Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, objedinjena rasprava o ovim tačkama ponovo pokazuje da ne postoji stvarna želja da se prepoznaju problemi i da se tada krene u rešavanje problema.
Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o uspostavljanju železničke mreže visoke performanse u jugoistočnoj Evropi u svom prvom članu kaže: ''Svrha ovog sporazuma je implementacija Mreže železnica visoke performanse u jugoistočnoj Evropi za putnički, robni i intermodalni saobraćaj koja nudi brže, kvalitetnije i konkurentnije železničke veze sa značajno redukovanim vremenima (posebno ovo naglašavam) putovanja između ključnih gradskih i komercijalnih centara.''
Dakle, naglasak se daje na redukciju vremena, što je bitno, i putovanje između gradskih i komercijalnih destinacija. Parametar vremena na čudan način se definiše u ministarstvu kojim predsedava gospodin Ilić.
Ovo kažem iz razloga što gotovo dve godine se pristupa i radi rekonstrukcija pruge Stalać - Kruševac. Pruga je u dužini od 12 km počela da se rekonstruiše 5. novembra 2005. godine. Ovih dana je puštena u saobraćaj za teretni prevoz, za putnički nije i pitanje je kada će.
Zbog čega je ovo bitno? U prvoj polovini prošlog veka 35 km pruge Kruševac - Vrnjačka Banja napravljeno je za kraće vreme, a dužina od 35 km je otprilike tri puta duža nego što je trebalo da se ova pruga rekonstruiše.
Drugi problem koji je nastao u vezi rekonstrukcije ovog dela pruge tiče se privrede Kruševca. Privreda Kruševca, odnosno roba i proizvodi koji su nastajali u proizvodnji pravili su put duži od 200 km, zaobilazni, samo iz razloga sporosti rekonstrukcije ove pruge.
Kolike su štete za Rasinsku privredu tek će se meriti, jer pun smisao ima izreka da je vreme novac. Iz ovog razloga pojedine firme nisu bile konkurentne, odnosno nisu bile u povlaštenom, nego u podređenom položaju.
Mreža železničkih osa koje su navedene u priloženom aneksu ne predviđa nikakvu aktivnost na liniji Požega - Kraljevo - Kruševac - Stalać. To je i kolega poslanik iz NS upravo prepoznao kao problem. Tačno, taj problem postoji. Zbog čega?
Pravo je pitanje, jer se nije radilo na atraktivnosti ove mreže. Namerno kažem atraktivnosti, svestan da nije možda moglo ući u ovaj projekat.
Zbog čega se ne radi i ne pristupi atraktivnosti ovog dela mreže, s obzirom da ova horizontalna osa, po svojim prirodnim potencijalima, predstavlja žilu kucavicu Srbije. Resursi vode, šume i poljoprivrednih proizvoda bili bi sigurno dostupniji tržištu.
Vi ste, gospodine Iliću, sami rekli da pruga trpi posledice usled male komercijalne brzine do 60 km na sat. Treba reći da bi ova veza praktično povezala tri sliva: Jadranski, Egejski i Crnomorski sliv.
Na ovaj način ne samo da bi se ispoštovao i ravnomerni regionalni razvoj, za koji se vi tako srdačno zalažete, već bi i proizvodi, odnosno robe koje nastaju u Zlatiborskom, Moravičkom, Rasinskom i Raškom okrugu bile konkurentnije.
Ovim načinom su razmišljale i ostale potpisnice ovog dokumenta. Podsetiću vas da Hrvatska ima interesa, dakle Budimpešta-Zagreb-Rijeka da pristupi Zagreb - Maribor - Grac, a mi nismo imali interesa da povežemo Požegu i Stalać. Čudan je način i kako ćete nam objasniti da ovo treba potpisati.
Kada već pominjem Rasinski okrug iz koga dolazim, iz Kruševca, gospodine Iliću, vaše ministarstvo je bilo zaduženo da izvrši poštenu raspodelu kuće u selu Bogdanje nakon pojave klizišta. Pitanje i konstatacija - dokle se stiglo sa problemom? Useljeno je 18 kuća, kategorizaciju su radili Opštinski štab i Koordinaciono telo Vlade, nisu bili pravilno sinhronizovani, usaglašeni, takao da je problem eskalirao, došlo je do štrajka glađu u četiri porodice koje su se uselile u kuće koje su im, po dokumentima koje imamo, pripadale.
