Poštovani predsedavajući, dame i gospodo poslanici, u drugom delu svog izlaganja hteo sam da govorim o ekonomskim parametrima, šta to znači jedan ovakav razvojni projekat za našu zemlju.
Ali, prethodno diskutanti koji su bili pre mene i ceo dan govorili potvrdili su koliki je značaj ovog projekta i uopšte železnice u celini za naš narod, bez obzira što je bilo dosta primese ličnog i personalnog, što mislim da jedan ovakav posao ne zaslužuje, posebno jedan ovakav projekat kao što je modernizacija železnica, zadovoljan sam što Skupština u celini ovako zrelo razgovara o tom projektu.
Naravno, železnica ima dva života. Jedan je tekući i to su sve oni problemi o kojima ste vi govorili, svi uglavnom, spori vozovi, prljavi vozovi, stari pragovi, dotrajala železnica itd. Drugi je razvojni. Dugo godina većina naših političara nije shvatila šta je to razvoj železnice i ne samo železnice, nego uopšte velikih sistema.
Danas mislim da je došlo vreme da se to polako shvata. Bez razvoja, to sam rekao i u prvom delu svog govora, svoje diskusije, nema života, nema zapošljavanja, nema perspektive, i naravno ono što je najvažnije za većinu naših stranaka, nema Evrope, bez razvoja.
Kada govorimo o tome kako, sklon sam da predložim danas, bez ikakve note kritike i kritizerstva, princip kooperacije. Mi još uvek imamo, bez obzira na divlju privatizaciju i nekontrolisanu privatizaciju, koja se odvija od 5. oktobra do danas, naših preduzeća, još uvek imamo dosta preduzeća sposobnih da delove, kroz vašu diskusiju se to osetilo i videlo, dobro poznajete materiju, tog projekta realizujemo sami.
Dakle, onaj problem koji ste svi naglasili ovde, uglavnom kritički, problem kontrole. Evo kako, država i danas postoji, Skupština, Vlada, Odbor za saobraćaj, Ministarstvo za saobraćaj i železnica i prateći pododbori. Tu ne treba ništa drugo. Sada u ovoj skupštini ovde sede kolega Obradović, kolega Šami, kolega Dragan Todorović, znači pola ministara iz naših vlada sedi ovde u Skupštini. Šta će veća kontrola za jedan takav projekat? Železnica sama ima kadrovske snage. Moram da kažem gospodinu ministru da nisam zadovoljan zadnjih sedam godina kako su se angažovali, više su bili u drugom planu stručnjaci jer je uglavnom politika vodila projekte razvoja. Znači, moraju da imaju više snage da izađu sa svojim predlozima. To je taj deo kontrole o kome ste uglavnom svi govorili, koji nedostaje.
Drugo nama ništa i ne treba. Doduše, moram da kažem, neće gospodin ministar da se naljuti, ne vidim zašto imamo Ministarstvo za infrastrukturu ako država zna da bez investicija nema života, a to svi redom danas govore, onda potpredsednik Vlade za investicije, Ministarstvo saobraćaja i transporta, Ministarstvo građevine, kao u svim normalnim zemljama.
Onda Velja ima trojicu ljudi koji mogu u toj vladi da mu pomognu, da mu daju lobi. Bio sam protiv toga da bude Ministarstvo za kapitalne investicije, ali kapitalne investicije su termin iz doba tvrdog komunizma. To vama koji ste osvajali vlast 5. oktobra ne znači mnogo, ali nije to trebalo ni praviti tako.
Prema tome, danas u ovoj zemlji ima malih i srednjih preduzeća koja mogu na jednom tako velikom projektu mogu da ostvare realizaciju onoga što žele, uz kooperaciju sa stranim firmama, pre svega u delu telekomunikacija, žao mi je što je otišla koleginica, signalno-sigurnosnih postrojenja itd.
Namerno ovo govorim jer sam video da kolega Vučićević, kao lekar, zna i više od mene tih termina upotrebljava, pa moram sada da dokažem da i ja nešto znam. Uz kooperaciju sa tim svetskim firmama mi dovlačimo i novu tehnologiju u našu zemlju i eto posla i za naše ljude. Ako ceo projekat vredi, izvinjavam se, možda neću pogoditi, u moje vreme kada sam taj posao radio na železnici, to je bilo negde oko 2,5 milijardi evra, cela magistrala, koridor 10. Pet godina po 500 miliona godišnje, od toga sigurno da pola novca treba da ostane u našoj zemlji.
