Ako možete da mi dozvolite samo da završim. Mislim da je stvarno ozbiljna situacija i da ovo nije politički, ovo je interesu svih nas i svih građana Srbije. Ako možete samo da mi dozvolite da završim.

U redu.

Priča se da je sekta, kao u slučaju malog Luke Opačića i njegovog ujaka, narod pretpostavlja i priča se da postoji organska mafija, koja ubija i prodaje organe. Građani ove opštine, ovih sremskih sela su preplašeni. Ko može od nadležnih organa da garantuje bezbednost tim građanima? Pominje se beli kombi sa zatamnjenim staklima, koji stane i pita za ulicu, a onda se otvore bočna vrata, žrtvu ubace u punoj brzini i nestanu u nepoznatom pravcu.
Da li je tačno, gospodine Jočiću, da je policija išla iza rodbine i skidala sa oglasnih tabli slike nestalih i kontakt telefone, uz obrazloženje...
(Predsedavajući: Molim vas, završavajte.)
(evo, još samo dve rečenice) ...uz obrazloženje da ne bi uznemirilo građane. Ako je to tačno, kome je onda u interesu da se ovakav zločin ne otkrije? Šta je od svega ovoga tačno da li može neko da nam odgovori, da bi se građani opštine Stara Pazova smirili i da bi mogli da nastave normalan život, a ne da žive u strahu?

Zahvaljujem. Riječ ima narodni poslanik Milan Škrbić. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, u ovoj objedinjenoj raspravi ovih tačaka, malopre smo čuli, što jeste tačno, da su ovi zakoni podeljeni što se tiče železnice na dva tehnička i dva finansijska.
Kada su finansije i zaduženja u pitanju, naravno da su svi poslanici oprezni kada diskutuju, iz jednog prostog razloga što sledi još jedno novo zaduženje.
Možda je taj aranžman kreditni dobar, možda su ti uslovi dobri, međutim, ako ti koji nam daju kredite uslovljavaju, pa kažu da moramo od njih da kupimo repromaterijal, da će njihovi stručnjaci da rade taj posao na rekonstrukciji železnice itd, nama ostaje samo da vraćamo taj kredit, a nikakve koristi od toga nema, jer nećemo zaposliti svoje ljude i nećemo repromaterijal, proizveden u Srbiji, da ugradimo u rekonstrukciju železnice.
Mislim da je to osnovno kada govorimo o ovom paketu zakona finansijskih.
Gledajući ove predloge zakona, i ako ih čitamo nekome ko zaista nije upućen i ne zna šta oni predstavljaju u stvarnosti, stiče se utisak da naša bajna Vlada, sa bajnim rukovodstvom Železnica Srbije i sa direktorom Železnica Srbije, koji je, da kažem, prošle godine, čini mi se, proglašen za menadžera godine, da imaju sjajnu razvojnu politiku, u stvari politiku koja predstavlja model za ostale zemlje kako se radi, a u stvari to nije tačno. Znamo kakvo je stanje u železnici.
Ako se malo zainteresujemo i pročitamo ove predloge, ulazimo u zaduženja. Kako ćemo ih vratiti, ne znam, a ishod svega može biti fatalan po državu, i po Srbiju, i po preduzeće Železnice Srbije, i to pre svega u smislu gubitka najatraktivnijih železničkih pravaca, kao i u smislu gubitka prateće infrastrukture.
Svima je poznato koliko svakom regionu znači frekventnost, odnosno mogućnost eksploatacije samog železničkog prevoza i kolika je zainteresovanost, pre svega, privatnih preduzetnika koji železničko središte uzimaju ne pitajući za cenu, jer znamo koliko je ono atraktivno ako se nalazi pored železničke stanice.
Sve ovo bi mogli da povežemo sa Zakonom o železnici i sumnjamo da postoji ipak nešto drugo u samim ovim zakonima. Nameće se automatski dosta pitanja. Zašto ne kažemo građanima Srbije šta je to do juče sa onim kolegama radnicima koji su ostali bez posla i kakvo je stanje u železnici. Zašto ne kažemo da se, preko svojih špijuna i doušnika pravilno raspoređenih širom železnice, puštaju pretnje i priče o zatvaranju pruga i zatvaranju pojedinih stanica?