Ovih dana, tačnije juče im je stigao nalog da se do 23. 10, dakle 23. ovog meseca, pod pretnjom prinudnog izvršenja, isele iz ove četiri kuće. Vi ste upoznati dobro sa tim problemom. Podsetiću vas, 3. maja, kada je zasedalo Koordinaciono telo, doneta je odluka da se obezbede kuće za sve porodice koje se nalaze u ovom ugroženom području.
Obećanje za useljenje su imali i od gospođe Aleksandre Damnjanović, ako se ne varam. A dobar primer kako se može postupiti je primer SRS, koja je upravo u Bogdanju izgradila kuću površine 115 kvadrata na kat. parceli broj 26 i dala jednoj mnogočlanoj porodici na upotrebu.

Reč ima narodni poslanik Milorad Krstin.

Dame i gospodo narodni poslanici, ministre, posle izlaska narodnih poslanika poslaničkog kluba SRS ne bih puno pričao o železnici Srbije kao železnici Srbije, koliko su brzi vozovi, kakvo je stanje na prugama, signalizaciji, prelascima i tako dalje, ali ću se osvrnuti na ono što ste vi ovde nama pričali da ne postoji u železnici Srbije niti korupcije, niti kriminala.
Upoznaću vas sa jednom firmom, a to je "Šinvoz" iz Zrenjanina, koja postoji 120 godina i radila je do pre nekih pola godine. Za vašu informaciju, gospodine ministre, "Šinvoz" je firma specijalizovana za remont svih vrsta šinskih vozila. To se odnosi na lokomotive, šinobuse, elektrovozove, dizel i motorne vozove.
Još što je bitnije, to je jedna firma u Srbiji, u stvari jedina firma u Srbiji koja vrši remont manevarski dizel i elektrolokomotiva. Ne može se reći da ovo nije bitno za ovu temu koja je danas.
Normalno, ova firma je do 2004. godine brojala oko 900 zaposlenih.
Privatizacijom u 2004. godini ostalo je negde oko 470 radnika, da bi danas možda brojala negde oko 200. Nju je kupio gospodin Nebojša Ivković, koji je inače kupio i "Jugopapir" Beograd. Za direktora je postavljen gospodin Jeftović i to sve uz saglasnost sa gospodinom Šarančićem.
Ništa tu ne bi bilo sporno, ni neverovatno, ali ta firma počinje da vrši seču vagona. Tu seču vagona vrše radnici "Šinvoza". Vagoni se kupuju od Železnice Srbije, po ceni negde od 9 do 10 din po kilogramu, dovlačeni, sečeni i prodavani Železari Zenica. Ni to nije problem, problem je onaj veći.
Radnici "Šinvoza" seku, čak je i smrtnih slučajeva bilo prilikom tih radnji, prodaje se Železari, a ide novac na žiro račun TTC Logistik, ne ide na žiro račun "Šinvoza" Zrenjanin. Ti radnici su radili, sekli te vagone i od toga "Šinvoz" nije imao nikakve koristi, automatski time i radnici nisu imali faktički ni plate.
Tu je normalno udela imao i jedan otpad starog gvožđa iz Valjeva.
Gospodine ministre, preuzimanjem od strane Ivkovića Šinvoza 2004. godine, u 2005. godini sa plate im je skidano negde oko 20% i niko nije objašnjavao zašto i kako.
U 2006. godini isto je rađeno i skidano im je od plata 20-30%, a u 2007. godini nisu napravili nijedan ugovor za rad Šinvoza, ni jedan ugovor nisu napravili.
Međutim, gospodine ministre, želeo bih da vas upitam, a vi ćete mi i pismeno odgovoriti, nadam se, a ovo bi bilo i poslaničko pitanje.
Kako je došlo do kupovine 50 lokomotiva od Železnice Srbije, ko je vlasnik tih lokomotiva i šta će biti sa njima? Te lokomotive se nalaze, jedan deo u krugu Šinvoza Zrenjanin, u Nišu, Zaječaru, Lapovu, Beogradu, Kraljevu.
