glavnih gradova ovog dela Evrope, olakšavanje procedure na graničnim prelazima, na poboljšanje železničke infrastrukture, koordinaciju aktivnosti na projektima koji su u toku ili koji su planirani, povećanje bezbednosti u železničkom transportu itd. Drugim rečima, stvara se pravni okvir za koordinaciju svih ovih aktivnosti.
Ono što je izazvalo možda najveću pažnju i diskusiju, a to su predlozi zakona o potvrđivanju ugovora o garanciji Republike Srbije i Evropske investicione banke, odnosno Evropske banke za razvoj u vezi zajma od 80 miliona evra i u vezi zajma od 60 miliona evra.
Najpre, što se tiče Evropske investicione banke i ovih 80 miliona evra, o tome je i ministar finansija govorio za šta će biti namenjeni, i zaista je krajnje nekorektno da sa ove govornice poručujemo građanima, mi znamo, mi poslanici, u obrazloženju predloga ovih zakona da sve detaljno i taksativno piše, za šta će pare biti utrošene.
Prosto, i radi vremena i radi možda bespotrebnog gubljenja i vremena i pažnje, ne želim sada to vama da čitam, ali radi građana samo ću podsetiti za šta će biti upotrebljeno 80 miliona evra. Za obnovu prioritetnih železničkih pruga na koridoru 10 i nabavku novih voznih sredstava i opreme.
Onda, kaže, sve taksativno - rekonstrukcija, modernizacija deonice Ćele kule, staničenje pruge Niš-Dimitrovgrad-bugarska granica, gospodin Dejan Rajčić je juče govorio o tome; rekonstrukcija i modernizacija deonice Gilje-Ćuprija-Paraćin pruge Beograd-Niš; rekonstrukcija i modernizacija deonice Batajnica-Golubinci pruge Beograd-Šid-hrvatska granica; pa nabavka novih teretnih vagona; nabavka i ugradnja potpornog struga za obradu točkova itd. Stvarno ne razumem potrebu da neko kaže, mi se plašimo za šta će te pare biti utrošene.
Dalje, što se tiče drugog Predloga zakona o potvrđivanju ovog ugovora o garanciji između Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj, u iznosu od 60 miliona evra, dakle, ta sredstva će biti utrošena za nabavku oko 1.100 novih teretnih vagona. A čuli smo juče i od ministra i zbog činjenice da je jedan vakuum postojao u radu ovog parlamenta, da je dosta vremena izgubljeno i da se možda sada ne može nabaviti svih 1.100 vagona, ali iz ovog materijala o radu i finansijskim i komercijalnim efektima rada železnice videćete zbog čega je to veoma bitno i kako železnica pokušava da premosti taj problem.
Dakle, ovde bih se malo zadržao i informisao javnost i poslanike o pojedinim konkretnim pokazateljima u poslovanju železnice. Juče smo negde stali otprilike oko broja prevezenih putnika itd, prihoda od prevoza robe, ali veoma je bitno da kažem da su ukupni transportni prihodi u 2001. godini i, naravno moramo s tim porediti, iznosili negde oko preko 4 milijarde, a u 2006. godini preko 9 milijardi.
Šta je tu bitno? Na devizni račun Železnice Srbije 2003. godine bilo je uplaćeno samo dva miliona evra, dok je ta cifra 2006. godine 50 miliona evra.
Evo ga jedan od odgovora na pitanje kako se železnica snalazi, dakle, pre svega, iz unutrašnjih rezervi i resursa da obezbedi ta potrebna sredstva.
Dalje, iz sopstvenih prihoda smanjen je dug za čitavih 120 miliona evra, što zaista nije bio slučaj u celom prethodnom periodu. Produktivnost rada je značajno povećana, oko 2, 3 puta veća nego 2001. godine, a malopre smo čuli i da su značajni pomaci urađeni na restrukturiranju čitave železničke mreže, kao i na smanjenju broja zaposlenih po različitom osnovu.
Dalje, veoma je bitno ovo što ću vam reći sada, a tiče se broja vučnih vozila i kako železnica pokušava da reši onaj problem koji je nasledila iz 2001. godine, kada su i evropski partneri i zajmodavci tražili da se povuče više od 540, ako se dobro sećam, 543 km pruge da se stavi van funkcije.
