Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, član 200. Još pre 10 dana postavio sam pitanje ministru pravde vezano za kolaps u saobraćaju. On se nastavlja, on poprima još veće razmere. Jedna grana vlasti u Srbiji danas ne funkcioniše. Kuća gori, a baba se češlja. Kao da to nikom ne smeta. Ljudi traže svoja elementarna prava, ljudi koji su pretvoreni u građane drugog reda i onda im se zamazuju oči nekakvim ponudama koje nemaju nikakve veze sa realnošću. Dakle, moramo imati odgovor na pitanje hoće li se izaći iz ove agonije u kojoj se nalazi pravosuđe Srbije.
Rekao sam da, kao poslanik DHSS-a, apelujem na sudije, tužioce, stručne saradnike, pripravnike da se solidarišu sa zaposlenima u pravosuđu, jer ti ljudi pošteno i odgovorno rade svoj posao. Nema ih previše, ima ih malo, nedovoljno. To je zamena teza. A direktori javnih preduzeća imaju po 30-40 puta veće plate nego oni. Da li je to priča o humanom društvu, o solidarnosti, o odgovornosti?
Zahtevam da se oglasi predsednica Vrhovnog suda, da se oglasi republički tužilac. Oni su na vrhu piramide pravosuđa, na vrhu sudijske i tužilačke organizacije i oni ćute. Ne sme se ćutati. Ministar pravde je preduzeo neke korake da se razreše neke sudije i videćemo kakvi će efekti toga biti.
Šta ćemo sa Vrhovnim sudom? Šta ćemo sa sudom koji je presudio po tužbi "Delte" u upravnom sporu protiv Komisije za zaštitu konkurencije? Te sudije treba da budu predmet razrešenja. Zašto? Zato što se u presudi, u obrazloženju pozivaju na nešto što je nezabeleženo u analima pravosuđa, na studiju o pravnim aspektima koncentracije, primer "C market", Pravnog fakulteta u Beogradu. Osećam sramotu, osećam nelagodnost, jer sam na tom fakultetu diplomirao, magistrirao i doktorirao. Sramota me je što su ovu studiju potpisali neki ljudi za koje sam verovao da su se zajedno sa mnom borili za jednu drugačiju, evropsku i demokratsku Srbiju. Pošto mi vreme izmiče, javiću se ponovo za reč, da dovršim ovu priču, gospodine Albijaniću. Hvala.

Hvala, gospodine Batiću. Reč ima narodni poslanik Nemanja Šarović, po Poslovniku, zatim narodni poslanik Milorad Buha, Nataša Jovanović, Vladan Batić.

Dame i gospodo narodni poslanici, javio sam se zato što je prekršen član 104. stav 1, koji kaže: "Narodni poslanici dužni su da poštuju dostojanstvo Narodne skupštine." U prvom redu ova odredba se odnosi na predsednika Skupštine i na predsedavajućeg; oni imaju čak i veću obavezu baš zato što zauzimaju te funkcije, imaju veću obavezu nego svi drugi poslanici. Ova obaveza ne odnosi se samo na to šta će predsedavajući ili bilo ko od poslanika izgovoriti, nego i na to kako će se ponašati.
Dok je govorio jedan od poslanika prethodno, gospodin Albijanić ponašao se krajnje nekorektno, hvatao se za glavu, mahao, kretao da ga prekine, pa odustajao i sve zbog toga što mu nije prijalo, iz ovog ili onog razloga, to što je gospodin Petar Jojić govorio. Podaci koje je izneo Petar Jojić su apsolutno tačni i to je ono što je najvažnije.
Zašto to vama nije prijalo, ne znam, bili ste dužni, kao predsedavajući Narodne skupštine, da tu potresnu priču saslušate uzdignute glave, a ne da se ponašate tako kako ste se ponašali. Vama ne prija i vi očigledno ne možete da slušate, ni vi, ni predstavnici vaše koalicije, kada se priča o zločinima nad Srbima. Kada govore kako smo mi genocidan narod, to možete da slušate neograničeno. To vam nikada neće zaparati uši.
Kada se Boris Tadić izvinjava, to vam ne smeta, to vam ne para uši. Kada se govori o zločinima nad Srbima, onda se vi hvatate za glavu, onda ne možete da slušate, onda hoćete da prekinete narodnog poslanika. Boris Tadić, predsednik Srbije (nažalost, predsednik Srbije), zauzeo se za 30 hrvatskih lipicanera i tu smo torturu bili dužni da slušamo; lično se, kaže, predsednik zauzeo za 30 hrvatskih lipicanera. Sram ga bilo i njega i sve koji ga podržavaju. Zašto se nije za jednu porodicu srpsku zauzeo da se vrati?
Kako može Srbija da vraća lipicanere ako je 1.780.000 grla krupne stoke, imovine Srba, ostalo u Republici Srpskoj Krajini? S kojim pravom su vraćeni? Nisu smeli da vrate ni vrapca, a ne konje, dok prvo ne obezbede da se vrate sve srpske izbeglice na svoja ognjišta, pa tek onda da vidimo čiji su konji i da se vraćaju konji.
Još jednu stvar, s obzirom na činjenicu da je jasno da su Srbi progonjeni ne samo u Republici Srpskoj ili Republici Srpskoj Krajini nego i po celom svetu, da hrvatska država ima ogroman broj podignutih Interpolovih poternica i da je to još jedan od načina na koji se osigurava da genocid koji je izvršen bude trajne prirode i da niko ne sme da se vrati i da ne bude siguran da li će završiti u zatvoru, postavljam poslaničko pitanje ministru pravde – koliko Interpolovih poternica postoji za izvršene zločine protiv Srba?
Dakle, koliko Interpolovih poternica, podignutih po zahtevu Republike Srbije, postoji prema zločincima iz Republike Srpske, Republike Srpske Krajine i sa Kosova i Metohije? Hvala.