Zašto ne kažemo građanima Srbije da je korupcija na železnici tolika da se ne može rečima opisati, pa makar koliko to neki iz Vlade negirali? Zašto ne kažemo da veliki broj radnika preraspoređenih putuje i preko 50 km na posao, a Ministarstvo ili preduzeće Železnice redukuje im putne troškove i pravi im probleme? Hiljadu zašto.
Ministarstvo izbegava da kaže da su na najodgovornija mesta postavljeni neki ljudi po partijskoj liniji, u stvari u izmišljenim sektorima, kakvog su kvaliteta, to je vreme pokazalo i pokazaće. Ponavljam, isključivo po partijskoj liniji.
Želimo samo da vas upozorimo, i vas, gospodine ministre, a i javnost Srbije, da mi u SRS imamo apsolutno sve podatke, počevši od imena i prezimena gospode koja su do juče pijana i uneređena na radnom mestu bili predmet podsmeha i sprdnje. Neću sad da ih imenujem, ali danas prezentuju i vas i vaše Ministarstvo i Železnice Srbije. Nekada je, u vreme kraljevine, ministarstvo železnice bilo odvojeno, bilo je posebno i kao takvo je u ono vreme bilo uspešno i dobro organizovano. Da vas podsetim, poštovani narodni poslanici, da je na čelu tog ministarstva bio gospodin Mehmed Spaho, deda poslanika SRS Sulejmana Spahe.
Što se tiče sporazuma o uspostavljanju mreže visoke performanse u jugoistočnoj Evropi, mogu reći da to ne predstavlja ništa drugo nego samo nadgradnju i usavršavanje već postojećih sporazuma i vidova saradnje, dok se našoj javnosti to predstavlja kao neki sporazum decenije koji je, kao fol, ova vlada uspela da ostvari i pripiše kao svoj uspeh. Toliko slatkorečivo stručan i lažljivo utanačen podseća neodoljivo na ideju koja se zasigurno krije iza cele priče.
Opet će nekome iz Nemanjine broj 6 pasti na pamet da, radi pravilnog sprovođenja nečega što faktički odavno postoji, primi desetak savetnika ili običnih administrativnih radnika po partijskoj liniji, koji će imati samo jedan jedini cilj, da podržavaju Ministarstvo i ministra i da primaju platu.
Dok sa druge strane, ljudi koji zaista vole železnicu i koji od nje žive, računajući tu čitave generacije, žive u strahu za svoju egzistenciju i sa prezirom gledaju u tu gumenu zgradu, kako je posprdno nazivaju, Upravnu zgradu Železnice, u Nemanjinoj broj 6, gde je zaposleno više hiljada ljudi, od kojih iskreni i pravi poznavaoci prilika na železnici dobijaju ospice i ne mogu im ništa, jer pod vašom vlašću, partijska knjižica predstavlja nešto što je jače od struke i od iskustva, a to nije, svedoci smo, slučaj samo na železnici.
Šta reći o izmenama Konvencije o međunarodnom železničkom prevozu ili kako već glasi skraćenica COTIF.
(Ministar Velimir Ilić dobacuje sa mesta: KOTIF. Ne znate kako se kaže.)
Gospodine ministre, ne možete me zbuniti, možete pričati koliko hoćete, mene za govornicom ne možete zbuniti. Ako hoćete, mogu i ja da budem šaljiv. Pre svega, to bi trebalo malo uprostiti i reći običnim narodnim srpskim jezikom, evo kada me već provocirate, pošto se ta konvencija piše na tri jezika, engleskom, nemačkom i francuskom, svaka država članica prevodi je na svoj službeni jezik i svoje potrebe, pa me ne bi iznenadilo da Vlada samo zbog ovoga donese odluke da jedan od pomenuta tri jezika bude službeni, samo za ove potrebe, jer ako vam to budu prevodili gospodin ministar Velja Ilić i njegovi saradnici, ko zna šta na kraju može pasti i ispasti.