Za ove ljude koji su stručniji i znaju šta je to, donji stroj naravno ceo možemo sami da radimo, gornji stroj su šine, pragovi, pa nagore, stubovi električne energije itd, možemo da radimo u kooperaciji. To je ono što ovaj projekat svrstava u red naših najvećih razvojnih šansi. Zbog toga SPS kao državotvorna stranka, ceneći javna preduzeća kao naše najveće izvorne šanse, upravo i glasa za ovih pet zakona i daje punu podršku ljudima koji na tim projektima rade. Naravno, kontrola je potrebna i s tim se slažem.

Da li još neko od ovlašćenih predstavnika želi reč?
Reč ima narodni poslanik Predrag Umičević, ovlašćeni predstavnik Demokratske stranke.

Poštovano predsedništvo, predsedavajući, gospodine ministre, za kraj, osvrnuo bih se na ovaj naš rad i juče kada sam govorio pričao sam o jednom malom istorijatu železnice koja je stara 123 godine ovde u Srbiji i starija je od bilo kog mandata bilo koje stranke ovde u Parlamentu.
Zato treba gledati železnicu kao nešto što traje i što čini, možemo slobodno da kažemo, kičmu razvoja jedne zemlje, naša železnica Srbije čini kičmu industrije Srbije i ono što smo pričali o njenom geostrategijskom položaju na tlu jugoistočne Evrope, ova železnica jeste transevropska železnica, i ako potpišemo COTIF, a nadam se da hoćemo, kao i sve ostale sporazume, jednostavno našu železnicu uključujemo u red železnica zemalja u okruženju, a samim tim i u železnice Evrope, jer ona jeste transevropska. Možda bi neko da je transsibirska radije potpisao, ali u ovoj situaciji je deo jugoistočne Evrope.
Bilo je mnogo reči na temu kontrole. Obratio bih pažnju na jedan momenat. Pred nama je ugovor o garanciji, gde mi kao država dajemo garanciju. Ovde, osim Ministarstva za kapitalne investicije, učestvuje i Ministarstvo finansija i poseban je ugovor koji se sačinjava, jednostavno kompletna kontrola, mislim da će javnost biti upoznata sa tim, a i mi smo o tome govorili vrlo konstruktivno na Odboru za saobraćaj, tako da mislim da kontrola neće izostati, a sam ugovor vrlo konkretno definiše okvirno 95% finansijskih okvira, odnosno za šta su ta sredstva konkretno i namenjena.
Ne možemo na osnovu sumnji obarati kvalitet ovog projekta i podržavati ga zato što sumnjamo da li će neko da učini nekakvo kriminalno delo.
Nije uloga nas poslanika, bar ja to tako doživljavam, da mi budemo finansijski inspektori, da mi budemo revizori, već da pomognemo da brzim donošenjem seta ovakvih zakona ubrzamo proces tranzicije u zemlji, jer to gubljenje vremena može skupo da košta našu privredu, jer mnoga preduzeća su i otišla pod led zbog spore promene, zbog spore tranzicije.
Brzo donošenje ovakvih zakona, čuli smo malopre, jedan kolega ovde je pomenuo ono što sam u uvodnom izlaganju pričao, koliko gubimo samo zato što se sporo potvrđuje jedna ovakva ratifikacija i potpisivanje ovakve jedne garancije. Preciznom matematikom može da se utvrdi da ako se izgubilo oko 200 vagona za ovih 14 meseci, mi smo izgubili po ceni vagona danas oko 16 miliona evra, što znači 40.000 evra dnevno.
Zaista je veliki gubitak koji ne možemo da izračunamo zato što godinu dana nismo koristili ta sredstva, zato sam i pričao o koridoru četiri, gde zemlje u okruženju prave jedan zaista konkurentski koridor četiri kroz Bugarsku i Rumuniju, i jednostavno naša inertnost i naša sporost, ne samo železnice, nego sporost i ovog parlamenta, može skupo da košta ovu državu u razvojnom smislu.