Po Poslovniku reč ima narodni poslanik Milorad Buha.

Dame i gospodo narodni poslanici, u kojoj je apsurdnoj situaciji aktuelna vlast, a posebno Vlada Republike Srbije, najbolje govori podatak o tome da su obezbeđena sredstva za odlazak Srba Krajišnika na parlamentarne izbore u Hrvatsku koji će biti održani 25. novembra ove godine. Autobusi su i karte povratne... Znači, Srbi mogu otići da glasaju i vratiti se nazad.
Apsurdno je. Apsurdno je izbeglice posle 12 godina voziti tamo i vraćati nazad, povratna karta. To nije prvi put. Sve izbore u Hrvatskoj ova vlast aktuelno podržava.
Nad Srbima je učinjen genocid i etničko čišćenje. Ova vlast ne čini ništa da ti autobusi budu u jednom pravcu, onako kako nam nalažu međunarodni standardi, pravila i pravda, da te ljude koji su proterani vratimo tamo. Ne, karte su povratne i vraćate se nazad.
Još apsurdnije je sledeće – sve aktivnosti idu preko Komesarijata za izbeglice. Gledajte šta on radi: Komesarijat za izbeglice, umesto da obezbedi autobuse, daje pare udruženjima Krajišnika i onda oni angažuju autobuse. Evo vam podataka za 2006. godinu: Demokratska inicijativa Knin dobila je 3.920.000, Zajednica Srba Hrvatske i BiH 980.000, Udruženje Srba iz Hrvatske 818.000 itd. Ukupno 10.500.000, prevoz u jednom i drugom pravcu.
Tako se peru pare. Tako se vrši diskriminacija među udruženjima.
Znači, imamo određena udruženja koja slepo rade u interesu aktuelne vlasti koja će oprati određena sredstva. To će se desiti i sada. Sada samo tri udruženja aktivno rade sa Vladom Republike Srbije i sa Komesarijatom za izbeglice. Obećano im je, imamo informaciju u Vladi Republike Srpske Krajine u progonstvu, oko četiri miliona. Zašto taj posao, kad se već ide tamo, ne radi Komesarijat za izbeglice? Zašto oni ne angažuju autobuse i odrade taj posao? Zašto to mora ići preko udruženja Krajišnika? To je vid pranja para.
Imam ovde kod sebe, pročitaću to kad budemo govorili o amandmanima, nekoliko pritužbi udruženja Krajišnika koji kažu da su diskriminisani, da neka udruženja imaju sredstava koliko oni hoće, na ovaj način, a druga udruženja nemaju ništa.
Opet je u pitanju aktuelna vlast koja čini diskriminaciju i prema Krajišnicima i prema državi.

Zahvaljujem. Narodni poslanik Nataša Jovanović, po Poslovniku, a onda narodni poslanik Vladan Batić.