Prosečno je dnevno u 2003. godini radilo 63 lokomotive ili garniture, a u 2006. godini prosečno dnevno saobraća 75 elektrolokomotiva; u 2007. godini raspolaže se dnevno sa optimalnih 95 elektrolokomotiva, što je za 50,8% više nego 2003. godine, a najviše u poslednjih 15 godina.
Dakle, kao što uvažene kolege ekonomisti ovde često govore, govorimo o ciframa, a one su u stvari najbolji argument. Veoma bitna stvar, u 2003. godini prodato je bilo 2.700 teretnih vagona, a nijedan dinar od toga nije uložen u opravku postojećih i u rekonstrukciju železničke mreže.
Dakle, 2.700 vagona je bilo prodato i onda se diže, naravno, kampanja i napadi, neosnovani, zbog čega se nabavljaju elektrogarniture, a hoćemo u Evropu i hoćemo da premostimo onaj problem od 40 ili 50 km itd.
U ovom trenutku Železnica Srbija upravo realizuje taj tender za nabavku oko 1.100 lokomotiva, odnosno teretnih vagona, o čemu sam govorio.
Bitno je da će domaći remonteri popraviti oko 600 teretnih kola. Samo u prošloj godini je uključeno ponovo u saobraćaj oko 500 teretnih vagona. To opet niko ne može osporiti ljudima napore i rezultate koje su postigli.
Što se tiče tih subvencija, malopre je gospodin ministar rekao nešto o subvencijama. Nijedna jedina državna železnica u Evropi nije bez subvencija, od Grčke, Češke, Engleske i ovih najrazvijenijih država.
Međutim, mora se naglasiti da su najveće subvencije deljene železnici u 2003. godini - 10,2 milijarde dinara, što je realno mnogo, mnogo više od subvencija planiranih za Železnicu Srbije u ovoj godini.
Na kraju, još samo nekoliko stvari zaista koje će nadam se pomoći i razuveriti one najskeptičnije i one neverne, zbog čega treba da podrže ovaj set zakona, a to je da Železnice Srbije beleže vidne rezultate i značajan napredak u odnosu od 2004. do 2007. godine.
Jedini odgovor na napade koji dolaze od ove ili one političke stranke ili od ovog ili onog političara, može se samo tumačiti političkim marketingom i željom da se unize ti rezultati, ali isto tako i da se smanji rejting stranke, jer je nepobitna činjenica da su resorni ministar i direktor železnice članovi Nove Srbije. Ne vidim drugog razloga ni motiva ako nas ove cifre demantuju.
Važno je znati i ako se ulaže u razvoj i modernizaciju železnice Srbije, da će to uticati na skoro 2.000 domaćih preduzeća, odnosno na nekoliko stotina hiljada radnika koji rade u tim preduzećima. Juče ste čuli od gospodina Ilića da je to čitav jedan sistem i da je to veoma bitna stvar za funkcionisanje cele srpske privrede.
Ne možemo se ponašati prilično autistično da, s jedne strane, tražimo modernizaciju i tražimo uključenje u Evropsku uniju, brže pruge, tražimo evropske integracije, a sa druge strane nećemo ništa da ulažemo i da se ponašamo kao što smo radili do 2004. godine.
Ovaj poziv da se podrže ovi predlozi zakona zaista važi i to sam rekao, čini mi se juče, prilikom prvog obraćanja, i poziciji i opoziciji, jer se to pre svega tiče budućnosti Srbije.
Na kraju, dozvolite, pošto dolazim iz zapadne Srbije, odnosno iz Valjeva, da samo nekoliko rečenica kažem u vezi moguće realizacije projekta pruge Valjevo-Loznica, što je jedna od ključnih investicija koju građani zapadne Srbije očekuju.
Gledao sam nedavno intervju i ankete sa građanima Krupnja, Osečine i Loznice. Naravno, za Valjevo, verujte mi na reč, ima i mojih kolega koji dolaze iz Valjeva, ono što će dići zapadnu Srbiju jeste realizacija ovog projekta Horgoš-Požega.