Samo za informaciju, ako su i one kupovane po 10 dinara kilogram, jedna, sve zavisi od serije, teška je od 60 do 120 tona. Da li je te lokomotive moguće popraviti? U pitanju je 50 lokomotiva, a nalaze se u ovim destinacijama koje sam već rekao pune dve godine.
Gospodine ministre, u petak 12. oktobra bio je izvršen komisijski popis od strane suda mašina i voznog parka radi prodaje i naplate poveriocima u Šinvozu Zrenjanin, gde su glavni poverioci, kao što sam rekao, TTC Logistik i Kargo prevoz.
Evo još jednom umešanosti gospodina Šarančića, direktora Jeftovića i vlasnika Ivkovića, koji je uspeo sa 900 radnih mesta da dovede jedan gigant, koji je bio jedina firma u Srbiji koja je specijalizovana da vrši remont manevarski dizel i elektrolokomotiva.
Da li treba sada tu firmu uništiti, pa onda lokomotive iz Srbije slati u remont negde u Rumuniju, u Arad, ili treba tu firmu postaviti na zdrave noge, videti ko je šta i kako umešan i jednom sprečiti taj kriminal koji je jednostavno ušao u tu firmu.
Još da podsetim, ministre, radnici koji su ostali u Šinvozu Zrenjanin od marta ove godine ne primaju platu. Mnogi napuštaju, svakog dana ih je sve manje i manje, a kao što sam rekao ugovora u 2007. godini od strane Jeftovića, od strane Ivkovića nema i Šinvozu predstoji samo jedna propast, odlazak u stečaj i onda poverioci naplaćuju, a opet to je ona firma kojoj je prebacivana ona seča vagona, ono staro gvožđe, TTC Logistik i Kargo prevoz.

Po Poslovniku, narodni poslanik Tomislav Nikolić.

Dame i gospodo narodni poslanici, skoro da ne mogu da verujem čime se sve bavi Vlada Srbije i Narodna skupština Republike Srbije i zato pozivam predsednika Narodne skupštine da, kao i u slučaju juče ili prekjuče kada je Nataša Jovanović ukazala na jedan akt, da odluči kako ćemo dalje i šta ćemo.
Naime, od Ministarstva omladine i sporta, sa faksa Beogradskog fonda za političku izuzetnost, dobio sam pismo u kome me obaveštavaju da Ministarstvo omladine i sporta Republike Srbije i Beogradski fond za političku izuzetnost, Sonja Liht, pozivaju SRS da učestvuje u radu Savetodavnog odbora podmladaka političkih partija koji će biti uključen u konstruktivni proces izrade Nacionalne strategije za mlade.
S leve strane potpis Ministarstva omladine i sporta Republike Srbije, Snežana Samardžić-Marković, ministar, a sa desne strane potpis Beogradski fond za političku izuzetnost, Sonja Liht, predsednica.
Vi zaista ponižavate ovu državu. Sonja Liht je sada zadužena da izradi nacionalnu strategiju za mlade, a Ministarstvo joj služi da pokrije tu izradu nacionalne strategije za mlade. Formiraju se savetodavni odbori, ima ih šest.
Jedan je Savetodavni odbor omladinskih nevladinih organizacije, drugi Savetodavni odbor podmladaka političkih partija, treći Savetodavni odbor lokalnih vlasti, četvrti Savetodavni odbor ekonomskog sektora, peti Savetodavni odbor medija i šesti međunarodnih organizacija i donatora.
Pa dobro, gospodine ministre, ko će da odbrani ovu državu ako vi iz Vlade pustite Sonju Liht da nam pravi nacionalnu strategiju za mlade?
Sada apelujem na vas kao čoveka koji ovu Srbiju voli, ne zna u njoj baš uvek najbolje da se ponaša, ali vi je zaista uvek volite, to ne mogu da sakrijem.
Da li vi znate da ta ministarka, koja je radila u Ambasadi Norveške u Beogradu kao činovnik, pa odatle otišla u našu ambasadu u Norvešku kao činovnik, odatle došla za pomoćnika ministra odbrane, odatle otišla za ministra za omladinu i sport, kao Bora Šnajder imala izuzetno dobar razvojni put, da li ste saglasni da ova vaša koleginica ovo radi za omladinu Srbije u saradnji sa Sonjom Liht?