Posle njihovog prevoda bi moglo biti da umesto da se kaže stvarno šta je bilo do sada, a to da pomenuta konvencija ima pravnu snagu i nju ratifikuju vlade država članica, pošto je reč o međunarodnom ugovoru, možemo doći u situaciju da posle prevoda Veljinih stručnjaka dobijemo iznenadnu mogućnost da odluku o tome donese SO Čačak, a tada znamo šta nas čeka.
Možda ne bih ni ovo rekao, a evo gospodine ministre, dobacujete mi, a to govori o vama.
Jednobrazna pravila u ugovoru o međunarodnom železničkom prevozu za sve zemlje članice u prevozu robe, putnika, prtljaga je u stvari najprostije rečeno COTIF.
Niko danas o COTIF-u nije pričao konkretno.
(Ministar Velimir Ilić dobacuje sa mesta: KOTIF. Ne znate kako se kaže.)
Cotif, tako piše. Gospodine ministre, ispričaću vam posle jedan vic, vezan je za vas.
Kada već pričamo o ovome, zasigurno treba reći koliko je veliko interesovanje gospodina ministra Velimira Ilića za granične prelaze i u koju svrhu oni njemu služe. Tako na primer imamo jedan granični prelaz koji je otvoren uz veliku pompu, sasvim slučajno u jeku predizborne kampanje, a do danas tim prelazom nije prošao ni jedan voz, pa mi recite da i to nije tačno. Radi se o prelazu Bogojevo, prelazu sa Hrvatskom.
Iako smo obavešteni, ima jedan nagoveštaj da je skoro trebalo da prođe taj jedan, ali to je bio bezuspešan pokušaj. Nećemo u detalje, jer nema potrebe da vam dokazujemo da smo maksimalno informisani i vi to vrlo dobro znate.
Kada se taj granični prelaz otvarao, opet je glavni junak bio, niko drugi, nego, zamislite, gospodin ministar, i to u svom stilu, sav sretan što se most otvara, kasnio je svega dva i po sata, a predstavnici zemalja ambasada Norveške i Belgije na velikom minusu, jer je bila zima, čekale su strašnog ministra. Zašto da ih Velja poštuje, kada je već uzeo pare od njihovih vlada za sanaciju mosta i tog graničnog prelaza koga sam spomenuo.
Puno toga bi mogli reći, ali, gospodine ministre, možete odmahivati glavom. I na kraju moje diskusije ipak rekao bih da, pored dve formalnosti, imamo u tom ministarstvu ruski rulet sa dva metka, koji će Ministarstvo za infrastrukturu, zajedno sa Vladom i vama koji predstavljate skupštinsku većinu, usvojiti, a mislim na ugovor o garanciji i odnos železnica - Vlada, kao i odnos Vlada - Evropska banka, zavrteće se i opaliti.
Prvi metak će zasigurno pogoditi radnike Javnog preduzeća Železnice Srbije, a onda ostaje još jedan.
Pitamo se koga će pogoditi taj drugi, kada radnici skoče i počnu da traže krivca.
To je istina i tako treba u oči govoriti. Ja već znam, a vi razmislite, dame i gospodo narodni poslanici, za koga je spreman taj drugi? Hvala.

Po Poslovniku, narodni poslanik Borka Vučić i ostaje 26 minuta za poslaničku grupu SRS.

Poštovani ministre, poštovani predsedavajući, javila sam se da vam pravo kažem kao eks-bankar i htela sam ako mogu nešto da kažem iz onog iskustva koje se odnosi na razvojne projekte i na naša iskustva u periodu kada smo mi cvetali u razvoju, a sada se nalazimo u toj poziciji. Ne cvetamo u razvoju, ali moramo svi zajedno da doprinesemo da nam projekti razvojni, počev od infrastrukture, ipak krenu.