Poštovani gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, javljam se na osnovu člana 1. Poslovnika koji reguliše prava i obaveze narodnih poslanika. Sve ovo o čemu govori kolega Buha, koji je nažalost, predsednik Vlade Republike Srpske Krajine, prognan sa svog vekovnog ognjišta, kao i milion Srba koji su morali da napuste vekovnu srpsku zemlju, dovoljno govori u prilog činjenici da je predsednik naše stranke prof. dr Vojislav Šešelj kada je započeo proces obračuna i potpunog uništenja antisrpskog haškog kazamata pre nekoliko dana objasnio i našim političkim neistomišljenicima i čitavoj javnosti Srbije kako je zapravo srpski narod počeo da strada u obnovljenoj ustaškoj hrvatskoj državi pod rukovodstvom Franje Tuđmana.
Ako ste sinoć pratili svedočenje onoga koji je predvodio vojsku u tom periodu, o čemu je govorio naš predsednik u Haškom tribunalu onomad na Mitrovdan, videćete da ni oni koji su tako nesrećno i nespremno rukovodili vojskom, JNA ne mogu, poput generala Kadijevića i ostalih, da tvrde suprotno od onoga što je brilijantno, učeći pre svega sudije u sudskom veću haškog kazamata... O onoj nesrećnoj Kristini da ne govorim, nju niko ništa ne može da nauči, jer je ta optužnica sklepana i ona je preuzela od monstruma Karle del Ponte, pod rukovodstvom DOS-ovskog režima i Zorana Đinđića kao premijera u to vreme.
Koliko je ubitačna istina koju dr Vojislav Šešelj iznosi... Ako možete, gospodine Milivojeviću, ja ću da vam objasnim šta sve piše u toj knjizi pre nego što krenete da je čitate, ili je kupite, verujem da hoćete, kao i mnoge naše kolege i celokupna javnost. Javila sam se, što je moja obaveza, jer telefon SRS, i u našem poslaničkom klubu i kod mene u kabinetu, neprestano zvoni, kao i na Trgu pobede 3 u Zemunu, građani pitaju gde mogu da kupe knjigu "Afera Hrtkovci i ustaška kurva Nataša Kandić". To je najnovija knjiga predsednika prof. dr Vojislava Šešelja, koja svedoči o tim događajima o kojima smo započeli priču i po ovim tačkama dnevnog reda i o ulozi ove nesrećnice koja je samo poreklom, nažalost, sa prostora Šumadije. Možete misliti da se takva izdajnička duša nađe u srcu Srbije, u Šumadiji, ova nesrećnica Nataša Kandić.
Profesor dr Vojislav Šešelj, u saradnji sa svojim stručnim timom, pripremajući se da potpuno raskrinka lažnu optužnicu haškog kazamata, u ovoj knjizi, završavam gospodine Džudževiću, kao i u celokupnom svom svedočenju govori o tome da su atmosferu straha, napetosti i tenzija na području Vojvodine upravo širili Nataša Kandić i njoj slični, oni koji su produkt komunističkog režima i oni koji su radili za neprijatelje srpskog naroda, Ameriku i zapadne sile, kojima nikada nije stalo do toga da se Republika Srpska Krajina očuva ili da se izvrši, kako je to govorio predsednik naše stranke, amputacija onog dela AVNOJ-evske Hrvatske koji je vekovima pripadao srpskom narodu.
Nije samo on to zagovarao, nego vas je podsetio u svom svedočenju, još kralj Aleksandar Karađorđević 1920. godine... Ili, da se vratim na period pre ujedinjenja Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, kada je rodonačelnik tadašnje Radikalne stranke Nikola Pašić, velikan naše istorije, govorio – vaše visočanstvo, ...
(Predsedavajući: Zahvaljujem.)
... mi treba da se omeđimo i da znamo šta je naše.
Oni kao što su Nataša Kandić i ostali izdajnici srpskog naroda, pre svega neprijatelji Srba, doveli su dotle da gospodin Buha sada ovde u Srbiji mora da štiti prava naših prognanih sunarodnika, da mi sa skupštinske govornice moramo stalno da vas podsećamo na zločine koje su ustaše izvršile nad našim narodom. A, što se tiče nesrećnice Nataše Kandić i njoj sličnih, završiće kao najmračnija ili najtamnija strana nekoga ko može da se pojavi i da je poreklom sa ovih prostora, a dr Vojislav Šešelj će svojom istinom i, pre svega, iskrenošću da pobedi haški kazamat.
Završiću ovom rečenicom svetog vladike Nikolaja Velimirovića ...
(Predsedavajući: Molim vas, završite.)
... koju je uvodničar u ovoj knjizi, kolega Nemanja Šarović, citirao: "Istina ne zavisi od vremena i nije ni nova ni stara, nego upravo Istina, juče, danas, sutra." I juče i danas i sutra, uvek, svuda i na svakom mestu, dr Vojislav Šešelj je govorio samo istinu, ona je neumoljiva, njegova istina će pobediti, a ja vam najsrdačnije preporučujem da kupite ovu knjigu "Afera Hrtkovci i ustaška kurva Nataša Kandić" i saznate još nešto što možda niste znali, a što će vam pomoći da razumete na bolji način i gospodina Buhu i svakog našeg sunarodnika koji je proteran iz Republike Srpske Krajine, iz Republike Srpske, svakoga ko se danas muči pod DOS-ovskom vlašću ovde u Srbiji, koja nema sluha i odgovornosti za te ljude. Hvala.