Zbog toga smo i zaista bili zabrinuti zbog svega ovoga što se dešava oko koncesionara i koncesije i shvatili smo da je to zaista neka kuhinja koja nema nikakve veze ni sa koncesionarom, niti sa pravim interesima građana Srbije, nego da je kuhinja negde drugde i da su u pitanju drugačiji interesi.
Dakle, i Horgoš-Požega, i Valjevo-Loznica, realizacija ove pruge, mislim da su glavne investicije koje građani zapadne Srbije očekuju od ove Vlade i verujem da će oni to i učiniti. Zahvaljujem.

 Hvala puno.
Reč ima narodni poslanik Tomislav Nikolić, kao šef poslaničkog kluba Srpske radikalne stranke, a neka se pripremi narodni poslanik Ivan Andrić.

Dame i gospodo narodni poslanici, pretvaranjem Vlade Srbije u feude, koji se nazivaju ministarstva, doveli ste nas u situaciju da ovde mogu samo šizofreni ljudi da razmišljaju, govore o zakonima, odlučuju kako će da glasaju.
Mi smo sada čuli kritiku od jednog poslanika Nove Srbije na račun onih koji kritikuju zakon i on kaže, kritikujete ga samo zato što je ministar Velimir Ilić predložio zakon. Istovremeno on jedini put izađe za govornicu da hvali zakon kada njegov ministar predloži zakon. U čemu je razlika?
Prvo, železnica je uvek bila pod brigom države i u svojim diskusijama, napadima na prethodni režim, nikada niste rekli da ni on nije brinuo toliko koliko je mogao. Železnica je izvor i nevolja, ali i profita.
Nevolje su jasne. Vi sada hoćete do 2020. godine da terate lokomotive 160 km na sat, a od momenta kada je ovaj sporazum potpisan prošla je godina i možda četiri ili pet meseci i ništa još nije urađeno. Tako prolaze godine. Mi to ne možemo da stignemo, daj bože, voleo bih, ali bi jedan budžet bio sasvim dovoljan godišnji da železnice dovedemo u red.
Zašto govoriti protiv ovoga? Samo zbog ministra. Inače, ratifikacije, sporazumi o jeftinim kreditima, prilagođavanje naše zemlje svemu onome što znači svet, ne kažem namerno Evropa, nego svet, ne može da naiđe na neku veliku osudu.
Ali, vi ovde ova dva zakona, ove dve tačke dnevnog reda predstavljate kao spomenik Velimiru Iliću i nagonite druge poslanike da vam o Velimiru Iliću kažu ono što oni misle. I pretvorili ste raspravu u raspravu da li Velimir Ilić može da bude ministar ili ne.
Po tome koliko može da radi, on može da bude ministar. Po tome kako živi i kako se ponaša, ne može da bude ministar. I eto priče, vi ćete ga hvaliti kako radi, a mi ćemo ga napadati kako živi i kakav utisak ostavlja u javnosti. I pretvaramo Skupštinu u priču o pojedincima. Za vas je Vlada skup pojedinaca koje treba hvaliti ili napadati, koji troše državni novac kao svoj.
Gospodin Velimir Ilić u svom ministarstvu, oškrbljenom za ono što mu je uzeo Đilas, troši novac kao svoj. On nama juče kaže, napravio sam toliko i toliko kilometara puteva, a vi svi ćutite. Niko nije napravio. To Srbija pravi. Možda bi neko drugi napravio bolnicu, možda bi neko drugi nešto drugo uradio s tim novcem. Ministarstvo je dobilo toliko novca, treba ga rasporediti pravilno, pa u čemu je tu zasluga ministra.
Zašto idete po selima i pričate, napraviće vam Velja put, napraviće vam onaj. Napraviće narod sam sebi put, a na Velji je da taj novac ne bude pokraden, to nije uspeo da spreči, ne bude ludo trošen, i to nije uspeo da spreči. Otkrili ste mu aferu oko naplate putarina. Ne daj bože da počnu da stavljaju rampe na pruzi, da se naplaćuje vozarina na pruzi, koliko bi tek kriminalci pokrali para.
Kako može da bude da se uopšte ne osetite prozvanim vi iz Nove Srbije, koji napraviste tolike puteve, zbog toga što su vaši činovnici krali naplaćujući putarine na tim putevima?