Kontrola potrošnje sredstava ne bi smela da bude tema rasprave ovde u Parlamentu, jer postoji čitav paket i kroz određena ministarstva ova zemlja je donela svoje zakone. Mi imamo revizora koji može da izvrše kontrolu poslovanja, ali nikako sumnja u način trošenja ovih sredstava ne sme da bude prepreka potpisivanju jednog ovakvog ugovora. Isto tako, bilo bi neozbiljno reći da oni koji ne glasaju za ovaj set zakona, svih ovih pet tačaka, da nisu za razvoj Srbije.
Jednostavno, postoje političke stranke koje imaju određeni program i jednostavno mogu da glasaju i protiv ovog zakona ili da budu uzdržane, a da pri tom ne umanjuju značaj ovog projekta. Isto tako bi bilo neozbiljno reći da će kontrola izostati, rekao sam da ova država ima svoje institucije, duboko sam ubeđen da će ta sredstva biti adekvatno potrošena.
Za sve ostale koji ne rade svoj posao dobro postoje određene sankcije, postoje određeni aparati koji će delovati ako je u pitanju bilo kakva kriminalna pojava.
Demokratska stranka ovde ne podržava nijedan lični aspekt bilo koje stranke i ono što smo ovde pričali, a to su činjenice, da se Srbija nalazi na Koridoru 10, da je Koridor 10 panevropski pravac, da Bugarska i Rumunija prave konkurentski koridor i da železnica jeste manipulativna kičma industrije Srbije.
Demokratska stranka u glasanju za ovaj set zakona, kada pričamo o železnici, o ova četiri zakona, glasa upravo za jednu međunarodnu železnicu Srbije gde ćemo se povezati, DS glasa za jednu razvojnu železnicu Srbije, koja za sobom povlači razvoj industrije Srbije, glasamo za jednu železnicu koja će, pored Koridora 10, jačati i Koridor 7. O tome sam pričao. Jednostavno, ovo jeste razvojni projekat Srbije. To je ono zašto ćemo mi glasati o ovom setu zakona. Hvala lepo.

Hvala. Da li se još neko javlja za reč? (Ne) Da li ministar želi reč? (Da)
Pre nego što zaključimo zajednički jedinstveni pretres, reč ima ministar Velimir Ilić. Izvolite.

Gospodo narodni poslanici, samo bih odgovorio na neka pitanja koja su po meni bila vrlo ozbiljna i postavljena od nekih poslanika. Ima i onih pitanja koja su vrlo neozbiljna i ne smatram da treba nešto ozbiljnije odgovarati.
Na primer, konkretno je to Bujanovac. Kasete svih postoje iz kampanje u Bujanovcu. Samo smo jednom bili i posetili smo fabriku Simpo, i razgovarali sa radnicima i generalnim direktorom Simpa. Te priče - napravićemo most, ta nemamo reku, aerodrom u Bujanovcu, ne znam, to je priča za malu decu i otrcani stari štos. Ne treba time da se bavimo.
Što se tiče službenih stanova železnice, službeni stanovi železnice se koriste na pojedinim železničkim stanicama za osoblje koje opslužuje stanicu ili mora da se prave novi za novo osoblje koje zamenjuje one što odu u penziju. Ne može koristiti železnički stan na železnici ili se mora napraviti novi stan za lice koje dođe da opslužuje železničku stanicu.
Znači, to je službeni stan za osoblje koje opslužuje železničku stanicu u tom momentu.
Toma me je pitao za gospođu Sonju Liht. Niko od omladine Nove Srbije, ni moja deca neće ići na to - to je sigurno. Ko hoće da ide neka izvoli, to je sto posto.
Što se tiče mosta koji je urađen na granici sa Hrvatskom, Bogojevo, mi i Hrvati smo ga uradili. On je bio bombardovan i porušen. Nema vozova, nema protoka robe između Hrvatske i Srbije. Ne mogu da pustim prazan voz da se vozi.
Sve je urađeno, sve je završeno, ali nema nijedna firma interes da nešto vozi na jednu i na drugu stranu. Građani koji putuju u Hrvatsku idu kolima. Nema jedan putnik da se javio da želi vozom da putuje. Prema tome, pruga je napravljena, prelaz je otvoren, to su tražili građani. Most je završen, sve je urađeno, pušteno u saobraćaj, ali ne znam šta da vozimo ako privreda nema interes za tako nešto.