Po Poslovniku, narodni poslanik Vladan Batić. Izvolite.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, mi iz DHSS-a zalažemo se za poštovanje, jačanje i afirmaciju onih institucija koje predstavljaju tekovinu moderne evropske civilizacije i modernih evropskih država, a između ostalih to su one koje bi, pre svega, trebalo da poštuje, ceni, čuva, pazi, bodri, snaži Vlada Republike Srbije, kao i Savet za borbu protiv korupcije, Savet za sprečavanje sukoba interesa i antimonopolska komisija, odnosno Komisija za zaštitu konkurencije.
Molim za malo pažnje, 10. jula 2006. godine Komisija za zaštitu konkurencije donosi rešenje kojim se odbija zahtev za izdavanje odobrenja za sprovođenje koncentracije između "Primera C" i "C marketa".
Znate da je tome prethodio onaj čuveni sastanak Milana Beka, Slobodana Radulovića i Miroslava Miškovića, pod pokroviteljstvom premijera Koštunice, što je bio razlog za hajku i histeriju, koji je tim povodom Savet za borbu protiv korupcije u svom izveštaju dao i analizirao, a meta je predsednica Saveta gospođa Verica Barać. To je jedna priča i o njoj ne bih sad polemisao. Nadam se da će biti formiran anketni odbor i da će se o tome raspravljati.
Međutim, da bi bilo izvršeno spajanje ili koncentracija, neophodno je bilo odobrenje Komisije za zaštitu konkurencije ili antimonopolske komisije. Taj zahtev je odbijen. To je prva ravan. Kompanija „Delta“ obraća se, i to je ono što je mene frapiralo, pošto podnosi tužbu kojom pokreće upravni spor pred Vrhovnim sudom Srbije, Pravnom fakultetu. Jedna privatna kompanija obraća se Pravnom fakultetu! Pravni fakultet, postupajući po zahtevu jedne privatne kompanije, što je nesvakidašnji presedan, pravi studiju o pravnim aspektima te koncentracije. Pazite, to ne bi bilo strašno, ali se ta studija prilaže uz tužbu Vrhovnom sudu. Dakle, nije Vrhovni sud u postupku eventualnog veštačenja angažovao Pravni fakultet, niti može Vrhovni sud da angažuje bilo koga da mu daje pravno tumačenje, pravničko veštačenje. To je nezabeleženo u analima sudske prakse.
Ta tužba, sa ovim prilogom, studijom Pravnog fakulteta i još jednom analizom koju je na volšeban način napravila Privredna komora Srbije, ne dostavlja se drugoj strani, tuženoj komisiji za sprečavanje konkurencije, a onda Vrhovni sud, koji usvaja tu tužbu „Delte“, u obrazloženju presude pominje i tu analizu i ovu pravnu studiju. Ovo je nepravna studija. Ovo je bruka i sramota. Ovo je poniženje jedne institucije koja ima izuzetno veliki ugled na ovim prostorima (evo, završavam), Pravnog fakulteta.
Bilo kako bilo, na sednici Odbora za trgovinu, održanoj juče, pitao sam, tu su kolege koje su prisustvovale toj sednici, predsednicu Komisije za sprečavanje konkurencije (pardon, opet za sprečavanje, jer Vlada želi da sprečava, a ne da bodri konkurenciju) gospođu Dijanu Bajalović da li je uprkos postojanju ovog rešenja o odbijanju, odnosno uprkos nepostojanju saglasnosti da se izvrši koncentracija kapitala ona izvršena. Odgovor je – da, čak se stavljaju nove firme na prodavnice „C marketa“. To znači nepoštovanje institucija, to znači da postoji neko ko je iznad zakona i iznad prava ...
(Predsedavajući: Kolega Batiću, završite.)
Završavam. Protiv toga se borimo, i želimo da to svi saznaju, mi iz Demohrišćanske stranke Srbije. Hvala vam.

Zahvaljujem. Po Poslovniku, narodni poslanik Nemanja Šarović, a nakon njega Milorad Buha.