Ako ste saglasni, nemojte više u Skupštinu da dolazite, 81 poslanik radikala će govoriti protiv vas. Ako niste, evo, prekidamo raspravu o železnici.
Samo izađite ovde i recite da je ovo bruka i sramota za Srbiju. Sonja Liht da pravi nacionalnu strategiju za mlade.
Ko je ta, čija je ona produžena ruka? Ako se vi, kao čovek koji je izgradio stotine i stotine kilometara puteva, popravio tolike vagone, ne slažete sa ovim, gospodine ministre, mi ćemo raspravu da prekinemo. Ako se slažete, onda ste vi upali u tu masku, vi ste upali kao čovek koji se predstavlja patriotom, u stvari u zamku koju su vam priredili, jer njima treba i takav ministar. Ako sve budu njihovi ministri, oni ne mogu da prevare sve građane Srbije.
Znači, njima treba i ministar Velimir Ilić, koji će drugačije da se predstavi u Srbiji, a da ćuti kada oni krenu na mlade, jer ovo su krenuli na mlade, da nam otmu decu.
Sada tek shvatam kako je ta dospela da bude ministar za omladinu i sport. Neko bi rekao nevažno ministarstvo. Ne, nego najvažnije, važnije i od železnice i od puteva.
Šta ćemo sa mladima, to nam je budućnost. Ako imamo dobru omladinu, mogu da idu i peške. Ako nemamo, džabe da ih voze vozovi 160 kilometara na sat. Ako ih predamo izdajnicima i banditima u ruke, sve nam je uzalud, gospodine ministre. Vi imate decu, ne verujem da bi vaše dete u ovome učestvovalo ili vas ne poznajem baš najbolje. Ima u ovoj sali onih koji bi ovo rado radili, ali ogromna većina građana Srbije biće zgranuta.
Mi smo ovoj Sonji Liht sada izgleda zaustavili tu akciju u Skupštini, pobegla je od 81 poslanika SRS, ono što je zakazivala pre neki dan otkazala je i kaže - preselila u Gradsku skupštinu. Mi i tamo imamo 30 i nešto odbornika.
Dakle, poručujem Sonji Liht - gde god se bude pojavila, od sada imaće prilike da razgovara sa srpskim radikalima.

Riječ ima narodni poslanik Milorad Buha, a neka se pripremi narodni poslanik Aleksandar Martinović.

Dame i gospodo narodni poslanici, umesto danas da razgovaramo o nacionalnoj strategiji razvoja železničke privrede i sistema u celini, koja bi morala obuhvatiti pravu analizu postojećeg stanja, mere i aktivnosti za prevazilaženje ovog stanja, utvrditi parametre koji se odnose na modernizaciju i elektrifikaciju sistema, utvrditi šta možemo rekonstruirati, šta možemo učiniti sa postojećim prevoznim sredstvima, kako finansijski konsolidovati železnički sistem i železničku privredu, mi razmatramo samo segmente tog sistema.
Nije to samo u ovoj oblasti. To je i u drugim oblastima. Kada se utvrdi nacionalna strategija razvoja određene oblasti, preporučljivo je po konceptu Evrope, vi se zalažete za Evropu, oni to rade 20, pa čak i 50 godina, onda nema odstupanja od te nacionalne strategije. Ona je obavezujuća, pa i za ministre, a kada je nemamo, onda ministri odu, idu po Srbiji i obećavaju, i ministar Ilić, i Đilas, i Dinkić, a gotovo i svi drugi koji dođu u Srbiju.
Čak ima jedna anegdota koja vlada Vladom Srbije, kažu, tri dana smo bili u Srbiji, puno smo obećali, ne smemo mnogo, jer će se narušiti finansijska struktura našeg budžeta sa kojim određeno ministarstvo raspolaže, jer zahtevi su ogromni, a lagano se obeća. Želje su građana velike, pa se onda ispusti određeno obećanje i onda moramo izaći i napraviti ono što obećamo.