Drugo, pitali ste kredit, da ne ide tri do 15 godina. Kredit ide samo tri godine, takav je ugovor sa bankom i to je dogovoreno.
Treće, preduzeće i mnogi koji su kritikovali i napadali generalnog direktora Šarančića, ovoga i onoga, nije bitno, ponavljam, upravni odbor upravlja preduzećem i sve odluke donosi upravni odbor koji odslikava stanje u Vladi - kakav je odnos u Vladi, takav je odnos u svakom upravnom odboru. Znači, procentualno u svakom upravnom odboru se nalaze ljudi isto kao u Vladi.
Pre je bilo, ko ima direktora ne može da ima predsednika upravnog odbora. Upravni odbor donosi odluke, potpisuje i daje nalog direktoru za izvršenje. Prema tome, direktor ne donosi odluke. O prodaji vagona, o seči vagona, o nabavkama, o svemu je upravni odbor organ koji donosi i daje direktoru zaduženje.
Dalje ste pitali za ''Želvoz'', zašto nije bio tender. Želvoz je donedavno bio ćerka firma Železnica Srbije, za ćerke firme ne ide tender. Pitali ste za ''Šinvoz'' iz Zrenjanina. Šinvoz je bio društveno preduzeće, a od 2004. je privatno preduzeće. Tačno je da gazda ima još jednu firmu i kad završi posao on stavi račun jedne ili druge firme. On je vlasnik firme i on je gazda u preduzeću. Ne može niko uticati na njega. To je nekada bilo.
Sada je to potpuno privatno preduzeće i niko ne može da mu odredi šta će on da radi i gde će da prebaci svoj novac koji mu se uplati. On ima i drugu firmu i ako ima tužbe radnika on prebaci na drugu firmu, jer su njih dve vezane i on to koristi. Tu su razne finansijske inspekcije koje mogu to kontrolisati.
Neko je pitao za obezbeđenje koje je radilo na mostovima. Obezbeđenje koje je radilo na mostovima i na zaštiti pružne infrastrukture su ljudi koji su bili posebna ćerka firma Železnica Srbije.
Po Zakonu o privatizaciji oni su potpuno otišli u privatizaciju i oni su otkupljeni od jednog našeg Srbina, poreklom iz Amerike, koji je kupio na tenderu firmu. On može da otvori svoju privatnu firmu i da čini usluge za železnicu. Ako oni to nisu organizovali, molim radnike da se jave u Železnice Srbije da zasnuju radni odnos sa Železnicama Srbije da nastave da čuvaju mostove koje su i do sada obezbeđivali
Što se tiče mosta u Ljuboviji, CIP radi projekat. Projekat će biti gotov očekujem za mesec-dva dana. Planirali smo znači da se radi most kod Ljubovije na Drini.
Pruga Valjevo - Loznica košta 200 miliona evra. Vi znate kada smo napravili sporazum sa Vladom Austrije i Vlada Austrije je donela odluku da pomogne finansiranje ovog projekta. Ponudila je uslove kao što su od ovih banaka koje smo sad odlučivali, potpuno iste kreditne linije na 20 godina i na našoj vladi i na vama je da odlučite da li ćemo to da prihvatimo ili ne.
Oni traže da finansiraju po međudržavnom ugovoru koji smo pre godinu dana potpisali sa Vladom Austrije. Znači njihove firme i njihova banka Austrije bi finansirale ovaj projekat i možemo radove početi veoma brzo. Jedan deo je smatrao da treba da idemo na tender da vidimo kako će biti. Međutim, po projektu mi smo uradili, ako želimo ovaj odnos sa Vladom.
Što se tiče gospodina iz Preševa, predsednik opštine, vama bih odgovorio. Mi smo stali sa radovima jednim delom. Zašto? Što vaši sugrađani su toliko podigli cene da je skuplja cena otkupa zemljišta nego izgradnja puta. Dogovorite se. Mi hoćemo u skladu sa zakonom. Vi znate da autoput, druga traka koja treba sada da prođe od Preševa, vi ste podigli cene i cena hektara zemlje, neke šikare pored reke itd, košta više nego asfaltiranje autoputa. Ne mogu da shvatim da je to toliko i zato vas molim - uzmite ovo u obzir i dovedite cene kao lokalna vlast na pristojnu mericu, odmah ćemo ući u projekte.