Sa ove govornice ministar Ilić je rekao da dovodi generala koji će da zaustavi krađe na naplatnim rampama. Taj general je sada u bekstvu, jer mu je javljeno iz Ministarstva, dok se vraćao iz Bosne, da uopšte ne dolazi u Srbiju, produžio u Crnu Goru, koja ga krije ko majka svoje dete.
Srbija ne traži da on bude izručen, pobuniće se Velja, izaći će iz Vlade. Tako vi tretirate ovu našu Srbiju, tako tretirate Vladu, tako tretirate budžet, za koji mi jedva izdvajamo novac. Posvađate se u Vladi koliko će koje ministarstvo da dobije, jer to je snaga stranke i samo gledate koliko će stranka biti jaka, koliko će novca iz budžeta da potroši i hoće li televizije da je prate kada taj novac bude ulagala u državu kao svoj lični privatni novac.
Ili se čovek lepo oseća kada tamo na klizištu kod Trstenika ministar Velimir Ilić, s kamerama, i oni mu kažu, evo ovde ovaj put više nemamo, odnelo ga klizište, a on telefonom, pred kamerom, zove i kaže - sutra ujutru projekat, a prekosutra počinju radovi.
Malo sam te građevine radio, samo 15 godina. To traje godinu dana, a ne noćas projekat, sutra počinju radovi.
Ali, može, Velja sve može. Kampanja u Kraljevu, Velja dolazi i kaže - dobićete put od Drlupe do Godačice. Eno pola puta urađeno, uradio Velja pola puta; došo, obećo i uradio. Ne može Srbija tako da funkcioniše, zato što je njegov kandidat. Ne može tako da funkcioniše Srbija.
Ne može Velimir Ilić da obećava koji će put da bude urađen, koji neće. Ne može Koštunica da obećava šta će da uradi, šta neće. Ne može onaj da obećava šta oće onaj, šta neće. Jesmo li mi država ili smo skup stranaka koje su na vlasti?
Šta fali da prilagodimo železnice, da idu i ti evropski vozovi. Ne daj bože, uplašili bi se kada stignu do naših pruga. Hoće li ijedan njihov voz, verujem da pretovaraju vozove, uopšte ići kod nas. Ne znam, plašim se kada vidim voz. Kao u Kragujevcu, jeste li ste videli nekada voz od jednog vagona? To u Kragujevcu ima. Zaustave rampu, čekam, čekam, 10 ili 15 minuta u Stanovu, prođe jedan vagon, sam, sam za sebe ide. To je onaj danski kraljevski, koji je nekad bio opevan u našim serijama, dnevni voz za Kraljevo, zvali su ga - Danski kraljevski voz.
Znam, mnogo je lepše praviti puteve, mnogo je lepše tu sticati poene za svoju stranku. Na železnici se to teško stiče, posebno ako imate neka dugovanja, pa ta železnica služi u stvari da se prebijaju dugovanja.
I sad nam ovde hvalite ono što nije urađeno na železnici. Pričate o nabavci vagona, pa lepo, neka fabrika u Evropi će napraviti i te vagone za nas.
Zašto mi ne možemo da pravimo te vagone? Jer ste upropastili fabriku. Fabriku, koja je svoju godišnju proizvodnju recimo Mjanmaru prodavala, unapred naplaćivala proizvodnju, a sada ne može ni za Mjanmar, a nekmoli za Srbiju da pravi vagone.
Sve ovo je lepo, dobiješ kredit i stranci dođu, uzmu ti taj kredit, prvo uzmu procenat što su dali kredit, pa ti odrede ko će da troši taj kredit, pa ti odrede i ko će da ti proizvede robu da potroši taj kredit. Mi ništa nemamo što bismo iz tog kredita iskoristili za svoju privredu.
Dobićemo vagone, za koju brzinu sad, recimo, ako dobijemo ove godine, za koju brzinu naručujete vagone, za 160 kilometara ili za 45. Sramota vas je da naručite za 45, a šta će vam onda za 160, taj je dva ili tri puta skuplji od onoga. I sve tako unedogled. Iz dana u dan u ovoj skupštini mi slušamo predstavnike političkih stranaka, a ne predstavnike Vlade, i to mnogo boli.