Mi danas ovde imamo na dnevnom redu dva zakonska projekta koji se odnose na potvrđivanje ugovora o garanciji. Za njih moramo reći da su protuustavni, govorimo samo o ugovorima, i protuzakoniti. Protuzakoniti su zbog toga što narušavaju pravni sistem ove države. Zakon o obligacionim odnosima i Zakon o javnom dugu kažu za ove ugovore da su oni strogo formalni, da su to ugovori privredno-pravnog karaktera koji imaju jasno utvrđenu formu.
Ugovori o garanciji, koji su nam ovde predloženi, potpisani su od strane bivšeg ministra Dinkića. Sigurno pravna služba nije razmotrila ove ugovore i oni kao takvi su u suprotnosti. Sada ću pokušati da objasnim.
Naime, Zakon o obligacionim odnosima, u članovima od 1083. do 1088, jasno kaže kako izgleda ugovor i pravna priroda ugovora o garanciji. Ono što je bitno, onaj je star gotovo 30 godina, najnoviji, odnosno novijeg datuma je Zakon o javnom dugu iz 2005. godine koji u članu 20. kaže da otplatu obaveze za koju je Republika dala garanciju vrši dužnik.
Sledeći član kaže - otplata obaveze nastupa za Republiku ukoliko je dužnik ne izvrši.
Kada vidimo i pročitamo Predlog ovog zakona o potvrđivanju ugovora o garanciji, vidimo potpuno druge odredbe. U članu 2, Odeljak 2.01. Garancija, kaže ovako: ''Garant ovim bezuslovno garantuje, kao primarni dužnik...'' Znači, i Zakon o obligacionim odnosima i Zakon o javnom dugu jasno kažu - da su to formalni ugovori, da su ugovori u kojima garant istupa kao drugopozivni, ne kao prvopozivni, a i u jednom i u drugom zakonu kaže se da je primarni dužnik, a ne samo kao garant. To je u suprotnosti sa zakonom i to nije sporno i u jednom i u drugom zakonu.
Kada su se Vlada i resorno ministarstvo opredelili za reformu u oblasti železničkog saobraćaja krenuli su u normativnu aktivnost. Donet je Zakon o železnici. Doneta je odluka od strane Vlade o formiranju javnog preduzeća, o agenciji za železnicu.
Međutim, imamo tu i nekoliko drugih zakona koji nisu inovirani, ali zakonodavac ih mora, odnosno Vlada i resorno ministarstvo ih moraju menjati, a to su - Zakon o bezbednosti u železničkom saobraćaju i Zakon o ugovorima u železničkom saobraćaju, koji se moraju inovirati zato što su prevaziđeni, zato što ne ispunjavaju sve standarde koje traži EU i savremeno pravo koje se odnosi na železnicu.
Kada govorimo o ekonomskim pokazateljima i ekonomskom aspektu, moramo reći da je naša železnica ovoga trenutka veliki gubitaš. Za 2006. godinu je ostvaren gubitak od 7,2 milijarde dinara. To nije samo ove godine, nego je to i duži vremenski period. Verovatno će se ovim trendom i nastaviti. Sredstva koja dobijemo od ova dva kredita sigurno neće učiniti ništa na polju obezbeđenja finansijskih sredstava kojima možemo sanirati postojeće stanje.
Ministre, kada se ulazi u projekciju, moramo videti, snimiti i napraviti analizu ekonomskih i finansijskih pokazatelja. Nisam siguran da ste ih u Ministarstvu napravili. Ako putem ovih kredita dobijete nekih 140 miliona evra, to je otprilike jedna jednogodišnja subvencija koju država daje za unapređenje postojećeg sistema i za održavanje postojećeg sistema železničke privrede.
S obzirom da povlačenje ovih sredstava po kreditima ne ide istovremeno, ne ide odjednom, nego ide na više rata, kada to razbijemo na otprilike 12, 13 godina, koliko ćemo povlačiti ova sredstva, onda dobijemo zanemarljive iznose od desetak miliona evra. Moj je predlog - nemojte ulaziti u ovu vrstu finansijskih povlačenja sredstava zato što su oni preskupi, zato što su oni na duži rok, zato što su oni neizvesni i sa puno uslova.
Samo ću zbog vremena ukazati na dva-tri uslova, ali možete videti da ima desetak uslova. U formalno-pravnom smislu to je neprihvatljivo sa aspekta našeg pravnog sistema. Ne može se ugovorom o garanciji uslovljavati - mi to ne smemo dozvoliti.