Što se tiče pružnih prelaza, evo ja ću poslati komisiju, ako je neki izuzetno kritičan odmah ćemo krenuti u izvođenje. Znači, nema problema. Neki su tu rekli da su putevi propali. Zamolio bih da me lično odvedu. Evo u petak sam raspoložen da pođem sa njima da mi to pokažu. Kao što su oni rekli da pruga Beograd-Bar nije u redu, rekao sam idemo u voz Beograd-Bar, idemo i zaustavićemo voz tamo gde vi kažete da nije u redu. Poveli smo i kameru i novinare, i snimite, i sve je bilo u redu.
Molim vas, iz Šapca, evo dolazim u Šabac da mi pokažete put koji je propao za pola godine. Posebno me interesuje, jer ćemo odmah dati nalog izvođaču da uradi ponovo radove o svom trošku. Spreman sam da odmah pođemo, evo u subotu.
Što se tiče putarine za naplatu na ovom delu puta prema Kovinu, ne može zakonski da se vrši naplata, već samo na autoputevima ili kraku autoputa, jedino je odobren krak autoputa za naplatu Novi Sad-Subotica. Ništa drugo u Srbiji nije odobreno.
Ako bi počeli na magistrali od Smedereva prema Banatu, onda bi tražili i na Ibarskoj, onda bi to krenulo lančano i imali bi naplatu u celoj Srbiji. Znači, sada se projekti na tom delu autoput od 32 kilometara, radi CIP i interes je da se od Bubanj Potoka spoji autoputem prema Pančevu 32 kilometara. Izbeći će se ovaj deo. Mi smo neki dan bili u Smederevu, gde ćemo smederevski put potpuno rešiti, priključak na drugi način. Ali, naplata putarine zakonski nema osnova. Mislim da je još ostalo, pružne prelaze, to smo rekli, još nešto. Ovde se pričalo drumska mafija, pričalo se svašta, general. Tačno je da je general Davidović u bekstvu i tačno je da je data optužnica, ali general Davidović nije optuženi u drumskoj mafiji.
To vas molim, sto puta sam čitao u novinama da pričate, njega terete sa stečajnom mafijom i on nikakve veze nema sa drumskom mafijom.
Molim vas, nema nikakve veze stečajna mafija sa drumovima, sa ministarstvom itd.
Gospodo, da se razumemo, drumska mafija - jedan deo je u zatvoru. Posao i prvooptuženi u celom postupku je radnik koji je radio na softveru, krađa putarine je predviđena bila u softveru, programirana, i to je bila krađa da kaplje za nekoga, to će se videti kada presude budu i to traje 16 godina.
Posle prve godine mi smo posumnjali kada smo radili studiju brojanja saobraćaja za Koridor 10, zbog ovih puteva koji se dole projektuju i nije se uklopilo brojanje auta i naplata putarine u celom mesecu. Posumnjalo se, prijavilo se MUP-u i MUP je krenuo u istražne radnje i posle nekoliko meseci otkrilo se ovo što se otkrilo, da su oni imali prostoriju i nosili tamo novac itd, među sobom delili i to je u toku suđenja. Postupak je u toku i to nema nikakve veze sa političkim strankama koje su sada na vlasti.
Tražio sam mišljenje i od MUP-a i od Bije da li je neko od direktora koji su postavljeni umešan u to. Dobio sam odgovor da nije. Da je umešan istog časa bi bio smenjen i sproveden postupak. Molim vas, nemojmo sada to mešati i ponavljam, to je nešto što je ukupno trajalo 16 godina. Ti ljudi koji su uhapšeni oni rade tamo 15-20 godina i to je jedan lanac koji je godinama funkcionisao i hvala bogu je završen.
Naravno, banke kontrolišu kredite, postavljaju svoje nadzorne organe, mi postavljamo svoje, budžet svi kontrolišu normalno, a ako ima nekih nepravilnosti što se realizacije ovoga tiče, možemo videti. Idu međunarodni tenderi, postoji kontrola i plaća se, ponavljam, ponovo, ne plaća se nikada Železnici, niti Ministarstvu, niti Vladi, direktno banka prebacuje novac izvođaču radova, koji dobija posao na tenderu po situacijama. Tako je i na putevima.