Zato, gospodine ministre, ovo čačkanje između vas i narodnih poslanika, i zato ste uspeli sinoć da budete toliko isprovocirani, da otkrijete i onu negativnu stranu svoje ličnosti, na koju mi ukazujemo iz dana u dan. A i negativnu stranu DOS-a, jer je bilo zaista zanimljivo čuti da ste vi pijančili u Moroviću, da ste vi iz DOS-a pijančili u Moroviću.
Mogao bih drugu iz vojske da kažem - sećaš li se one naše pijanke kad je istekao vojni rok. Al da kažem nekome ko je bio predsednik Srbije - sećaš li se ti one naše pijanke? Ovde više nikoga nije sramota za ono što radi. Jer je ta pijanka bila u znak proslave što je uhapšen Slobodan Milošević? Našli ste razlog zbog čega ste pijančili. Nego vama i ne treba razlog. Vi pijančite iz dana u dan, razlog je pijančenje, a pijančenju ne treba nikakav razlog.
Dakle, gospodin Šami me je pitao malopre da li ćemo da glasamo za ovo. Pitam ga, a da li ste ikada u SRJ u Skupštini videli da glasamo za nešto ovako? Ima vas 126, zadužujete se, modernizujete, ispravljate, glasajte. Glasajte za to. Ne očekujte naše glasove.
Nekada nismo ni diskutovali. Ponekad nećemo ni diskutovati i to opet zavisi od političke stranke koja to predlaže. Ima ovde nekih stranaka i nekih ministara kojima i ne znaš ni šta da kažeš. Juče nisam ni poznao onu što kaže da je ministar, mislio sam da će da hvata beleške, ona kaže da je ministar.
Šta sad njoj da kažeš kada dođe ovde da predstavi neki zakon? Poštanska štedionica, svaka ti čast. Pa dobro, bar ne pijančiš po Moroviću. Ali, ima ministara koji iritiraju, izazivaju na potpuno drugačiji vid diskusije nego što to priliči ovoj Narodnoj skupštini.
Dakle, modernizujte, dižite, gradite, to radi Velika Srbija. Nova Srbija nam izgradi zemlju, Nova Srbija nam pravi puteve, Nova Srbija nam pravi železnice, Veljo napravio put, Veljo podigao dom, Veljo pokrio kad je odneo vetar, sve Veljo, stigao Veljo svuda.
Da smo mi na vlasti, Vlada bi radila, Skupština bi donosila zakone, ne bi bio ni Pera, ni Mika, ni Laza, ni Veljo, ni Toma, nego bi bila Srbija. Ali, vi to ne shvatate.
Bili smo mi na vlasti, ministre, slažem se, u to vreme ti si bežao i krio se po šumama i manastirima da te slučajno ne uvate. Ponavljamo ono što sam rekao, i Šešelj i ja smo znali gde se kriješ i nismo nikome rekli, da te ne bi uvatili. Gospodine ministre, ti danas ovde ne bi sedeo. Ali, to nije osnov moje diskusije.
I tada kada smo bili na vlasti ne stidim se nijednog trenutka, nijednog sekunda, ni stranka se toga uopšte ne stidi. Ne biste se ni vi stideli kada bi vam odrezali, vašem ministarstvu, ono što treba da uradi i kada biste vi to uradili. Ne treba vam ni pompa, ni vaši poslanici da o tome pričaju. Srbija bi znala da ste to uradili. Ali, vi ste ko ona krava što da mleko, pa ugazi balegavom nogom, pa pokvari mleko.

 Hvala. Po Poslovniku su se javili narodni poslanici Sulejman Spaho, pa potom Vladan Vučićević, pa potom po dnevnom redu neka se pripremi narodni poslanik Ivan Andrić.

Dame i gospodo, reklamiram član 104. Poslovnika Skupštine Srbije.