Htela bih da kažem da smo mnogo vremena izgubili diskutujući ovako, sve stranke, sa onima koji ćute, oni su nosioci ideje, ali moramo ipak stati i konstatovati sledeće, dužna sam da vas upoznam.
Od ove tri banke, htela bih da istaknem da je ugovor Evropske investicione banke, gospodin ministar je o tome veoma stručno govorio, malo sam začuđena da je toliko ušao u detalje ugovora, jedna investiciona banka Evrope koja sa nama radi više od 15 ili 16 godina, ako se oduzme ovih sedam godina kada nismo ništa sa njom radili, ali je za vreme tih sedam godina, rekla bih, da Evropska investiciona banka i Evrofima su ove projekte železnice, o kojima danas najviše diskutujemo, veoma podržavale i čak finansirale, iako je bilo zabranjeno finansiranje i uopšte naš odnos sa inostranim bankama.
Prema tome, to treba da pamtimo. Taj najveći kredit od 80 miliona je namenjen rekonstrukciji železnice, novoj opremi, njenom osposobljavanju, mislim da je veoma važan i da od toga ne smemo odustati. U tom ugovoru nema ovih problema na kojima smo se mi zadržavali kada se radilo o Evropskoj banci za razvoj i kada se radilo o razvojnoj banci Saveta Evrope.
To je nešto drugo. Na tom planu do danas se nismo izborili i stvarno klauzule u ova dva ugovora su sasvim drugačije, i veoma teške, na kojima ćemo imati mnogo problema, jer se ovi projekti moraju nastaviti izgleda zajedno, ali ako bi se mogli postići uslovi u ove dve druge banke, koje su nove, koje su tranzicione banke i koje kod nas ulaze u ovom periodu, kada se sve inostrane banke koje su došle kod nas, pa i te razvojne banke Evrope ili međunarodnih institucija, bore isključivo za profit, ali su one našle modele kako sebe da zaštite u tom profitu.
U ovom slučaju, kod sva tri ugovora, izuzela bih Evropsku investicionu banku, to je stvarno banka koja nas je podržavala, ne samo po projektima.
Mi smo uživali i za vreme sankcija, sve banke naše razvojne koje su postojale, uživale su depozite kada nisu mogle da dobiju kredite od ove banke.
Do ovoga smo došli samo zato što smo svi krivi, i mnogi od vas koji kao korporativni predstavnici sede, kao akcionari, da izgubimo i likvidiramo sve četiri razvojne banke, koje bi bile vanredan filter danas, da pre izlaska na Skupštinu, institucija koja se nalazi u Skupštini, preko odbora i drugih institucija, mogla je da doprinese da se neke klauzule naše, koje bi prethodno doneli, primene na ove ugovore, mi smo to radili.
Bila je klauzula nezakonitosti, mi smo izašli na Skupštinu, dobili da ne može to da se potpiše i onda to poštuju i međunarodne institucije. Naša je greška što nemamo filter, a taj filter bi danas bile za ovu infrastrukturu ove banke, jer su naši kadrovi školovani baš u tim institucijama, govorim o Evropskoj investicionoj banci, Svetskoj banci, ISA i drugima. Hvala.

Zahvaljujem. Po Poslovniku, koleginica Nataša Jovanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Iliću, za vas imam jedno obaveštenje i pitanje, mada ne znam koliko ste upoznati sa ovim što ću sada da iznesem pred javnost kao ministar u Vladi Republike Srbije.
Pre 10 dana izvršili ste vi u Vladi raspodelu plena na osnovu participiranja političih stranaka, kome će da pripadne koji deo kolača što se tiče javnih preduzeća i upravnih odbora. ''Službeni glasnik'' je pripao DS u vašim novim mahinacijama, trgovini i uceni jednih prema drugima. Dobila sam katalog izdanja Službenog glasnika za 2007. godinu. Pažljivo me slušajte.