Svi putevi koji se rade iz međunarodnih kredita rade se tako što se situacije plaćaju izvođaču koji dobije posao na međunarodnom tenderu. Molim vas, nemojte mešati. Taj jedan jedini dinar ne ulazi u firmu, ni u Vladu, ni u ministarstvo, niti prilazi budžetu. To su sredstva potpuno po situacijama.
Mi sada radimo most Bešku. Most Beška se plaća po situacijama koje se ostvare direktno izvođaču radova. Mi sa time nemamo ništa. Banka po situacijama u tranšama prenosi. I moramo otpoštovati, inače nam se kredit skida. To je sve i mislim da smo dobro sarađivali, i dobro je da se pitanje železnice pokrenulo, i dobro je da smo diskutovali o železnici. Niko nikada nije našao za shodno da sasluša, da priča o železnicama, to je jedan veliki problem u državi i ovo je jedno ozbiljno pitanje. Drago mi je da ste svi učestvovali u ovim raspravama i da smo vrlo korektno razgovarali na taj način. Naravno, imalo je tu i politike i politiziranja, i to je nešto prateće.
Kampanje se bliže i svi vode svoju kampanju. Zahvaljujem na saradnji i pozdravljam vas. Drago mi je da smo ovo jedno ozbiljno pitanje pokrenuli i o tome razgovarali. Hvala vam.

Zaključujem zajednički jedinstveni pretres po tačkama 26. do 30. dnevnog reda. Povreda Poslovnika - narodni poslanik Slaviša Topalović. Izvolite.

Gospodine ministre, ako možete samo sekund. Vi ste rekli da niste rekli u Lopardincu za most i za aerodrom. Godina 2006, juni, lokalni izbori za predsednika, drugi krug, vi ste bili tamo, pogledajte te vaše kasete, pošto verovatno nećete priznati. Evo, da vas podsetim i šta ste juče rekli.
Velja Ilić: "Sećaš se, Čedo, kada si DOS vodio na ručak, prva kuća gde ima bazen u dnevnoj sobi, pa do ovog monstruma iz Stare Pazove, mislim da je Vlada bio, ali nije poneo kupaće gaće da se kupa, da li je bilo tako? Išli smo a nismo znali gde idemo, jer si nas ti vodio kao veliki lider DOS-a." Verovatno Velimir Ilić neće reći da je i ovo rekao. Ima tu još toga o Vesni Pešić, o Meksiku, kako se udavala, ne znam da li je to rekao juče gospodin Ilić.

Hvala vam. Povredu Poslovnika reklamira narodni poslanik Riza Halimi. Izvolite.

Mislio sam dok je gospodin ministar ovde, poštovani poslanici, dame i gospodo, jedino oko autoputa Leskovac-granični prelaz sa Makedonijom. Nije apsolutno tačno da se on ne izvodi zbog nesporazuma cena, uopšte kompenzacije zemljišta. Činjenica je da 2003. godine ušlo se u posao bez dokumentacije, ušlo se u posed građanima i posednicima bez odgovarajuće dokumentacije. Inače, ako je državni interes i ako država hoće da gradi taj autoput, zna se kakve su zakonske procedure.
Uzmimo samo primer graničnog prelaza, on je izgrađen, a kompenzacija se građanima preko sudskog postupka obavlja 10 godina nakon toga. Tako da apsolutno ne prihvatamo ozbiljnim odgovor da se odustalo od izgradnje autoputa Leskovac-granični prelaz zbog problema sa kompenzacijom. Ima problema, takvih problema ima od 1992. godine kada je granični prelaz izgrađen, ali to se može rešiti. Međutim, verovatno je neki drugi interes Vlada našla u nekom drugom području da se gradi, a ne u tom, a ni u kom slučaju mislim da nije i da ne stoji opravdanje koje je maločas gospodin ministar dao.
Inače, slažem se sa ovim delom, ako je stvarno ozbiljno shvaćen, da se oko onih pružnih prelaza efikasnije i ozbiljnije nešto odradi. Hvala vam.

Hvala, gospodine Halimi. Time završavamo današnji rad. Nastavak je sutra u 10.