U četvrtak sam izašao ovde i obavestio javnost zbog situacije trenutne na prostorima Novog Pazara, da želim da dočekam moj praznik u miru i blagostanju. Možda sam na neki način uspeo, ali to je iskoristio gospodin Omerović da me uporedi u jednoj emisiji na "Foksu" sa Sulejmanom Ugljaninom. Vi dobro znate ko je Sulejman Ugljanin, i Ljajić, i muftija, neću da ga spomenem, oni su se deklarisali 90-tih godina da su članovi SDA, i na sve načine u ono vreme su pokušavali da otcepe, sa njihovom politikom, Sandžak ili Rašku od Srbije.
Ja sam Spaho Sulejman, Srbin muslimanske veroispovesti, član SRS već 17 godina, i zalažem se za celovitu Srbiju, a mogu da kažem da se vas 90% ovde, čak i ministar, zalažete za veliku Srbiju. Svi vi koji ste patriote, samo što ne smete da kažete, zalažete se za to.
Srbija treba da bude građana svih veroispovesti i nacionalnosti. Javio sam se zbog toga da vam kažem, pošto se deklarišem kao Srbin-Musliman, i sve gde stoji srpsko ispred toga to ću prihvatiti. Pošto je ova beogradska linija srpska islamska zajednica, prihvatiću je pre nego sarajevsku ili bošnjačku islamsku zajednicu.

Hvala. Replika, narodni poslanik Vladan Vučićević, kao ovlašćeni predstavnik poslaničkog kluba DSS-NS. Izvolite.

Dame i gospodo poslanici, ne znam da li da krenem od početka što je gospodin Nikolić rekao, ili od kraja. Ali, ajde od kraja, da smo mi na vlasti, radila bi Vlada. Naravno da Vlada i sada radi, samo što Vlada ima svoje resorne ministre. Vlada pravi program i strategiju, a ministri je sprovode.
Ali, radila je i Vlada kada su gospodin Tomislav Nikolić i SRS bili na vlasti. Naravno, u tom nekom periodu mi smo nasledili zemlju koja je bila zemlja visokog rizika za ulaganje stranog kapitala u ovu zemlju, upravo zbog kriminala, mita, korupcije i svega onoga što se dešavalo. Ne kažem da su se time bavili ministri SRS, nisam ni isledni organ, niti to znam, ali to je ono što smo mi nasledili i kako nas je obeležila međunarodna zajednica.
Svi smo mi to negde pričali u predizbornim kampanjama da ćemo suzbiti kriminal. I ova prošla Vlada je krenula upravo da rešava pitanje kriminala u ovoj zemlji, imala je hrabrosti da uhapsi i svog ministra, i to je veličina jedne vlade, da uhapsi svog ministra, da uhapsi putnu mafiju, ali ta putna mafija se nije izrodila 2004. godine, ona je na delu bila 20 godina unazad. Sad mi nismo istraživali da l' među tim lopovima ima više članova jedne partije, druge, treće, četvrte. To su neki ljudi koje smo mi nasledili, a oni su imali sistem krađe i lopovluka, koji je ovo ministarstvo otkrilo, sankcionisalo i procesuiralo. To je vrlo važno.
Ono što je bitno za Kragujevac reći, kaže gospodin Nikolić - čeka rampu i prođe jedan vagon, ide vagon sam. Tačno je, često se to dešava, a to je zato što je taj deo relacije nerentabilan za železnicu. Štaviše vidite da je to jedan putnički vagon, a i on je prazan. Sada vidite, u periodu kada ste vi bili, kada ste sprovodili vaš program Vlade, zbog marketinga je išla lokomotiva i 300 praznih vagona. Ali, to je bilo seljakanje iz Kragujevca prema Kraljevu, nazad itd., vozili se prazni vagoni, ali nije komercijalna, već marketinška vožnja.
Na kraju da završim, kada se budu kupili vagoni, vagoni se ne kupuju da bi se vozili ni 160 ni 40 kilometara, vagoni se kupuju zarad potreba razvoja privrede Srbije, za prevoz robe. Znači, Srbiji u ovom trenutku nedostaju ti vagoni da bi mogla da prevozi robu za potrebe privrede Srbije.
Siguran sam da će se u ovom trenutku voziti onom brzinom kojom pruge to dozvoljavaju, tamo gde je 40 kilometara - 40, tamo gde je 120 - 120. E, zato i želimo da usvojimo ovaj set zakona, da bi svuda mogli da se voze 120 kilometara. Hvala.