Onda se opet javljam po Poslovniku. Da li mogu da nastavim?

Bolje se javite ponovo.
Reč ima narodni poslanik Slobodan Maraš, po Poslovniku.

Gospodine predsedavajući, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici,  ministre, javio sam se u pogledu povrede člana 100. ovog poslovnika. Gospodine predsedavajući, malopre je prethodni poslanik rekao da je poslanik pre njega, član Nove Srbije i član vladajuće koalicije, govorio sedam i po minuta.
Vi ste prokomentarisali da niste zaustavili vreme. Da li ste ga zaustavili ili ne, da smo sabrali prethodno, to je mnogo više od onog što je dozvoljeno.

Kolega je govorio tri minuta i 20 sekundi. Merio sam, ali nisam stopirao na vrijeme.

Samo sam hteo da vas podsetim da je pre neki dan gospodin  Dulić, predsednik ove skupštine, jednom kada je navratio u ovu salu rekao da će svi morati da se pridržavaju Poslovnika, odnosno člana 100. i da će morati da nakon tri minuta napuste govornicu.
(Predsedavajući: Tako je.)
Ako mogu da završim. Molio bih vas da se i vi pridržavate toga, da za sve poslanike važi isto, a ne samo da poslanici vladajuće koalicije mogu da govore duže. Hvala.

Po Poslovniku, kolega Miličković. Izvolite.

Dakle, "posao dobija "Želvoz", koji je u tom momentu dugovao državi preko 400 miliona dinara na ime poreskih obaveza. Ali, život ide dalje. Tender za rekonstrukciju famoznih 1.000 vagona nikad nije objavljen, mada je ogroman posao bio u pitanju.
Počinje prava mala drama, jer "Želvoz" ne može sam da obavi poklonjen posao. Pod još nerazjašnjenim okolnostima dolaze pravi izvođači radova, kao nosioci poslova pojavljuje se generalni direktor Milanko Šarančić, njegov zamenik Predrag Vukadinović, bivši julovac, sa sedam krivičnih prijava na nejakim plećima, Svetozar Manojlović, direktor Sektora za nabavku, koga je direktno ministar iz Čačka doveo."
Sudeći po izvoru koji sada čitam,"jedini mu je motiv bio da uzme stan od ŽTP-a ne manji od 100 kvadrata. U momentu davanja tako velikog posla ŽTP Beograd duguje "Želvoz"-u iz Smedereva preko 100 miliona dinara.
Mnogi su se pitali zašto ŽTP Beograd ne izmiruje dug kroz osam hiljada tona starog gvožđa, kada se zna da je cena ove robe na tržištu u Srbiji i van Srbije više nego povoljna.
Konstrukcija plaćanja ovog posla dalje ide preko "Šinvoza" iz Zrenjanina, gde je glavni filozof finansijske operacije Novica Davidović, isti čovek koji je u svojoj bivšoj firmi "Bratstvo" oštetio ŽTP Beograd za nekoliko miliona evra prilikom rekonstrukcije 200 vagona.
U tadašnjoj ekipi su bili Branko Skendžić, bivši direktor Sektora za nabavku, i Slobodan Rosić, bivši generalni direktor u Vladi Zorana Živkovića.
Iz kog razloga nije raspisan tender za rekonstrukciju 1.000 vagona, tog velikog kapitalnog posla Velimira Ilića.
Zašto nije, ako je već odabrana ćerka firma kao nosilac posla, izvršeno direktno plaćanje pomenutog duga starim gvožđem u količini od osam hiljada tona? Da li se zna o kojoj vrsti gvožđa reč i zašto nije bili licitacije za tako veliku količinu i vrednost, ako se radi o 10 miliona evra, već je sve urađeno prostom pogodbom.
Kako to da "Šinvoz" iz Zrenjanina, kome je ŽTP dugovao oko 80 miliona dinara, daje beskamatni avans za prevoz u iznosu od dva miliona evra, pri čemu je limitirana cena prevoza za ko zna koliko dugi period. Ova i druga pitanja nikada u javnosti nisu razjašnjena". Javiću se ponovo.