Službeni glasnik je javno preduzeće, čiji je osnivač Republika Srbija, i koji je, pre svega, zadužen za to da objavljuje propise i zakone koje usvoji Narodna skupština Republike Srbije, ali, naravno, ima onaj deo svog izdavaštva koji ide u komercijalne svrhe i treba, kao i svako preduzeće, da proceni da li mu se isplati da u tom komercijalnom smislu, u te svrhe štampa ili ne štampa neko izdanje iz bilo koje oblasti, bez obzira da li su publikacija, udžbenici, brošure, monografije itd.
Ono što sam pogledala, verovatno ćete i vi svi ako dobijete, naša reč je zakon, i videla u ovom katalogu za 2007. godinu je zaista skandalozno. Postavljam pitanje vama, a vi pitajte na Vladi Republike Srbije, jer onda ste i vi, gospodine Iliću, nepravedno izostavljeni, a sada ću da vam objasnim kako.
Koji je interes Vlade Republike Srbije da štampa sabrana dela Dragoljuba Mićunovića? Knjiga kaže - Reči u vremenu, Dragoljub Mićunović, 14h20 centimetara, 469 strana, tvrd povez itd.
Kaže - 106 skupštinskih govora sakupljenih u knjizi - Reči u vremenu.
Pa ako je tih 106 skupljenih govora Dragoljuba Mićunovića, zamislite koliko knjiga treba da se štampa poslanicima SRS. Meni bi trebalo da štampaju 10 tomova, Tomislavu Nikoliću 30, 50, 60, gospodinu Vučiću, o predsedniku Šešelju da ne govorim i svakom radikalu pojedinačno.
Zamislite, vi štampate i kažete - to je doajen srpske demokratije, našeg parlamentarnog života i ima interes Službeni glasnik kao javno preduzeće da štampa Mićunu tu knjigu.
Slušajte dalje, Narodna skupština Republike Srbije usvoji zakone iz raznih oblasti, Zakon o turizmu, Zakon o crkvi i verskim zajednicama, pa niz drugih zakona, o zaštiti potrošača, državnim službenicima, predgovor, pogovor, sve na naslovnoj strani knjige. To nije osnovna uloga tog javnog preduzeća da objavi zakon, ne, nego predgovor ili pogovor pompezno naslovljen.
Napiše ministar bivši ili aktuelni, ovom Lončaru je svejedno, on je bio ovo, sad je ministar za prosvetu, samo se istumbao sa jedne na drugu stranu, njegovo autorsko delo.
Onda se zaista postavlja pitanje - šta vi to radite sa narodnim parama, kako to upravljate javnim preduzećima? Vi da zgrabite ko će da bude predsednik upravnog odbora, ko će da primi koliku nadoknadu, 100, 200, 300 hiljada dinara.
Razumem da štampate knjige profesora Miodraga Jovičića, zaista jednog od vrsnih pravnika, naslednika učenja i dela Slobodana Jovanovića, ali da štampate englesko i srpsko izdanje Božidara Đelića - Kada će nam biti bolje, zapitajte se kada će stvarno da nam bude bolje. Kad sve vas oteramo sa vlasti i kada građani budu imali ovaj sat koji je Đelić stavio na svoju ruku kada se slikao za ovu knjigu, koji košta najmanje par desetina hiljada evra. Tada će da nam bude bolje i kada kriminalci završe tamo gde im je mesto.
A ovakve publikacije i ovakvo razmetanje državnim parama, to je nešto što je stvarno skandal i treba građani da vide. A vi se onda zamislite - što su vas, gospodine Iliću, izostavili. Vi ste ministar koji je autor, u tom izvornom smislu, kao ministar u prethodnoj vladi, pojedinih zakona, pa vidite što vama nisu dali. Što? Vi niste sposobni, nepismeni ste pa ne znate da napišete predgovor ili pogovor...
(Predsedavajući: Vreme.)
... i da objave vaše autorsko delo? Ovako ćemo mi da javno žigošemo svaku zloupotrebu položaja svakog državnog funkcionera, a ovo je više nego zloupotreba pri vršenju javne funkcije. Hvala.

Po Poslovniku Vladan Batić, a neka se pripremi poslednji govornik u ovoj debati, gospodin Slaviša Topalović.