Oni sa uslovima koji su predviđeni u članu 2, Odeljak 2.03, ulaze čak u našu organizaciju, u naš sistem, uslovljavaju određenu politiku u ovoj oblasti itd., što je nedopustivo sa aspekta našeg pravnog sistema.
Na kraju, moj je predlog - ne prihvatajte, krajnje je neprihvatljivo da ulazimo u ovakva zaduživanja. Ali, ako znamo da mi na naše finansijsko tržište nismo dozvolili da uđu banke iz Rusije, iz Kine, banke iz Japana, onda imamo ovakve ucene. Ovo je kredit sa ucenom, ovo je kredit sa uslovima hoćeš-nećeš. Mi smo to prihvatili. Da smo prihvatili rusku banku verovatno bi bilo potpuno drugačije. Hvala.

Zahvaljujem. Po Poslovniku se javio narodni poslanik Slaviša Topalović. Izvolite.

Javljam se po Poslovniku, član 226. i tražim odgovor od ministra policije, Dragana Jočića.
U opštini Stara Pazova već duže vreme nestaju građani. Ja sam u susednoj opštini Zemun, tako da mogu da čujem i da vidim kako ti građani žive i u kom strahu. Prijavljeno je u SUP-u nestanak četvoro lica u zadnjih par godina. Imam ovde novine ''Pazovačka Revija'' jun-jul 2007. godine i tu je objavljen nestanak Milana Stokuće.
Već je prošlo više od dve godine kada je na svetog Stevana krenuo Milan Stokuća, 52 godine, iz Nove Pazove, poznati zanatlija, vlasnik radnje "Lav", u šetnju i kod prijatelja na slavu. Izašao je iz kuće i potom mu se gubi svaki trag.
Imamo sledeći nestanak, koji je "Revija" objavila, zagonetniji nestanak 88-godišnjeg seljaka iz Golubinaca, Mate Rauka, otišao je na njivu pre tri godine i do dana današnjeg o njemu ni traga ni glasa. Kada je rodbina išla u potragu za Mate Raukom, obišli su sve prvo u selu, da li je možda svratio kod nekoga, međutim, kada su videli da nema nikoga, ujutru su otišli na njivu i zatekli su traktor kako ore brazdu, još uvek upaljen, a od vozača ni traga ni glasa.
Sledeći nestanak, krepka starica i pored svojih 68 godina - gospodine ministre, vama je ovo smešno? Molio bih vas da se malo uozbiljite, jer ovo su ozbiljne stvari i ne obraćam se vama, tražim odgovor po Poslovniku od ministra policije.
Mara Rodić, koja je išetala iz svoje kuće, Save Kovačevića 27, u Staropazovačkom naselju Mala Bosna, kako bi časkom u obližnjoj prodavnici kupila nešto slatko da pojede, izašla je tog popodneva iz dvorišta i više se nikada nije vratila kući.
Četvrti zabeleženi nestanak, skoro će drugi mesec od misterioznog nestanka opet jednog Golubinčanina, ovoga puta u maju je nestao Iva Rauk, 57 godina, zvani Džeger, instruktor vožnje iz Golubinaca. Tog jutra, kao i mnogo godina unazad, krenuo je do obližnjeg kioska u selu da kupi novine, kupio je novine i više se nikada nigde nije pojavio.
Nestao je i jedan pilot, čiji je automobil pronađen na benzinskoj pumpi na autoputu Novi Sad-Beograd. U Golubincima nađena je iskopana raka na njivi, dva metara dubine, koju je našao vlasnik kada je došao da bere kukuruz.
Situacija je krajnje ozbiljna, molim ministra policije, Odbor za bezbednost i premijera da nam odgovore na ovo pitanje - gde su ti ljudi, gde su ovi građani? Mi smo svedoci nestanka malog Luke Opačića i
njegovog ujaka, oni su pronađeni raskomadani i iskasapljeni, sa odrubljenim glavama, na obali Dunava u Banovcima. Zločin je izvršio monstrum Jakupek. Narod je u strahu. Ne kreću se ulicama noću, danju je ograničeno kretanje. Građani strahuju za svoje najbliže. Šta je to zavladalo ovom sremskom opštinom?

Kolega Topaloviću.