Zahvaljujem. Po Poslovniku, narodni poslanik Nataša Jovanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, javljam se na osnovu člana 226. Poslovnika.
Imam pitanje za predsednika Skupštine, koji je, baš kao i ja i ostali potpredsednici, juče dobio pismo koje nam je faksom prosleđeno iz Gnjilana od predsednika Upravnog odbora Zdravstvenog centra Gnjilane gospodina Božidara Perića i za ministra za Kosovo i Metohiju Slobodana Samardžića.
Moram da vas podsetim, napraviću kratki uvod, da sam pre mesec dana, kada sam saopštila javnosti da se jedan častan oficir, pukovnik Vojske Srbije nalazi u štrajku glađu u selu Šilovo, pokraj Gnjilana, zbog nečasnih radnji, odnosno kriminalnih aktivnosti dr Milorada Todorovića, člana DSS.
On je bio, podsetiću vas, prvi šiptarski ministar, odnosno Srbin ministar u šiptarskoj vladi – zar to nije isto, podvucite znak jednakosti – koji je godinama harao, žario i palio po Kosovskom Pomoravlju i koji je bio načelnik Kosovsko-pomoravskog okruga, a da smo godinama sa skupštinske govornice govorili o njegovim mnogobrojnim zloupotrebama i mahinacijama, otimačini para, naročito preko tadašnjeg Koordinacionog centra, koji je vodio Nebojša Čović.
Tražila sam od rukovodstva DSS da mi objasni, bilo ko od njih, tu je sedeo na mestu gospodina Ilića tada ministar Jočić, potpredsednik DSS, ko štiti ovog kriminalca? Čoveka koji ne radi za interes Srba, nego za interes Šiptara, i to svaki čovek u ovoj sali zna, svako ko ima bilo kakvu sponu i veze sa Srbima na Kosovu i Metohiji.
Reakcije su bile takve da su me ljudi danima zvali, nepoznati ljudi, slali SMS poruke, zahvaljivali se, iz Novog Brda, iz Klokota, iz Šilova, ne mogu više da se setim, ali niko nije reagovao.
Šta se dešava? Juče nam gospodin Perić šalje pismo i od nas traži, od Narodne skupštine, od predsednika i potpredsednika, da zaštitimo lekare u Zdravstvenom centru Gnjilane od osionog i bahatog ponašanja člana DSS dr Milorada Todorovića.
Jer je Upravni odbor, koji broji 20 članova Zdravstvenog centra Gnjilane, dobio u nasleđe od prethodnog da izvrši izbor direktora Zdravstvenog centra na mandatni period od četiri godine.
Oni su to, u skladu sa zakonom i svojim ovlašćenjima, uradili. Izabrali su dr Jelicu Krčmarević, izvinjavam se, pošto je nečitko i stigao ovaj faks, ako se gospođa doktor tako ne zove.
Međutim, Ministarstvo za Kosovo i Metohiju, na čijem čelu je ministar Slobodan Samardžić, a čiji je savetnik član DSS ovaj kriminalac, evo završavam, gospodine Džudževiću, ovaj Milorad Todorović preti Zdravstvenom centru, svim zaposlenima, i gospodinu Božidaru, Periću, i dr Jelici Krčmarević, da će da poništi njen izbor zbog toga što nije po volji Todorovića. Todorović vam je kao UNMIK i KFOR okupator, samo u ulozi koju su mu dali, i legitimitet, Vlada Republike Srbije i ministar Samardžić. Šta vi sada hoćete? Da krene ceo Zdravstveni centar da štrajkuje ili ne znam šta da radi, da sednu u autobus i ne znam kako da biraju dan kada im je slobodan prolaz i kada se stavljaju u božije ruke, i da dođu u Beograd da štrajkuju ispred Vlade, da traže Samardžića.
U isto vreme, završavam gospodine Džudževiću, jer i vi ste trebali takođe da izađete po ovom dopisu, i gospodin Dulić, i svaki potpredsednik, i da pitate ove iz DSS, čekajte, što vi držite tog kriminalca više u vašim redovima. Ko je taj čovek? Kako on sme tako da se poigrava sudbinama ljudi? Je li je taj glavni tamo? Šta je on?
(Predsedavajući: Zahvaljujem.)
Vi mi se zahvaljujete i lepo je to što se vi meni zahvaljujete, vi samo da me otkačite i da ne koristim više vreme. Tražim konkretan odgovor, pravo da vam kažem. Jer ovi ljudi zahtevaju, kao i svi privrednici sa Kosova i Metohije, to je drugo pismo koje sam primila, na moje ime naslovljeno, jer ste ih izabrali iz registra privrednika.
Ti ljudi, koji su obespravljeni, koji znaju da država njih mora da štiti, jer je preuzela obaveze na to po Rezoluciji 1244, ona vam je potrebna samo deklarativno da pričate o Kosovu i Metohiji, o zaštiti Srba, a vidite šta mi šalju u prilogu. Da mi pomognu da vama ilustrujem kako Tadić i Koštunica ne brinu o Srbima na Kosovu i Metohiji, šalju mu Glasnik Kosova i Metohije, pa kažu - bio je Boris Tadić, 13. februara 2005, pa kažu - molim vas, ostanite tu, bez vas mi ne postojimo.
Naravno da ne postoje, jer država ne brine o njima. Prepušteni su na okupiranom području sami sebi, a vi izvolite iz DSS-a, koliko sutra, zovite Koštunicu, zovite Samardžića, zaustavite ovo bahato ponašanje Todorovića i obavestite nas da ste se takvog kriminalca, jednog od mnogobrojnih, oslobodili iz svojih redova.

Riječ ima narodni poslanik Radovan Milovankić.